Stvari, gospodine Šešelj, nisu baš tako jednostavne kao što vi pokušavate da predstavite.

Prvo, Republika Srbija potpisivanjem briselskih sporazuma ništa nije izgubila na Kosovu i Metohiji. Dobili smo to da postoji obaveza Prištine da omogući formiranje Zajednice srpskih opština, dobili smo to da Srbi u opštinama u kojima su većina mogu da imaju svog regionalnog komandanta policije, a s druge strane vi i dalje imate prisustvo Republike Srbije na KiM i to po više osnova.

Zdravstvene ustanove na KiM finansiraju se iz budžeta Republike Srbije, škole, obdaništa. Izbori na KiM, parlamentarni izbori, za Narodnu skupštinu Republike Srbije, održavaju se i na KiM, u svim onim opštinama gde je to fizički moguće da se uradi. Evo, ovde imate u poslaničkoj grupi SNS ljude koji žive na KiM, koji su izabrani na poslednjim izborima, a prebivalište im je na KiM - Stanija Kompirović, profesor, Milovan Krivokapić, gospodin Dragan Veljković, itd. To su vam ljudi sa KiM, izabrani u Narodnu skupštinu Republike Srbije 2016. godine.

Dakle, nije država Srbija u potpunosti istisnuta sa KiM. Jednim delom da, ali jednim delom nismo. I mi se sad borimo da zadržimo ono što imamo na KiM i da uz to što imamo sad, pokušamo da ostvarimo još nešto.

Ovo što sam rekao za podršku SRS Srpskoj listi, nisam rekao u bilo kakvom pežorativnom smislu. Ja mislim da je to bila jedna mudra odluka. Prošlo je vreme kada smo udarali u talambase i pokušavali ovde jedni druge da predstavimo kao izdajnike ili ovi drugi da se predstave kao heroji, kada je u pitanju KiM. Mi smo sad svi na istom zadatku, i vi iz Srpske radikalne stranke i mi iz Srpske napredne stranke, a to je da sačuvamo sve ono što je moguće na KiM, sve ono što je realno moguće u ovom trenutku. To se zove realna nacionalna politika.

Ako bismo pričali o našim željama, o našim snovima, o svemu onome što bi bilo lepo da se desi našem narodu, verujte mi, između vas i mene lično, nema nikakve razlike. Ali, postoji nešto što se zove politička stvarnost. Ako ste ozbiljan državnik, onda tu političku stvarnost morate da uzmete u obzir. Zbog toga Vlada Republike Srbije i predsednik Republike Srbije, kada je u pitanju Kosovo i Metohija, i vode ovakvu politiku kakvu vode.

Što se tiče ovih drugih stvari o kojima ste pričali, vezano za javne izvršitelje i za državnu pomoć, očigledno da se oko toga nećemo složiti.

Ali, bez obzira na sve to, SNS vam je zahvalna zato što vašim prisustvom u parlamentu ipak pokazujete da ste politički ozbiljni, da ste državotvorni, da imate osećaj odgovornosti za Republiku Srbiju i njene građane. Ne radite ono što u ovom trenutku rade Dejan Nikolić i Nebojša Zelenović. Sad, u ovom momentu, u Evropskom parlamentu, njih dvojica na najbezočniji mogući način govore o državi Srbiji, da smo najzaostaliji, da smo najprimitivniji, da nema nikakvih sloboda, da se guše prava opozicije itd.

Ovo govorim i zbog nekih mojih kolega iz SNS koji pokušavaju da pronađu razliku između Boška Obradovića, koji pokušava zastavu Srbije da upotrebi kao motku da bi razbio vrata Narodne skupštine i nekih iz Demokratske stranke koji su kao malo fini, pa nisu oni baš za Boška Obradovića, ne sviđaju im se ti fašistički metodi.

(Predsedavajući: Zahvaljujem, kolega.)

Završavam, gospodine Milićeviću.

Svi su oni isti. Imaju istog gazdu. Imaju isti zadatak, a to je da sruše legalno i legitimno izabranu vlast u Srbiji, da sruše Aleksandra Vučića, ali ne na izborima, nego na ulici i uz pomoć onih koji Republici Srbiji ne misle ništa dobro i koji joj ništa dobro nisu ni mislili. U tom smislu, vi ste drugačiji od njih i bez obzira na to što se oko nekih stvari ne slažemo i što se verovatno nikada nećemo ni složiti, pokazujete jedan odgovorniji pristup u odnosu na ove koji bi da razbijaju srpskom zastavom vrata na Skupštini Srbije i oni koji danas govore najlošije o svojoj zemlji.

Nikada ozbiljan poslanik, bez obzira da li je iz vlasti ili opozicije, o svojoj zemlji ne govori ništa loše. To govore samo ovi koji danas nisu u parlamentu, ali su prisutni danas u Evropskom parlamentu i pričaju najgore moguće stvari o Republici Srbiji. Pri tome, nisu izloženi nikakvom linču, nikakvom progonu, policajca su videli samo na slici, nisu dobili nijednom pendrekom po leđima, niko na njih nije bacao suzavac, niko na njih nije bacao bojne otrove i hvala bogu, niko od njih nije poginuo, kao što je 2008. godine poginuo Ranko Panić.

Gospodine Šešelj, ja mislim da je najvažnije da mi Srbi budemo jedinstveni, kada je u pitanju Kosovo i Metohija. To je mnogo važnije, nego da li će neka velika sila, dolazila ona sa zapada ili sa istoka, da nas u ovom ili u onom trenutku podrži.

Sada ću ja reći nešto što možda i nije popularno, ali, verujte mi, kao čoveka i kao Srbina, evo, vidim da vi nosite već duže vreme ove bedževe na kojima piše da u Srebrenici nije bilo genocida, juče me je malo onako zeblo oko srca kada sam čuo Putinovu izjavu da ako se ne prihvati zakon o amnestiji u ukrajinskom parlamentu da će na istoku Ukrajine da se desi nova Srebrenica.

Jedna izjava koja vam govori da ne može niko da bude veći Srbin od nas Srba, i ako smo mi Srbi nesložni po pitanju Kosova i Metohije, nema te Rusije i nema te Kine i nema te sile nebeske koja će nam po tom pitanju pomoći. Zašto vam ovo kažem? Svaka velika sila vodi računa o svojim interesima. Njegoš kada je u 19. veku bio u poseti ruskom Caru Aleksandru Prvom, Njegoš je bio visok čovek i ruski car je bio visok čovek, isto kao i vi, kao i vaš otac, Ruski car mu je rekao, ovo vam pričam prosto šta je Njegoš rekao svojim Crnogorcima kada se vratio. Ruski car mu je rekao – vi ste visok čovek, Njegoš kaže – i vi ste visok čovek, ali je samo Bog viši od ruskog cara. Kada se vratio u Crnu Goru, Crnogorci su ga pitali – pa, šta kaže ruski car, hoće li nam pomoći? Njegoš je izgovorio one čuvene reči – ruski car misli o svom narodu, a o nama kada stigne.

Jedna pouka i poruka i za nas današnje Srbe. Ali, da ostavimo istoriju po strani, vi sada kažete – trebalo bi na KiM uraditi ovo, trebalo bi na KiM uraditi ono, i pozivate se na Rezoluciju 12 44. U toj istoj Rezoluciji 12 44, samo što mi Srbi volimo malo da lažemo sami sebe i mi volimo da Rezoluciju 12 44 tumačimo na parče, a ne u celini.

U toj Rezoluciji 12 44, za koju su glasale i Rusija i Kina i za koju se mi grčevito držimo, piše da može da može da se vrati do 1.000 pripadnika Vojske Jugoslavije, zato što je u to vreme postojala SRJ, ali samo ako to odobri komandant KFOR-a. Znači, ne zavisi povratak naše vojske i policije na KiM od dobre volje Aleksandra Vučića. Komandant KFOR-a nije to odobrio. On to nije odobrio ni kada je SRS bila na vlasti, ona jedinstvena SRS, jel tako Mirčiću?

Kada je to bilo, jel smo bili u Vladi?

(Milorad Mirčić: Što niste tražili?)

Kada ste tražili?

(Milorad Mirčić: Nije niko tražio?)

Što niste tražili?

(Milorad Mirčić: Nije tražio Sloba.)

Što vi niste tražili, bili ste ministar u toj Vladi? Što niste tražili kao ministar u toj Vladi?

Niste tražili zato što ste znali da ne možete da dobijete saglasnost komandanta KFOR-a.

Milorade, niste tražili zato što ste znali da u Rezoluciji 12 44 piše – Vojska Jugoslavije može da se vrati do 1.000 vojnika na KiM ako to odbori komandant KFOR-a. Kao što 1999. godine tadašnji komandant KFOR-a Majkl Džekson, nije odobrio povratak do 1.000 vojnika Vojske Jugoslavije, tako ne odobravaju ni dan danas.

Šta sad treba da radimo?

(Milorad Mirčić: Kad je bio zahtev?)

Koji zakon? Kakav zakon?

Piše u Rezoluciji 12 44, ne možemo da se vratimo vojno na Kosovo dok se ne odobri od strane komandanta KFORA-a. Nema nikakvog zakona.

Šta imamo kao alternativu? Da pošaljemo ovog malo vojske i policije na KiM i da ratujemo, ali ne sa Albancima, ne bi bio problem da mi sad zaratimo sa Albancima, bio bi problem, ali mi bi sa Albancima nekako izašli na kraj, mi bi zaratili sa NATO paktom. Probali smo to 1999. godine. Kako smo prošli? Videli ste i sami i cela Srbija je to videla.

(Predsedavajući: Zahvaljujem.)

Dakle, završavam, Rezolucija 1244 jeste pravna veza Srbije sa Kosovom i Metohijom, ali u toj Rezoluciji 1244, to vam je rekao i gospodin Vučić kada je u maju mesecu ovde predstavljaju izveštaj o Kosovu i Metohiji, ima stvari koje za nas Srbe nisu baš najpovoljnije, ali i takve kakve su, bolje nego da te Rezolucije nema. Oko toga se mi slažemo, ali da je Rezolucija 1244 apsolutno, od početka do kraja u interesu Republike Srbije, nije. Ima tu bolnih stvari, ali postoji nešto što ostvaruje da su KiM pravno vezani za Republiku Srbiju i zbog toga se Republika Srbija te Rezolucije 1244 drži i poštuje prijatelje naše u Savetu bezbednosti, Rusiju i Kinu, koje su glasale za tu Rezoluciju.

Hoću da vam kažem, nisu stvari baš tako jednostavne kao što vi pokušavate da predstavite. Inače, da jesu, Kosovo i Metohiju bi rešili mnogi i pre vas i pre mene i pre mog prijatelja Milorada Mirčića i svih drugih.

Ja se slažem, gospodine Šešelj, sa skoro svim što ste vi rekli. Ja uopšte ne dovodim u pitanje da je Rusija u političkom smislu naš najveći saveznik. Niko to ne dovodi u pitanje.

Nikakva opomena, treba da komuniciramo, treba da razgovaramo.

Juče su pitali Aleksandra Vučića u Grčkoj za tu izjavu. Znači, juče su pitali Aleksandra Vučića za to što je Putin izjavio da ako ukrajinski parlament ne prihvati zakon o amnestiji, da postoji opasnost da se u Donbasu desi ono što se desilo u Srebrenici. Ja vam sada kažem, kao poslanik, kao čovek, kao Srbin, meni bi draže bilo da je Putin rekao da će se desiti Oluja, nego – desiće se Srebrenica. Dozvolite da imam pravo da izrazim svoje mišljenje. Dozvolite mi da se nisam baš najprijatnije osećao kad sam čuo iz usta ruskog predsednika da pominje Srebrenicu kao primer zločina, ma kako da se on kvalifikuje, kao genocid ili kao ratni zločin, a da se nije, recimo, setio da pomene Oluju, Bljesak, Kravice, Bratunac itd, ali da ne ulazimo u to.

Čovek je izjavio šta je izjavio, njegovo je pravo, Rusija je velika država. Šta smo mi? Predgrađe Moske u odnosu na celu Rusiju. Kao da smo mi Srbi ti koji će da određuju šta će da rade Rusi, Amerikanci, Kinezi ili bilo koja druga velika sila. Mi smo mali.

(Milorad Mirčić: Pa imaš knjigu.)

Imam ja knjigu, Milorade, sve mi je jasno. Šta može država sa sedam miliona stanovnika državi koja ima preko 200, da utiče na njenu spoljnu politiku?

Ali, opet kažem, bez obzira na to što se vi, mi u određenim pitanjima politički razlikujemo, skandalozno je ono što je juče rekao, gostujući na N1 televiziji, Vuk Jeremić, bivši ministar inostranih poslova, bivši predsedavajući Generalnom skupštinom UN. On je čovek doslovno rekao – Aleksandru Vučiću će sad tek biti teško kada bude razgovarao sa Prištinom, jer više za sagovornika neće imati Hašima Tačija, nego Aljbina Kurtija, a taj Aljbin Kurti, kaže Vuk Jeremić doslovno, sad citiram – ne može se osporiti da je jedan intelektualac, patriota i stabilan čovek. Znači, za Vuka Jeremića, za Dragana Đilasa, za Boška Obradovića, tog velikog Srbina, rusofila, pravoslavca, pitaj boga šta sve nije, Aljbin Kurti je intelektualac, patriota, ne znam kako se izražava taj njegov patriotizam, valjda time što želi da stvori veliku Albaniju i kaže – stabilan čovek. Još samo da je hteo da bude do kraja pošten, trebalo je da kaže – to je isti onaj Aljbin Kurti koga smo mi pustili iz zatvora u Nišu kad smo preuzeli vlast 2000. godine.

Zašto ovo kažem? Da se ovi, ne daj bože, nekako dočepaju vlasti, bez izbora, pa možete da zamislite šta bi bilo i sa nama i sa vama i sa Beogradom i sa Nišom i Kragujevcom i sa Kosovskom Mitrovicom da na vlast dođe čovek koji kaže – Aljbin Kurti je intelektualac, patriota i stabilan čovek, ne bio ostao od Srbije, od Srba na Kosovu i Metohiji ni kamen na kamenu.

U tom smislu, tektonska je razlika između vas koji sedite ovde u Narodnoj skupštini, sa kojima se mi po nekim pitanjima ne slažemo i onih koji navodno bojkotuju Narodnu skupštinu, ali zato ne bojkotuju Evropski parlament kada treba da se pljuje po Srbiji, po srpskom narodu, srpskoj Vladi i srpskim institucijama, a pogotovo je tektonska razlika između i vas i nas i Vuka Jeremića, za koga je Aljbin Kurti intelektualac, patriota i stabilan čovek. Svaka mu čast.

Koleginica Radeta nije u pravu.

U zakonu koji smo doneli, a koji se tiče izgradnje Moravskog koridora jasno stoji da će Vlada Republike Srbije da uputi javni poziv za sve one koji su zainteresovani da učestvuju u izgradnji Moravskog koridora. Tako da, na tom javnom pozivu je mogao da se prijavi svako, mogle su da se prijave i firme, odnosno građevinska preduzeća iz drugih država. Sticajem okolnosti prijavi se Konzorcijum „Behtel“ – „Enka“. „Behtel“ je američka kompanija, a „Enka“ je turska, dakle, nije se prijavio niko drugi. Vlada Srbije i predsednik Republike nisu nikome branili da se prijavi na taj javni poziv. Javni poziv je nešto što piše u zakonu koji se tiče izgradnje Moravskog koridora.

Mogle su da se prijave i kompanije iz nekih drugih država, ali nisu. I sad, šta mi da radimo? Da zastanemo sa izgradnjom Moravskog koridora dok se neko ne smiluje da se javi na javni poziv. Javio se Konzorcijum ove dve kompanije, kažem jedna je američka, druga je turska. Za Srbiju je važno da se Moravski koridor izgradi, za Srbiju je važno da nastavi sa unapređenjem svoje saobraćajne infrastrukture, a ono što je takođe važno, to je da je Srbija danas jedno veliko gradilište u kome grade i kompanije iz Rusije, iz Kine, iz Azerbejdžana i domaće kompanije, evo sada će da gradi i ovaj Konzorcijum američko-turski. To za građane nije ništa loše, ja čak mislim da je strateški to vrlo dobro da se na teritoriji, jedne relativno male države kao što je Srbija nađu najveće i najbolje svetske kompanije.

Možda bi situacija za nas bila bolja 1999. godine, da su i ovde bile prisutne i ruske, i američke, i kineske, i azerbejdžanske i mnoge druge kompanije, teško da bi se neko odlučio da bombarduje državu u kojoj njegova firma izvodi radove. Nažalost, Srbija 1999. godine, nije bila u mogućnosti da ulaže toliko u saobraćajnu infrastrukturu, mi danas jesmo u mogućnosti da to radimo. Ono što je dobro, to je da je ovog puta svaki autoput, svaki koridor koji se gradu u Srbiji vremenski ograničen, u smislu završetka radova, i kao što vidite, ti rokovi se poštuju u dan.

Pozivam vas, gospođo Radeta, sad, 18. decembra, biće otvaranje autoputa Obrenovac – Surčin, pa da vidite, biće to još jedan dokaz da je naša građevinska operativa veoma dobra da se ugovorni rokovi poštuju, da je kvalitet radova vrlo visok, i ono što je takođe veoma važno, kompanije u Srbiji rade, praktično tokom cele godine, nema prekida, čak i u decembru mesecu. Srbija se razvija, putevi se grade, kao što se razvija i železnička infrastruktura uz pomoć naših prijatelja iz Ruske Federacije.

Nije tačno da niko sem „Behtela“ nije ispunjavao uslove iz javnog poziva, ali morate da razumete da kompanije koje dolaze iz različitih država sveta imaju svoje ekonomske i finansijske interese.

Nije Vlada Srbije rekla mora ovaj posao da dobije američka kompanija. Upućen je javni poziv i svako ko je hteo mogao je da se javi.

Ne razumem. To pominjete besomučno iz nedelje u nedelju iz dana u dan kako je neko ukrao 300 miliona evra. Ne znam kako mislite da je to neko mogao da izvede?

Koliko razumem, plaćanje će biti etapno. Onako kako se budu izvodili radovi na pojedinim deonicama puta, tako će biti i plaćanje.

Da li vi mislite da je danas Aleksandar Vučić u Predsedništvu Srbije izvadio na sto vreću sa 800 miliona evra i dao predstavnicima američke kompanije? Nije, nego će biti plaćanje shodno izvršenim radovima na pojedinim deonicama puta. Ne znam kako zamišljate da se vrši plaćanje u 21. veku, u kešu? To tako ne može i to se tako ne radi.

Sem toga, imate još jednu činjenicu koju vi prenebregavate, a to je da se izgradnja moravskog koridora finansira iz kredita koji je uzet od, ako se ne varam, Eksim banke, tako da to je još jedan dokaz da niko nije ukrao i niko nikome nije poklonio 300 miliona evra i još jedan dokaz da nije niko dao odmah danas 800 miliona evra bilo kome, nego da će plaćanje biti vršeno shodno izvršenim radovima na pojedinim deonicama puta.

Verovatno vam je poznato da Moravski koridor planira da se gradi u naredne četiri godine. Dakle, on ne može da bude izgrađen za sedam dana, za šest meseci ili za godinu dana, on će biti građen četiri godine, ali kad se završi Moravski koridor, onda ćete od Beograda do Vrnjačke Banje moći da, bez neke brze vožnje, stignete za sat i po.

Drugo, moravski koridor biće važan ne samo za ona mesta koja se nalaze duž trase Moravskog koridora. Biće važan i za ljude koji žive na Kopaoniku, za ljude koji žive u Raškoj, u mestima Raškog upravnog okruga. Biće im mnogo lakše i brže da se priključe na taj koridor i da dođu do Beograda.

Ovaj tzv. Moravski koridor, kako ga mi kolokvijalno zovemo, spojiće dva koridora – Koridor 10 i Koridor 11. To nešto mora da košta, ali niko nije ukrao 300 miliona evra, a pogotovo predsednik Republike Aleksandar Vučić ne bi dozvolio, pošto je on potpisnik ugovora, osim ako nećete da kažete da je on ukrao 300 miliona evra, ali Aleksandar Vučić ne bi dozvolio ni sebi, a pogotovo ne bi dozvolio bilo kom ministru u Vladi Srbije da ukrade 300 miliona evra, tako da ta vaša priča jednostavno nije tačna.

To je lepo ovako da se kaže, pošto ste opoziciona stranka, kako je neko ukrao iz budžeta, platio 800 miliona evra, a ukrao 300 miliona evra. Još nikakvo plaćanje nije izvršeno i niko nije ukrao 300 miliona evra, a pogotovo to nije uradio predsednik Republike Aleksandar Vučić.

Niste u pravu, gospodine Šešelj.

Evo, ja vas pozivam, neka vam vaše koleginice iz poslaničke grupe donesu zakon koji je Narodna skupština usvojila, a koji se tiče izgradnje Moravskog koridora. Ako pronađete i jednu odredbu u zakonu u kojoj se unapred kaže koja kompanija će dobiti posao, ja ću dati ostavku i više neću biti narodni poslanik, ali ja vam kažem da takve odredbe nema. Ne postoji takva odredba.

U zakonu lepo piše da će Vlada Republike Srbije da raspiše javni poziv i javni poziv je raspisan. Svaka kompanija, domaća ili strana, je mogla na taj javni poziv da se javi. Sticajem okolnosti, javio se konzorcijum koji se zove „Behtel-Enka“. Jedna je kompanija američka, ovaj Behtel, a Enka je turska kompanija. Oni su se javili i sa njima je potpisan ugovor.

Što se tiče memoranduma, memorandum predstavlja izražavanje spremnosti da se uđe u neki posao i to je legitimno. To je legitimno u poslovnom svetu.

Zašto bi sada vi bili ljuti na Amerikance ili sutra na Ruse ili Kineze ako potpišu memorandum gde izražavaju svoju spremnost da se uključe u neki infrastrukturni projekat u Srbiji? Nije memorandum sam po sebi značio da će ugovor biti potpisan sa njima, ali oni su izrazili spremnost da se uključe u izgradnju, odnosno u realizaciju tog projekta.

Danas je na bazi javnog poziva, na koji se javio samo ovaj konzorcijum, potpisan ugovor. O tome se radi.

Ja sada ne ulazim u ove cene o kojima ste vi govorili, vi se više razumete u te optičke kablove i koliko šta košta. Ja se u to ne razumem.

(Vojislav Šešelj: Potvrdio mi je ministar da se razume.)

Dobro, potvrdio je ministar. Super, i ministar se razume. Ja se ne razumem, priznajem, ali vam kažem kako je bilo.

Dalje, rekli ste da mi nešto popuštamo Amerikancima. Šta smo im to, gospodine Šešelj, popustili? Šta? Koji deo teritorije Republike Srbije smo prodali? Koji smo to nacionalni interes pogazili? Gde smo to ugrozili bilo šta što se tiče građana Srbije, a u korist SAD?

(Vojislav Šešelj: Replika.)

Dakle, nismo uradili ništa.

Ja znam, vi volite da stvari svodite na personalna pitanja. Targetirali ste Zoranu Mihajlović. Ona je američki špijun i udrite po Zorani Mihajlović.

(Vojislav Šešelj: Vi je branite. Niko ne sme da je brani.)

To je legitimno što vi radite. Nemam ja ništa protiv. Ja vam samo kažem da je ovo državni projekat, ovo nije projekat Zorane Mihajlović. Ministri su promenljivi. Možda će Zorana Mihajlović biti ministar u sledećoj Vladi, možda neće, ja to ne znam.

Kažem vam, ovo je državni projekat čija će izgradnja trajati četiri godine. Ja ne mogu da znam za četiri godine ko će biti ministar. Na kraju krajeva, to je najmanje važno. Važno je da se taj put, odnosno taj auto-put izgradi. Važno je za građane Srbije, važno je za to ćemo moći ekonomski još više da podignemo taj kraj.

Vrnjačka Banja je već sada centar turizma u Srbiji. Kad spojite sva ona mesta duž trase "Moravskog koridora", kada imate u vidu da se u blizini "Moravskog koridora" nalaze mesta, odnosno opštine iz Raškog upravnog okruga, da se tu nalazi Kopaonik, onda možete da pretpostavite od kakvog ekonomskog i turističkog značaja će imati izgradnja "Moravskog koridora".

To je sve mnogo važnije od toga da li je ministar građevinarstva Zorana Mihajlović ili neko peti. Zoran Mihajlović je danas ministar, za četiri godine ko živ ko mrtav, možda će biti, možda neće. Važno je da se taj put uradi.

Ono što je za građane Srbije važno, još jedanput da naglasim, niko nije ukrao, niko iz SNS, a pogotovo ne predsednik Republike koji je ugovor potpisao, niko nije ukrao ni dinara, a kamoli 300 miliona evra.

(Vojislav Šešelj: Replika.)

Gospodine Šešelj, žao mi je što sada izlazite iz sale, hteo sam samo nešto da vam kažem vezano za firmu "Behtel". U Hrvatskoj se desilo nešto drugo. Štetne ugovore sa "Behtelom", štetne ugovore po Hrvatsku su potpisali Ivo Sanader i njihov ministar Božidar Kalmeta. Ali, za to nije kriv "Behtel", za to su kriva njih dvojica zato što su hteli da se obogate i zbog toga se i protiv jednog i protiv drugog vode sudski postupci u Hrvatskoj.

Ne može američka kompanija da vodi više računa o interesima Hrvatske, nego predsednik Vlade i ministar u njegovoj Vladi. Isto je tako i u Srbiji. Ako "Behtel" zaradi, a Srbija bude oštećena, pa mi ćemo biti krivi, neće biti kriv "Behtel", ali nemojte da upoređujete, ja se nadam da to gospodinu Šešelju nije bila namera, da upoređujete Ivu Sanadera i Božidara Kalmetu sa Aleksandrom Vučićem.

Dakle, Aleksandar Vučić je sušta suprotnost tim ljudima. To je čovek koji je voleo, govorim o Ivi Sanaderu, voleo skupocen život, voleo skupocena odela, satove od po nekoliko desetina hiljada evra, pio vina gde je boca vina koštala po nekoliko hiljada evra, itd. Aleksandar Vučić je sušta suprotnost tome.

Prema tome, ako je „Behtel“ uspeo da prevari Hrvate, za to su krivi sami Hrvati, nije kriv „Behtel“.

Što se tiče kvaliteta izvođenja radova, „Behtel“ je jedna od najvećih svetskih kompanija u ovoj oblasti. Nisu u Hrvatskoj loši autoputevi. Putevi su dobri. Ako su preplaćeni, za to nije kriv „Behtel“, kriva je hrvatska Vlada. Ovde predsednik Republike, Aleksandar Vučić, je zaista vodio računa da se plati onoliko koliko to zaista košta. Inače, da je hteo da krade, pa mogao je već da ukrade na desetine miliona evra koliko je puteva u Srbiji izgrađeno. Ali, nije ukrao.

Kao što vidite, ovi iz ovog dela opozicije koji dolaze na sednice ne optužuju Aleksandra Vučića da je bilo šta ukrao. Oni bi da puknu od muke što ne mogu da kažu da je bilo šta ukrao, a tolike puteve je izgradio, nego izmišljaju lažne afere u koje upliću njegove najbliže saradnike. Ali, za samog Aleksandra Vučića ne mogu da kažu apsolutno ništa, ni da je bilo šta ukrao, ni da je potpisao neki štetan ugovor, niti da je bilo šta uradio što je suprotno interesima građana Srbije. O tome se radi. Tako da, to poređenje Srbije sa Hrvatskom, što se tiče „Behtela“, jednostavno ne stoji.

Što se tiče ovoga što je gospodin Šešelj rekao, ja bih voleo kada bi Srbija mogla da po snazi bude ravna Americi, ali nije i šta mi sad tu da radimo? Imamo dve opcije. Imamo opciju da se tučemo sa Amerikancima, to smo probali, videli smo kako smo prošli. Imamo drugu opciju da probamo da budemo sad malo mudriji, malo pametniji, da probamo da ove srpske nacionalne interese sačuvamo koliko god se to može, a da se preterano ne zamerimo ni jednoj velikoj sili.

Nemojte imati bilo kakvih iluzija da Srbiju u svetu bilo ko nešto specijalno voli. U svetskoj politici nema ljubavi, ima interesa. Kao što Amerikanci imaju interese na ovim prostorima, tako imaju i druge velike sile.

Šta je zadatak svakog srpskog rukovodstva, i onoga koje će doći posle Aleksandra Vučića i SNS, ako bude pametno i ako bude racionalno?

Završavam.
Da taj srpski brodić, mali naš srpski brodić, koji ne može da se poredi ni sa američkim, ni sa ruskim ni sa kineskim velikim brodovima, da taj naš mali srpski brodić kroz ove svetske bure i oluje provuče, a da se ne razbije o stene. O tome vam govorim. Eto, to je naša politika. To je jedna racionalna i odgovorna nacionalna politika.
Da li bi neko voleo da mi budemo jači od Amerikanaca? Pa, verovatno bi, ali mi to nikada nismo bili, niti ćemo ikada biti. Kad već nismo jači od njih po oružju, po ekonomiji, po tehnologiji, hajde makar da budemo ravni sa njima po diplomatskoj pameti i po diplomatskoj umešnosti.

Draga koleginice, izgleda da niste dobro slušali predsednika vaše stranke i predsednika vaše poslaničke grupe. On je rekao da smo mi doneli zakon u kome stoji da će posao na izgradnji Moravskog koridora da radi američka kompanija „Behtel“. I ja sam ga pozvao. On je u međuvremenu napustio salu. Znam da imate važan sastanak. Dakle, on je u međuvremenu napustio salu. Ja sam ga pozvao da mi pokaže gde to u zakonu piše.

U zakonu to ne piše nigde. U zakonu piše, ovo ponavljam ne zbog vas, vi to znate, nego zbog građana Srbije, u zakonu lepo piše da će Vlada Srbije da uputi javni poziv svima koji su zainteresovani da grade Moravski koridor. Sticajem okolnosti, javio se jedan konzorcijum američko-turski i sa njim je danas potpisan ugovor. Nije bilo nikakvog predugovora, jer memorandum o razumevanju nije predugovor. Memorandum je izražavanje želje da se uključite u neki posao i u poslovnom svetu to je sasvim uobičajeno i to je sasvim legitimno.

Amerikanci imaju svoje legitimne interese da se uključe u izgradnju autoputeva na teritoriji Republike Srbije, isto kao Kinezi, isto kao kompanije iz Rusije i kompanije iz Azerbejdžana, kao i domaće kompanije, na kraju krajeva itd. Tu nema ničega nelegitimnog. Tu nema ničega što je na štetu građana Srbije.

Nije istina ovo što ponavljate da je bilo ko ukrao 300 miliona evra zato što danas nije američko-turskom konzorcijumu isplaćen nijedan jedini dinar. Znači, biće isplaćeno onako po dinamici kako je to ugovorom predviđeno, odnosno kako se budu završavali radovi na pojedinim deonicama puta, a planirano je da izgradnja Moravsko koridora traje naredne četiri godine. Za četiri godine zaista ne znam ko će sedeti u Vladi Srbije i ko će biti ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i da li će se to ministarstvo uopšte tako zvati.

Nebitan je ministar. Bitno je da se auto-put, odnosno ovaj koridor uradi. Ono što je važno jeste da nema nikakvog lopovluka, nema nikakve krađe, a pogotovo nema nikakve krađe kad je u pitanju predsednik Republike Aleksandar Vučić, kao potpisnik ugovora.

Evo, pokušaću ja da vam odgovorim, gospodine Ševarliću.

Ovo što vi radite, to danima radi Marinika Tepić, to danima radi Boško Obradović. Oni svakoga dana izlaze u javnost sa sve novim i novim neistinama i sad mi iz SNS svakoga dana iz malog mozga trebamo da izvlačimo odgovor na notorne besmislice i notorne laži.

Gde ste vi, gospodine Ševarliću, videli svojim očima migranta? Što plašite građane Srbije? Što iznosite te neistine? Ja zbog vaših godina neću da upotrebim neke teže reči. Šta je sad sledeće? Migranti će da okupiraju Srbiju? Jel su vam migranti napravili neki problem? Jel su vam ukrali neke evre koje ste dobili od Dušana Petrovića? Šta su vam oni loše uradili? Što plašite građane?

Danas trgujemo naoružanjem preko nekog Slobodana Tešića, sutra preko nekog Pušice, danas će migranti da nam okupiraju Srbiju. Hajde, kažite mi, molim vas, vi koji pripadate bivšem režimu, šta je sledeća laž, pa da se na vreme pripremimo, da možemo da pripremimo neki suvisli odgovor?

Na ovo što vi pitate, niko normalan ne može da vam da odgovor, zato što to što vi govorite su najogoljenije moguće laži, potpuno besmislene tvrdnje. Država Srbija na račun migranta uplaćuje neka sredstva… Jel vi uopšte razumete o čemu govorite? Jel ste čuli za Zakon o azilu? Jel ste čuli za Zakon o kretanju i boravku stranaca? Hajde malo upoznajte se sa pravnim sistemom države u kojoj živite, pa onda izađite u javnost pa je plašite, danas sa Slobodanom Tešićem, sutra sa nekim Pušicom, sa Nebojšom Stefanovićem, sa Malim, sa migrantima, itd.

Kako da vam kažem - ovo što radite, ne priliči vašim godinama. Nastavite vi dalje, ali spuštate se na nivo jedne Marinike Tepić.

Spuštate se na nivo vašeg bivšeg šefa Boška Obradovića, dokazanog fašiste, dokazanog nasilnika, čoveka čija bi biografija bila potpuno prazna da nema unošenja kamena, upadanja u RIK, fizičkog maltretiranja dve novinarke „Pinka“ i fizičkog maltretiranja Maje Gojković. Evo, to vam je biografija vašeg lidera.

Vi sad, kao čovek u godinama, kao bivši profesor Univerziteta itd, vi ste se spustili na nivo jedne Marinike Tepić, koja je opljačkala sve što je mogla dok je bila pokrajinski sekretar za omladinu i sport i spustili ste se na nivo Boška Obradovića.

Ako mislite da vam to donosi neki politički poen i da vas to afirmiše kao stručnjaka za poljoprivredu, ja nemam ništa protiv, vi nastavite dalje. Ja vam samo kažem da to o čemu vi govorite je potpuno besmisleno.

Hoćete li gospodinu Šaroviću dati reč po Poslovniku ili ja mogu da pričam?

Gospodine Ševarliću, ovo što vi radite, to se zove plašenje građana Srbije opasnošću koja realno ne postoji. Više akata fizičkog nasilja je počinio vaš bivši šef Boško Obradović nego svi migranti zajedno. To je jedna stvar.

Druga stvar, ono što bi kao profesor Univerziteta trebalo da znate, Republika Srbija po Zakonu o azilu i po drugim važećim propisima ima obavezu da registruje svakog stranca koji se nađe na teritoriji Republike Srbije. Da li to rade druge države ili ne, to nije naša stvar. Naša stvar je da primenjujemo srpske propise u Republici Srbiji i pokazalo se kao dobro što smo to radili. U Srbiji se trenutno nalazi između tri i četiri hiljade migranata.

Ono što ovaj fašista Boško Obradović govori, to su neke stotine hiljada koje će da okupiraju Srbiju, pa će u Srbiji umesto Srba da žive Arapi, Pakistanci, Iranci i ko zna ko. Doduše, on je malo sa tim sada prestao, pošto vidim da je postao veliki prijatelj Amerike, veliki prijatelj Zapada. Čovek ne izlazi iz studija televizije N1, pa je malo tu svoju antimigrantsku retoriku ublažio, ali ne znam što je vi nastavljate.

Šta su vama ti migranti konkretno uradili, pa sad je najvažnija tema u Srbiji koliko Srbija kao država izdvaja za migrante? Srbija kao država ima obavezu, ima obavezu, po zakonu, preko Komesarijata za izbeglice i preko Centra za azil da migrantima koji se nađu u tranzitu na teritoriji Republike Srbije obezbedi smeštaj, ishranu, lečenje, sredstva za školovanje dece.

Ali nemojte da plašite građane Srbije, 99,9% tih ljudi koji su se iz najrazličitijih razloga našli na teritoriji Republike Srbije neće da ostanu u Republici Srbiji. Idu u Nemačku, idu u Švajcarsku, idu u Austriju, idu u skandinavske zemlje, idu tamo gde su uslovi života realno bolji, ne samo u Srbiji, nego su realno bolji i u odnosu na Bugarsku i u odnosu na Grčku i u odnosu na neke države, pa i u odnosu na Italiju, koja je dugogodišnji član EU.

(Predsedavajući: Zahvaljujem.)

Ali to što vi sada radite, to je plašenje građana Srbije. Ne znam zašto imate potrebu to da radite. To je nešto što vama kao profesoru Univerziteta jednostavno ne priliči. Ali, nema problema, vi samo nastavite dalje da iznosite neistine. Ako ćete da prihvatite politiku Marinike Tepić, Boška Obradovića i njima sličnih koji svakoga dana ovde u skupštinskom holu drže konferencije za novinare i iznose najgore moguće laži i neistine tako što čitaju „Tabloid“, ako ćete vi da se bavite, kao redovni profesor Univerziteta, politikom na nivou Milovana Brkića i „Tabloida“, nastavite, ali ja onda imam obavezu da vam na te neistine odgovorim.

Član 107, gospodine Arsiću.

Javio sam se zato što, jednostavno više ne želim kao predsednik poslaničke grupe SNS da trpim licemerje koje dolazi od strane onih koji su do pre nekoliko godina bili na vlasti, tu konkretno mislim na gospodina Ševarlića.

Pravo da vam kažem, sit sam više tog, što bi rekli mladi, foliranja, ja sam nestranačka ličnost. Malo sam komunista, pa sam onda ljotićevac, pa kao ljotićevac uđem u Narodnu skupštinu, pa onda posle dve ili tri godine postanem nestranačka ličnost, a u međuvremenu sam malo bio i žut, pošto sam dobija pare od žutih ministara poljoprivrede, kao što su bili Dušan Petrović, Slobodan Milosavljević itd. E, onda uđem u Narodnu skupštinu i onda iz dana u dan plašim građane Srbije kako će Srbija biti okupirana od migranata i spominjem neke probleme u Šidu.

Gospodine Ševarliću, nemam ništa protiv, da li je migrant nešto uradio što je suprotno zakonu. Jeste, treba da snosi sankcije, ali bi bilo minimum, bilo bi od vas minimalno, korektno, bili biste minimalno pošten čovek kada biste rekli, kakva zlodela, kakve akte nasilja je počinio vaš bivši šef Boško Obradović. Tukao je ljude više nego svi migranti zajedno. Svakoga dana Boško Obradović, Dragan Đilas, Vuk Jeremić, to su sve ljudi koji su vama bliski, sa kojima vi sarađujete, vode najgoru moguću propagandu protiv države Srbije. Ovo više nije rat protiv Aleksandra Vučića. Da li vi to razumete? Ovo više nije rat protiv SNS. Udarili ste u srce države, ali vam to nije pošlo za rukom. Pokušali ste da optužite državu Srbiju da nelegalno izvozi oružje i to kome, mudžahedinima, Al kaidi, u Jemen, u Ukrajinu, pitaj boga gde.

Najbolji demanti za sve to je ono što je danas uradila predsednica Narodne skupštine, Maja Gojković. Ja se nadam da ste vi dobili taj poziv. Trećeg decembra 2019. godine, u 14.30 minuta, Narodnoj skupštini obratiće se predsednik Belorusije, Aleksandar Lukašenko. I, konačno će biti zapušena usta, svim ovim bitangama, poput Boška Obradovića i njima sličnih, jer ako će ovde u Narodnoj skupštini gde se mi sada nalazimo, i gde sada govorim, da se narodnim poslanicima obrati predsednik Belorusije, ja mislim da će svakom razumnom i trezvenom građaninu Srbije biti jasno, da su te laži o nelegalnom izvozu oružja potpuno deplasirane. Pa, zar mislite da bi Lukašenko došao u Srbiju da smo uradili bilo šta što je suprotno interesima Rusije, Belorusije ili bilo kog našeg iskrenog prijatelja.

Zahvaljujem se, gospođo Gojković.

Profesor Miladin Ševarlić me je pominjao u svojoj raspravi po amandmanu, pa mi dozvolite da mu odgovorim.

Gospodine Ševarliću, poštovani narodni poslanici, građani Srbije, ovo je sutrašnja strana NIN-a…

(Miladin Ševarlić: Ne vidim.)

Evo daću vam ja.

Dakle, na sutrašnjoj naslovnoj stranici NIN-a vam je Aleksandar Vučić, pored njega je Milorad Dodik, obilaze fabriku „Krušik“ i sada pogledajte, pa mi recite da li je ovo slučajnost – snajperska puška, mislim da je ovo Crna Strela, uperena je direktno u Aleksandra Vučića. Ovo je, gospodine Ševarliću, poziv na ubistvo. Ovo je jasna poruka onih koji stoje iza Dragana Đilasa, iza Boška Obradovića, iza Marinike Tepić, iza svih njih koji danima i nedeljama vode kampanju protiv Aleksandra Vučića, protiv Nebojše Stefanovića, protiv naše namenske industrije, protiv naše vojske, protiv naše države, na kraju krajeva, ovo je poziv na ubistvo.

Da li hoćete da Srbija postane Bolivija? Da li hoćete da se ubijamo ovde po ulicama? Da li hoćete svaki dan neki samozvanci da kažu da su predsednici države? Nek je sram i stid onoga ko je ovakvu sliku, odnosno ovakvu fotografiju stavio na naslovnu stranicu jednog nedeljnika. Ovo je poziv na ubistvo. Ovo je jasna poruka šta treba uraditi sa Aleksandrom Vučićem.

Pre nekoliko dana kada je bio smešten na VMA, ovaj tzv. Lokalni front iz Kraljeva rekao je da Aleksandru Vučiću treba sasuti rafal u leđa, pet metaka u leđa. Sada posle nekoliko dana, sutra, možete da kupite NIN, na naslovnoj stranici vrlo lepa, vrlo demokratski, vrlo evropski, vrlo građanski objavljena fotografija Aleksandra Vučića i Milorada Dodika i snajperska puška direktno uperena u Aleksandra Vučića.

Hoćete da budete na toj strani? Na strani ubica? Na strani onih koji bi hteli da nam potpuno razore državu, da nam od Srbije naprave Boliviju, da šišaju političke neistomišljenike do glave i posle toga da ih lancima vuku po ulicama?

Jel hoćete da od jedne evropske države napravite državu iz Latinske Amerike? Nemojte da budete na toj strani. Nemam ništa protiv, kritikujte. Kažite za mene da se ovakav ili onakav. Možemo mi da se slažemo ili ne slažemo oko pitanja migranata, ali da budete na strani ovih koji su uperili snajpersku pušku u predsednika Republike, koji je demokratski izabran voljom više od 55% građana Srbije, nemojte da budete.

Vi, građani Srbije, dobro se zamislite kakva je poruka ove fotografije i dobro se zamislite nad propagandom koja se godinama širi po Srbiji kako u Srbiji nema slobode medija. Ne da je ima, ovo više nije sloboda medija, ovo je postala jedna anarhija u kojoj svaki ludak koji misli da je novinar može da objavi fotografiju u kojoj se vrlo jasno poziva na ubistvo predsednika Republike.

Što se tiče SNS, nikada se sa našim političkim protivnicima nećemo obračunavati na ovakav način, uvek ćemo da ih pobeđujemo na izborima, a ja pozivam glavnog i odgovornog urednika NIN-a koji nas je ovih dana ubio svojim lekcijama o moralu, o etici, o tome kako je Siniša Mali neviđeni kriminalac i lopov, neka kaže šta mu znači ova fotografija u kojoj je snajperska puška Crna Strela uperena direktno u predsednika Republike Aleksandra Vučića i to zamislite u situaciji kada pored njega stoji predsednik Republike Srpske Milorad Dodik.

Jasno vam je. Ovo je kao iz vremena Gebelsa – uništiti Srbiju, uništiti Republike Srpsku. Nemojte da budete na strani onih koji bi hteli da nam unište Srbiju i da nam unište Republike Srpsku. Ako to dopustimo da nam se uništi, šta ćemo mi Srbi, nemamo rezervnu otadžbinu.

Nisam imao nameru da vas uvredim gospodine Ševarliću, ali moram da vas podsetim zbog građana Srbije –vi ste u Narodnu skupštinu ušli na listi koja se zvala Dveri – Demokratska stranka Srbije.

Pričali ste o migrantima. Plašili ste građane Srbije kako nam preti okupacija Srbije od strane migranata, kako će Aleksandar Vučić da naseli Srbiju sa desetinama i stotinama hiljada migranata. Rekli ste da migranti rade ovo ili ono.

Ja sam vas podsetio da je jedan čovek, čovek koji je do juče bio predsednik vaše poslaničke grupe, koja se u međuvremenu raspala, Boško Obradović, počinio više akata fizičkog nasilja nego svi migranti zajedno. Samo sam vas zamolio da ne plašite građane Srbije jer neko ko je, kao što vi kažete, nacionalno orijentisan to ne radi.

Nije politika – hajde da plašimo građane Srbije kako će nas okupirati Arapi, Muslimani, Iranci, Pakistanci, Avganistanci itd. Vama ti migranti nisu učili ništa nažao. Sumnjam da ste i videli nekog migranta.

Ovu naslovnu stranicu NIN-a na kojoj je snajperska puška okrenuta direktno u predsednika Republike Aleksandra Vučića to vam je samo dokaz da u Srbiji ovo što se dešava u proteklih nekoliko dana je poziv ne na borbu protiv SNS, ovo je poziv na uništavanje države Srbije jer kada udarite na namensku industriju, kada udarite na vojsku, vi ste udarili u srce države.

Vi ste se svesno ili nesvesno, nadam se nesvesno, stavili na stranu onih koji nedeljama vode kampanju protiv ove države. Sada kada analizirate izjave Boška Obradovića, Marinike Tepić, Dragana Đilasa, Vuka Jeremića upućene na račun Aleksandra Vučića i kada analizirate šta su govorili u Hrvatskoj do pre nekoliko dana kada je Aleksandar Vučić trebalo da govori u …

(Predsednik: Hvala. Vreme.)

… Zagrebu na Kongresu Evropske narodne partije, teži rečnik upotrebljavaju Boško Obradović, Marinika Tepić i Dragan Đilas nego poslanici, odnosno zastupnici u hrvatskom Saboru. Tamo su ga nazivali četnikom, pretili da ne sme da dođe u Zagreb, a ovde vode kampanju protiv Aleksandra Vučića da on kao četnik, zamislite, prodaje oružje mudžahedinima.

Onda dobijate danas naslovnu stranicu NIN-a koji će sutra da izađe u javnost, koji će sutra moći da se kupi na kioscima i građani Srbije će moći da vide kako je snajperska puška uperena u telo predsednika Republike, Aleksandra Vučića. (Predsednik: Zahvaljujem poslaniče.)

Sada mi vi recite da je to slučajno, da to nema nikakve veze sa onima koji nedeljama vode kampanju protiv ove države, protiv naše namenske industrije, protiv Vojske Srbije, protiv svega onoga što je srce Srbije kao države.