Gospođi Jerkov je vreme prošlo, ali je niko o tome nije obavestio.

Zahvaljujem se gospodine Bečiću.

Demokratskoj stranci je vreme odavno prošlo, samo ih izgleda niko o tome nije obavestio.
Nadzor nad radom visokoškolskih ustanova na teritoriji AP Vojvodine vrše organi AP Vojvodine, ne vrši Republika Srbija, prema Zakonu o nadležnosti AP Vojvodine i ako je tačno sve ovo što gospođica Jerkov, koja je upravo izašla iz sale kaže, onda se postavlja pitanje – čekajte, šta su radili ljudi u pokrajinskoj administraciji, zašto nisu proveravali kako funkcionišu fakulteti gde osnivačka prava vrši AP Vojvodina? U čemu je to odgovornost ministra Verbića i Vlade Republike Srbije? Ni u čemu, nego se ovde zamenom teza, sejanjem laži i neistina i jednom erupcijom mržnje protiv SNS pokušava zabašuriti ono što je tema dnevnog reda.
Tema dnevnog reda je da li jedan čovek može više od dva puta da bude biran za dekana fakulteta, odnosno rektora univerziteta, tačka. Odbor je rekao tj. predložio da ne može i mi predlažemo Narodnoj skupštini da to autentično tumačenje prihvati. Ovde se priča o Radetu Doroslovačkom, o nekim proneverama, o mitingu na kome je čovek govorio itd.
Koliko je intelektualaca i kvazi intelektualaca samozvanih eksperata govorilo na mitinzima DS i otvoreno reklo – ko ne glasa za DS, za Borisa Tadića, za Bojana Pajtića, to su ljudi koji ne treba da žive u Srbiji, oni se ne kupaju redovno, glupi su, nisu završili škole itd?
Hoćemo li da pričamo malo o tome? Hoćete iz arhiva da vam izvučem sijaset laži i besmislica koje je DS sejala u Srbiji od 2000. godine pa na ovamo o svima onima koji su se usudili da kažu jednu jedinu reč protiv DS?
Što se tiče opomene koju ste mi izrekli, nikakav problem nije, gospodine Bečiću, ali u vreme kada je sednicom Narodne skupštine predsedavala gospođa Gordana Čomić, ovde jedna jedina kritička reč opozicije nije mogla da se čuje. Ja sam kažnjen kao narodni poslanik otprilike sada grubo…
(Ninoslav Stojadinović s mesta: Koje stranke?)
…kao poslanik SRS, gospodine Stojadinoviću, ne znam gde se vi bili tada, bili ste u SPO, gde se bili, kažnjen sam novčanim kaznama otprilike oko 3.500 evra. Posle dve sekunde od kako mi se uključi mikrofon dobijao sam opomene. Dobijao sam opomenu zato što sam navodno reklamirao deo Poslovnika koji po mišljenju Gordane Čomić ne može da bude povređen. Da dobijem pravo na repliku, kao što se sada daje poslanicima opozicije i nemam ništa protiv, ja sam mogao da sanjam, Zoran Babić je mogao da sanja o tome da dobije pravo na repliku kada je DS vodila sednice Narodne skupštine.
Dakle, niko ovde nije ugrožen od poslanika bivšeg režima. Oni su ti koji su upropastili između ostalog i sistem visokog obrazovanja u RS, pa sada mi iz SNS i taj deo sistema moramo da dižemo iznova i oni su poslednji koji treba da govore o bilo kakvim proneverama i malverzacijama. Oni mogu da napišu tomove i tomove udžbenika kako se pljačka država, kako se pljačka jedna autonomna pokrajna, kako se pljačkaju opštine i gradovi. Ako su na čemu doktorirali, i ako nekome mogu da drže kurseve – opljačkaj, ukradi, upropasti, uništi.

Dame i gospodo narodni poslanici, povređen je član 107. koji govori o dostojanstvu Narodne skupštine. Nije tačno da Vlada i ministarstva ne dostavljaju odgovore na pitanje koja poslanici postavljaju.
Inače, to kako je vladao Boris Tadić i kako je vladala DS, ima jedna pesma iz 2012. godine: „Harala Tadića banda“. Eto, to je narod mislio o njegovoj Vladi.

Ima veze, gospodine Martinoviću. To su vam oni, između ostalog, iz one pesme iz 2012. godine.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada već pričamo o rokovima, gospodine Đurišiću, bilo bi politički korektno da se prisetimo nečega što je bilo pre nekoliko godina.
Uz svo poštovanje prema značaju ove materije koja je regulisana Zakonom o privatnom obezbeđenju, postoje neke oblasti društvenog života koje ipak malo važnije, slažete se nadam se u tome sa mnom. Zašto ovo govorim?
Ustav Republike Srbije donet je u novembru 2006. godine, istog dana kada je donet Ustav, donet je i Ustavni zakon za sprovođenje Ustava. Sticajem, po državu Srbiju i po građane Srbije, vrlo nesrećnih političkih okolnosti praktično DS je bila ta od koje je najviše zavisilo sprovođenje Ustavnog zakona.
U članu 5. Ustavnog zakona stoji: „Novoizabrani sastav Narodne skupštine će u toku prvog zasedanja nakon izbora Vlade uskladiti sa Ustavom zakone kojima se uređuju Zaštitnik građana i ostvarivanje prava građana na obaveštenost i izabrati zaštitnika građana, organ nadležan za praćenje i ostvarivanje prava građana na obaveštenost, guvernera NBS i organe DRI. U toku drugog zasedanja nakon izbora Vlade Narodna skupština će uskladiti sa Ustavom zakone koji se odnose na primenu odredaba Ustava na sudove i javna tužilaštva, i to: zakone kojima se uređuje organizacija i nadležnost sudova, izbor i prestanak funkcija predsednika sudova i sudija, Visoki savet sudstva, organizacije i nadležnosti javnih tužilaštava, izbor i prestanak funkcije javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca i državno veće tužilaca“.
Vi ste, gospodine Đurišiću, te 2007. godine bili na vlasti, jel tako? Demokratska stranka je imala većinu ministara u toj famoznoj Vladi Vojislava Koštunice, a predsednik Narodne skupštine koji je trebao da se stara o poštovanju rokova iz Ustavnog zakona je bio vaš, valjda bivši partijski kolega Oliver Dulić.
Da li su poštovani rokovi koji su propisani u članu 5. Ustavnog zakona? Nisu. Da li je sa Ustavom u toku drugog zasedanja nakon izbora Vlade, a Vlada je izabrana u maju 2007. godine, 20 minuta pred ponoć, pred istek onog ustavnog roka od 90 dana tako što je Tomislav Nikolić izašao za govornicu Narodne skupštine, tamo u Kralja Milana i rekao – prekidamo raspravu, dogovorili su se Boris Tadić i Vojislav Koštunica, nećemo da kvarimo dogovor, mislimo da će biti loša Vlada, ali eto, da bismo poštedeli Srbiju novih izbora, ako ste se već dogovorili, neka vam je sa srećom, i formirana je ta vaša Vlada, da li ste u toku drugog zasedanja nakon izbora Vlade uskladili sa Ustavom zakone koje sam pročitao? Niste.
Da li snosite bilo kakvu odgovornost, vi, vaša partija, bivša partija, Boris Tadić? Vidim da ste tužili Zorana Babića, vi i Boris Tadić, zbog povrede časti i ugleda. Znate, kada neko ima čast i ugled, sada vas pitam – da li smatrate da ste častan i moralan čovek, ako ste bili nosilac vlasti koja nije ispunila, ne ovo što piše u Zakonu o privatnom obezbeđenju, da ministar treba da donese neke podzakonske akte, nego da Narodna skupština mora da donese zakone, da li ste poštovali rokove? Niste. Sa kojim pravom sada držite lekcije ministru unutrašnjih poslova o tome kako on navodno na vreme nije doneo neke podzakonske akte? On nije doneo podzakonske akte, vi niste doneli zakone i niste zakone i pravni sistem uskladili sa Ustavom. Da ne govorim o tome da je ovo bila materija koja je bila potpuno pravno ne regulisana.
Ovo je prvi zakon u modernoj političkoj istoriji Srbije koji agencije za privatno obezbeđenje uvodi u pravni sistem i pravni sistem ih tek sada prepoznaje kao pravne subjekte. Svi znamo da agencije za privatno obezbeđenje postoje praktično od početka 90-tih godina, ali su funkcionisale na divlje. Krajem 2013. godine donosi se Zakon o privatnom obezbeđenju i, kao što vam je lepo rekao i ministar Stefanović, većina podzakonskih akata doneta, još neki akti treba da se donesu.
Mi sada produžavamo rok, ne zbog Ministarstva unutrašnjih poslova, nego zbog fizičkih lica koja se bave poslovima privatnog obezbeđenja i preduzetnicima koji se bave poslovima privatnog obezbeđenja, da bi mogli da usklade svoje normativne akte, svoj rad sa odredbama zakona i sa odredbama podzakonskih propisa. Ali, nije mi jasna ta stvar da vi sad ovde kao moralna paradigma ovog parlamenta držite lekcije o tome da ministar unutrašnjih poslova nije doneo podzakonske akte na vreme, a vi niste doneli čitav niz zakona na vreme.
Između ostalog, bili ste obavezni i da donesete zakone kojima se uređuje organizacija sudova. Da li se sećate kada ste to uradili? To ste uradili u decembru 2008. godine, a ovde piše u toku drugog zasedanja, nakon izbora Vlade. Pa, vi ste rok probili za više od godinu dana. Da li ste snosili neku odgovornost zbog toga? Niste. Da li ste imali potrebu da kažete Oliveru Duliću - gospodine Duliću, u obavezi smo po Ustavnom zakonu da donesemo zakone koje moramo da uskladimo sa Ustavom? Niste.
Moram li da vas podsećam, gospodine Đurišiću, koliko puta je Narodna skupština za vreme vaše vlasti produžavala rok za izdavanje novih vozačkih dozvola, novih saobraćajnih dozvola, novih pasoša, svih mogućih ličnih dokumenata? Nema sednice na kojoj nismo produžavali neke rokove. Da ne pričam o raznim aferama gde će se štampati pasoši, gde će se štampati nove lične karte, ko će uzeti koju proviziju, ko je sa kim u dilu, ko je sa kim u talu itd. O tome uopšte neću da pričam. Ali, koliko puta ste vi glasali za produženje različitih rokova? I tada je to bilo uredu. Tada je to bilo demokratski. Sada kada mi produžavamo rokove, ne zbog ministra, nego zbog ljudi kojima je ovo hleb, koji se bave ovim poslom, sada je odjedanput to problem. Zaista ne vidim u čemu je ovde problem, što ćemo da omogućimo ljudima koji se bave poslovima privatnog obezbeđenja da svoju delatnost usklade sa odredbama zakona i sa podzakonskim propisima, pri čemu su najvažniji podzakonski propisi koji uređuju ovu materiju već doneti.
Srpska napredna stranka će za ovaj amandman da glasa. Mi ćemo pružiti podršku ministru unutrašnjih poslova da se do kraja normativno uredi ova materija. Ono što je pošlo za rukom Srpskoj naprednoj stranci i ministru unutrašnjih poslova od kraja 2013. godine, pa evo sada do maja 2015. godine, to Demokratskoj stranci nije pošlo za rukom od 2000. godine pa na ovamo. Vi ste poslednji koji treba da nam držite lekcije o tome kako treba poštovati rokove i kako treba normativno urediti neku oblast društvenog života.

Skromnost je lepa vrlina, ali, gospodine Đurišiću, ja se sećam tog vremena. Niste vi bili jedan od 64 poslanika DS-a, vi ste bili predsednik Izvršnog odbora DS-a. Vi ste po stranačkoj hijerarhiji bili nadređeni Oliveru Duliću i Nadi Kolundžiji i mnogim drugima koji su tada bili članovi poslaničke grupe DS. Pa, kako se tada niste setili da kažete vašem kolegi Oliveru Duliću – gospodine Duliću, imamo obavezu da uskladimo zakone sa Ustavom? Vi to niste uradili.
Nije tačno da nisu doneti podzakonski propisi. Najvažniji podzakonski propisi su doneti i ovo što kaže ministar unutrašnjih poslova je potpuno tačno. Mi smo mogli da ne produžimo nijedan rok. Dođe 5. jun, ko je uskladio svoje poslovanje, ko je izvršio obuku može da radi, a ko nije, šta da mu radimo, zatvaramo mu firmu. Mi to nismo hteli da radimo. Sada kada slušam vašu diskusiju uopšte ne vidim šta je ovde suštinski problem. Suštinski problem je što se produžava rok, a o tome sam govorio i u načelnoj raspravi. Član 2. govori o taksi i tu niste u pravu. Zakon o budžetskom sistemu dozvoljava da ministar određuje visinu takse. Član 3, član 4. govori o rokovima u kojima fizička lica i preduzetnici treba da usklade svoju organizaciju i svoj rad sa odredbama Zakona o privatnom obezbeđenju. Ne vidim šta je tu problem.
Ministar je mogao da ne produži nijedan od ovih rokova i da sve te firme koje, kako vi kažete, plaćaju porez, zapošljavaju naše građane itd, sve je to lepo, ali većina tih firmi bi došla u problem. Da ti ljudi ne bi došli u problem…

… mi produžavamo taj rok i u tome ne vidimo apsolutno bilo šta sporno i bilo kakav problem.

Rekao mi je čovek da sam rekao nešto što nisam rekao.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Pavićeviću, ima jedna knjiga Sigmunda Frojda koja se bavi tumačenjem omaški u govoru i on kaže - kada čovek pravi omaške u govoru verovatno ima nešto u svojoj podsvesti. Vi ste da dva, tri puta spomenuli ime Nikole Selakovića, daj Bože da se varam, ali moguće da imate nekih problema sa zakonom i sa pravosuđem.
Niste u pravu kada ste rekli – da sam rekao gospodinu Đurišiću da on nema pravo da kritikuje Vladu. Imate, hvala Bogu pravo da kritikujete Vladu do mile volje i da kažete da spaljujemo leševe Termoelektrana „Nikola Tesla“, i da je Vlada kriva za poplave, i da su krivi za ovo, i da smo krivi za ono, sve imate pravo, mediji vam stoje na raspolaganju. Dakle, imate sva prava ovog sveta da kritikujete Vladu Republike Srbije. Ali, ja nisam rekao da gospodin Đurišić nema pravo da kritikuje Vladu, ja sam mu rekao da nemam moralno pravo da bilo kome držim lekcije o poštovanju rokova kada sam on i njegova stranka nisu poštovali rokove koji se tiču donošenja zakona koji moraju da budu usklađeni sa Ustavom Republike Srbije. To je jedna stvar.
Druga stvar, gospodine Pavićeviću, budući da vi niste pravnik, a pričate o kontroli Vlade. Postoje dva instrumenta po Ustavu Republike Srbije koja vam stoje na raspolaganju da na najefikasniji mogući način kontrolišete rad Vlade. To je interpelacija i podnošenje Predloga za glasanje o nepoverenju Vladi. Za interpelaciju vam treba 50 potpisa, za glasanje o nepoverenju Vladi 60 potpisa. Pošto ste tako jaki, moćni sakupite potpise i smenite Vladu. To vam je najbolje.

Pitaju me neki narodni poslanici ko me ovlastio da nešto kažem? Ovlastio me narod, gospodine Pavićeviću, jer je izborna lista na kojoj sam bio osvojila skoro nadpolovičnu većinu glasova, a vi ste bili na listi koja je jedva prešla cenzus.
Ja razumem vašu potrebu i vi stalno pričate o tome da bi vi nekome da sudite. Mi smo videli kako izgleda to suđenje 2000. godine, kada ste palili Skupštinu, Televiziju, kada ste batinali ljude na ulicama, upadali sa automatskim puškama u Narodnu banku, u Upravu carina. Mi smo sve to videli. Tu vrstu prekih sudova mi smo videli.
Ja sada pretpostavljam da vi govorite o nekoj vrsti političkog suda. Ja vam kažem, gospodine Pavićeviću, nema tu mnogo filozofije, uzmite Ustav Republike Srbije i pročitajte koji su instrumenti, kako da sudite Vladi, sakupite ili 50 potpisa za interpelaciju ili 60 potpisa za glasanje o nepoverenju Vladi, obezbedite potrebnu većinu u Narodnoj skupštini i sudite Stefanoviću, Vučiću, Selakoviću, koji vam je stalno u glavi, do mile volje, ali vi tu većinu nemate. Za to vam nije kriva SNS, narod vas je kaznio. Vas narod neće. Nemate vi problem samnom, ni sa Babićem, ni sa Stefanovićem, ni sa Majom Gojković, vas narod neće. Zašto vas narod neće? Stavite malo prst na čelo pa razmislite. Pametan ste čovek.

Dame i gospodo narodni poslanici, povređen je član 107. i ja moram da reagujem kao zamenik predsednika poslaničke grupe.
Gospođo Hasanović Korać, kažite zbog građana Srbije, zbog javnosti, uz svo dužno poštovanje prema vama kao dami, u koje vreme se desilo nasilje nad vama i ko je bio na vlasti kada ste vi napadnuti na ulici?
(Branka Karavidić, s mesta: Kakve to veze ima?)
Ima veze zato što nam Borko Stefanović i vaši bivši partijski drugovi imputiraju da ste bili žrtva nasilja za vreme vladavine SNS.
Kažite, ko je bio predsednik Republike, ko je bio predsednik Vlade kada ste doživeli nasilje koje ja osuđujem, ali nemojte da držite lekcije poslanicima SNS o nekakvom nasilju i o nasilničkom ponašanju jer ste bili žrtva nasilja u vreme kada je vaša stranka i vaš predsednik Republike i predsednik stranke koji je istovremeno bio i predsednik Vlade i ministar i ko zna šta sve nije bio, vedrio i oblačio ovom državom. To recite.
Osuđujem nasilje, ali onda budite do kraja pošteni i kažite – Doživela sam nasilje za vreme vladavine moje stranke a ne za vreme vladavine SNS.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Janko Veselinović se nekako uvek trudi da bude duhovit, ali mu to nikako ne polazi za rukom.
Ja se nisam maločas javio za povredu Poslovnika, ali pre nego što kažem nešto o amandmanu, moram da kažem da je gospodin Janko Veselinović povredio dostojanstvo Narodne skupštine kada je rekao da gospodin Veroljub Arsić, kada dođe ovde u klupe gde sede ostali narodni poslanici, da govori nekakvim radikalskim rečnikom. To jednostavno nije tačno.
Gospodin Arsić vam je skrenuo pažnju da je DS 2003. godine na protivustavan način uvela vanredno stanje, da je DS preko 15 hiljada ljudi pohapsila bez pravnog osnova, pa je država posle toga morala da plaća ogromno obeštećenje, da su, mislim, do oktobra 2003. godine bili ukinuti TV prenosi sednica Narodne skupštine i da je država bila u stanju potpunog bezakonja.
Na kraju krajeva, o tome nije govorio samo poslanik Veroljub Arsić i drugi poslanici SNS, na to su vas, samo vi to niste hteli da kažete, odnosno možda ste i zaboravili, upozoravale i međunarodne organizacije koje se bave zaštitom ljudskih prava, poput Human rights watch, Amnesty international, itd. Oni su vam skretali pažnju šta ste radili te 2003. godine, da ste primenjivali metode koje se nisu primenjivale apsolutno ni u jednoj demokratskoj državi.
Što se tiče ovih vaših malicioznih aluzija na državne i na privatne fakultete, pa sada dobri su oni koji su završili državne fakultete, a loši su oni kadrovi što su završili privatne fakultete, moje pitanje gospodine Veselinoviću i svima vama iz DS u raznim agregatnim stanjima, izvinite, ko je uveo te privatne fakultete u Republiku Srbiju? Da li je predsednik vaše stranke Boris Tadić, kao predsednik Republike, presecao one crvene vrpce raznih privatnih fakulteta? Da li ste se slikali sa raznim rektorima i dekanima privatnih fakulteta, pa ste govorili da je to u skladu sa najnovijim evropskim dostignućima, da je to u skladu sa Bolonjskom deklaracijom, da će to da unapredi visoko školstvo u Srbiji?
Sada odjednom, kada ste otišli u opoziciju i kada ste jedva prešli cenzus, ne valjaju kadrovi, bez obzira iz koje političke stranke dolaze, koji su završili privatne fakultete. Na primer, ja na tu stvar uopšte ne gledam na taj način.
Sećate se da se pre nekoliko godina desila jedna neviđena afera na jednom, nažalost, državnom fakultetu, Pravnom fakultetu u Kragujevcu, čiji je osnivač Republika Srbija. Afera „Indeks“ i ta afera još uvek nije okončana.
Dakle, nemojte tako mehanički da delite fakultete na dobre i loše, s obzirom na to ko im je osnivač. Kao što ima dobrih profesora i dobrih studenata na državnim fakultetima, tako ima i loših profesora i loših studenata na državnim fakultetima i obrnuto, dobrih profesora i dobrih studenata na privatnim fakultetima, loših profesora i loših studenata na privatnim fakultetima.
Kažete, u ime cele vaše poslaničke grupe i u ime poslaničke grupe DS, podržavate u suštini opredeljenje ministra pravde Nikole Selakovića. Ja tu od vaše poslaničke grupe vidim vas i vidim ovu gospođu što sedi iza vas, gospođu Karavidić. Od ovih vaših bivših partijski drugara, osim Zorana Živkovića, ne vidim nikoga. Tako da nemate sa čime da se posebno hvalite. Ta vaša cela poslanička grupa iz cele poslaničke grupe broje u vrh glave troje ljudi.
Što se tiče amandmana i obrazloženja amandmana, evo trudiću se da upotrebim što blaži izraz, ja besmislenije obrazloženje za ovaj amandman nisam u životu čuo. Kažete – malo je to što je Predlogom zakona predviđeno da se novčano obeštećenje priznaje u visini od 300 evra do 3000 hiljade evra u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate prema srednjem kursu NBS po predmetu, jer vi smatrate da je 300 evra, kao donji limit, malo i vi predlažete 1000 evra jer, Bože moj, stranka dok plati advokata, pa joj država isplati 300 evra, šta joj ostaje.
Lepo vam je rekao ministar pravde. Vi ste diplomirani pravnik. Završili ste na valjda nekom državnom pravnom fakultetu vaše pravničko obrazovanje, profesor ste prava. Ja vas upućujem na član 27. – nezavisno od vrste i visine tužbenog zahteva, u postupku pred sudom, shodno se primenjuju odredbe o sporovima male vrednosti zakona kojim se uređuje parnični postupak.
Gospodine Veselinoviću, onaj ko izgubi u parničnom postupku, on snosi troškove postupka. Ako stranka dobije u sporu državu i dokaže da joj nije suđeno u razumnom roku, pa ko snosi njene troškove? Onaj ko je izgubio spor, Republika Srbija. Nemojte da obmanjujete građane da će oni od svojih, na primer, 300, 400 ili 500 evra, kada dobiju, morati da plate advokate, pa im ništa neće ostati. Ili ne znate elementarne stvari iz parničnog postupka ili namerno obmanjujete građane. Nemojte to da radite.
Ovde ste spominjali, vi inače volite da idete u širinu, legalizaciju, pričate o švajcarskim francima, pitaj Boga šta vam sve ne padne na pamet u tih vaših sedam, osam minuta koliko imate na raspolaganju, ali da vas sada nešto pitam. Vi se na jedan način ponašate kada ste na vlasti, a na drugi način se ponašate kada ste u opoziciji. Sada vas pitam, kao poslanik SNS i kao građanin Republike Srbije, vi koji naričete nad sudbinom građana koji su uzeli kredite u švajcarskim francima, ko je uništio bankarski sistem u Republici Srbiji? Ko je uništio domaće banke? Ko je rekao da domaće banke ne valjaju ništa, a da su strane banke odlične? Ko je otvarao te strane banke? Ko je omogućio stranim bankama da u Republici Srbiji, od 2000. godine, da plaćaju kredite po kamatnim stopama koje se u SAD smatraju krivičnim delom, zelenašenjem? Demokratska stranka.
Zašto je sada kriv ministar Selaković ili SNS zbog situacije koju ste vi i vaša partija ili bivša partija dovele bankarski sistem Republike Srbije? Vi koji ste sve upropastili, vi koji ste omogućili stranim bankama da rade to što rade, a sada ste našli u vezi sa ovim Predlogom zakona, koji je inače mali po svom obimu, da ovde držite lekcije ministru pravde i svima nama iz poslaničke grupe SNS o tome kako se vi brinete za interese građana. Vi da se brinete za interese građana, pa ne biste ih opljačkali.
Ko je opljačkao građane Srbije? Demokratska stranka. To sam juče rekao i Marku Đurišiću. Kao sada je veliko pitanje – ko je pokrao izbore? Demokratska stranka. Ko je uveo to kada dođeš na biračko mesto, pa dobiješ 50 evra, pa izneseš glasački listić, pa daš drugom, itd? Demokratska stranka. U Budimpešti su vas školovali 2000. godine pred one izbore u septembru kako da se pokradu izbori. Kažite da nije bilo tako.
Vi svi mislite da građani u Srbiji imaju pileće pamćenje i da pamte šta je bilo u zadnja dva dana. Ja znam šta je bilo 2000. godine. Znam šta ste radili u septembru 2000. godine i u oktobru 2000. godine, kao što znam šta ste radili 2003. godine i 2008. godine i 2012. godine, itd, i kako ste upropastili „Razvojnu banku Vojvodine“, Fond za kapitalna ulaganja, Fond za razvoj, itd, pa ste kapitalnim investicijama proglašavali krečenje domova kulture, mesnih zajednica, po 10 puta većoj ceni fakturisali ugovore, pa pola tebi, pola meni…

…pola stranci, pola u moj džep, itd. Ko je to sve izmislio? Demokratska stranka u raznim agregatnim stanjima. Zvali se vi DS, SDS, Nova stranka, nebitno je. Ista vlast, isti režim, ista logika, isti sistem, drp sistem. To je jedini sistem koji vi poznajete.
Da ponovim zbog građana, da ne bi bili u zabludi, ako dobiju državu u sporu zato što su dokazali da im nije suđeno u razumnom roku, neće oni plaćati od tih svojih 300 evra advokata, kao što ih vi obmanjujete, platiće država. To je osnovni postulat parničnog postupka. Onaj ko izgubi spor nadoknađuje troškove postupka.

Dame i gospodo, narodni poslanici, evo gospodine Veselinoviću, ja sve priznajem, to što ste vi rekli.
Ja priznajem i da sam devedesete godine bio na vlasti iako sam tada imao 14 godina. Priznajem da je 1990. godine u Srbiji i uopšte u Evropi postojao evro i da je plata bila devedesete godine jedan evro. Isto tako priznajem da je DS imala svoje ministre u Saveznoj vladi 1992. godine, da se Slobodanu Miloševiću pozajmili iz DS Slobodana Radulovića koji je posle bio upleten u razne afere i malverzacije. Kao što isto tako znam da od 2000. godine, a kada je u pitanju Vojvodina od 2000. godine pa u kontinuitetu do dan danas vladate ovom državom i doveli ste je u takvo stanje da je ova Srbija jedno zgarište i da SNS sada treba da pravi državu iz temelja. Dakle sve se porušili. Sve ste popalili, ništa iza sebe niste ostavili, apsolutno ništa.
To stalno pozivanje na devedesete godine, hoćete ja vas da podsetim šta je bilo tih devedesetih godina? Ko je sa kim pravio koalicije i ko je kakve izjave davao? Godine 1992. Sokobanjska deklaracija DS o tome da treba ujediniti ceo srpski narod iz svih srpskih zemalja. Godine 1994. naslovna strana lista „Pogledi“ iz novembra meseca, pamtim ja dobro gospodine Veselinoviću, iako sam mlađi od vas, 1994. godine kaže – ujedinila se opozicija Vojislav Šešelj, Vojislav Koštunica, Zoran Đinđić, 1994. godine.
Godine 1993. zajedno sa Radovanom Karadžićem i Ratkom Mladićem okrećete vola na Palama i pokazujete mišiće NATO avionima kako ih se ne plašite. Godine 1999. kažete – udrite samo po Srbiji, pre će pasti Milošević. Godine 2000. palite Saveznu skupštinu, palite Radio-televiziju Srbije i 50 ljudi tuče tadašnjeg direktora Radio-televizije Srbije. Vi koji pričate o batinašima, o crnim džipovima itd, to ste vi radili. Sve izbore, sem onih koje ste pokrali do te mere da ste morali na silu boga da pobedite, ste pokrali. Vi ste izmislili tehnologiju izbornih krađa. Demokratska stranka je to patentirala. To će se u udžbenicima izučavati kako se kradu izbori i kako se državni resursi koriste u partijske svrhe. To ste pokazali i pre 20-ak dana kada ste jedan hotel, koji je inače u vlasništvu AP Vojvodine, a ne Bojana Pajtića i Demokratske stranke, iskoristili kao zatvor i koncentracioni logor da držite odbornike da ne bi došli na sednicu Skupštine opštine Inđija. Dakle, to su sve izumi i sve velika demokratska dostignuća vas, gospodine Veselinoviću, i vaših sadašnjih ili bivših partijskih drugova.
Gospodin koji se hvali 2003-om godinom i kako je bio uspešan premijer itd, nije mi samo jasno od svih tih silnih uspeha kako je uspeo da izgubi izbore koji su bili u decembru 2003. godine. Kada je neko tako uspešan, kada u državi nema kriminala, onda valjda pobeđuje na izborima, a ne gubi. On je izgubio te izbore. Kaže - kriminala nije bilo. Nije ga bilo zato što je partijski i državni aparat imao monopol na bavljenje krivičnim delima. Ko je mogao da diluje drogu? Ko je mogao da se bavi švercom nafte? Ko je mogao da radi bilo šta što je suprotno zakonu, sem ljudi iz državnog aparata? Onda kažete - nije bilo kriminala. Nije ga bilo kada ste vi imali monopol na ceo kriminal u državi, kao što sada imate monopol na kriminal u Vojvodini. Pa ko sad, i dan danas krade građane Vojvodine? Oni isti koji su na vlasti od 2000. godine.
Pričate o cenzuri u medijima. Gospodine Veselinoviću, vi kada upalite Radio-televiziju Vojvodine dan danas, ja imam utisak kao da gledam HTV, verujte mi. Tako se ružno govori o Vladi Srbije, tako se ružno govori o tamo nekakvom Beogradu. Ne kaže se Srbija, nego Beograd pljačka Vojvodinu. Vojvodinu pljačkaju oni koji njome, nažalost, vladaju od 2000. godine, a vi ste deo toga.