Dame i gospodo narodni poslanici…

Infrastruktura je veoma bitna i ja ću to pokazati na primeru Smederevske Palanke. Dakle, ovde su krivične prijave koje su vezane za infrastrukturu o kojima su govorili i moje kolege prethodnici.

Govorili su o tome kako opštine nemaju dovoljno para. Opština Smederevska Palanka za vreme vlasti bivšeg režima je potrošila preko tri milijarde više nego što je dozvoljeno. Potrošila je četiri svoja budžeta nego što je na to imala pravo. Ovde su krivične prijave zbog kojih se predsednik opštine Smederevska Palanka, gospodin Kena u narodu poznat kao hajnekena, tereti za 459 miliona 110 hiljada dinara. Ako uzmemo da je potrošio tri milijarde više, kada to podelite na opštine u Srbiji, svaka opština je mogla dobiti 20 miliona dodatnih da ne moramo da regulišemo dugove Smederevske Palanke.

Smederevska Palanka za vreme vlasti ovog genija je izdala bazen na 50 godina, zajedno sa toplom vodom, za 2.000 evra godišnje.

Mi u Inđiji za isti bazen, kada izdamo samo mesto za prodaju sladoleda, uzmemo 5.000. Znači, ceo bazen u Smederevskoj Palanci, sva topla voda u Smederevskoj Palanci oko bazena, eksploatacija tople vode, godišnje je vredela dva i po puta manje nego što je vredeo prostor za prodaju sladoleda u Inđiji.

Slučajevi niskogradnje gde je ispumpano 100.116.590, Komesarijat za izbeglice koji je oštećen za 13.813.000 za 365 dana, pokazuje da nisu bile ni izbeglice …

Slučaj Doma vojske Smederevska Palanka 16 miliona, slučaj Opštinskog kluba PK „Jasenice“ 53.449.000, slučaj PK „Vodice“ 21.717.000.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao predsednik Narodne seljačke stranke želim da kažem da smo mi promenom Zakona o poljoprivrednom zemljištu, koje smo vršili krajem 2015. godine i prošle godine, u avgustu mesecu upristojili.

Evo, ekspert za poljoprivredno zemljište se upravo javlja. Doduše, on je više za vinogradarsko zemljište, ali želim da kažem da smo u sistem ubacili više desetina hiljada hektara koji vrede više od pet miliona evra. Dakle, Skupština je samo promenom zakona doprinela da svake godine ova država dobije pet miliona evra više za zakup poljoprivrednog zemljišta i da u sistem ubaci 73.000 hektara.

Naterali smo lokalne samouprave da donose programe, da na vreme vrše licitacije i želimo da i dalje da unapređujemo ovaj zakon. Imam puno prigovora od pripadnika stranke bivšeg režima i ja se pitam za tih 73.000 hektara sa kim su oni delili onih pet miliona evra, koliko je bila zakupnina koju niko nije plaćao.

Trenutna prosečna zakupnina je negde oko 220 evra, druga klasa oko 200 evra i kada to pomnožite sa onim što je bilo uzurpirano, dobićete gotovo 14 miliona i onda je pitanje još opravdanije – kome i zašto su dopustili da zemljište bude uzurpirano?

Moj predlog je da zavedemo disciplinu i po pitanju prečeg zakupa, koje smo dozvolili stočarima, da oni imaju pravo da po privilegovanoj ceni zakupe zemljište, iz prostog razloga što mislimo da ova država ne treba više da izvozi samo miliona tona žitarica, da izvozi stočnu hranu koja je u težini negde vredna oko četiri miliona tona. Sa tom stočnom hranom mi možemo da utovimo stoke u vrednosti oko dve milijarde, odnosno milijardu kilograma. To ukoliko preradimo u klanicama, ne baš i u finalnim, možemo da ostvarimo prihod od četiri milijarde. Trenutno za sve žitarice i stočnu hranu koju izvozimo dobijamo između 700 i 800 miliona evra. Hoću da kažem da naši stočari gube oko milijardu i 200, da naši prerađivači gube oko dve milijarde i stoga verujem da poboljšanjem i sadašnjeg zakona, koji je pokazao svoje opravdanje, možemo da napravimo još veće prihode, odnosno da stimulišemo stočare koji će stočarskom proizvodnjom obnavljati i kvalitet zemljišta. Hvala.

Samo vi lupajte. Dovedite i Balšu da vam pomogne. On je pomogao da vas balšamujemo.

Dakle, upravo ste imali priliku da vidite šta radi ostatak DS, i dragi gledaoci, upravo ste imali priliku da čujete zbog čega se ta stranka srozala na 2%. Umesto da nađu ljude koji nemaju putera u glavi, oni dovedu neke za koje ne znam šta imaju u glavi.

Dame i gospodo, upravo smo čuli čoveka koji je popio tenk. Da. Upravo smo slušali čoveka koji je popio tenk.

Naime, Dragan Šutanovac koji je ostavio jedan MIG, znači, Dragan Šutanovac nam je ostavio jedan MIG, da se ne daj Bože pokvario, mi ne bi imali civilno vazduhoplovstvo. To gospodin Lazanski zna, da bi imali kontrolu leta, morali bi da imamo vojno vazduhoplovstvo koje može da garantuje civilnom vazduhoplovstvu određen nivo bezbednosti. Bez toga nema kontrole leta, nema lepih prihoda itd.

Ali, mi smo slušali čoveka koji je popio tenk. Za jedno veče u kafiću „Atrijum“ popio je 343 piva. Da li je popio ili se brčkao u pivu, baš ne znam. Zbog toga nosi nadimak „hajnekena“, a to je vredelo ukupno 471.000 dinara. To je nešto preko pet hiljada dolara. Za pet hiljada dolara, a gospodin Lazanski to zna, gospodin Šutanovac, njihov predsednik još uvek, je prodavao tenkove Iraku.

Da nismo promenili vlast 2012. godine, ja mislim da mi ne bi imali vojsku, da bi nam ostao samo ministar vojni, odnosno gospodin Šutanovac, koga od milja narod zove „zgrabinovac“.

U njihovo vreme oni su Srbiju proglašavali vojno neutralnom, a kako su se prema avijaciji odnosili, mislim da naša vojska i avijacija nije bila vojno neutralna, već vojno neutralisana.

Danas smo slušali čoveka koji je Dom vojske kupio za 36 miliona, uložio šest miliona za rušenje, 42 miliona, a prodao ga Miškoviću, zato ne spominje tajkune, prodao ga Miškoviću za 16 miliona jeftinije. Dakle, 16 miliona, to je 160 hiljada onih dečijih doručaka, užina, za koje on proziva nas.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je ovaj zakon veoma važan. To je zakon koji je predložila Vlada Republike Srbije i moj pokušaj je da to stavimo na dnevni red, s obzirom da je prevoz putnika veoma bitan.

Za vreme vladavine ovih koji su izašli, prevoz putnika, posebno radničke klase, uopšte nije bio bitan. NJima razvoj privrede nije bio bitan. NJima razvoj privrede u regionu i trgovina nije bila bitna. Filozofija koja je vladala za vreme bivšeg režima je bila bolje uvesti nego proizvesti. S tim u vezi su im trebale komunikacije i infrastruktura koju nisu bili sposobni da naprave.

Verujem da su putevi i infrastruktura i trgovina najbitniji za našu privredu, ali pri tome moramo napraviti proizvod sa kojim možemo da trgujemo, kupujemo drugi proizvod. Novac je sredstvo za razmenu robe, usluga i znanja. Ukoliko mi nemamo proizvodnju svoje robe, ukoliko ne pružamo svoje usluge, onda mi nemamo za koji novac da kupimo neku robu, čiji su oni uvoz dozvolili nesmetano, posebno SSP iz 2007. i 2008. godine. Da bi kupili nečiju robu moramo da prodamo svoju i za taj novac da kupujemo robu. Ako kupujemo za dug, za tuđi novac kupujemo tuđu robu, onda to ima svoje limite. Ti limiti su pokazani od 2008. do 2012. godine, ti limiti neminovno dovode do gubitka radne snage.

Izgubili smo 400.000 radnih mesta, od toga je 300.000 bilo iz proizvodnje, 100.000 bilo je iz usluga. Radnici su se poželeli posla, ali posla nije bilo. Umesto da lustriraju krivce u svojim redovima, oni su lustrirali radnike iz fabrika, pokušali su da lustriraju i seljake iz njiva. To im zbog promena 2012. godine nije u potpunosti pošlo za rukom, ali nemojmo da zaboravimo da je od 400.000 ljudi 300.000 radilo u proizvodnji, 100.000 u uslugama, a da su pri tome javni sektor doveli na 781.000 ljudi. Takav sistem više nije mogao da funkcioniše.

Na sreću građana Srbije, došlo je do promena, zavedena je finansijska disciplina, stranim i domaćim investicijama počeli smo da proizvodimo robu za koju možemo da kupujemo neku drugu robu. Filozofiji koja je bila u vreme njihove vladavine, kada su zajedno vladali stečajni upravnici i stranka bivšeg režima, u zajedničkom zločinačkom poduhvatu, bolje uvesti nego proizvesti, je došao kraj.

Dakle, mi želimo da radnim mestima i infrastrukturom naši radnici i naša roba mogu da putuju ne samo unutrašnjim tržištima, nego želimo da pokrivenost uvoza izvozom koja je porasla sa 50% na 80% bude 100% i da možemo u potpunosti da očuvamo devizne rezerve, razvijamo zemlju, nađemo posao i za radnike i za seljake. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, međunarodni sporazumi, posebno zbog privrede, trgovine, turizma, su veoma bitni. Naša zemlja je zaslužila priliku, naš narod je zaslužio priliku da se razvija, da mu bude bolje. Da bi mu bilo bolje, moramo imati što više prijatelja, saveznika, što više partnera. Mi moramo gajiti dobre odnose sa svima.

Ne možemo imati sve prijatelje, ali barem možemo pokušati da nemamo protivnike, da smanjimo broj protivnika i da imamo što bolje odnose, posebno sa zemljama koje su na nekom stepenu razvoja kao i mi, gde možemo prodati dovoljno svoje robe i kupiti njihove robe.

Bez trgovine, bez dobrih odnosa, ne možete razvijati privredu jedne zemlje, ne možete razvijati prehrambenu industriju. Da bi nekom prodali robu, vi morate imati odgovarajuće sporazume, morate imati bescarinske aranžmane, morate imati diplomatiju i morate imati rukovodstvo države koje može da napravi privredni ambijent u zemlji, ali i da napravi ambijent u inostranstvu, da naša roba može da dođe do kupca.

Upravo posle promena 2012. godine, 2014, 2016. godine, kad smo se rešili jednog zla kome nije bilo bitno da li se nešto proizvodi, već im je bilo bitno samo da su njihovi džepovi i stomaci puni, apsolutno ih nije bilo brigo da li su stomaci i džepovi gladnih radnika puni, da li imaju posla, da li će postati socijalni slučajevi, da li će biti izbačeni iz privrednog lanca, apsolutno ih nije bilo briga za to. Međunarodni sporazumi koje su oni pravili bili su samo u njihovu ličnu korist, da što pre i što više od javnih funkcija naprave privatne biznise.

Ova zemlja i njeno novo rukovodstvo je okrenulo to u sasvim drugom pravcu. Zato svaki novi sporazum, posebno trgovinski, svaka nova zemlja koja sarađuje sa nama, svako povećanje izvoza daje šansu da tu robu proizvedemo u našoj zemlji, posebno u poljoprivredi, prehrambenoj industriji i energetici.

Mi smo zemlja koja iz poljoprivrede može da izvuče dovoljno energenata da kroz bio-dizel zasnuje poljoprivrednu proizvodnju i dovoljno električne energije iz poljoprivrede da tu poljoprivrednu proizvodnju preradi u gotov proizvod i da tako, sa više novca, sa više robe izađemo na međunarodno tržište, a da naši ljudi steknu priliku da povrate dostojanstvo koje su izgubili za vreme bivše vlasti, da steknu posao od koga mogu pošteno da žive. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, postoji izreka – Kad snaga šapuće, usta ne mogu da grme. Zatekli smo vojsku gotovo u potpunom rasulu. Izgleda da smo imali samo ministra vojnog, a od tehnike, o tom rasulu govorim, gotovo da nismo imali ništa.

Od 1.000 oklopnjaka ostalo nam je samo 300. Oprema je bila zastarela, prodali ste sve što se prodati moglo. Srbija nije bila više vojno neutralna, Srbija je bila vojno neutralisana. Saradnja sa Izraelom po pitanju obuke, po pitanju opreme je za našu zemlju veoma dragocena. Mi treba da imamo dovoljno plugova i strugova i mačeva, što plug zaradi, mač mora da odbrani. Neko je rekao da je ludo, suludo reći, ali je istina da samo spremni za rat možemo čuvati mir. To nije Titova izreka, mislim da je to izreka jednog od američkih predsednika. Verujem da je to bio Kenedi, kolega Lazanjski to najbolje zna.

Zato mi moramo ulagati u vojsku i opremu, ne da bi bili pretnja drugima, već da bi se od takve pretnje odbranili, dakle da bi preventivno odvratili sve moguće protivnike od toga da mogu da naude ovoj državi i ovom malom, hrabrom, velikom narodu. Mi, pri tome, ne gajimo nikakve agresorske ambicije, a ni kombinacije. Mi želimo da sačuvamo mir, ali želimo da sačuvamo i integritet i suverenitet ove države. Mi smo dosta bili hrabri, ali često i ludo hrabri. Vreme je da budemo samo hrabri. Dosta smo ratovali za druge, vreme je da živimo malo i za sebe. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislio sam da će kolege koje su brze noge udarile biti prisutni, zato što plovidba uglavnom njih dodiruje. Oni su navikli na jahte, oni su navikli na Maldive, oni su navikli da grickaju jastoge na Maldivima, dok oni koje su unesrećili nemaju ni za čestit život.

Teško mogu da nađem radnika koji sada ima čamac na Dunavu, teško mogu da nađem radnika koji se odmara na Fruškoj Gori, teško, ali zato na hiljade pripadnika stranke bivšeg režima možete da nađete na belosvetskim morima gde pod suncobranima uživaju u svom raju. Taj raj je zasnovan na paklu onih siromaha koje su oni osiromašili u ovoj našoj lepoj i napaćenoj državi.

Dakle, oni su ti koji se najbolje razumeju u plovidba i plovila. Mislio sam, s obzirom da će oni biti ovde prisutni, da im iznesem taj njihov problem vezan za plovidbu. Dobro je možda za narod što su otplovili, ali nije trebalo da prođu nekažnjeno, jer sva njihova zadovoljstva su zasnovana na patnji siromašnih. Lako bismo mi nahranili posle promena siromašne, ali nismo mogli da nahranimo njih, njihove prijatelje, njihove tajkune, koji su uvek gladni i nikada im nije dosta.

Siromašni ljudi koji još uvek nisu izašli iz siromaštva ne treba da se stide svog siromaštva, ovi njihovi bogati treba da se stide svog bogatstva i jahti koje su ovde zaradili, na društvenom kapitalu, većinom na prevari, a i te jahte koje su kupili nisu registrovali na ovu zemlju da ne bi platili porez, već su ih registrovali na razna Maldivska i Devičanska ostrva. Neki od njih, recimo kao Čeda Jovanović, a preporučuje, s obzirom da se ovako penje na Karaporu na Himalajima, da ovde bude vođa gorske službe spašavanja. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, sem ćirilice treba štititi i životnu sredinu. Ja sam glasao za ćirilicu, ali sledeći put kad me tuže pripadnici vaše koalicije nemojte da me tužite na latinici, onda sudija neće da uredi tu tužbu, iako ja imam pravo na ćirilicu po Ustavu. Kad me tužite, tužite me na ćirilici. Kad tražite pare od Vlade, doduše, ovo je bilo za vreme stranke bivšeg režima, zaštitite ćirilicu i onda. Evo, gospodin Ševarlić, zahtev za 62.000 evra da se doplati onaj projekat STAR, iako je memorandum na ćirilici, napisao je na latinici. Evo, vidite. Nemojte da budemo licemerni. Ja sam za apsolutnu zaštitu ćirilice. Gospodine Vesoviću, ja verujem da ste vi častan čovek, prvo ispravite svoju okolinu, nemojte ovako.

Što se životne sredine tiče, moramo se starati o njoj pre nego što ptice počnu da kašlju, pre nego što vazduh ugledamo, moramo voditi računa o životnoj sredini. Vodeći računa o životnoj sredini to ne mora da bude trošak, to može da bude i biznis.
Dakle, svuda u Evropi zaštita životne sredine, saniranje ugroženih područja je posao veoma ozbiljan, a često isplativ posao i ova država i Ministarstvo za zaštitu životne sredine ide u tom pravcu. Verujem da nemamo ni dovoljno novca, zato što još uvek industrija koja je u razvoju ne može da dostigne određeni stepen, ali prilikom njenog razvoja mi moramo voditi računa da ne ugrozimo životne sredine tim pre što pijaća voda i proizvodnja hrane treba da bude biznis koji će biti večiti biznis i koji će uskoro donositi najveću dobit.
Stoga, ova država i ovaj narod ne pripada samo sadašnjoj generaciji, ovaj narod ne čini samo sadašnja generacija, mi smo tu prolaznicio. Život je pravo, život je crtica između dva numerička broja, između godine rođenja i godine smrti. Toliko naš život traje. Nama ne pripada ova država. Narod, to nije sadašnja generacija već prošla i buduća. Znači, nama su naši preci ostavili daleko zdraviju životnu sredinu i mi smo u obavezi da budućim generacijama ovoj državi životnu sredinu isporučimo na isti način na koji smo dobili od svojih predaka, ako ne bolju onda makar istu državu sa istom zdravom životnom sredinom. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, talozi i balasti su veoma opasna stvar. Recimo, kada moj kolega poljoprivrednik koji je malopre predložio da nas sve pošalje na psihijatrijski pregled, a koji nije ni sam prošao, onda je vreme da razmislimo i o političkim talozima, da oprostite.

Svi se sećamo kako je o talozima lepo govorio gospodin Vladimir Pavićević, sećamo se dobro. To je čovek koji je sedeo pored komandanta opozicije Zorana Živkovića i samo da upozorim ove koji su sa njim, da je on veoma opasan kao krpelj.

Gde se on prikopča, tu posla nekog velikog nema, sem propasti, sem taloga ništa drugo ne ostane. Talog bude oko dva posto.

Sećamo se dobro kako je Vladimir Pavićević pričao o talozima, a onda ga je gospodin Živković nazvao – propali docent je postao politički nadničar.

Kada pričamo o talozima, treba se setiti toga. Ovi koji su izašli za njim, evo šta je govorio o njima baš nedavno, dakle 1. juna 2017. godine, valjda je želeo da govori o talozima, pa je rekao – skup opozicije bez ideje, programa i cilja.

Moj mozak nije u inostranstvu, tako da mogu da govorim o talozima raznih vrsta.

Kaže o Đinđiću, taložna izjava, kaže da je odbijeno Živkovićevo rešenje jer je predviđao da spomenik Đinđiću bude izgrađen isključivo od viljušaka i noževa, i to tvrdi bivši predsednik Tadić. Dobro mu nije pravio spomenik od vadičepova.

Ovi koji, kaže – zapanjen sam količinom besmisla i laži koje izgovara bivši predsednik Srbije, istakao Živković, koji je sa njim ušao u koaliciju pre mesec dva dana.

Onda dalje, kaže Živkovićev Tadić. Tadić je pokvario DS. On je od DS napravio jednu operetu, operetsku kuću, itd. To su ovi koji nas šalju na psihijatrijski pregled.

Onda dalje. Tadić – DS već više od osam godina nije DS, a od danas više nije stranka; rekao Đilasu i o talozima, Zoran Živković koji sada nudi Đilasu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, drumski saobraćaj je veoma bitan, posebno u prevozu tereta, robe i ljudi. Da nije došlo do promena, verujem, da ne bi bilo ni radnika koji mogu da putuju drumovima, ne bi bilo ni robe, naše, koja može da se prevozi tim drumovima, ne bi bilo zaposlenih, ne bi bilo ničega.

Sve što su divljom privatizacijom, predatorskom, mogli da urade, oni su uradili. Danas ih ovde nema. Oni su nas napustili. Narod su napustili davno. Opljačkali su ga surovo, napustili, ne mogu da se setim da li su uspeli da izgrade 50 kilometara auto-puta, ili polu auto-puta. NJih nije zanimao ni železnički ni drumski saobraćaj. NJih su zanimale jahte, plovila, belosvetska mora.

Predlažem im da ih registruju, pošto se stalno pozivaju na nepravdu da registruju jednu maldivsku stranku, s obzirom da su na Maldivima veoma cenjeni i češće su na Maldivima, nego u poslaničkim klupama. Možda tako pređu prirodni cenzus, gospodine predsedavajući. Verujem da bi stranka maldivske nacionalne manjine sastavljena od …

Molim? Maldivska. Rekao sam Maldivska.
Znači, Maldivska nacionalna manjina, njima nije bio važan sporazum sa Moldavijom, pogrešno ste razumeli, ni drumovi, ni putevi, ni putnici, ni radnici, ni roba ni industrija, ništa. NJima su bili bitni Maldivi i zato poredim.
Dakle, oni nisu mogli da naprave auto-put do Maldiva, nego su koristili avione, koristili su jahte, grickali jastoge na Maldivima, njima narod nije bio bitan i zato im ja predlažem da oni, pošto se izbori održavaju po njihovim pravilima, oni kažu da je to nepravda, da ubuduće registruju stranku maldivske nacionalne manjine, jer tamo ih češće ima nego u ovim klupama, možda ispune onaj prirodni cenzus od 0,35%. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, ja se ne predajem tako lako, kao neke moje kolege. Uporno ću vas ubeđivati da predlozi koji su u skupštinskoj proceduri vredi staviti na dnevni red, ali pri tome neću napuštati ovu Skupštinu nezadovoljan time što nisam uspeo da ubedim dovoljan broj kolega.

Što se kinematografije tiče i koprodukcije, verujem da bi ovim zakonom mogli iz te oblasti daleko više da zaradimo nego što je to do sada bio slučaj.

Država, po ko zna koji put moram reći, koju smo nasledili i koju smo dobili na upravljanje bila je zapuštena i napuštena zemlja, bez ikakvih šansi za sadašnje i buduće generacije, pa i iz ove oblasti. Verujem da o snimanju filmova i koprodukciji možemo daleko više da zaradimo nego sada.

Zamislite film strave i užasa, film Povratak otpisanih, povratak stranke bivšeg režima na vlast. Zamislite snimanje, hipotetički, takvog filma? Dragi moji građani, zamislite kada bi neko snimio mogući povratak žutih na vlast? Verujem da bi se većina građana naježila. Čak i oni koji nikad nisu glasali za nas, trčećim korakom bi išla na biračka mesta da glasaju da bi to sprečili i zato verujem da treba snimiti takav film sa hipotetičkom nekom težnjom, da se u tom filmu prikaže strava i užas koja bi nastala kada bi se oni vratili na vlast i dokopali državne kase koju su ostavili praznom, a sada je dovoljno popunjena i onda bi oni krenuli ne da grade, oni bi krenuli da se ugrade. Znači ne bi ništa narodu uradili, oni bi se ugradili, a narod bi izradili.

Mogli bi da snimaju i crtane filmove. Moj kolega poljoprivrednik je idealan za tu stvar.

Još nešto, oni bi mogli da igraju do mile volje u tim filmovima. Ja nisam navikao da igram kako drugi snima i svira, a oni koji su navikli da igraju kako drugi svira, lako bi našli i gazdu svirača. Hvala.