Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 107. Dakle, povreda dostojanstva.

Gospodine predsedniče, morate da imate meru. Ja ne ulazim u privatni život kolega poslanika. Kolega Rančić je specijalista te vrste. Nisam taj koji treba da procenjuje ko šta koristi, ali ovde je očigledno zalaganje za psihoaktivne supstance. Dakle, ovde fali još samo da neko razmerava na gram.

Dakle, ovde se reklamira kanabis i to, koliko ja vidim, veoma aktivno. Ovo je Narodna skupština, ovo su narodni poslanici.

Da li ovlašćeni predstavnik kanabisa i pored njega verovatno predstavnik apaurina to koriste ili ne, to je njihovo privatno pravo i ja u to neću da ulazim. Naravno, ako diluju, onda je kažnjivo i ako ih uhvate, ali ja nisam ni policija ni tužilaštvo, a ovde se preterano, po meni, reklamira kanabis, a da pri tome naši gledaoci nisu baš najstručniji, ne mogu proceniti da li se reklamira droga ili se reklamira konoplja u pojedine industrijske svrhe, u poljoprivredne svrhe, od kojih se pravi određena tkanina i drugi proizvodi. Dakle, tu jasno mora da se povuče granica. Očigledno je da on ne reklamira kudelju, kanabis u poljoprivredne svrhe, već reklamira to u neke svrhe za koje obični građani misle da je droga. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 106. st. 2. i 3. vezano za član 108.

Profesor Pavlović poznat po tome što je malo liberalniji nego što vi kažete. Posle puštanja pornića došlo je reklamiranje narkotika. Ja pitam, pošto je sam rekao da je to kažnjivo Krivičnim zakonikom, da li on samim tim što sam kaže da je to zakonom zabranjeno reklamira narkotike ili ne?

Dakle, oni traže da se meni oduzme vreme samo zato što upozoravam i gledaoce, i vas kao predsedavajućeg, da u ovom trenutku prof. Pavlović sasvim neovlašćeno, postupa kao ovlašćeno lice kanabisa. Dakle, predstavlja, želi da to predstavi kao lek, u ovom trenutku to je narkotik, zakonom je zabranjen. Ja smatram da se ovde vrši reklamiranje narkotika i pri tome, non-stop dobacuje ministru zdravlja. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, meni je žao što moje kolege poslanici, koji su danas veoma čudno izgledali i veoma se čudno smejuljili, što nisu prisutni, što prof. Pavlović nije tu da mu objasnim razliku između industrijske konoplje i one druge konoplje za koju je on ovde izvršio propagiranje i reklamiranje.

Dakle, industrijska konoplja do 0,3%. Kad su sušne godine uništava u poljoprivrednim usevima iako nije narkotik, ali čim pređe 0,3% THC-a ona se uništava iako daje veoma solidne prinose i daje veće prihode po hektaru kad se gaji i industrijska konoplja ima više hiljada namena u industriji i u preradi dostiže 10 puta veću vrednost od one koliku ima u poljoprivrednim usevima.

Da bi ostavio i vreme kolegama, ja ću reći da ću podržati sve zakone, naravno i sudije. Sudijama želim da preporučim da znaju da oni treba da štite i da kažnjavaju, da štite one koji nisu krivi, a da kažnjavaju one koji su krivi, ne samo da bi kaznili delo, već da se novo delo ne bi počinilo i moj savet im je da ubuduće vode računa da oni nisu nezavisni, božanski nezavisni, da nisu nezavisni od zakona, već su nezavisni od kriminala i nadam se da će i sudije privrednih sudova i ove druge sudije tako postupati. Hvala.

Zahvaljujem.

S obzirom da imam 13 i po minuta, ovo će malo da potraje do utakmice.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas smo čuli prigovore onih koji dok su vladali ništa nisu uradili. Da su posle 2012. godine oni ostali na vlasti, srpska trobojka bi bila zastava bele boje. Dakle, ništa u ovoj zemlji nije zatečeno. Bila je to kuća golih zidova.

Napredak u jednom domaćinstvu, u jednoj državi se javlja obično kada dođe do promena i kada neko vešt, neko ko želi, preuzme stvari u svoje ruke i napravi neki napredak. Sve mogu da prigovaraju, ali ne mogu da prihvatim kritiku onih za čije vreme ništa nije urađeno, već je sve bilo razgrađeno.

Mi koji smo želeli tržišnu ekonomiju i demokratiju, od njih smo dobili samo monopol i kriminal, neviđenu korupciju koja je pojela državu. Oni koji se tobože zalažu za demokratiju, treba da znaju da bez države nema demokratije. Takva država ne postoji.

Danas smo slušali njihove prigovore iz oblasti zdravstva. Ništa oni u zdravstvu nisu uradili. Klinički centar Niš nisu oni napravili, niti bi ga bilo kada napravili. Kod njih je lista za čekanje u Kamenici bila šest meseci, čini mi se. Oni su naplaćivali redosled u zračenju u Sremskoj Kamenici, trgujući brojevima sa kojima se išlo na zračenje. U najtežim bolestima oni su pravili biznis. Kamenica je koštala pet-šest puta je povećana njena cena, pet puta su produžavani rokovi gradnje, bili su tu neki čuveni graditelji, bili su tu neki tetkići Republičkog javnog tužioca u Novom Sadu, u kliničkom centru, bile su to supruge raznoraznih funkcionera stran-ke bivšeg režima, ali ništa nisu mogli da urade, ništa od opreme nisu nabavili.

Sa istim tim novcem mi smo nabavili opremu, sagrađen je klinički centar, kupljen je gama nož, kupljeno je linearnih akceleratora koliko je trebalo, redovi se ukidaju, itd. Ostalo je još da se povećaju plate. Napredak je spor, ali je vidljiv, nama koji želimo to da vidimo. Oni koji to ne žele da vide, oni to ne mogu da prihvate. Jer, jednostavno, njima nije cilj napredak ove države, njima je cilj dolazak na vlast, i to ne izborima, nego ulicom.

Danas vidite da nikoga od Đilasove levice ili Đilasove desnice nema. To što Borko nije tu, mogu da razumem, levica nije prisutna u parlamentu, ali nema ni desnice. Desnica je navodno bila protiv one levice, levica protiv desnice, a svi su se ujedinili protiv nas.

Da ja ne bih dužio, ja verujem u ovu državu, verujem u narodne poslanike koji daju mandat Vladi, verujem u birače koji daju mandat predsedniku i verujem da ćemo korak po korak, stepenicu po stepenicu, merdevinama uspeha, naporno doći do boljeg života, jer merdevine uspeha ne doživljavamo kao lift, ono što su doživljavali oni. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam u potpunosti da se spomenici, posebno stradalim borcima logorašima održavaju o trošku države, ali mi nešto moramo i naučiti iz tih spomenika.

Dok smo ratovali većinom za druge, mi smo gubili, drugi su dobijali. Velike sile su se namirivale na račun malih. Uvek su mislili da posle naših pobeda, gde smo dobijali smo komad pobede, mogu sa nama i bez nas, memorijali u inostranstvu su većinom memorijali seljaka sa žuljevitim rukama koji su privremeno ostavili plug i ratovali za svoju zemlju, za svoju njivu i time sebe žrtvovali.

Mi danas treba da zaradimo, da održavamo pijetet prema stradalim generacijama pre nas, ali zahvaljujući tim stradanjima, danas su nam sela pusta. Srbija je pretvorena u zbir manjih i većih staračkih domova. Zato mislim da razvojem poljoprivrede i sela treba negovati te spomenike, ali takođe i u buduće negovati sela, ostaviti sadašnji broj stanovnika na selu, ako ne možemo da ga uvećamo, podmladiti selo i na takav način zadovoljiti prošle i buduće generacije.

Mi smo ovu zemlju od predaka pozajmili i u obavezi smo da je budućim generacijama predamo u boljem stanju nego što smo je dobili. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram čl. 108. i 109, trebali ste preduzeti neke mere. Postoji poslovica koja glasi – ko nema sopstvenu vrednost, ne može da ceni tuđu. To se odnosi na mog kolegu poljoprivrednika Živkovića, doduše poljoprivrednika u pokušaju. On je ovde više puta rekao da mu se seljaci smrde. Memorijali o kojima govorima su većinom za seljačku vojsku, dakle, za one ljude koji njemu smrde, ali kada doručkuje, ruča, večera hrana mu i te kako dobro dođe. Znači, proizvod seljaka njemu godi. Ima i drugih proizvoda o kojima ću malo kasnije, a koje konzumira u tečnom stanju.

Kada se već poziva na lekara, Milisavljević nije tu, ali je tu za njega doktor Rančić, specijalista.

Dakle, rekao je da su nam amandmani besmisleni, čovek koji je sa Pavićevićem podneo hiljade, hiljade amandmana i onda ga nazvao političkim nadničarem. Ovde se ponosio neko uniformom, ali nije rekao da li je dobio pušku, nisu mu dali pušku. Znate zašto? Nisu znali na koju će stranu pucati 1999. godine.

Govorio je o plaketi zahvalnici. Neka je pokaže i videćete da je bez pečata, iz Podgorice, iz septembra meseca 1999. godine kada se vraćao sa mora. Dakle, ta plaketa je iz Podgorice, ja to odgovorno tvrdim, a on je bio gradonačelnik u Nišu. Kakav je on to doprinos, kao gradonačelnik Niša, dao u Podgorici, to sami recite?

Dalje, spomenici, on je hteo …

… sačekajte da završim, da podigne spomenik Đinđiću, u čiju je stolicu seo, a hteo je da podigne spomenik od viljušaka i noževa. Mislim da je za njega primerenije da je pokušao da podigne spomenik od ovih čepova od alkoholnih pića koje je popio. To bi sigurno bio grandiozan spomenik, kao onaj na Avali.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 108. Ja verujem da je kolega Živković hteo da preuzme vođenje ovom sednicom, ali gospodine predsedavajući, njemu je trebalo izreći neke mere, jer je po drugi put govorio da ovde ima glupih i zlih.

Dakle, ja takve ovde u Skupštini ne vidim, čak ne mislim ni na njega da je to. Lukave osobe, ne mora da znači da su glupe i zle, a on spada u lukave. Onaj ko se stara o bezbednosti dve federalne jedinice, ko se stara o bezbednosti federalnih predsednika Vlade, onaj ko dopusti da mu se ubije predsednik Vlade Republike Srbije, onaj ko poželi njegovo mesto, svakako nije ni glup, pa ne može se reći ni samo zao, već je lukav, proračunat i na takav način dolazi do ogromne sume novca i da samo za privatizacije koje su vršene za vreme Sablje, dobije proviziju od 12 miliona dolara od „Filip moris“.

Takođe, povreda dostojanstva je delimično učinjena, to je reklamirano, ali nije rečeno sve do kraja. On se pozivao ovde na Kosovsku bitku, na devet Jugovića, na Miloša, pa je pomenuo i cara Lazara. Ja moram reći, evo, ja ću priznati, Zoran Živković, moj kolega poljoprivrednik u pokušaju, upoznao je cara Lazara i caricu Milicu više puta, ali na punoj flaši vina, na praznoj ih je već izgubio. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja pažljivo čekam da ispravim magistarski lapsus, ako je to uopšte lapsus. Rečeno je, pre dva javljanja, „za ovaj život dali su zemlju“, doslovce je tako rekla. Ne znam da li su sve kolege čule, ali ja sam čuo. Mislim da je proradila podsvest, zato što su oni za svoj lep život opljačkali „Agrobanku“, „Razvojnu banku“, tamo neki gospodin Elezović je sa unutrašnje strane šaltera pljačkao banku i mislim da je proradila savest i da je, u suštini, rekla istinu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, sutra je veliki praznik. Sutra je dan oštrog oka i sigurne ruke. U Sarajevu 28. juna 1914. godine, možda bi bolje prošli da toga nije bilo, ali možda. Sloboda ima svoju cenu.

Kosti seljaka su rasute maltene svuda po svetu. Dakle, prošle generacije seljaka dokazuju da i te kako ovi spomenici imaju veze sa poljoprivredom. Mi moramo negovati ono što su oni stvorili. Oni su stvaraoci, oni su stecioci ove države, Karađorđe, Miloš Obrenović. O svom ruhu i kruhu su stvarali državu koju je ovaj savez mutibarića i varajića od 2000. godine uništavao.

Oni zaslužuju da budu pomenuti. Oni su išli na Kajmakčalan, osvajali ga, veoma visok vrh. Nisu se penjali na Karakorum i igrali se skijanja za velike pare, oni su umirali na Krfu i valjda zato o pokretu lopuža, pokretu Đilasove levice danas oni smrde. Seljaci smrde, osećaju se. Valjda zato što su umirali na Krfu, a nisu letovali na Maldivima. Valjda zato što su poslednju banku ulagali da bi država Srbija opstala, a nisu ih nosili na Devičanska, Sejšelska i druga ostrva. Nisu taj novac za razliku od ovih, koji su izneli za 10 godina 51 milijardu dolara na ta ostrva, nisu odneli novac na Kukova ostrva, pa kada vratite gospoda iz saveza lopuža i prevaranata te pare sa Kukovih ostrva, onda možete da računate na simpatije, u suprotnom, pobedićete na kukovo leto.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao narodni poslanik podržaću amandman koji je podneo gospodin Torbica i amandman koji je podneo gospodin Atlagić, koji je bio pre 10 navrata zato što su njih dvojica danas bili veoma živi i zato što su zaslužili da se za njihove amandmane glasa. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, dve bivše Jugoslavije možemo komotno proglasiti spomen kosturnicama srpskog naroda. Obadve. To govorim sasvim odgovorno.

U tim spomen kosturnicama su uglavnom stradali naši preci. Oni su oslobađali sebe, ali i druge i na njihovim kostima, na njihovoj krvi su stvorene obe Jugoslavije. Mislim da je to bila greška i da su samim tim obe države spomen kosturnice. Oni su oslobađali više puta one koji su u znak zahvalnosti pobili svoje oslobodioce najmanje dva puta. Oslobodili su ih života, imanja, teritorija. Oni isti koje su naši preci oslobađali. Pobijeno je stotine hiljada, u tim spomen kosturnica, stotine hiljada, milioni, pripadnika uglavnom srpskog naroda.

Tako da, komotno, cela bivša Jugoslavija može da bude memorijal u pomen stradalim, našim precima. To je bilo surovo etničko čišćenje. Rezultat tog zločina su prigrabljene teritorije koje su nekada pripadale našim precima.

Ima izreka – kad je vrana rodila sokola. I, zato ja tražim, da se u selu Vranić, na imanju onog ljotićevca, koji je ovde onako u miksu se zalaže i za bugarsku Ataku, u za LJotićev pokret koji je podržavao Hitlera, podržava i one neonaciste iz „Alternative za Nemačku“, da se i na imanju u selu Vranić, podigne memorijalni centar u spomen seljacima, koje su oni nazivali kulacima, jer je na njegovom privatnom imanju, imanju njegovog pretka, je lišeno imovine, pa i života, na stotine seljaka iz čačanskog kraja. Zato, nemoj da vas čudi ovaj pozdrav, ovo je pozdrav - Haj Hitler, i - za dom spremni, koalicije, i ja moram kameru da dobro to pokaže, to je ono što Srbi nikad nisu radili, ali to priliči ljotićevcima, koji su ovde pokušali da umiksaju sve svoje ideje, sve svoje neofašiste, neonaciste i da se tobože oni prikažu kao borci za slobodu.

Mi smo dosta ginuli za druge, vreme je da živimo za sebe. Dosta smo bili, posebno mi seljaci, ludo hrabri, vreme je da budemo samo hrabri i mudri. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštujući vašu toleranciju prema opoziciji, reklamiram član 107.

Dakle, vi ste dopustili da govornik govori ono što hoće, ali za mene je to povreda dostojanstva. On je rako da mi ne želimo da usvojimo deklaraciju o genocidu koji je počinjen nad srpskim narodom u Hrvatskoj. To naprosto nije tačno. Tačno je sledeće da ta deklaracija, taj predlog deklaracije, iz nekog čudnog razloga nije obuhvatio stradanje Srba devedesetih godina, ni Oluju, ni Bljesak, ni proterivanje 400.000 Srba, ni ubistvo samo u Oluji 1.882 osobe, od čega je 940 bilo starije od 60 godina, od toga su 543 bile žene. Dakle, taj predlog deklaracije ne obuhvata progon preko 400.000 Srba i ubistvo nekoliko hiljada.

Drugi razlog zbog čega sam ja sumnjičav, a govorio o stradanju Srba u Drugom svetskom ratu. Ovaj pozdrav, verovatno ovaj pozdrav je bio razlog zašto je predlog deklaracije bio takav. Gospođa koja pozdravlja fašističkim pozdravom, Sanda Rašković Ivić,

(Vjerica Radeta: A ko je to pored nje?)

Pored nje je Boško Obradović.

(Vjerica Radeta: A sa druge strane?)

Saša Radulović, druga strana medalje. Mi sumnjamo da su oni uopšte iskreni i da je ta rezolucija doneta iz iskrenih pobuda. Pod ovim znakom su Srbi stradali i zato ne želimo da glasamo za deklaraciju koja nije bila potpuna.

Broj dva, ova gospođa je rekla, da je Oluja bila humanitarna akcija, te oluje nema u predlogu te deklaracije. Hvala.

Ne tražim da se glasa.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 103. stav 8.

Prethodni put kad sam govorio, govorio sam o predlagačima deklaracije o genocidu u Hrvatskoj, tako da se to odnosilo upravo na onaj deo opozicije koji se malo pre javio. Naravno, i ova Đilasova levica koja nije tu, pa radi po smenama. Dakle, ovaj Đilasov levičar iz pokreta Đilasovih milionera koji su opljačkali milione je odjednom postao osetljiv na žene. Ja mu dajem potpuno pravo. Nijednu ženu koja ne radi u javnom sektoru neću spominjati. On je moju pominjao više puta, vi se predsedavajući svakako sećate. Iznosio je netačne podatke. Ja sam doneo potvrde, pokazao i predsedavajućim i svim poslanicima. Ja u njegovu porodicu neću ulaziti, niti ću spominjati žene bilo kog narodnog poslanika koje ne rade u javnom sektoru i ne rade u državi. To kod njega baš nije slučaj, ali ne pominjem.

Kada je neko narodni poslanik, a ja ću ovo pokazati pred njom, pokazaću i više puta, nije samo ona na fotografiji, ima ovde i Boška Obradovića koji se smeška, a tvrdim da je fotografija autentična, dakle, da pozdrav nije montiran. Možda je ovo rimski pozdrav, možda je ona htela da kaže – ave Rim, a pomešala Rim i Krim. Kad je bila na vlasti, takav ljubitelj Rusa, nije otišla na Krim, nije otišla u Rusiju da bude ambasador, otišla je u Rim. I gospođi sam više puta rekao da Rim nije Krim, ali ajde, rimska plata je bila daleko veća. Sad ja ne znam da li su oni svi zajedno protiv EU ili za EU - Tu je Vuk Jeremić, tu je Đilas itd. i bilo bi dobro da se izjasne?

Ali, kad neko štiti žene, onda treba pre svega da štiti one koje nisu u javnom sektoru. Ali, on je sa ovom ženom ušao u parlament, ona je poslanik, ja ću to pokazati pred njom i tvrdim da je slika autentična. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, prekršili ste član 107. mere iz članova 108. i 109. Kako? Tako što ste dopustili da o batinašima priča čovek koji je kao predsednik opštine prebio starca od 63 godine uz pomoć tzv. „Keninih tigrića“.

(Radoslav Milojičić: Gde je sada opomena, Arsiću?)