Dame i gospodo narodni poslanici, meni je žao što su se ovi kolektivni članovi Dveri razbežali. Tu mislim na stranku bivšeg režima.

Danas jeste 24. septembar. Danas jeste dan kada su se pre 18 godina održavali izbori. Na taj dan je Vojislav Koštunica ubedljivo vodio, ali mu je falilo 50% plus. Ja to kažem falilo kao učesnik, a ne kao Balša pripovedač. Ja ne letujem na Maldivima za 15.000 evra za deset dana. Ja za te pare kupim traktor. Zato nemam razloga da orem maldivska mora, već orem naše njive.

On je ovde pokušao da pljuje preko glave, a sada ću vam pokazati zašto. On je veoma pežorativno govorio o savezu radikala, socijalista itd, a pri tome nešto zaboravio. Ovaj trojni savez između radikala, DSS i DS je nastao 1992. godine. Ja kao predsednik NSS, koja je registrovana još daleke 1990. godine i te kako pamtim ta vremena. Ovo je taj savez, koji je pokušao da obori Miloševića i da izabere predsednika Skupštine. Mislim da se radilo o gospodinu Rosiću iz SPO.

Ovo je, takođe, razgovor između Đinđića i Vojislava Šešelja. To je ono što bi DS želela da mi zaboravimo, ali eto, ja nisam zaboravio. Nisam ni zaboravio da je u Vladi Slobodana Miloševića, saveznoj, bilo dva ministra iz redova DS. Mislim da se radilo o gospodinu Perišiću i Grubaču, možda je bilo i tri.

U Republičkoj vladi su takođe imali jednog ministra. Danas mrtvom vuku rep meriti. To liči na njih.

Takođe, iz tog vremena, govorili su o nekim tajkunima, ni kao finansijski direktor DS koji se zove Miodrag Kostić, koji je odmah posle promena, kad je napunio kod Miloševića džepove, za vreme Miloševićeve vlasti dobio tri šećerane po tri evra. Danas oni pričaju o krađi penzija. Ovo se zove krađa penzija. Veliko je pitanje kolike bi penzije bile da je za ovo uzeto, recimo, 100 miliona evra, kao što je i PKB.

Veliko je pitanje kolike bi penzije bile da nije prodato stotine kombinata i zadruga sa preko 300 hiljada hektara zemlje, najplodnije zemlje u Vojvodini za 50 miliona evra. Danas za jedan kombinat 105 miliona im je malo. Plus na tih 105 miliona, treba platiti stočni fond koji će biti negde oko 20 miliona. Oni su u ovim kombinatima radnike razjurili, stoku poklali, fabrike druge prodali i oni danas pričaju o krađi penzija.

Penzije su ukrali oni koji su prodali fabrike a radnike najurili. Time je PIO ostao bez osiguranika. Sa prihodovne strane preselili su ih na rashodovnu stranu. Uništili su im živote, uništili su im porodice. Kako čovek koji je izgubio posao, roditelj može da vaspitava svoju decu, da budu pošteni, radni, ukoliko su oni takvi bili i završili na ulici? Dok su svi drugi siromašili, oni su se bogatili, oni su pokrali penzije. Da nije bilo promena 2012. godine, penzioneri danas ne bi hranili golubove, već bi se golubovima hranili. Oni danas ne bi bili spokojni, što jesu posle ovog uvećanja, već bi verovatno, da nije bilo promena, svi bili pokojni.

Konfučije kaže da još u mladosti morate odseći štap na koji ćete se naslanjati u starosti. Taj štap je penzija. Srbija sve više stari i da su oni ostali, probleme koje su penzioneri imali bi se daleko više uvećali. Oni su penzionere ostavili bez osnova, podigli kredit da zapuše rupe, da se ne vidi da su im potrošili radna mesta i time izazvali inflaciju i za pozajmljen novac, strani novac, kupili stranu robu i izazvali pad BDP od 3,5%. To je bila njihova taktika.

Penzije se zarađuju. Oni nikako ne mogu da shvate da određeni deo BDP, a radi se u 11%, treba da ide za dostojanstvenu starost, ali takođe i drugi ljudi imaju pravo na pošten posao, pristojnu zaradu, dostupno školstvo i zdravstvo i, naravno, starci pravo na dostojanstvenu starost.

Ukoliko želite da jedete slatku voćku i ukusan hleb, morate posejati pšenicu. Ne možete potrošiti novac, skuvati seme i onda pričati kako ništa niste krivi, a upravo su oni to uradili. Da bi jeli slatku voćku, morate da posadite drvo. Ono prvih nekoliko godina daje slabiji rod. Ovim investicijama i prirodnom obnovom je posađena ta voćka i ona će davati plodove. Oni da su pametni, sačekali bi neki svoj trenutak i učestvovali u tom branju, ali ne sad odmah mladom drveću lomiti grane, što oni svakako imaju nameru.

Balša Božović, veliki maldivski gusar, koji je trošio 15 hiljada evra na letovanje od 10 dana i ovde rekao da se njegov vođa iz saveza lopuža i prevaranata obogatio u inostranstvu radeći. Gle čuda! Ja gledao prijavu tog riđokosog gusara. On je prijavio imovinu 2004. godine, ravno 70 hiljada evra. Tad stupa na javnu funkciju. Znači, u inostranstvu, ono što je pokušao da opravda maldivski junoša, zaradio 70 hiljada, ali od 2004. do 2013. godine zaradio 100 miliona evra. Navodno u tržišnoj utakmici, ali, gde čuda, dok je vršio javnu funkciju. Pri tome, gurnuo samo PKB u gubitak od 87 miliona evra. Meni to liči na presipanje.

On se obogatio prodavajući glavni proizvod, a taj glavni proizvod je bila magla. Sitno je seckao maglu po RTS. Sitno je seckao maglu i po „Pinku“. Sad su gadljivi na rijaliti, ali je, recimo, „Veliki brat“ Dragana Đilasa prikazivan i na „Pinku“. Danas je Boško Obradović, ta desno-levica Dragana Đilasa, napao mene da sam sa farme došao u Skupštinu. Da, tačno. Ja sam juče vršio kukuruz. Da, pre neki dan sam pekao rakiju. Da, to je trajalo i po 15 dana. Da, mislim da nije zabranjeno biti proizvođač i biti u Skupštini. On koji se nikada nije oznojio misli da svi mi treba da budemo čačanski bibliotekari na predlog Velje Ilića. Ja to nisam bio, on jeste.

Ne možemo svi pljačkati Hilandar, jer će ga nestati, kao on. Ne možemo svi pljačkati „Kolubaru“ i rudare, 50 hiljada evra uzeo odande. Ne možemo svi prati novac, jer novac iz izborne kampanje umesto da vrati državi, on oprao preko predstavnika sa svoje liste, 30 miliona dinara, i meni je čast bila da mu podnesem krivičnu prijavu.

Očigledno da žuto pravosuđe, ali žuto 80%, je blagovremeno obavestilo Boška Obradovića da sam mu podneo krivičnu prijavu zbog pranja novca, utaje poreza i drugih krivičnih dela koja su izvršila više lica, a smatram da je to organizovani kriminal i zato je krivična prijava išla na Više tužilaštvo.

Danas oni pričaju o krađi. Oni pričaju o krađi? Pokrali su Boga oca. LJudima su iz glave, maltene, oči pokrali i oni danas imaju hrabrosti da pričaju o tome. Svi mi imamo pravo na dostojanstvenu starost. Srbija je zbir manjih i većih staračkih domova. Srbija treba da se podmladi, ali Srbija treba i da radi. Penzije moraju da se zarade. Naši starci su zaslužili da penzije ne dobijaju iz kredita, iz prevara, iz inflacije, već da to dobiju iz proizvodnje, da taj novac bude zarađen.

Ono što ja želim penzionerima jeste da im penzije budu sve veće zahvaljujući privrednom rastu, da zajedno sa svima nama podignu svoju glavu, podignu svoju državu i državnu zastavu. Želim im da te penzije primaju dugo, dugo. Da primaju penzije dugo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 103, 104., ali dozvoljavam gospodine predsedavajući da budete tolerantni prema opoziciji.

Naime, replike se daju na način na koji je propisano Poslovnikom. Gospodin iz opozicije je to dobio, a da nije pomenut ni šef, ni partija, ni tako dalje. Pri tome se koristio neistinom, čime je došlo i do člana 107.

Dakle, penzije koje su oni isplaćivali su isplaćivane iz kredita. Iz Penzijskog fonda je uplaćivano 50%. Drugih 50% je bio kredit i prodaja društvenog kapitala. To nepomenuti je teško kršenje dostojanstva Narodne skupštine.

Moramo da se sećamo da je ta vlast, iz koje je sada proistekao ovaj savez lopuža, prevaranata i ljotićevaca, prodala ceo društveni kapital za nekoliko milijardi evra. Taj rast na koji se oni pozivaju, što je opet povreda dostojanstva Narodne skupštine, je bio proizvod trgovine tuđom robom koja je plaćena tuđim novcem, kreditima i prodajom kapitala.

Ne tražim da se o ovom glasa, ali malo pažljivo slušajte šta govore kolege iz opozicije, jer naši građani mogu i da zaborave, ali mi ne smemo da zaboravimo šta su sve uradili i čime se bavio savez prevaranata, lopuža i ljotićevaca. Hvala.

Dame i gospodo, reklamiram čl. 103. i 106.

Gospodin Obradović se, dame i gospodo narodni poslanici, nije držao teme. Ja pohvaljujem predsedavajuću koja je to tolerisala. Ja sam uvek da se prava opozicije poštuju čak iznad crte. Ali, pri tome,neko ko krši ta prava i koji tvrdi da su penzioneri opljačkani, da smo lopovi, itd, a dolazi iz grupacije koju ja zovem savez lopuža i prevaranata, je grubo uvredio i dostojanstvo Narodne skupštine, sve prisutne poslanike, a posebno penzionere.

Dame i gospodo, doprinos za PIO 26%. U odnosu zaposlenih, koje smo mi zatekli, bilo je jedan prema jedan, što znači je da iz PIO fonda moglo da se isplati samo 26% prosečnog ličnog dohotka, što je negde suma otprilike od 100 evra. Vlada je ipak dotirala, i ta prosečna penzija je bila 200 evra, znači, to je rađeno od akciza itd, koju on izbegava da plati na benzin i slično.

Takođe, da nije za vreme vladavine njegovog šefa riđobradog gusara, da nije 400.000 ljudi ostalo bez posla, danas bi penzijski fondovi bili daleko puniji i daleko bi se manje moralo štedeti. On je zaboravio da novac mora da se zarađuje, zaboravio je da njegov šef ima imovinu vrednu 24 miliona, koju je stekao u tržišnoj utakmici kad je bio na javnoj funkciji pod znacima navoda. U tom periodu je 400.000 ljudi ostalo bez posla. Tih 24 miliona su 120.000 penzija. Ukupno je prihodovao 100 miliona evra, što je 500.000 penzija može da se isplati od 100 miliona evra koje je ćapio ili kako narod kaže – lapio Dragan Đilas.

S toga, ja tražim ubuduće, gospođo predsedavajuća, da s vremena na vreme, malo češće opomenete prethodnog govornika da ne vređa i nas i zdrav razum. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ima izreka, a možda je i moja – život je crtica između dva numerička broja. Dakle, kada odete na groblje, onda vidite koliko smo mi prolazni, onda vidite da je život stvarno samo ona crtica između dva broja. Na nama je da ta crtica bude što duža, da što duže traje i da je što kvalitetnija.

Svi mi želimo da živimo što duže, ali retko ko, gotovo niko, ne želi da bude star i bolestan. Dostojevski je rekao da kada se bogatstvo izgubi ništa nije izgubljeno, ali kada se zdravlje izgubi onda je sve izgubljeno.

Ovim zakonima se da popraviti i ovim zakonom se da popraviti izgubljeno zdravlje, da ona crtica traje što duže i da bude što kvalitetnija. Na nama je da menjamo propise, da propisi budu u korist ljudi, kao što smo i do sada radili. Rezultati u zdravstvu su nemerljivi kada uzmemo zatečeno stanje. Kada uzmemo da su u Kliničkom centru Vojvodina bez plana nabavke, bez finansijskog plana vršene tzv. javne nabavke protivzakonito za dve milijarde i da nikada niko nije za to odgovarao, a da je jedan od rukovodioca Kliničkog centra Vojvodina bila Pajtićeva supruga, koliko se sećam, onda vidimo kolika je razlika između nas i njih i ta razlika treba da bude kvalitetna u našu korist.

LJudi troše zdravlje da bi stekli bogatstvo, a onda bogatstvo treba trošiti da bi se sačuvalo zdravlje, takvi su odnosi u svetu, obnovilo zdravlje, takvi su odnosi u svetu i mi ne smemo da kaskamo za svetom. Stoga, sem ovog amandmana, tražim da kolege poslanici glasaju za ovaj predlog zakona. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 107. povreda dostojanstva.

Građani su preneli deo suvereniteta na nas, na neposrednim, slobodnim demokratskim izborima. Naša obaveza prema građanima je da zastupamo njihov suverenitet u ovoj Skupštini. Nisu besmisleni amandmani, besmisleni su narodni poslanici koji ne poštuju volju građana i koji ovde ne prisustvuju, jer se negde pogađaju za sledeću skupštinu ako izvole da izađu na izbore itd.

Povreda dostojanstva je učinjena od osobe koja danima propagira, vrši propagandu protiv ovog zakona. To je dozvoljeno. Ali, da smo mu mi usadili milionske ćelije kao Lutrija Srbije, za vreme vladavine Borisa Tadića, koji mu je usadio milione, možda bi kolega poslanik sasvim drugačije razgovarao. Pošto mi to nismo uradili, pošto mu nismo usadili višemilionske lutrijske ćelije, on danima vrši propagandu protiv ovog zakona. To je njegovo pravo, ali njegovo pravo da naša zalaganja naziva besmislenim, da naše amandmane naziva besmislenim tim pre što ovde provodi deset puta manje vremena nego ja. Dođe, nešto kaže, izađe, to nije zastupanje građana.

Na kraju, danas je isto postupio. Znači, oni dolaze u smenama, pola sata, nešto kažu i izađu. Na kraju, čovek je čudo, medicinski fenomen. Presade se organi, presadi se ovo, sve su to dostignuća medicine, ali još niko nije uspeo da presadi nacionalnost sem Đorđa Vukadinovića zvanog Đokava. On je čak uspeo da presadi sebi nacionalna osećanja drugih i zato je on za mene medicinski fenomen. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 108, 109. i 103. Ne tražim da primenjujete meru iz člana 103. st. 7. i 8, priznajem, nekad bi je mogli primeniti i prema meni. Ali, opet ste dopustili reč „mazohizam“. Koga mi ovde mučimo? Evo, gospodin ministar je tu, zamislite da u Klinički centar Srbije ne dođe 20% medicinskih sestara danas na posao, da ne dođe 20% osoblja. Zamislite da u neku fabriku ne dođe 20% ljudi gde svako ima neki svoj zadatak i svako treba da ugradi po jedan deo.

Ja i Skupštinu vidim kao zbir radnih mesta. Politika je takođe neki proizvod koji treba da bude upakovan ne samo od strane vlasti, već i od strane opozicije, da se i njihove primedbe uzmu u obzir. Ja ne vidim da je mazohizam zato što smo mi predložili amandmane, pa oni treba da sede u sali i da stignu na red kao i mi. Koliko mi možemo da podnesemo amandmana, toliko mogu i oni. Ima konstruktivni deo opozicije koji to svoje pravo koristi i ima onih koji, kako to kaže moj kolega Atlagić, luftiguzaju negde po gradu. Dakle, velika je razlika između nas koji sedimo na svojim radnim mestima i onih koji to ne čine.

Takođe, ničim on nije zaslužio repliku. Na povredu Poslovnika, gospodine predsedavajući, ne postoji replika, dakle, to je mogao ukoliko je neka redovna diskusija bila, ali ja znam da je ovde bila serija povreda Poslovnika ukazanih tri ili četiri puta. Dakle, ne očekujem da o medicini čovek zna, kada on leči vlaškom magijom, dva krila slepog miša, jedna kresta od petla, dve dlake, jedna čačkalica, e, to je njegov domen u medicini. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 107, pravo narodnih poslanika je da budu za i protiv ovog zakona. Pravo je da komentarišu zakon, ali shodno nekim našim pravilima unutra.

Ne možete reći da su amandmani besmisleni, i to više puta. Govoriti o bezboraznim komentarima na njegov račun. Ja gospodina Vukadinoviću, nisam dao nikakav bezobrazan komentar,

Član 107. rekao sam vama, da njemu nisam, dakle, nisam se njemu lično obratio već vama. Dakle, ja ne verujem da su to bezobrazni komentari, ako neko kaže da je on pokušao da bude zastupnik vlaške nacionalne manjine, i da je bio drugi na listi Vlaške nacionalne manjine, evo gospodin Martinović i vi to svakako znate. To je istina. Govoriti istinu u ovom parlamentu, nije prekršaj, i nije bezobrazluk.

Broj dva, on je od Borisa Tadića, u njegovo vreme, od Lutrije Srbije, od one gospođe, jel tako gospodine Martinoviću, dobio dva miliona i 400 hiljada dinara. Da li je bezobrazluk reći istinu. Ja mislim da nije. Bezobrazluk je reći da su nečiji amandmani besmisleni.

Ne postoje besmisleni amandmani, to odbori odmah uklone, postoje besmisleni poslanici, koji umesto da rade svoj posao, oni idu i potkopavaju državu, vredni kao krtice. Potkopavaju državu, rade za državu a ne mogu da utvrdim koju.

E, to je bezobrazluk, e, to je besmisleno, a nije besmisleno podnositi amandmane. Promovišite koliko hoćete i sebe, što je njegovo pravo, koje je istovetno kao i pravo svih drugih narodnih poslanika.

Na kraju da kažem, šteta što se zli jezici ne presađuju i ne izvoze, on bi bio ozbiljan izvorni potencijal ove zemlje.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne postoji moja Srbija. Postoji Srbija koju ja volim. Srbija njiva i šljiva. Srbija kojoj sam ja posvetio 60 godina. Nisam hirurg, ja iz Skupštine ne mogu da se vratim da operišem. Ja nisam ni analitičar, nisam ni novinar, nisam istraživač javnog mnjenja, tamo neki Vlah je sve to. Dakle, ja ne znam koliko tih Vlaha ima u jednom Vlahu. Znači, sam o sebi piše, sam sebe istražuje, sam o sebi izveštava, sam sebe predstavlja kao što je rekao, iako pripada ovoj grupi Đilas i Jeremić.

Dakle, ja sam poljoprivrednik i koristim subvenciju u poljoprivredni shodno zakonu kao i svi drugi poljoprivrednici. Ako je greh orati i kupiti traktor, eto ja sam lopov i ja sam grešan. Ja sam lopov i ja sam grešnik zato što nisam luftikaner i zato što sam kupio traktor i orem zemlju. To sam radio i pre nego što sam bio narodni poslanik.

Hoću da koristim ovu zemlju. Neću da budem, kao što on kaže luftiguz, neću da idem da hvalim ovoga – onoga, neću da idem na listu tamo nekog mišobacača itd. pa da se posle odričem od njega. Hoću da služim svojoj zemlji na način na koji ja to umem, da orem zemlju i mislim da nije greh.

Greh je kupiti jahtu, otići na Maldive, greh je kupiti stan u Beču, greh je zasaditi kobajagi vinograd za 525.000 evra, pa prodati vinograd i sve to. Ali, ja gospodinu ništa ne mogu da zamerim, on mene naziva kolegom ako se to tako može zvati.

Ja njih ne mogu zvati kolegama. Da bi ih zvao kolegama oni bi morali biti prisutni ovde, a pošto nisu moj savet mu je da se opet prijavi kod Tadića na lutriju, da se opet kandiduje za dva miliona i 400 hiljada, jer on je poznat po tome da ne kupuje srećke a dobija. Moraće dugo da sačeka da se Tadić, Đilas i Jeremić vrate na vlast. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 103. i član 107.

`Gospodine predsedavajući, dopuštam da budete tolerantni, ali nemojte previše. Cenim to i što moj kolega poljoprivrednik podržava ovaj zakon. Ja kao njegov izabrani lekar cenim napore pacijenta da razume i podrži Predlog zakona. Ja to pozdravljam.

Ali, mnogo je toga rečeno, pa i to da je naše zdravstvo na nivou najgorih afričkih država, ako se ja dobro sećam, ministar je tu, gospodin Martinović je tu, oni mogu da potvrde da li sam ja to dobro čuo ili nisam. To je netačno. To je zlonamerno.

Dakle, zemlja koju smo mi zatekli je bila kuća golih zidova, zdravstvo je bilo 34. po proceni evropskog potrošača, ne srpskog, evropskog. Dakle, evropski potrošač, sigurno nije član moje partije kolektivni, a nije ni kolektivni član SNS. Oni tvrde, da smo pretekli 11 zemalja EU, što on negira. Oni to tvrde, a ukupno u Evropi 14 zemalja. Sa 34, 30, 24, 20, ispravite ako grešim.

Ponosim se što sam tri godine bio član Upravnog odbora RFZO. Sa 21 člana, ministar neka potvrdi, mi smo prešli na 7 članova Upravnog odbora i Nadzornog odbora, radili smo posao za troje. Uveli smo desetine inovativnih lekova, gotovo najskupljih, van toga, gama nož, iksnož, KC Niš, linearni-akscelatori. To su rezultati koji su nas doveli na 20 mesto u Evropi, ne u EU, sa preticanjem 11 evropskih zemalja.

Ali, moram da kažem, da neko ko, kao moj kolega poljoprivrednih, ko ne može da ceni tuđu vrednost, nečiju vrednost, ne može da proceni ni svoju. Ne mogu ja nerazumnom objasniti, jer je nerazuman. Da se to može, on ne bi ni bio nerazuman.

Dame i gospodo narodni poslanici, opet jedna primenjiva izreka na mog pacijenta. Kao izabrani lekar moram da citiram tu izreku, kaže – nema većeg od zla, od zle pameti. Ona je veoma primenjiva u ovom slučaju za mog pacijenta, kolegu poljoprivrednika.

Po procenama „Finanšl integritija“, u ovoj zemlji, a i on je bio premijer u tom periodu, do 2010. godine izneto je. protivzakonito 51 milijarda dolara. Uprkos tome, od 2012. godine kada je recimo, o trošku RFZO lečeno četrdesetoro dece, mi smo prošle godine lečili 14 puta više u inostranstvu. Oni su na sedam odraslih lečili jedno dete. Kod nas je na osmoro dece lečen jedan odrastao. Svi koji nisu prošli, veoma mali broj, imali su priliku da u budžetskom fondu Republike Srbije ostvare svoje pravo ukoliko ga nisu ostvarili o trošku RFZO.

Nemerljivi su rezultati koje pokušava moj kolega poljoprivrednik da opovrgne. Dakle, neko ko je učestvovao u iznošenju 51 milijarde dolara je krivac. Zašto naši lekari i sestre beže u inostranstvo? Koliko bi mogli da podignemo plate zaposlenih u zdravstvu da se to nije desilo, a to je većinom para od prihoda privatizacije koje su ispumpane u inostranstvu i više nisu u privrednom lancu ove zemlje, nego se negde za te pare kupuju jahte.

I na kraju da kažem, što se Kliničkog centra Niš tiče, moj kolega poljoprivrednik, nije pacijent za tu ustanovu, a kolega Rančić treba da mi potvrdi. Mislim da je on za ustanovu 13 kilometara od Niša, zove se Topaonica. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja pre svega građanima Srbije želim da ne dođu u poziciju da budu donori, jer znamo koja je to pozicija. Ja im stvarno to želim, kao humanista. Takođe želim svim ljudima da ne dođu u poziciju da im je potreban organ, da im je potreban donor.

Želje su jedno a stvarnost drugo. Ja verujem da te želje delimo svi ovde koji smo prisutni. Za ove odsutne nisam siguran. Ovi odsutni su nas nazvali žutom kućom, Skupštinom. Ovo nije žuta kuća od 2012. godine. Žuta kuća je ovde izgubila 2012. godine. Tako nas nazivaju oni koji su pustili 2.106 albanskih terorista 2001. godine iz zatvora. Pustili su one koji su Srbima vadili organe. I danas su oni bez stida i srama, sa dva prsta obraza i tvrde da je ova Skupština žuta kuća. Nije, od 2012. godine. Ali, ima jedno malo žuto odeljenje. U rasejanju, kao što vidite.

Takođe, ima izreka – zdravlje na usta ulazi. Oni su to često radili. Ja ću vam pokazati ugovor koji je Dom zdravlja u Inđiji imao. Akcija se zvala „Vojvođanska kuća zdravlja“. Ali, kako je funkcionisala „Vojvođanska kuća zdravlja“? Pokušaću da vam dočaram iz onoga što je fakturisano.

Dakle – al se nekad dobro jelo, „Vojvođanska kuća zdravlja“ na usta ulazi. Ugovor od 24. 09. 2015. godine a 2016. godine su u Inđiji zglajznuli sa vlasti. Kaže ovako – kafana, ugovor između doma zdravlja i kafane, ej kafano muko. Kaže – vrsta proizvoda, šta je konzimirano. Pa kaže – bečka šnicla, 200 grama, količina 600. Čudan neki ručak. Uz taj ručak ide i karađorđeva, debljina prečnika 180 milimetara. Ovo mora da je bio san demokrata, kako to zovu, 180 milimetara, 600 porcija. Ništa ne izmišljam. Možda je smešno, ali to je koštalo. Ovo je plaćeno novcem od zdravstvenih osiguranika. Dalje, punjena vešalica – 600 porcija. Ovo kao da je vojska bila. Prvo, kafana ne može da primi 600 ljudi. Ali, tačno 600, jedu 600 ovoga, 600 onoga, to je treće jelo. Četvrto jelo – pečena piletina. Voleli su oni piletinu, raznoraznu piletinu. Takođe 600 porcija. Pljeskavica od 200 grama – 600 porcija. Sve ukupno – dva miliona 610 hiljada.

Dom zdravlja je inače zatečen u minusu od 300 miliona. Lekovi – minus 172 miliona, iako smo im mi iz RFZO dali pare za lekove. Ali, oni su potrošili na pljeskavice, na karađorđeve od 180 milimetara.

Dalje kaže – krempita, 150 grama, hiljadu komada. Ovih 600 su jeli po jedan, 66 krempita. Štrudla sa makom ili orasima, po želji, hiljadu komada. Štrudla sa višnjama, hiljadu komada. To je koštalo 864 hiljade, to dolazi već negde tri i po miliona, ali uz to moralo je, pošto je zdravlje u pitanju, bilo je tu sokova i voda.

Voda „Rosa“ 5.400 komada, znači, ovih 600 je pilo po devet voda, tačno se znalo da će svaki od njih da popije devet voda. Dalje, „Koka-kola“, 1.200 komada, to je strano piće i to su oni po dve „Koka-kole“, onako uz vodu i „Fanta“ još 1.200 komada. Sve je to koštalo blizu četiri miliona. Tako su oni radili, ovo žuto preduzeće u rasejanju.

Da ne ostanem dužan Đorđu Vukadinoviću, ovo je moj čuveni traktor. Nisam ja dobio podsticaj, to je kredit Fonda za razvoje Vojvodine. Ja mu ustupam traktor, ali da on preuzme kredit od 30.000 i nešto evra, da preuzme šestomesečnu ratu od 3.000 evra, a mi vrati učešće od 20%, a subvencije od 40%, ovde je potvrda, sam po ugovoru bio obavezan da ustupim Fondu za razvoj poljoprivrede Vojvodine.

Dakle, jeste Aleksić dobio traktor, jesu još neki poslanici, to je njihovo pravo, ali eto, ja to pravo u Srbiji nisam iskoristio i to je još jedna izmišljotina.

I na kraju da završim sa ovim savezom lopuža i prevaranata, tzv. Đilasova levica. Levičari milioneri. Milioneri opljačkali milione, opljačkali milione savez lopuža i prevaranata, ja ih sa pravom zovem. Jesu nam Albanci vadili organe, onih 2.106 koje su oni pustili. Oni su posle toga koristili funkcije za privatne poslove. Desetine i stotine miliona evra su teški levičari „leva ruka, desni džep“ Đilas. Ako su nam Albanci vadili organe, ovi su nam 12 i 16 godina krv na slamku popili. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, književnik Pavić je rekao da svi mi sa Bogom imamo po jedan ugovor, svi smo mi na odsustvu kod Boga, ja sam verujući čovek, ali svi moramo da se trudimo da to odsustvo kod Boga traje što duže. Mislim i da presađivanje organa treba da bude baš u toj svrsi, da taj ugovor koji imamo sa Bogom o ograničenom odsustvu, o životu koji je ograničen, traje što duže i što kvalitetnije.

Zdravlje nadmašuje sva zemaljska dobra. Ima poslovica koja kaže – zdrav siromah je srećniji od bolesnog kralja. Bolestan kralj siromašnom siromahu vidi krunu na glavi. Zdravlje je, takođe poslovice kažu, odele koje samo bolestan čovek može da vidi. O zdravlju moramo da se staramo.

Trebali ste slušati gospodina Vlahodinovića, ili kako se već zove poslanik, na konferenciji za štampu. Trebali ste videti ove iz nikad im dosta nije bilo kako nastupaju na konferencijama za štampu. Ne može se zdravlje čuvati reiki terapijama. One dve gospođe narodne poslanice koje pružaju lekarske i medicinske usluge bez ikakve licence, to ste svi videli na društvenim mrežama, a čak sam ja nekim medijima dao da bude što vidljivije. Ne može to su đok terapijom koju one preporučuju, a ako im ne pomogne onda reiki ili feng šui.

Znači, postoje i dokazane naučne metode u lečenju ljudi. Ja ne verujem ni u vlašku magiju. To gospodin Vlahodinović misli, sada pređemo u Vlahe, primenimo vlašku magiju, ne treba presađivanje organa, to je meni tako sumnjivo i onda on primeni vlašku magiju i ko rukom odneto. To jednostavno ne prolazi i ne treba držati u zabludi građane Republike Srbije. Znači, moraju se primenjivati pre svega naučno dokazana sredstva. U zdravstvu moramo se starati o presađivanju organa.

Da kažem na kraju, na sreću, zla pamet se ne može presaditi i s tim u vezi, čast jednom izuzetku, žuto preduzeće svakako neće naneti štetu ovom čovečanstvu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne postoji način da oni koji su rođeni izbegnu smrt. Taj način ne postoji, ali se to da odgoditi, naravno, uz dobru zdravstvenu negu.

Mi smo u poslednjih nekoliko godina napredovali za 14 mesta na evropskoj lestvici. Bili smo 2012. godine 34. od 34 zemlje. To je najbolje znaju ovi koji sada nisu tu, koji se pogađaju za neke nove mandate.

Pa, dragi građani kada se već pogađaju za nove mandate, pogledajte prvo kako koriste ove. Ove prazne klupe najbolje govore o tome koliko je njih to uopšte zanimalo.

Sagrađenu kuću može svako da kritikuje, ali ne može svako da je sagradi. Neki su nas ovde kritikovali, neki uopšte nisu došli. Ti što nisu došli me malo više zabrinjavaju. Više sam zahvalan na kritikama otvorenim, nego na tajnim kritikama, na dogovorima sa stranim silama koje dogovarate samo da bi podelili neke mandate ili da bi vlast preuzeli na ulici.

U ove tri godine sam bio u Upravnom odboru RFZO ispred osiguranika poljoprivrednika i ponosan sam na taj period zato što sam bio deo sistema koji je nabavio novu opremu, zato što sam bio deo sistema koji je završio Kamenicu 2, koja je trebala biti gotova 2010. godine ili 2009. godine, ali je završena tek posle promena 2016. godine i opremljena.

Oni su nekoliko puta gubili po šest meseci do godinu dana za nabavku linearnih akceleratora, zato što su otvoreno muljali i otvoreno nameštali javne nabavke i s tim u vezi su na desetine ljudi, koji su čekali na zračenje u Sremskoj Kamenici, odveli u smrt. Samo zato što je nisu završili šest godina pitanje je koliko je ljudi platilo životom njihov nemar i njihovu nameru za otvorenu korupciju koja je koštala, čini mi se, 12 miliona više evra od onoga što je bilo planirano.

Dakle, napredak je bio očigledan. Ne tvrdim da to ne može bolje i verujem i želim da ubuduće radimo još bolje i da na toj evropskoj listi napredujemo što više možemo, a da mi u privredi za zdravstvene centre, za bolnice, za kliničke centre zaradimo što više novca. Kada zaradimo i napravimo što veći BDP onda će, shodno procentu, i za zdravstvo ostati više, a time i za plate zdravstvenih radnika, što najviše želim. Biće novca da se ti lični dohoci uvećaju srazmerno njihovim zaslugama koje svakako u zdravstvu Republike Srbije postoje.

Hoću da kažem na kraju, dragi građani, nemojte da glasate za one koji ne koriste svoje mandate, a ovde očigledno da ovi žuti kmeri uopšte ne dolaze na sednice, već iza leđa pogađaju za neke druge mandate koji treba da im donesu plate i lične dohotke za nerad koji je očigledan. Iza njih stoje dela i nedela koja će ova i buduće generacije pokušati da otplate. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 107. Poslovnika, a to je dostojanstvo Narodne skupštine.

Gospodine predsedavajući, vi ste dopustili da moj kolega poljoprivrednik u pokušaju, Zoran Živković, govori o tome da je neko pod dejstvom psihoaktivnih supstanci objedinio dnevni red, ukoliko sam ja to razumeo dobro. Kolega Martinović neka me ispravi ako to nije tako. To je nedopustivo.

Ne sumnjam u njegove lekarske sposobnosti, u njegovo veštačenje, s obzirom da on iz sopstvenog iskustva najbolje zna šta su psihoaktivne supstance. Mogao je to malo bolje proceniti, ali ovo što je uradio je nedopustivo.

Takođe je nedopustivo što ste dopustili da govori o JSO, veoma nedopustivo. Dakle, ovo je zabava u Kuli posle navodnog pokušala državnog udara. Ovo su ministri unutrašnjih poslova, savezni Zoran Živković, poznatiji moj kolega poljoprivrednik, i pored njega je Mihajlović, republički ministar unutrašnjih poslova. Obojica su posle navodnog pokušaja državnog udara se i te kako družili sa pripadnicima jedinice JSO. Čak su sa njima zaigrali i zapevali „Moji su drugovi žestoki momci“, što se naravno iz priloženih fotografija da primetiti.

Takođe, dopustili ste da se govori o JSO. Posle navodnog pokušaja državnog udara premijer je obišao bazu JSO, kao što je to uradio čovek koji je zauzeo njegovo mesto. Evo je i fotografija i ubuduće da vodite računa, psihoaktivne supstance su očigledno mom kolegi poljoprivredniku oduzele sive ćelije koje se ne daju presaditi. Hvala.