Dame i gospodo narodni poslanici, samo da pojasnim.

Krajem 2007. godine, krajem 2008. godine, intenzivno u američku ambasadu su odlazili Dragan Đilas, Borko Stefanović, Vuk Jeremić. Pri tome postoje depeše Vikiliksa, su obećali Dženifer Braš da ukoliko Albanci odlože proglašenje nezavisnosti, do posle izbora Borisa Tadića za predsednika Republike Srbije, da u tom slučaju neće prelaziti američke crvene linije. Znači, obećali su saradnju.

Godine 2008, februara meseca, prvo je Boris Tadić dao zakletvu, čini mi se 14. februara, ili tako nešto, Albanci su samo par dana posle toga proglasili nezavisnost, znači Amerika je ispunila svoje deo dogovora.

Drugi deo dogovora, tadašnja vlast, Đilas, Borko Stefanović, Jeremić, koji su dali obećanje u korist Borisa Tadića, krenuli su da ispunjavaju. Tražili su mišljenje Međunarodnog suda pravde da bi učestvovali u izgradnji divlje države Kosovo i Metohija baš zato što su morali da se revanširaju za uslugu prilikom izbora. Posle toga su pregovore premestili iz UN u EU i stavili granične prelaze na Brnjak i Jarinje.

Dakle, kao vlast su ispunili svoj deo obaveza ali sad kao opozicija Marinika Tepić govori ono što je Dragan Đilas obećao Dženifer Braš, pri tome je iskazao neviđenu mržnju prema Ruskoj Federaciji i rekao da posebno ne može da podnese ambasadora Konuzina koji je u to vreme bio ambasador Ruske Federacije u Republici Srbiji.

Tako da, gospodine ministre, ovo što oni danas rade, to je obećanje koje su dali kao vlast, a sada kao opozicija pokušavaju da pomognu oni koji pokušavaju spolja da realizuju interes divlje države Kosovo i Metohija, oni pokušavaju iznutra da im pomognu jer su obećali da neće preći te američke crvene linije. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, po pitanju prelaza voleo bih i sa Crnom Gorom da ti prelazi budu moderniji, širi i da brže dolazimo do njihovog tržišta i oni do našeg.

Dame i gospodo narodni poslanici, već sam govorio da je bivša Jugoslavija, a za koje je međunarodna zajednica smatrala da više nisu potrebne, ni moguće, bila zajednica pobednika i poraženih. Meni posebno pada teško problem sa Crnom Gorom. Dakle, Crna Gora je unela svoju kraljevinu, kao što je i Srbija unela svoju kraljevinu u tu prvu Jugoslaviju, odnosno zajednicu Srba, Hrvata i Slovenaca i zato mi to teško i pada.

Milo Đukanović je počeo i od Boga da otima. Dok je otimao od Srba i naroda, sad je počeo od Boga i pravoslavlja da otima. On pokušava da zaokruži lažni nacionalni identitet itd, ali nemaju razloga da nas mrze. Slovenci, njihove države ne bi bilo da nije bilo pobede srpske vojske.

Ne bi bilo ni Hrvatske da nije bilo pobede srpske vojske od 1914. do 1918. godine. Ne bi bilo ni Bosne i Hercegovine, ne bi bilo ni Makedonije, nemaju razloga da nas mrze. Srbi su uvek oslobađali druge i sada ih oslobađaju od uticaja da ne budu drugorazredni, trećerazredni protektorati, da budu svoji na svome, pod znacima navoda.

Dame i gospodo, posle Slovenaca više nas mrze, izgleda, Makedonci. Posle Makedonaca više nas mrze Hrvati. Posle Hrvata više nas mrze kosovski Albanci, a najviše nas mrze montenegrini ili milogorci, nazovite ih kako hoćete.

Dakle, stvaranjem tog lažnog identiteta, pretapanjem Srba u milogorce, oni koji su pretopljeni najviše mrze one od kojih su nastali.

Moram da podsetim Mila Đukanovića, koji se poziva na okupaciju od Srbije, pa sad zbog te okupacije hoće da otme imovinu Srpske pravoslavne crkve, jeste odluka Podgoričke skupštine došla do toga da se Crna Gora odrekla državnosti u ume nove Kraljevine. To je uradila i Srbija, ali ono što Milo Đukanović neće da kaže, Podgorička skupština je donela Odluku u ime Crne Gore sa teritorijom iz 1914, a obala Crne Gore je bila od Ulcinja do Sutomora. Jel tako, gospodine Martinoviću?

Dakle, Boka Kotorska je posebnom odlukom ušla u sastav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca prisajedinjujući se Srbiji, a ne prethodno Kraljevini Crnoj Gori. Podgorička skupština ako negira, ako negira sve te odluke, onda negira i teritoriju, negira Boku Kotorsku. Onda Boka Kotorska nije njegova.

Ne razumem zašto tolika mržnja prema nekome ko je oslobodio deo teritorije koja je sada pripala Crnoj Gori? Nema ni jednog razloga da otima imovinu Pravoslavne crkve, nema ni jednog razloga za toliku mržnju prema oslobodiocima koju sada iskazuju Milo Đukanović i grupa milogoraca oko njega. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Markoviću, ja sam govorio o stanju u odnosima sa Crnom Gorom. Otimanje imovine Srpske pravoslavne crkve nije posledica nemara srpskog rukovodstva niti je to revanšizam za neke odluke. To je pre svega pokušaj da se isprovocira Srbija, da prerano i preterano reaguje i pokušaj da Milo Đukanović završi zaokruživanje svog nacionalnog identiteta tzv. Milogorci ili kako se već zovu, Montenegrini, dakle to je njegov pokušaj, s jedne strane, da isprovocira da digne tenzije itd, jer on stalno plovi na tome kako, eto, on spašava, ne znam Crnu Goru, spašava prostor od Miloševića, pa sad spašava od ruskog uticaja koji ide preko Srbije itd. To je non-stop taj pokušaj njega da kod zapada dolazi do simpatija i do nekog novca i nekih odluka u njegovu korist i sada pokušava da se kao on približi EU, evo on se bori protiv ruskog uticaja itd. da preko reda nešto uradi što mu ne sleduje. To je taj pokušaj.

Ali, vi znate onu čuvenu izreku, kaže – poturica gori od Turčina, a jedan poslanik koji ustaje ovde 12 sati, obično dođe tako ustane u pola 12, dođe tako onako podšklobučen, kao da je spavao pored vlažnog zida, on je danas izrekao neverovatno, kaže – poturica gori od Srbina. Ja mislim da je to najteža povreda nacionalnog dostojanstva Srba. hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 103. stav 7. i 8, ali ne insistiram da se ta odluka primeni.

Dame i gospodo narodni poslanici, svi mi koji dolazimo u Skupštinu, prolazimo pored cara Dušana i vožda Karađorđa, svi mi koji prolazimo. Kaže vožd Karađorđe ovako, je li tako gospodine Martinoviću, car Dušan drži neku topuzinu, ali drži i zakon, dakle drži zapisano, tu je i ta poslovica kod Njegoša bila, verovatno da je negde prepisao iz nekih spisa od cara Dušana, kaže – poturica gori od Turčina. Kada neko kaže – poturica gori od Srbina, taj je Srbima zamenio nacionalni identitet. Karađorđe je glavu recimo izgubio da se to ne bi desilo, dizao je ustanak da Srbi ne bi bili Turci.

Kad neki poslanik, koji tu dođe sanjiv, dajte mu kafu, šećer, dajte mu nešto malo da se razbudi. Nije ga prozivao ni jedan gospodin Marinković, niko ga nije prozivao, sve mu se nešto priviđa. Od Srba mu se priviđaju Turci. Karađorđe je glavu izgubio, dakle Ćurčija je napunio, poslao u Stambol da bi sprečio da Srbi budu Turci. Kad neko izjednači Srbe sa Turcima, za mene je to kao poljoprivrednika, kao seljaka, kao neko ko vožda Karađorđa gleda kao seljačkog ustanika itd, kao vođu seljačke vojske koja je ratovala za slobodu nacionalni identitet za svoje imanje, koja nije mrzela one ispred sebe, već volela one iznad sebe, volela svoj identitet. Za mene je to bila neviđena uvreda, ali kada putujete od Vranja i kada pomešate Prohor Pčinjski sa drugim prelazom itd, kada dođete sanjivi, hajde da mu oprostimo. Hvala.

Čudan je red gospodnji.

Dame i gospodo narodni poslanici, da nisam predložio kandidata, ja bih već napustio Narodnu skupštinu. Dakle, predlog poslaničke grupe je bio Dragiša Kovačević. Na Odboru nije prošao, verovatno je imao previše kvalifikacija. Ja da glasam za Juditu Popović, pre ću ruku da odsečem. Pre, sigurno.

Vama moram da kažem, da zapamtite jedno, može pita da se napravi, ali ja neću da je jedem. Ne jede se, sigurno.

Drugo, ne brani se tvrđava svojom vojskom, jel? Ne brani se tuđom vojskom, a svojom treba da se brani. Ako krenemo obrnuto, da se tvrđava ne brani svojom vojskom, onda nećemo daleko stići. Nema ovde jednog trojanskog konja, ovde ima više trojanskih konja u našim redovima. Ponekad sam mislio da su obični, iako su obični ipak su iz Troje.

Što se ovih drugih članova REM-a tiče, kandidata za članove REM-a, njih ne poznajem, Juditu znam. Ono što je Sergej Trifunović obećao da će raditi po našim grobovima, ona će sa zadovoljstvom uraditi daleko više, to budite sigurno. Ja da glasam za tuđu vojsku neću, nema šanse, ma koliko to koštalo.

Kaže izreka – pametniji popuštaju. Samo da vam kažem, ne možemo mi pametniji popustiti koliko će one budale zategnuti. Oni će da prave medijski pejzaž, a već ga prave, u kome oni imaju slobodne medije i nezavisne medije tipa „N1“, koja je vlasništvo „SBB-a“.

Gotovo ne mogu da verujem da smo dopustili da, što nigde, valjda, u Evropi nema, da kablovski operater ima svoje kanale koje protiv zakona ređa na jedan i dva i oni kažu da pošto su oni vlasnici, oni na to imaju pravo. Nije tačno, članom 100. Zakona o elektronskim medijima to je sasvim drugačije regulisano. Opet je REM popustio.

Vi imate generalnog sekretara REM-a, evo su ovde odgovori koje sam ja dobio na konto prekograničnih kanala koji služe, ne samo da ruše rukovodstvo Srbije, već da ruše državu Srbiju. Ti kanali ujedno se koriste za ispiranje novca od pretplate „SBB-a“. Ti kanali su registrovani u Luksemburgu, ne emituju program, a navodno ga ovde reemituju. U stvari, tamo ne plaćaju porez, jer tamo ne emituju program, ovde ne plaćaju porez, jer tvrde da su iz Luksemburga.

Evo odgovora REM-a. Tu su generalni sekretar Milan Todorović i gospođa Rajka Galin. Ja ne znam zašto nisu uhapšeni. Nikako mi nije jasno, na sve pozive, zato što zlonamerno tumače zakon i govore da je ono što je protiv zakonito zakonito. To su izvršni direktor i generalni sekretar. Nije sve u Savetu REM-a.

Ali, ja se bojim da je, ono što sam od početka govorio, sukob sa opozicijom, delom opozicije, nije bio sukob političke prirode, to je bio sukob sa Šolakovim i Đilasovim biznisom i taj sukob traje. Meni je jasno na koju će stranu stati gospođa Judita, ne samo na medijsku, već i na političku stranu. Pravi se medijski pejzaž gde će njihove televizije biti, navodno, slobodne, imati pravo slobodno da uređuju program protiv države Srbije i njenih vitalnih nacionalnih i državnih interesa. Oni će imati tu slobodu, a ujedno će uz pomoć REM-a pokušati da ospore slobodu onih koji su za državu Srbiju i za rukovodstvo države Srbije. Znači, tražiće slobodu za sebe, da u svojoj kući slobodno uređuju svoj program, ali će tražiti da oni drugi koji ne misle kao oni nemaju tu slobodu.

Ne možete svoju slobodu praviti na neslobodi drugih i tražiti da taj drugi nema pravo na slobodu. Sloboda mora da bude jednaka za sve, ali i sloboda ima granice utvrđene Ustavom i zakonima. Zakon o prekograničnim televizijama, Konvencija koja je potvrđena i Zakon o elektronskim medijima kažu da je reemitovanje istovremeno preuzimanje programa koji se negde emituje. Oni ubacuju reklame, otimaju medijsko tržište i time ugrožavaju domaće medije. Domaćim medijima ne plaćaju bele banke za emitovanje, ali zato ovima plaćaju za reemitovanje, i to po nekoliko evra po korisniku, a u Srbiji ima 900.00 korisnika. Tako pljačkaju i ugrožavaju slobodu medija. Mali mediji će nestati, jer su im oteli reklamu, reklamno tržište, itd., ne plaćaju porez. Sve to, navodno, rade iz Luksemburga.

Nema nikakvog reemitovanja i ono što žele Šolak i Đilas uz pomoć fizičke radne snage koja bojkotuje Narodnu skupštinu i, navodno, izbore je da kroz REM ovekoveče svoj biznis i naprave medijski pejzaž i upravljaju državom Srbijom. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, eto ja i dalje neću da glasam za Juditu Popović. Ja sam glasao 2012. godine za Tomislava Nikolića, glasao i nagovarao druge da glasaju za promene. Prvi razlog, Judita Popović nije glasala za promene. Judita Popović je sprečavala promene.

Danas predlagači Judite Popović nisu došli ni da brane taj predlog. Nisu došli ni da brane taj predlog. Da li ih vidite negde na sednici Narodne skupštine? Nema poslanika LSV, nema poslanika LDP-a, nema poslanika Stranke demokratske akcije. Da li su oni stali za svog kandidata kada danas nisu došli na ovu sednicu?

Ja sam predsednik jedne male partije. Ja sam član jednog malog poslaničkog kluba. Taj mali poslanički klub je imao svoj predlog. Taj predlog je bio Dragiša Kovačević. Ne znam ko će za koga glasati zato što ima šest kandidata. Ja sam se samo izjasnio da neću glasati za Juditu Popović zato što je sprečavala promene.

Još nešto, drugi najvažniji razlog, porediti Dragišu Kovačević u medijskom smislu, pazite biramo nezavisno regulatorno telo, i Juditu Popović, poredite ta dva predloga, ja kao neko ko je predložio Dragišu Kovačević zajedno sa četiri narodna poslanika moram do kraja da budem iza svog predloga zato što i dalje smatram da je daleko mnogo kvalitetniji od predloga koji mi je poznat, dakle gospođu poznajem i zato tvrdim da je taj predlog daleko kvalitetniji i da nikako neću da glasam za one koji su sprečavali promene, a to je bila Judita Popović. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, već skoro godinu dana ja tražim ovu vrstu… Molim vas za malo pažnje. Dakle, već godinu dana tražim da se osnuje anketni odbor i ispita poslovanje Dragana Šolaka, Dragana Đilasa, a i Jugoslava Ćosića.

Svima je poznato da je Jugoslav Ćosić savetovavši vođu tropojske albanske mafije, narko dilera, Baškim Ulaja, dobio 249 hiljada evra, da je pre toga dobio novac od američke ambasade, da je dobio novac, britanske funte, 335 hiljada i da aktivno radi, ne protiv vladajućih partija, već radi aktivno protiv države.

Mi nemamo nesporazum sa opozicijom i dalje tvrdimo da nesporazum sa delom opozicije nije po pitanju njihovih prava u parlamentu, već da oni to rade iz razloga da bi promenama u REM-u zaštitili biznis Šolaka i Đilasa, koji se meri u Srbiji stotinama miliona evra.

Novac od pretplate, naših pretplatnika, kojih u Srbiji ima 900 hiljada za SBB, oni televizijskim lažnim prekograničnim kanalima koji su takođe u vlasništvu Dragana Šolaka, SBB, "Junajted grupe", "Junajted medije", oni novac od pretplate ispumpavaju na lažne prekogranične televizije koje nisu registrovane u Srbiji, već u Luksemburgu, gde ne emituju program. Kad nema emitovanja, ne može biti ni reemitovanja programa. Dakle, to je samo pokriće da bi se ispumpao novac, da se ne bi plaćao novac na reklame u Republici Srbiji i da bi se oduzimanjem, uzimanjem reklamnog tržišta domaćim registrovanim medijima oni doveli u nezavisan položaj i tako Čolak i Đilas ponovo zagospodare svim elektronskim medijima.

Posle neregistrovanih televizijskih kanala, kojih ima preko 20, koji su fiktivno registrovani u Luksemburgu i koji služe za ispumpavanje para, nedavno smo dobili i lažne novine, neregistrovane novine, koje nemaju ni izdavače, ni glavnog i odgovornog urednika. Kao i ove televizije, lažne, prekogranične, koje žele kao strane televizije da utiču na predizborni program i da emituju predizborne reklame, tako i ove novine ne mogu biti tužene, jer nemaju ni izdavača, ni urednika.

Zato tražim da se osnuje anketni odbor po ovom pitanju. Hvala.

Nisam dobro čuo koja je tačka dnevnog reda.

Dame i gospodo narodni poslanici, nadam se da je to međunarodni sud.

(Vladimir Orlić: Ekstremističke organizacije.)

Dame i gospodo narodni poslanici, od žamora se ne čuju tačno najavljeni predlozi.

Svojevremeno je Boško Ljotić, nosilac liste genetički modifikovanog organizma, ugostio Bugarsku "Ataku" Boška Pernara, dakle, vođu nekih organizacija koje baš nemaju dobre namere prema Republici Srbiji. Bugarska "Ataka" čak pretenduje na neke teritorije koje su nesumnjivo teritorije države Srbije.

Posle druženja sa njima, i sam je postao ekstremistička organizacija i potezi te njegove ekstremističke organizacije i celog Saveza za Srbiju možete svakoga dana videti kako divljaju po ulicama našeg glavnog grada, a bogami i nekih drugih gradova u Republici Srbiji.

Boško Ljotić, Boško žutić, je preuzeo navike tih ekstremističih i zato mislim da on treba da bude predmet pažnje naših organa koji treba da spreče dalje divljanje, čupanje saobraćajnih znakova, upad u RTS motornom testerom, divljanje po Narodnoj skupštini, pokušaj da razvali vrata zastavom, odnosno kopljem, Republike Srbije. Za zastavu su naši seljaci, naši preci, krvarili i nisu zaslužili da na takav način ponižava ne samo zastavu, a zastava je simbol države Srbije, zastava je simbol naroda i drugih nacionalnih manjina koje žive na teritoriji i žive u Republici Srbiji.

Dame i gospodo, ovde njegov poslanik, kome je on bio nosilac liste, danima traži deklaraciju o genetički modifikovanim organizmima. Deklaracija nije pravno obavezujući dokument.

Da podsetim naše gledaoce, pre svega zbog njih, da postoji Zakon o genetički modifikovanim organizmima koji je pravno obavezujući dokument, za razliku od deklaracije, što znači da on proizvodi pravnu obavezu. U njemu piše, u članu 2, da je zabranjen uzgoj i promet genetički modifikovanih organizama na teritoriji Republike Srbije.

Gospodin Ševarlić, čiji je nosilac liste bio Boško Ljotić, danima zloupotrebljava govornicu i govori kako se on zalaže samo da se zabrane genetički modifikovani organizmi. Oni su zakonom zabranjeni i naši gledaoci treba da znaju da je to sasvim bespotrebno što on traži. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, svima je poznato, a i u štampi piše da je, eto, baš Vuk Jeremić skinuo trgovca oružja u UN sa sankcija i sada se to prigovara nama.

Moja preporuka prethodnom govorniku koji se snažno založio protiv naše namenske industrije, moja poruka je da prestane da radi za bugarsku namensku industriju i da počne da radi za srpsku namensku industriju. On je prvi Vlah koji je počeo da radi za Bugare.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Radulović, kome se ja radujem, je ovde rekao i pričao o krađi izbora. Evo ga sad beži.

Gospodine Raduloviću, ako ste pustili bradu…

Obrazlažem predlog. Krađe na biračkim mestima u Beogradu nije bilo - kaže Saša Radulović Vuku Jeremiću, u ostatku Srbije takođe, činjenice su nekada bolne, Srpska napredna stranka izbore dobija na terenu -19. septembar 2017. godine. Ja mogu da razumem da neko ko ima pendžentirani obraz pusti bradu da ga ne poznadu, ali njegovi stavovi su ostali zapisani.
Takođe, dame i gospodo narodni poslanici, to što on Vuku Jeremiću kaže da smo mi krali glasove nije tačno. Vuk Jeremić je pokrao glasove. Prvo je dao mišljenje Međunarodnom sudu pravde, što je kamen temeljac za kosovsku državu, a onda je pokrao glasove tako što je pokrao mandate u Narodnoj skupštini, a nije učestvovao na izborima.
Nismo mi Raduloviću ili kraduloviću, pokrali mandate. Glasove su pokrali oni, Đilas koji ima četiri narodna poslanika i njegov kum sa šest narodnih poslanika. Deset mandata vredi 140.000 glasova. Sad je pobegao. Trebao je da kaže – kum mi je uzeo i Đilas su mi uzeli 140.000 glasova. Trebao je to da kaže, malo maše rukama itd, da bude svima jasno.
Nismo mi krali glasove. Gotove prebrojane glasove su mu pokrali kumovi i prijatelj Đilas. On sam kaže da krađe na izborima nije bilo. Sad treba da mi kaže koji je od njih je pravi, da li onaj bez brade koji je rekao da krađe na izborima nije bilo ili onaj koji sada, kada je pustio bradu tvrdi da smo mi pokrali glasove, da smo mi promenili uslove itd. da smo mi nešto radili u biračkom spisku, iako on ovde tvrdi da je izvršio uvid u birački spisak i video da nepravilnosti nema.
(Predsednik: Potrošili ste vreme.)
Dame i gospodo narodni poslanici, ja se radujem njegovom povratku, ali tražim… (Isključen mikrofon.)

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću da govorim o jednom čudnom privrednom društvu. To privredno društvo se zove Milo Đukanović drp kompani.

Dakle, Milo Đukanović drp kompani je društvo koje se bavi velikim istorijskim krađama, ne rade više na sitno. Znači, to su ona krupna privredna društva u Crnoj Gori koja kradu nacionalni identitet Srba, kradu istoriju. Molim vas za malo pažnje, možda vas to pitanje ne interesuje. Dakle, kradu nacionalni identitet Srba, istorijsko sećanje, kradu pismo, kradu jezik, a počeli su da kradu i duh sveti.

Želim da Crkveni narodni sabor koji je zakazan za sutra na Ostrogu protekne mirno. Želim da odbrane imovinu SPC, koju kompanija Milo Đukanović drp kompani želi da ukrade posle istorije, istorijskog sećanja, pisma, jezika, srpske kulture. Želim da to odbrane i želim da odbrane mirno i neka im Sveti Vasilije pomogne u tome i neka im ti miroljubivi naši sveci budu primer kako se treba braniti svoja svetinja. Znači da bude mirno, dostojanstveno i, pre svega, mi treba da vodimo računa i o tim nacionalnim interesima Srba, jer Milo Đukanović želi to da ukrade, da posle pretapanja Srba kroz javni sektor sad pokuša otimanje imovine SPC, da otme mesto gde se Srbi okupljaju, gde razgovaraju i gde čuvaju nacionalni identitet onih koji su spremni da to čuvaju.

Želim im da previše oštrih reči ne prebacuju onima drugima koji su postali Montenegrini, iz prostog razloga, Milo Đukanović nema skrupula, da ne padne ni bruka ni sramota na bilo kakav mogući sukob. Ja verujem da će se ti Montenegrini jednom vratiti srpskim korenima. Kada prođe Milo Đukanović, prolazi sve. Želim im ono što u staroj pesmi kažu – u najteže zimske dane braća Srbi Ostrog brane i želim da to odbrane.

(Vjerica Radeta dobacuje.)

Dame i gospodo narodni poslanici, član 103. stav 7. i 8, ali odmah da kažem da ne insistiram da primenite tu odredbu.

Ja nisam govorio prošli put, izvinjavam se ako sam prekoračio vreme, evo izvinjavam se, to su mnogi radili u replikama, ja sam strpljivo čekao dva sata, skoro dva sata da dođem na red, da dođe moj amandman. Ja sam govorio po amandmanu o privrednim društvima i govorio sam o privrednom društvu koje zovem – Milo Đukanović drp kompani, koji krade nacionalni identitet Srba a sada i imovinu Srpske pravoslavne crkve. O tome sam govorio sa željom da sutrašnji skup prođe u miru i ništa više.

Ako je neko pogrešno razumeo, ja se evo svima izvinjavam.

Neću se više javljati i ne tražim da se glasa. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, javni dug može da bude dobar i loš drug. Loš drug je bio za vreme bivše vlasti, a dobar drug je za vreme nove vlasti.

Ukoliko napravite izvor za vraćanje duga, ukoliko napravite saobraćajnice, ukoliko dovučete investicije, ukoliko se više investira, ukoliko su nova radna mesta, ukoliko raste bruto domaći proizvod, onda je to produktivan javni dug i on se onda pravi u cilju razvoja zemlje. Ukoliko pravite 320 kilometara auto-puta, ukoliko ćete praviti brze saobraćajnice, ukoliko ćete podizati Srbiju, taj javni dug je napravio izvor za vraćanje javnog duga. To je kao kad seljak digne kredit i kupi traktor i kroz radove traktorom on vraća taj kredit i unapređuje svoje gazdinstvo. To je dobar domaćin. Loš domaćin, to je ono što je bilo za vreme bivšeg režima, podignu kredit, pare uzmu na Maldive, potroše pare i onda kada dođe vreme za vraćanje kredita nemaju odakle da ga vrate. To je ono loše poljoprivredno gazdinstvo, kada seljak digne kredit da ide u kafanu, da ide na more itd, a ne upotrebi to u razvoj svog poljoprivrednog gazdinstva. Tako je i ovo sa državom.

Ukoliko kredite koji su sa nižom kamatom šest do sedam puta nego za vreme bivšeg režima upotrebite u cilju razvoja svoje države, podizanja njene ekonomske i vojne moći, onda je taj dug dobar drug. Ja verujem da će ova država napredovati i dalje, ukoliko jedino ovi spolja, koji pokušavaju da nas ugrožavaju, ne budu previše koristili ove koji nas iznutra potkradaju i sada žele da pomognu ovima koji su nas ugrožavali, verujem da ako nas ne budu koristili i podelili jedne protiv drugih, verujem da će ova vlast koja ne vlada, ova vlast diže i podiže Srbiju, vrednije je Srbiju dizati nego njome vladati, verujem da će ekonomski napredak biti još upečatljiviji. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je veoma ozbiljna tema. Nedavno su novine pisale o programskom direktoru, u Srbiji, inače, neregistrovane „N1“ televizije, i njegovoj firmi „Ki konekšn“, koja ima jednog zaposlenog, a gde je on preko te firme prihodovao iz Tirane 250.000 evra. Ispostavilo se da je osoba koja je to njemu prebacila, odnosno firma osobe Baškim Ulaju, vođe tropojske mafije, albanski narko-bos, koji je na takav način navodno za savetničke usluge prebacio Jugoslavu Ćosiću, programskom direktoru neregistrovane „N1“ televizije u Srbiji, lažne prekogranične, u Luksenburgu fiktivno registrovane 249.000 evra.

Od drugih osoba je, takođe, imao sumnjive transakcije, pa je vrednost ukupno 510 hiljada evra, 147 hiljada dolara, 37 miliona dinara i 335 hiljada britanskih funti, sve dobijeno preko firme „KI konekšn“. Dakle, ovaj deo koji je dobio od Baškima Ulaja i britanske funte su veoma zanimljive.

Ne znam šta je programski direktor mogao da savetuje vođu narko-klana, tropoljske mafije, Baškima Ulaja, ali nekoliko meseci iza toga on je ugostio u emisiji gospodina Kurtija, dakle, mandatara iz lažne države Kosovo i Metohija, mandatara kojeg je svojevremeno Koštunica pustio na slobodu i koji je bio u Srbiji osuđen kao terorista. To je najbolji dokaz da pranje novca ima veze sa terorizmom. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kod tih faktura, transakcija itd. meni su najbitnije ove oko putne infrastrukture, ali sam čitajući novine našao kako drugosrbijanci Boškić Ljotić, Dragan Đilas i Vuk Jeremić vide auto-puteve, pa kažu – osim troškova izgradnje koji se mere stotinama miliona, pa čak i milijardama, ova asfaltofilija vlasti je značajan izvor zagađenja životne sredine, izgradnjom i korišćenjem puteva remete se ekološka ravnoteža i veza lokalnog stanovništva sa svojim prirodnim okruženjem.

Dakle, verovali ili ne, Savez za Srbiju je prevazišao sve što je do sada činio i počeo ljude da plaši auto-putevima. To me podseća na ona vremena kada su se pre 100 i više godina, prilikom izgradnje pruge, ljudi stočari u provinciji plašili voza. Gotovo je neverovatno da tako nešto kažu ljudi koji bi trebali da dokažu da su bolji od vlasti, da će izgraditi više puteva, brzi saobraćajnica, auto-puteva. Gotovo je neverovatno da oni budu protiv izgradnje puteva, jer izgubiće se veza lokalnog stanovništva sa okolinom. Sećamo se i koliko su ljude plašili onim čuvenim hrastom itd.

Preporučujem da Dragan Đilas i Boškić sednu na taljige, da izbegnu čak Ibarsku magistralu i da se onako taljigaju sa Dedinja, a odakle bi krenuo Boško Ljotić, jer mu tamo Skupština Srbije plaća stan, a mislim da je taj stan u njegovom vlasništvu. Polako sa Dedinja u njegov rodni kraj da krene taljigama i na svaki način da izbegne korišćenje puta Miloš Veliki, jer eto, Bože, izgubiće vezu sa okolinom. Hvala.