Dame i gospodo narodni poslanici, kao neko ko je prošao kroz dualno obrazovanje, ja pozdravljam mogućnost da škola raskine ugovor, ali takođe kolegama koji se ovde zalažu isključivo za digitalno obrazovanje moram da kažem da toga nema bez dualnog obrazovanja.

Kako mislite, evo, ova pojava iz „nikad im dosta nije bilo“, kako oni misle da se, recimo, napravi kompjuter bez radnika? Ko će napraviti kućište? Mora da postoji radnik koji će napraviti kućište. Neko mora da napravi čip. Neko mora to da zalemi. Modem, neko to mora da uradi, čak i kuglu, za ove koji gledaju u nju. Ne može da bude digitalna, neko mora da je napravi. I one natalne karte takođe neko mora da proizvede. Svi koji koriste to sada su protiv dualnog obrazovanja. Znači, neki majstori moraju to da naprave. Ne možete imati ukusnu voćku, ne možete imati bilo šta, ne možete imati računar, a da prethodno to neko fizički nije uradio.

Zato ja ne razumem tu njihovu potrebu da kažu – dosta nam je radnika, dosta nam je zanatlija, dosta nam je poljoprivrednika, mi hoćemo sve da bude digitalno. Ne može sve da stane u 42 graške pasulja i ne može sve da stane u staklenu kuglu, niti u natalne karte. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, u cilju efikasnosti, kao nekadašnji proizvođač, ja ću ovo izlaganje skratiti. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman smo podneli u želji da ojačamo Predlog Vlade, i da potvrdimo njihovo nastojanje. Nemamo ništa protiv besplatnih udžbenika, njih će zaraditi majstori zanatlije. NJih će zaraditi majstori zanatlije kada dignu privredu, kada se rešimo stečajnih upravnika, kada se rešimo raznih hohštaplera političke prirode, koji su prodali celu našu privredu za 6,7 milijardi, a ostavili naduvani javni sektor.

Kada se rešimo svega toga, u ovoj državi je zavladala finansijska disciplina, koje nije bilo. Kada se rešimo svega toga, onda ćemo moći da imamo besplatne udžbenike, ali će naići nove fabrike traktora, imaćemo ponovo nešto što je bio IMR, nešto što je bio IMT, nešto što je bio „Zmaj“, a već sam govorio, da podsetim da IMT, samo IMT bez Rakovice, proizvodnja traktora u vrednosti današnjih 500 miliona evra godišnje, plus priključni uređaj i mehanizacija, plus jednoosovinski traktori u Knjaževcu, plus fabrika prikolica u Loznici.

Dakle, kada ponovo budemo imalo vredne, dobre, strpljive, radne zanatlije, kada ponovo budemo i strugare glodače, u punom kapacitetu kako to oni kažu, zaposlene, a ne samo vračare, tračare, itd. onda ćemo imati i besplatne udžbenike, jer će oni za svoju decu zaraditi svojim rukama i napuniti budžet Republike Srbije. Hvala.

Dame i gospodo, najvažnije u ovom ugovoru su materijalno i finansijsko stanje učenika koje se definiše ovim ugovorom. Dakle, da naši gledaoci znaju da nema robova, da nema besplatne radne snage, da i deca znaju da mogu da zarade još u fazi svog školovanja.

Ovi neki neradnici koji pričaju o radu me pomalo i vređaju. Ako su gledali američke filmove, videli su da najveći poslodavci, najveći industrijalci vežbaju svoju decu uvodeći ih u prvu fazu proizvodnje, pa do kraja. Da bi dobro rukovodili morali su da prođu obuku, morali su da uče i da rade, da uče kroz rad. Oni koji nisu imali svoje firme, deca su raznosila pice, učila da budu ugostitelji, raznosila novine. Mogla su se povrediti dok biciklom raznose novine, ali je poenta bila u tome da nauče da poštuju novac i da nauče da se živi od zarađenog, a ne od zaduženog. Ovi koji nam zameraju, njima je glavni proizvod bio dug, mašta, iluzije i sitno seckana magla na kockice. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, da li ovi koji su pravili siromaštvo, umesto da ga iskorenjuju, da li ovi koji su se borili ne protiv siromaštva, protiv siromašnih roditelja i njihove dece, da li znaju razliku između išta i ništa? Da li znaju razliku između 70% od ličnog dohotka ili nula? Da li znaju razliku između zanata, manuelnog rada, učenja, prenosa znanja praktičnog? Da li znaju razliku između tog znanja i ulice? Da li, a što su oni želeli, deca treba da uče od narko dilera ili možda od „Srbe sisavca“ i „hajnekene“? Kako treba isisati kroz Centar za razvoj sporta milione i milione dinara? Kako treba zloupotrebiti 459 miliona u jednoj opštini? Kako treba napraviti Centar za razvoj sporta i staviti „Srbu sisavca“ da ga vodi sa dve stolice, a 30 zaposlenih?

Da li to treba da uče ili da uče u realnom sektoru kako se proizvodi, da budu pošteni? Pa, naravno da ovi koji su imali filozofiju - bolje uvesti nego proizvesti, su na takav način rad i posao dali tuđoj deci u inostranstvu, tuđim radnicima, a ne svojim. Oni ne razumeju šta je privreda, oni ne razumeju šta je stvaranje, oni razumeju samo šta je razaranje. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 103. u vezi sa čl. 107. i 108.

Prvo, gospodine predsedavajući, prethodni govornik koji se prepoznao u onom „hajnekena“ se nije javio na vreme. To je ne istina. Nije se javio navodno po učinjenoj povredi Poslovnika, koju niste učinili, već se javio znatno kasnije, a onda radi dostojanstva Narodne skupštine rekao je da ja ne govorim istinu.

Evo dokumentacije. Centar za razvoj sporta je vodio Srba Simonović, zvani Srba Sisavac, 30 zaposlenih, dve stolice. Dodelio je, da ne bude, pošto je povređeno dostojanstvo, da ja lažem, fudbalskom klubu iz „beton“ lige, to naši gledaoci svakako znaju, to je ona najniža liga, dodelio je 16 miliona dinara. Radi se o Fudbalskom klubu iz Glibovca. Gle čuda, u Glibovcu živi jedan narodni poslanik iz Palanke. Dodelio je svom fudbalskom klubu 16 miliona. Taj izvesni Srba Simonović, zvani Srba Sisavac, on je mali, dostojanstvo Narodne skupštine zato što je rečeno da ja lažem, to je rekao krupni primerak. Udruženje sportsko „Šarplaninac“ dobilo je dva miliona dinara.

Prema tome, gospodine predsedavajući, na vreme da sankcionišete zloupotrebu Poslovnika i da kaznite u skladu sa st. 7. i 8. sa dva minuta prethodnog govornika. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, da budem pravno onako tačan. Ne radi se ovde o deci.

(Zoran Krasić: Nego?)

Evo, gospodin koji dobacuje će to potvrditi.

Radi se o maloletnim licima. Decom se smatraju osobe do 14 godina. Ovde poslodavac raskida ugovor i meni se dopada posebno stav – ako izgubi status učenika. Poenta je na učenju i vaspitanju, a ne na radu. Ovi neradnici samo su se uhvatili – ovi će da rade. Pa, i treba da rade. Treba da nauče da rade. Mene su učili sa devet godina. Stave ti dinar u brazdu pa ti malo raščupavaš repu, pa počinješ da ceniš zemlju, pa počinješ da cenih državu. Počinješ da ceniš rad.

(Radoslav Milojičić: A zeka.)

Evo, šarplaninci udruženje opet dobacuju. Priznajem da sam slagao, bilo je milion i 890.000 dinara, ne dva, pa zato vole da dobacuju.

Poenta je da budu vaspitani, da ne skaču na svog profesora. Ne smeju biti isključeni iz škole, ako ih isključe, nema onda onih 70%. Dakle, neka vrsta discipline će postojati. Od tih maloletnih lica, možete reći dece nastaće ljudi.

Nije sramota raditi, sramota je ne raditi. Sramota je lenčariti. Treba svakog dana učiti decu, maloletna lica da budu posvećeni učenju, radu, da se trude da prevaziđu svoje majstore da budu još bolji. Od toga će naša država imati koristi i to na više načina. Manje ćemo uvoziti, više ćemo izvoziti. Oni će kada odu u Evropu kao majstori biti cenjeni i vrlo lako će naći posao. Ponoviću izreku, znanje koje steknu će biti pravo bogatstvo gde god da odu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovog puta učenik i roditelj.

Ali, šta da radimo, izgleda da je priča o sisavcu i sisarima unela neko uzbuđenje među redove ovih i stalno mi dobacuju, ali mene omesti ne mogu. Možete da ostanete vaspitani samo ako to dokažete u sukobu sa nevaspitanima. Tako da, gospodine predsedavajući, nema razloga za intervenciju.

Učenik može da promeni zanimanje, iz tog razloga može da reši da promeni školu. Lice starije od 15 godina, ministre je li tako, može samo, bez držanja za ruku za roditelje, da reši i donese određenu odluku po pitanju svog obrazovanja. Možda mu škola krene bolje, može da promeni, da poželi nešto drugo, što je veoma dobro. Može da promeni obrazovni profil, jer ukoliko poželi da radi nešto što mu radi drugi i vidi da to dobro ide i vidi da je vešt u tome, on može to da uradi, može da raskine ugovor, što je svakako dobro, kao što je dobro ne dobacivati boljem od sebe dok govori. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ovom članu škola je obavezna da organizuje učeniku, da tako kažem, drugu priliku. S tim u vezi, da kažem da lice koje je navršilo 15 godina života koje je sposobno za rasuđivanje može odlučiti koju će srednju školu pohađati, čisto zbog ovih koji galame. Dakle, ta druga prilika je, recimo, ako imate kuvara koji uči pečenje mesa, pečenje kolača itd, iz nekog razloga bude raskinut ugovor, on ima pravo na drugu priliku. To je veoma dragoceno za našu zemlju.

Navešću primer. U najteže zimske dane, u najteže vreme za državu Srbiju, mi nismo imali dovoljno kuvara koji su bili vešti da ispeku vola, pa sam ja na Jahorini, gde sam bio iz patriotskih razloga, gledao rukovodstvo stranke bivšeg režima koje to sada negira, ne ovo, nego ono koje je bilo patriotski opredeljeno, ovo sada negira tu ulogu, da zbog nedostatka dobrog kuvara koji ume da ispeče vola su morali da idu na Jahorinu, i to pred samo bombardovanje, u akciji čekajući NATO, čekajući da pojedu pečenog vola na Palama, sve zbog nedostatka dobrog kuvara, oni su bili u obavezi, a to može da potvrdi, recimo, gospodin Mićović, koji je daleko mlađi, Mile Korićanac koji je bio tamo istaknuti je pokojni, ali ima ljudi iz Kraljeva koji to znaju. Dakle, nisu iz stranke bivšeg režima svi bili tako nepatrioti, a bogami bili su zainteresovani za dobre kuvare i otuda im je Radovan Karadžić priredio, kao dobar kuvar, dobar domaćin, pečenog srpskog vola. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, prvo da se skloni ono piće tamo. Onaj vinjačić da se skloni, jer moj kolega poljoprivrednik ne može da uđe. On se leči. Ako može da se skloni ono tamo iz redova stranke bivšeg režima, onaj viski, vinjak, šta je.

Dame i gospodo narodni poslanici, dokumenti i Privredna komora, ugovori, to je dobro, da znamo koliko imamo kuvara, krojača, koliko ćemo imati kuvara, krojača, strugara, glodača. Dobro je imati evidenciju.

Družina se po predvodniku prepoznaje, poznaje i prepoznaje. Zamislite, a ja sam bio njegov omiljeni poslanik, zamislite čoveka koji je iz patriotskih razloga išao, istine radi, da proba tog pečenog vola na Palama. Zamislite sada da može da vidi, ja mislim da bi se tri puta u grobu preokrenuo kada bi video ko mu zastupa stranku.

Dame i gospodo narodni poslanici, moramo imati evidenciju i zbog dobrih kuvara, zbog dobrih majstora, zavarivača, strugara, da znamo tačno šta imamo, šta ćemo imati u budućnosti, da možemo da vidimo šta su privredne prilike i neprilike, a šta nam školstvo da daje, da možemo to da usklađujemo.

Bez fizičkog rada nema ničega. Svaka čast umnom rad, svaka čast arhitektama, svaka čast IT inženjerima, ali ja tvrdim i dalje da bez tog majstora, da bez tih zlatnih ruku ništa veliko ne možemo da napravimo.

Zamislite, da smo imali tu evidenciju ne bi morali da traži Tadžetina Tadžija da dođe iz Turske, iz NJujorške avenije da šije odelo „zgrabinovcu“ od 10.000 evra, a ni ovaj ovde što galami ne bi morao da ide u londonsku robnu kuću i na Maldive da vidi dobrog kuvara i da kupi dobro odelo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ugovor se mora dostaviti u roku od osam dana Privrednoj komori. To je dobro da što pre znamo šta možemo očekivati, koji profili, koja zanimanja. Posebno je to bitno zbog retkih zanata, retkih profesija.

Recimo, draguljar, brodograditelj, zlatar. Navešću praktične razloge. Ne mora onda „zgrabinovac“ kupovati u inostranstvu satove od 50.000 evra i na to potrošiti 200.000 evra. Naši draguljari i zlatari i časovničari mogu da se udruže, otvore radnju i naprave taj sat i časovnik na opšte zadovoljstvo. Verujem da će napraviti čak bolje nego u inostranstvu i tako ćemo dobiti robnu marku, tako ćemo na ponos naše elite, koja je opljačkala narod, steći priliku da zanatlijama koje su opljačkali, čije očeve su opljačkali, deo novca vrate kroz te retke zanate. Zato treba da znamo koje profile ćemo imati i da ti retki zanati dođu što pre, jer će time novac ostajati ovde, a onda će ti radnici da ga troše ovde neće otići napolje za stranu radnu snagu, pa će oni da ostave PDV, akcize u trgovini na pumpama, tako će rasti budžet, kroz budžet će rasti rashodi, rašće penzije i plate itd, i to je veoma bitno. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, biti instruktor u dualnom obrazovanju će biti velika čast i za poslodavca i za zaposlenog. Posebno na ceni treba da budu inspektori za retka zanimanja, draguljari, zlatari. Da onih 500 hiljada evra ostane u zemlji, što je predsednik stranke bivšeg režima dao za satove i časovnike.

Druga stvar, krojači skupocenih odela, zašto ne bi imali svog Tadžetina da šije skupa odela, pa više stotina hiljada evra, koje je zajedno sa Miškovićem da predsednik stranke bivšeg režima, u narodu poznatiji kao zgrabinovac, bi ostalo u zemlji.

Bogatstvo koje su oni zgrnuli proizvodeći nepravdu, nesreću, siromaštvo je napravilo još gori efekat i za decu i za roditelje. Pošto je to bogatstvo koje je nagomilano proizvelo siromaštvo, sebi su priuštili nepotrebne stvari bez kojih mogu, ali zato su proizveli siromaštvo.

Evo, tvorac Poslovnika dobacuje, iz stranke bivšeg režima.

Sebi su gomilali bogatstvo koje im ne treba, a time je društvo osiromašilo. Ovim se vraća novac siromašnima, da mogu u samoposluzi da kupuju robu, da za to što će praviti skupe satove dobiti dobre plate i to će da troše, od toga će država imati 20% odmah u svojoj kasi kroz PDV. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je veoma bitno, ne treba čak ni 40 sati. Vama savetujem i Privrednoj komori, Petar Veliki je uradio veliku stvar u Rusiji, nije zvao ove džabalebaroši iz stranke bivšeg režima, već je zvao vrhunske majstore da podignu privredu Rusije. Ovi što pričaju o digitalizaciji ne znaju ni kompjuter da upale, a kamoli da ga naprave. Mislim ovi koji kažu - digitalna Srbija, ne treba nam poljoprivreda. Poljoprivreda nam treba.

Ja vam savetujem da, pored onih draguljara, da novac ostane u Srbiji, vi pozovete i trgovce. Dakle, ja vam savetujem da pozovete trgovce iz „Heroldsa“, robne kuće u Velikoj Britaniji, da ovde predstavnik koji je ovde najviše pričao, neradnik iz stranke bivšeg režima, ne mora da ide da tamo kupuje najskuplja odela i da taj novac ostane ovde.

Takođe vam savetujem da pozovete vinare iz vinarije „Bernard Arnault“, „Dom Perinjon “ proizvodi vino, Domanie Roj gospođa čija vinarija se tako zove iz Francuske i Egon Milera iz Nemačke, a ne da podržavamo neke muljatore, mutibariće, varajiće, koji uzmu 550 hiljada evra, pa još parcelu moramo da platimo 500 hiljada evra. Platite vi ove instruktore, ministre, da nauče kako se prave kvalitetna vina koja koštaju 6.300 do 13.000 evra, s obzirom da mi imamo Frušku Goru, još uvek, nije on sve zauzeo, i idealni smo za tu vrstu posla.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, ceneći vašu tolerantnost, povredili ste član 107, a mogli ste da iskoristite i mere iz člana 108. i 109. zato što prvo na vreme mi niste dali povredu. To je jedno. Drugo, kolegu govornika Balšu Božovića niste opomenuli, jer na dnevnom redu su bili instruktori i ocenjivanje.

On je pričao o svemu i grubo povredio dostojanstvo. Kad o siromaštvu pričaju oni koji su opljačkali građane, i sada pričaju o njihovom siromaštvu, onda je to teška povreda dostojanstva. Kada oni koji su sebe smestili u bajke i u dvorce, a narod poslali u basne, oni koji su se iživljavali, proizvodeći sirotinju koja je jedva preživljavala, kada oni umesto instruktorima i ocenama pričaju o siromašnim, o njihovim pravima, o kiflama, o robovima, oni koju su napravili besposlene robove, oni koju su napravili na stotine hiljada majstora socijalnih slučajevima, oni koji se nisu borili protiv siromaštva, već protiv siromašnih, onih koji su ljude naterali da praznih stomaka, praznih džepova, lutaju po Beogradskim predgrađima, njih ste pustili, i to je povreda dostojanstva o kojoj ne tražim da se glasa, da ovde oni pričaju o nekim robovima, pa njima su svi građani bili robovi.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman govori o najboljem interesu učenika. Odrastao sam i školovao se u vreme kada su govorili ljudi – ima zlatan zanat. Posle toga je nastupilo vreme gde kažu – treba da se školuje, a da ništa ne radi. Kaže – baš mu je dobro, dobro se zaposlio, ništa ne radi. To nam je na određeni način došlo glave i sada se treba vratiti ponovo na ono – zlatni zanat, jer zanat i ta vrsta znanja je bogatstvo koje svog vlasnika, bivšeg učenika svuda prati. Hvala.