Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao predlagač ovog amandmana, cilj mi je bio da podržim Vladu i ministarstvo, jer mislim da nam je dualno obrazovanje u ovom času neophodno. Kao neko ko je završio školu 1972-1976. godine, u nastavku po drugim amandmanima ću napraviti očiglednu razliku između obrazovanja koje je postojalo, obrazovanje koje nije postojalo i ono što mi želimo da ponovo zanovimo i ponovimo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, daleko su oni od znanja. Možda imaju neko zvanje, ali zvanje i znanje nisu isto. Čak i znanje gde ste iskoristili samo svoju memoriju nije neko znanje, ukoliko nije primenljivo. O obrazovanju pričaju oni koji su otpustili 235 hiljada ljudi iz proizvodnje. Ne govorim o ukupnom broju od 400 hiljada ljudi. Pošto su privatizacijom, grabljivom, predatorskom, kompletnu privredu prodali za šest milijardi i 700 miliona, očigledno je da im radnici nisu bili potrebni.

U Beogradu, kada sam radio u IMT-u, zajedno kolegom koji je pre mene govorio, ali kada bi se šalili, u Beogradu je bilo preko 200 hiljada ljudi u proizvodnji. Posle njih ima 20 hiljada. Da nije PKB-a i da nije Kolubare, ni tih 20 hiljada ne bi bilo na teritoriji grada Beograda sa okolinom. Znači, sa 200 hiljada na 20 hiljada. Šta je Gaši Kneževiću i njima trebalo dualno obrazovanje? Za koju privredu? Za onu koju su prodali, koja više nije postojala ni u naznakama, nije im trebalo obrazovanje. Onda su štancovali samo zvanja, fakultetska, srednjoškolska. Recimo, završeni fakulteti za menadžment, imamo menadžera 200, 300 hiljada. Onda nisu upotrebljivi ni ovde ni u inostranstvu. Kada odu u inostranstvo, peru sudove itd. Rezultat njihovog obrazovanja je srazmerno identičan onome što su imali u privredu. Takvu vrstu štetočina Srbija u privredi nije imala, niti će imati. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 104. i odmah da kažem da tražim da se ovoj povredi glasa.

Dakle, član 104. kaže o pravu na repliku - to je diskreciono pravo predsedavajućeg, ali pod uslovom da se upotrebe uvredljivi izrazi na izlaganju itd, odnose na poslaničku grupu, odnosno političku stranku čiji narodni poslanik pripadaju toj poslaničkoj grupi.

Koji je uvredljiv izraz čitati obrazloženje nečijeg amandmana? Znači, kolega Marković je samo čitao obrazloženje amandmana te stranke, čije ime ja neću pomenuti, a vi ste na konto toga dozvolili repliku koja je prerasla u čitanje lekcija nama od strane onih koji nikad u životu ništa ozbiljno nisu radili.

Dakle, da nije zidara, ne bi bilo zgrabinovčine kuće, ne bi bilo zgrade, ne bi bilo tih 350 kvadrata. Da nije bilo sajdžija koji su prošli dualno obrazovanje, ne bi bilo tih skupih satova. Koliko je nedostatak, a to govori o replici koju ste dozvolili, koliki je nedostatak krojača u Srbiji bio pokazuje to što je njihov predsednik morao da zove krojača iz Turske da mu šije odelo. I vi ste dozvolili da na kontu zloupotrebe replike, o kojoj tražim da se glasa, o povredi Poslovnika, da nam oni drže ovde lekciju o radu, moralu, itd. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 107. Poslovnika o radu. Vi ste, gospodine predsedavajući, svakako upoznati šta je dostojanstvo Narodne skupštine. Kada, recimo, o radu priča ortodoksni neradnik, to je za mene povreda dostojanstva Narodne skupštine.

Kada neko govori o jeftinoj radnoj snazi, oni koji su bili najskuplja neradnička snaga, kada neko vređa dostojanstvo Narodne skupštine vređajući zidare, tesare, strugare itd, pa govori sa poniženjem o proizvodnji šrafova, ja se pitam - zar to nije povreda dostojanstva? Da li bi ljudi vozili automobile da se pita Balša Božović? Da li bi ljudi vozili traktore? NJih bez vijaka, kaže se vijak, svakako ne bi bilo. Bez navrtke - ne bi bilo.

Ja, koji sam prošao dualno obrazovanje, znam šta je to. Ali, zahvalan sam na tome što mi je Balša Božović dostavio informaciju o Šutanovcu, njegovoj štednji itd. Kao što vidite, sve je potvrđeno. Ja sam mu zahvalan na tome. Ali, ja se pitam, kako je to jeftina radna snaga kada je jedan krojač, a on mi je dao podatke, najjeftinije odelo koje je šio, a šio je 12 odela u vojnoj rezidenciji „zgrabinovca“, kako je to, kad vređamo tako radnu snagu krojače, kako je to odelo „tadžetin seker“ naplatio osam hiljada, koliko ste rekli, gospodine Božoviću, do 15 hiljada? To je samo jedno odelo koje je šio predsedniku njegove stranke.

Zato, mislim da je teška povreda dostojanstva kada neko govori da će to biti jeftina radna snaga, a ta jeftina radna snaga njegovom predsedniku šije odelo od 8.500 evra, i to šije 15 komada. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, već sam pričao o krojaču Tadžiju. Toliko smo u deficitu sa krojačima da je predsednik stranke bivšeg režima morao sa NJujorške avenije da dovodi krojača da mu šije skupocena odela zajedno sa Miškoviće i Matićem, zajedno sa tajkunima, i tom prilikom je priredio u čast dualnog obrazovanja u vojnoj rezidenciji jednu modnu reviju.

Sada ću pričati o onome ko mi dostavlja informacije o njemu, on trenutno nije tu, iz te iste stranke bivšeg režima. Dakle, koliko se isplati biti konobar? Poznati Maldivac, vojvoda od Maldiva, koji je letovao zimi, zimi letuje, a leti zimuje, da bude skuplje, to im je fensi, dakle, potrošio je na jedno letovanje 25.000 evra u zimu, negde oko Nove godine.

Naravno.
Dualno obrazovanje, a toliko je bakšiša konobarima ostavio, a tamo je noćenje od 1.500 evra, toliko je taj pripadnik stranke bivšeg režima ostavio konobarima i kuvarima i za to valja to dualno obrazovanje, valja imati zanat, toliko je bakšiša ostavio da su oni posle toga otvorili svoj privatni hotel i privatni restoran.
Naravno.
Dualno obrazovanje, a toliko je bakšiša konobarima ostavio, a tamo je noćenje od 1.500 evra, toliko je taj pripadnik stranke bivšeg režima ostavio konobarima i kuvarima i za to valja to dualno obrazovanje, valja imati zanat, toliko je bakšiša ostavio da su oni posle toga otvorili svoj privatni hotel i privatni restoran. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, moje prvo pitanje je za Ministarstvo pravde, za javnog tužioca. Šta će biti preduzeto protiv Zorana Živkovića zbog puštanja braće Mazreku u 2002. godini i 104 osuđena albanska terorista?

Da podsetim, da se radi o jezivom zločinu u opštini Orahovac, gde su silovane devojčice od 8 do 11 godina, gde su Srbima sekli ruke, noge, vadili oči. Srpsko pravosuđe je presudilo braći Mazreku i 104 terorista, ali odlukom Savezne Vlade, u kojoj je bio i gospodin Zoran Živković, svih 104 terorista su pušteni, odnosno poslati na teritoriju Kosova i Metohije, koja je bila pod kontrolom albanskih terorista i UNMIK-a, da kobajagi tamo izdrže kaznu na koju su osuđeni u srpskim zatvorima. Nije im palo na pamet čak ni da ih razmene za kidnapovane Srbe, nego su ih bez ikakvih uslova oslobodili i svi su se oni domogli Švajcarske. Kasnije, ako im je suđeno, nije im suđeno da budu presuđeni tamo, nego da budu oslobođeni.

Broj dva, šta će pravosuđe, odnosno Republički javni tužilac Zagorka Dolovac preduzeti protiv mog kolege poljoprivrednika u pokušaju, Zorana Živkovića, za falsifikovanje službenih dokumenata, koje je on pustio u „promet“ o navodnoj bolesti Slobodana Miloševića? Ni u snu mi nije padalo na pamet da ću jednog dana morati da se zalažem za prava pokojnog Slobodana Miloševića.

Ukoliko je ovaj dokument falsifikat, a verujem da jeste, tužilaštvo mora pozvati onoga ko je ovaj dokument prvi pustio u štampi, mora ga pozvati na odgovornost za falsifikovanje dokumenata. Ne verujem da je tačno, a ukoliko je, onda i gospodin Šabić, a i tužilaštvo i pravosudni organi moraju da se pozabave Zoranom Živkovićem zbog iznošenja ličnih podataka, ili kod gospodina Šabića važe dvostruki aršini. Odgovornost je tim veća zato što gospođa Vodinelić i gospođa Živković, koje su navodno vrhunski pravnici svakako znaju koja nedela je gospodin Živković počinio iznošenjem ovog falsifikovanog dokumenta.

Sledeće pitanje je šta će poreska policija, organi gonjenja i tužilaštvo preduzeti protiv Zoran Živkovića i ona Agencija za borbu protiv korupcije, jer je jedno vreme moj kolega poljoprivrednik bio i narodni poslanik, a i direktor preduzeća „Empresa“ iz Niša, što zakonom ove Agencija za borbu protiv korupcije nije dozvoljeno. Ili je ta Agencija postala žuta, ili postoje, takođe, dvostruki standardi po pitanju bavljenja političarima i njihovim prekršajima.

Takođe pitam šta će poreska policija preduzeti zato što je iz te firme dok je Zoran Živković odlučivao nestalo 189.000 flaša vina, koje su navodno date na konsignacionu prodaju, što zakonom nije dozvoljeno za domaće firme, i gubi im se svaki trag, čime je izvršena utaja od preko 17 miliona dinara, poreska utaja? Zato pitam tužilaštvo, pitam poresku policiju šta će preduzeti povodom tih, za mene već ustanovljenih, prekršaja?

Takođe pitam šta će tužilaštvo preduzeti povodom akta veroizdaje protiv Vuka Jeremića i Borisa Tadića, koji su promenom Rezolucije UN promenili i ovlašćenja UNMIK-a, prebacili na Euleks i time napravili nenadoknadivu štetu Republici Srbiji eliminisanjem Kine i Rusije iz tog procesa? Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom da se dele ti letci na ulazu u Skupštinu, ja želim da se mediji u Srbiji oslobode. Mi kao Narodna skupština smo praćeni od RTS …

(Balša Božović: Po kom osnovu se javio ovaj gospodin?)

Sačekajte, nemojte biti nervozni, vojvodo od Maldiva. Doneli su vam onaj vinjak preko, pa ste ga cugnuli na brzinu, pa očigledno da vam škodi.

Ja njega nisam ometao, pažljivo sam slušao. Prema tome, ja se borim za slobodu medija, oni nose te bedževe i tražim da se oslobodi RTS, posebno dnevnik zato što dnevnik uređuje Jeremićeva kuma, žutu TV bastilju i dnevnik RTS treba osloboditi od kuma, a ovde se spominje brat, kumovi itd, upravo sa one strane, a onda i sloboda medija. Onda lepo treba osloboditi RTS kume Vuka Jeremića u udarnoj emisiji dnevnika koju ona uređuje godinama.
(Radoslav Milojičić: Da li je ovo o temi?)
Opet ovaj galami hajne Kena i vreme je da se ja posvetim dualnom obrazovanju, s obzirom da sam ja neko ko je školu završio 1976. godine, da je postojala škola učenika u privredi i moram da krenem da komunizam nije bio moj poredak, ali kao da je u to vreme bila podela vladavine znanja koju gospodin Martinović uporno pokušava da dokaže ovde, na kome insistiraju kolege preko. Ja jesam za vladavinu znanja, ali ne i zvanja, nekih lažnih studenata od po 12 godina kao tamo neki Ješići itd.
S tim u vezi, Platon je rekao da treba da vladaju oni koji najviše znaju. Zato tražim od gospodina Martinovića da dobro to pročita, da naš narod zna da upravo predsednik Republike i bivši predsednik Vlade, kome čestitam, zajedno i svima vama koji ste birali predsednika Vlade, predsednika Republike, na nagradi Svetske banke. Vi iz opozicije, svakako ste čuli da je Srbija dobila kao priznanje da je najbolja u jugoistočnoj Evropi za investiranje i zapošljavanje. Doduše, vi ste više bili za otpuštanje. Vi ste više proizvodili socijalne slučajeve. Niste vi zapošljavali radnike. Vi ste radnike pretvorili u jadnike itd, ali o dualnom obrazovanju se ovde govori kao da je to jedino obrazovanje. Kod Platona je to bilo ljudi koji će da rukovode, vojnici koji malo manje znaju oni idu u vojnike, a u proizvođače idu oni kojima škola ide najslabije. Ukoliko nemate obućara, nećete imati cipele i proći ćete onda kao bos po trnju ili kao opozicija na izborima. Da bi imali cipele, morate imati obućara. Da bi imali kiflu o kojoj oni govore, doduše njihova kifla košta deset puta više. Umesto 150 dinara, ona košta 1.500 dinara. NJihovi pekari su neki posebni ili se oni u te pekare …
(Radoslav Milojičić: Ko je opljačkao robne rezerve?)
Evo hajne Kena opet dobacuje, ali nema veze. Biti vaspitan znači to ostati i biti vaspitan kada imaš posla sa nevaspitanima.
Dakle, poštu su fabrike prodali budzašta, pa isti tako da malo letuju na Maldivima, onda su radnike proterali i njima nije trebao niko ko treba da radi u privredi. Mi koji smo gledali školu učenika u privredi znamo kako su školu završili, kako su se obrazovali, kako su znanje stekli ti ljudi koji su postali majstori, zidari, tesari, krojači, konobari, kuvari, alatničari, moleri, strugari. Nisu oni donosili samo prihod ovoj zemlji u zemlji nego su izgradili pola Afrike. Radili su u Iraku, Libiji i uvećavali nacionalni dohodak ove zemlje, ali istovremeno sprečavali su metropolizaciju, zapošljavali se što bliže kući. Bilo je mešovitih koji su imali nešto zemlje i ja mislim da je to perspektiva i koji su kroz danas to kažu dualno obrazovanje sticali znanja i u najbližim fabrikama to radili, radili nešto zemlje, bili svesni svojih mogućnosti. Bilo je i onih koji su posle završenog zanata išli i na fakultete, jer su u međuvremenu shvatili da mogu da nauče više.
Danas kada pričamo o dualnom obrazovanju to je kao da će to biti jedino. Ne, to je samo proširena mogućnost da ljudi steknu neko znanje, da to znanje bude primenljivo, jer ja sam ovde slušao gospođu koja ima frizuru, koja mislim da je u partiji Vuka Jeremića, koja ima frizuru. Kako ona misli da ima frizuru ako nema frizera? Da li treba onda frizuru da pravi tako što će čitati Vikiliks i ono što je pisao Vuk Jeremić blateći svoju zemlju? Da li treba frizuru da namešta tako što će se ježiti na sve ono što su radili Vuk Jeremić i Boris Tadić kada su menjali rezoluciju UN i ovlašćenje UNMIK prebacivali na Euleks i tako iz procesa izbacivali Kinu i Rusiju.

Šta hvala? Ja imam još 12 minuta. Vi ste nešto pogrešili.

Ja vidim da vi grešite često na moj račun. Ali, nema veze, vama ne zameram.
Ima jedna poslovica koju je rekao jedan zapadni državnik. Kaže da radnik, nepismeni ili pismen, može ukrasti nešto iz vagona, kaže, ali ovi sa univerzitetskim diplomama, koje su bile po 12, 13 godina, kaže, oni mogu ukrasti celu prugu, ceo voz, celu prugu. Ja mislim da je čovek bio vidovit. Prevedeno na sremački, radnik u vinogradu može ukrasti grožđe, ali ovi sa diplomama, posebno lažnim, ovi što su završili fakultet a nemaju kolege sa fakulteta, ovi vinodelci, koji kao da su samci bili na fakultetu, oni mogu da ukradu celu Frušku Goru. Takav je sistem bio.
Zato njima nisu trebali radnici. Kad su već privredu unakazli, kad su otpustili 400 hiljada ljudi, oni su proizvodili samo zvanja, zvanja koja nisu bila potpuno sa znanjem, niti primenjiva. Onda ljudi koji su to završili, završili su na zapadu. Ne priznaju im takvu vrstu diplome. Mnoge od naših diploma nisu primenjive ni na zapadu. Završe tamo kao perači sudova itd, jer nema posla za njih ni ovde, ni tamo. Ovde su ih ovi ostavili bez ikakvih šansi, jer nema nikakve privrede i sad nam oni drže predavanje.
Slušao sam knjiškog moljca iz čačanske biblioteke, koji je zaposlio brata, snaju, sebe, oca, sve u javnu upravu, u inspektore, zavode itd. Danas nam on drži predavanje iz dualnog obrazovanja, a verovali ili ne, diplomirao je kod člana svoje stranke. Od prosvetne organizacije koja je trebala da se bavi obrazovanjem, napravio stranku. Zakleo se u Hilandaru i uzeo novac da će se baviti obrazovanjem, da će to biti pravoslavna, obrazovna organizacija, porodičnog tipa. Zakleo se da će on, to liči nešto na dualno obrazovanje, da će se posvetiti tome. Dobio novac od sveštenika, 5.000 evra i prevario ih. Zakleo se na Trojeručicu.
Sada ja sa pravom mogu da kažem da taj neko ko je pokušao da stvori obrazovnu organizaciju crkvenog tipa može da bude „sveti Boško levoručica“, znači, kad je uzeo 5.000 evra.
Mi danas slušamo predavanje velike nade Vuka Jeremića, gospodina Aleksića, koji je zatekao u „Prvoj petoletki“ 16 hiljada radnika. Tu su bili dobri strugari, dobri glodači, dobri majstori, dobri bravari, proizvodili, a dokazaću vam da su proizvodili dobru robu koja je imala prođu. On je zaposlio taštu da bude zamenik direktora. Tast se bavio zapošljavanjem u nacionalnom birou, mi smo to zvali biro rada. I, šta su uradili? Svih 16 hiljada ljudi je izgubilo posao. On je sad nova nada Vuka Jeremića, da će on, kao, zaposliti ljude, a da vam kaže da je to nemoguće i da nekad ljudi bez diploma te vrste, kao gospodin Aleksić, mogu više, dokazuje da kad je „Prva petoletka“ propala, onda su majstori, njih nekoliko stotina, zakupili deo pogona „Prve petoletke“ i obnovili, zanovili proizvodnju i redovno primaju platu, prave dohodak, prave izvoz ovoj zemlji, nemaju nikakve gubitke i nastavili su da rade, dok je gospodin Aleksić, nova privredna nada Vuka potomka, Vuka Jeremića, rukovodio sa taštom, sa starcem, sa rodbinom i Kalanovićkom, kada je rukovodio „Prvom petoletkom“, tu su bili veliki minusi.
(Radoslav Milojičić: Poslovnik.)
Gospodin „hajnekena“ ponovo dobacuje. Ja stvarno ne znam kako ću da izađem na kraj sa njim, s obzirom da je on kapacitet, može da popije…

On može ljude da obučava kako popiti 300 piva za jedno veče. Predlažem da on bude instruktor u dualnom obrazovanju, da obrazuje šankere, konobare, na brzo posluživanje, treba 300 piva natočiti. Drugo, da otvori u Glibovac jednu pivaru, da se pivo pakuje u žute flaše, a da se marka zove „hajnekena“, posvećena liku i delu čoveka koji je zadužio Smederevsku Palanku za tri budžeta i protiv koga postoje prijave koje onaj okružni tužilac u Smederevu neće da procesuira, kako nam kaže, da je on pod njegovom zaštitom, a čovek je proneverio, po rečima tog tužioca, 500 miliona dinara od pokradena dva, tri budžeta Smederevske Palanke. Zato on dobaciva i pokušava na svaki način da me ometa.
Na kraju, da zaključim, nama je pripala slava da podignemo Srbiju iz blata u koji su je oni gurnuli. Mi treba da budemo posvećeni. Mi treba vreme da provodimo na strugu, plugu, a ne na kauču, trosedu i Maldivima, kao oni. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ovde nikad nikog nisam opsovao.

Reklamiram član 101, čl. 103, 106, 107, 108. i 109, onaj čuveni stav 7, i ukoliko ta poslanička grupa ima vremena, vi treba da im oduzmete vreme, zato što je gospodin Balša Božović teško zloupotrebio Poslovnik, pokušavajući da kaže da sam ja nekoga uvredio.

Sve vreme dok sam ja govorio, a to je vezano za čl. 108. i 109, gospodine predsedavajući, vama nisam zamerao, gospodin „hajnekena“ je u mom pravcu upućivao vrlo grube reči, dobacivao. Verujem da je tu bilo i psovki, ali nije bitno.

Čovek ne može da natera nikoga da te poštuje, znači, ne možete naterati nikoga da vas poštuje, ali možete da se suprotstavite svakom ko vas ne poštuje. Ja sam sve kolege poštovao. Očigledno da oni tu vrstu kućnog vaspitanja, za koju sami govore, nemaju.

Mene mogu da pokušaju da uvrede, ali ima ona čuvena izreka, to ministar svakako zna, da mudar čovek sa podjednakom mirnoćom podnosi uvrede i prima pohvale. Tako da me ovakva vrsta izlaganja vojvode od Maldiva ne može uvrediti. Za njega sam ja vrlo mudar čovek. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 106, član 107. Poslovnika. Vi ste, gospodine predsedavajući, dopustili da nas Boško Obradović u svom govoru neprestano vređa.

Mi koji smo podržali Vladu smo optuženi da smo izabrali „gej frendli“ Vladu. Optužio nas je čovek koji je pravio stranku na gej paradi. Dakle, on je samo druga strana tog novčića i vi ste dopustili da nas on na tako grub način vređa.

Drugo, on je za Vladu Republike Srbije za koju sam ja glasao rekao da nije srpska. To je rekao čovek koji je nasiljem ušao u ovu Skupštinu, uz pomoć ambasadora SAD Skota. Dakle, bez nasilja i bez Skota on ovu Skupštinu ne bi video.

Treće, vi ste dopustili da nas on ovde optužuje za pljačku. Druga stvar pomoću koje je on ušao ovde je crkva. Zanimljivo je da nas za pljačku optuži onaj koji je opljačkao Hilandar. Dakle, neko ko je od sveštenika na Hilandaru uzeo pet hiljada evra, neko ko je ovde došao na krilima vlade Vojislava Koštunice, odnosno njegove stranke, koja je prodala celokupnu srpsku privredu za 6,7 milijardi, nas optužuje za pljačku.

Nadalje, on je ovde optuživao za lažne diplome. On, koji je diplomirao kod člana političkog saveta Dveri. Hvala.