Ministar ili me nije dobro čuo ili se pravi da me nije dobro čuo.

Ja nisam rekao da postoji Pravosudna akademija, nego sam rekao da bi dobro bilo da se otvori odeljenje Pravosudne akademije u Novom Pazaru.

Kada govorite o tome ko bira sudije i tužioce, nama je to jako dobro poznato i to svi znamo. Međutim, isto tako znamo da je Vlada mogla u postupku predlaganja ovih zakona koje ste nam sada predložili da uredi način na koji se to radi. Mi smo pokušali amandmanima da to popravimo. Meni je samo žao što se vi niste izjasnili o tome da kažete da niste zadovoljni što Bošnjaci ne mogu da ostvare svoje Ustavom garantovano pravo na zastupljenost u pravosudnim organima, u sudovima i javnim tužilaštvima. To nije dobro.

Vlada bi valjda trebala da bude garant, da preduzme sve mere da Bošnjaci i drugi manjinski narodi mogu da ostvaruju Ustavom garantovana prava. Ali, doći će amandmani, pokažite dobru volju, prihvatite amandmane, pa ćemo onda moći da pričamo i o nekim drugim stvarima.

Ali, nije korektno da zanemarujete neke činjenice, da pokušate da izvrnete ono što sam rekao i da javnosti to predstavite na jedan potpuno drugi način. Jer, šta god vi da kažete, vi ne možete da izbrišete tu činjenicu da ne samo u sudovima i tužilaštvima, već i u policiji, nacionalna struktura nije usaglašena sa nacionalnom strukturom stanovništva u Novom Pazaru, Sjenici, Tutinu i drugim sandžačkim opštinama. Mi o tome govorimo. Nismo pomenuli ni predsednika Republike niti bilo koga drugog, govorimo o problemu, a vi putem zakona koje predlažete možete da nađete način.

Na kraju, mi bi trebali vas da pitamo zbog čega te ustavne odredbe ne važe i za nas i ko je taj ko nam uskraćuje ostvarivanje Ustavom garantovanih prava? Hvala.

Reč ima ministar Nenad Vujić. Izvolite.

Ja nisam rekao da postoji Pravosudna akademija nego sam rekao da postoji odeljenje Pravosudne akademije u Novom Pazaru. To vrlo dobro znam, zato što sam bio direktor te institucije.
Što se tiče Ustava, Ustav propisuje da su Visoki savet sudstva odnosno Visoki savet tužilaštva tela koja su nadležna za izbor sudija i tužilaca, tako da zakonom to ne može da se promeni. Zakonom ne možete nametati ili im davati obavezu da nešto biraju. Ta dva tela poštuju zakonske odredbe, koja kaže da će prilikom izbora voditi računa, što je maksimum, što su i sva međunarodna tela koja govore o zaštiti ljudskih prava konstatovala, tako da nemamo ni u jednom međunarodnom dokumentu o poštovanju ljudskih prava da je ukazano na ovakvo postupanje, da tako kažem, diskriminatorna postupanja ustavnih tela kao što je Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaštva. To je jasno i to su činjenice. Ja samo o tome govorim.
Ponavljam, predlozi da u određenim zakonima to se nešto uradi, da se nameće ustavnom telu, nezavisnom ustavnom telu kao što su dva saveta, je nešto što je u potpunoj suprotnosti sa našim Ustavom, prvenstveno, a ne samo sa međunarodnim standardima. Hvala.

Hvala vama.
Reč ima Ana Krstić. Izvolite.
21/2 VS/LjL

Hvala.

Poštovane koleginice i kolege, naša poslanička grupa će podržati predložene izmene zakona koje se tiču pravosuđa, zato što su nesumnjivo bolje od rešenja koja su usvojena u januaru i zato što su, po našem mišljenju, bliža onome što je potrebno srpskom pravosuđu.

Ove izmene u velikoj meri otklanjaju nedostatke, nedoslednosti i pojedina pravno nelogična rešenja iz januarskih zakona, a istovremeno vraćaju smisao ulozi Visokog saveta tužilaštva na način koji je nomotehnički uređeniji, pravno dosledniji i više u skladu sa duhom ustavnih amandmana iz 2022. godine.

Kada smo u januaru raspravljali o ovim zakonima, ukazivali smo na brojne probleme u predloženim rešenjima, počev od same procedure, kroz koje su se zakoni našli pred poslanicima, pa sve do konkretnih zakonskih rešenja.

Danas možemo da konstatujemo da su gotovo identične primedbe prepoznate i u mišljenju Venecijanske komisije i zato ostaje veliko žaljenje što se na potvrdu onoga što je ovde već bilo rečeno moralo čekati da dođe sa strane, dok su argumenti izneti u ovom domu bili ignorisani. Ipak, dobro je što su sporna rešenja preispitana.

Ne može se reći da smo ovde imali isti stepen dijaloga koji je pratio ustavne amandmane, ali je svakako pozitivno što su nakon reakcija stručne javnosti nadležnih tela i mišljenja Venecijanske komisije pojedina rešenja korigovana. Ipak je bolje ispraviti grešku, nego uporno insistirati na njoj.

Dalje, dobro je što su sada pribavljena mišljenja Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva o ovim nacrtima, pa valjda sada možemo da zaključimo da ipak postoji zakonska obaveza za to. Ovo napominjem zato što su predstavnici vlasti bili, njima je bilo sporno to u januaru, pa se nadam da je ova nedoumica sada otklonjena.

Istovremeno moram da još jednom naglasim da se ne slažemo sa pristupom koji se u poslednje vreme često čuje u javnosti i u političkom životu, da ćemo prihvatiti sve što nam kažu međunarodna tela i to slušamo kada su u pitanju preporuke ODIHR u vezi sa izbornim zakonodavstvom, a slušamo i povodom mišljenja Venecijanske komisije o pravosudnim zakonima.

Ova stručna tela svakako treba konslutovati i njihovu ekspertizu uvažiti, međutim njihova mišljenja ne mogu biti zamena za domaću stručnu, pa i političku raspravu, odgovornost za pravni sistem Srbije ipak nose institucije Srbije i ako se u ovom slučaju poklopilo da je Venecijanska komisija potvrdila primedbe, koje su se mogle čuti u ovom domu, još u januaru, i naročito pominjem povodom mišljenja o predlogu zakona o Pravosudnoj akademiji, jer se stvara utisak da će njegov sadržaj zavisiti isključivo od stava Venecijanske komisije. Njeno mišljenje jeste važno ali ne oslobađa nikoga od obaveze da predloži rešenja i kritički preispita i mi na tu temu imamo svakako dosta toga da kažemo.

Što se tiče konkretnih zakonskih predloga, pomenula bih izmene zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, gde vidimo da su rokovi za primenu pomereni, ali ono što se iz samog predloga ne vidi, a svakako je važnije jeste kako će to dodatno vreme biti iskorišćeno.

Ostaje da vidimo da li će u tom periodu zaista biti sprovedena ozbiljno i sveobuhvatna analiza potreba pravosudnog sistema, i da li će biti utvrđeni jasni i objektivni kriterijumi za organizaciju mreže sudova i tužilaštava, i da li će se odluke donositi na osnovu stvarnih potreba građana i efikasnosti pravosuđa, a ne na osnovu nekih nejasnih razloga ili paušalnih procena što je bio glavni utisak kada su se ovi zakoni našli u januaru u proceduri i to je pitanje od velikog značaja i za ovaj zakon i za funkcionisanje pravosuđa u celini.

21/3 VS/LjL

Dakle, zbog svega navedenog mi ćemo podržati predložene izmene uz očekivanje da ovo bude korak ka stabilnijem, nezavisnijem i pravsosudnom sistemu, ali i smislenijem delovanju zakonodavnog tela i u tom smislu ostaju očekivanja da ubuduće ne ispravljamo u junu ono što nije trebalo usvajati ni u januaru. Hvala.

Ministar Nenad Vujić, izvolite.

Javnosti radi, podsećam da je Srbija sama zatražila konsultativno mišljenje Venecijanske komisije, što je uobičajeno da se traži i to je "post ante" mišljenje na usvojene zakone i ponavljam, jasno je rečeno da je to korak ka efikasnosti i da januarske izmene su korak u tom pravcu.
Primedbe vezane za javne rasprave, ovi sada zakoni koji se nalaze pred nama, vama, su potekli od Ministarstva pravde i to je ono o čemu smo govorili u januaru kada zakoni potiču od ministarstva i u tom slučaju imamo i javne rasprave i čitav taj proces kada je propisan.
Kada zakoni potiču od poslanika, procedura je drugačija i to je bila ta procedura koja je bila u januaru, vezano za pribavljanje mišljenja i sve ostalo i što je konstatovala sama Venecijanska komisija da imamo tu razliku, jer poslanici su naravno direktni predstavnici građana u Narodnoj skupštini.
22/1 GD/JG 15.40 – 15.50
Što se tiče mišljenja Venecijanske komisije o Pravosudnoj akademiji, samo očekujemo još u onom delu vezano za rešenje o kompoziciji Upravnog odbora, ali, isto tako, znate da to i jesu neka opredeljenja Republike Srbije. Hvala.

Hvala, ministre.
Reč ima narodni poslanik Zdravko Ponoš.
Izvolite.

Hvala.

Postavlja se pitanje kako smo mi uopšte došli u ovu situaciju da ponovo usvajamo izmene Mrdićevih izmena posle tako kratkog roka, izmene zakona koje ste usvojili uz protivljenje opozicije, stručne javnosti i uz skretanje pažnje stručnih tela i nadležnih institucija EU da to što radite ne valja i to radimo u roku koji vam je Vučić obećao u Tivtu razgovarajući sa predsednicom EU kada mu je jasno rečeno, citiram njega: „Reci ti nama da li ti hoćeš ili nećeš da ideš u ovom smeru?“, pa je on izgleda rekao: „Hoću“, pa je obećao da će ovo da uradi. Tada su mu, naravno, rekli – prestani više da radiš ovo, prestani da praviš gluposti, svi ostali sa kojima si krenuo u školu već završavaju maturu, ti padaš ponovo u osmom razredu i to zbog vladanja. Ovde, kao što znamo, ne radi se o manjku neznanja institucionalnih kapaciteta ove države, radi se o političkoj volji, odnosno ne volji da se ova stvar uradi i uredi kako treba.

On je tada obećao da će za dve nedelje da uradi ono što nije urađeno za dve godine i zato sad ovo radimo. Malopre toga Košta mu je i u Beogradu jasno rekao, i to je i ponovio na konferenciji za medije, da postoje dve grupe stvari koje treba da se reše da bi otkočio taj naš put ka EU. Prvo je usklađivanje sa spoljnom politikom EU, a drugo su unutrašnje reforme i tu ove tri oblasti: 1) vladavina prava, odnosno tzv. Mrdićevi zakoni; 2) medijske slobode, odnosno REM i 3) izborno zakonodavstvo, odnosno primedbe ODIHR-a.

Obećanjem da će za dve nedelje ovo sve da se reši, a sada smo na putu očigledno da ispunite nešto od tih obećanja u te dve nedelje, obećanjem da će za dve nedelje da uradi ono što nije za pet godina samo je potvrdio to da se u stvari nije htelo, a ne da se nije moglo. Svima je to jasno. Do sada je bilo jasno opoziciji, a sada je jasno i građanima, a jasno je i ovima iz Evrope koji su bili naklonjeni komunikaciji sa ovom i ovakvom vlašću. Jasno je da se ovde radi, u stvari, o uzimanju onih milijardu i po evra koje su i dalje blokirane i da se radi o marketingu kako bi se otvorio treći klaster za potrebe domaće javnosti.

Cilj je, u stvari, da se ostane na vlasti, da se nastavi hraniti ova hobotnica koja ima skupe navike. Da bi uzimali pare domaće dovoljno je da pokradete izbore. Da bi uzeli evropske ne smete da pokradete i to je ta nevolja. Ako ne pokradete, ne možete da ih dobijete. Ako ih ne dobijete, onda nema ni evropskih, ni para građana Srbije. Jasno je da se spremate za svoju uhodanu varijantu, da usvojite zakone koje nećete primenjivati. To redovno radite.

Postavlja se pitanje, ako ćete to da raditi, kao što inače radite, što ste se onda upetljali u sve ovo? Što smo radili sve to, ova tri meseca dangubili? Što nam je trebalo to sa Venecijanskom komisijom cela ta petljanija? Što ste, na kraju, ponižavali tog Mrdića ovo vreme? Što je čovek morao da predstavlja te izmene koji su mu drugi pisali? Što je morao da štrajkuje glađu? Što je morao da dođe u situaciju da se razotkrije njegova najveća tajna - kako je studirao obilazeći razne fakultete, pa je morao i da piše sam ispravke svojih ispravki i to tri ili četiri puta, koliko sam shvatio, pre nego što je Venecijanska komisija konačno rekla – ajde dosta, dobro, neka bude, prihvatamo to, neka prođe?

22/2 GD/JG

Terali ste ga da obrazlaže te loše ispravke svojih ispravki, a sada kada ova Venecijanska komisija kaže da možda ovo može i da prođe, to ste dali ministru Vujiću. O čemu se radi? Na kraju, i nepošteno je prema Mrdiću. Mrdić je ipak studirao samo trinaest godina, ako veštačka inteligencija ne laže, a ministar je studirao četrnaest godina. To stvarno nije fer prema Mrdiću i posle svega opet pokušavate da manipulišete.

Ministre, vi ćete me ispraviti. Ovde veštačka inteligencija kaže da ste studirali od 1985. do 1999. godine, a Mrdić samo od 1999. do 2012. godine.

Šta vam je ovo trebalo, da to mišljenje koje vam je stiglo u petak držite u fioci, gospođo Brnabić i onda tek sinoć da to obznanite? Šta je bila ideja, da ni Venecijanska komisija ne shvati da ove prelazne i završne odredbe, da ih oni nisu ni videli, a značajne su? Da li je to bila ideja? Opet ste hteli da nešto promuvate, ušuškate, zabašurite? Zašto to? Kada ćete početi pošteno da igrate bar ovako u produžecima? U čemu je sad problem?

Da građani Srbije znaju – nije to mišljenje toliko afirmativno kao što ova vlast pokušava da predstavi i pogotovo što nisu ni videli sve ovo što je u toj finalnoj varijanti. Od tih silnih obećanja koje je Vučić dao, obećao je i da će da reši REM, mada je rekao jasno i glasno ono što je rekao i diplomatskim krugovima u Beogradu – hoću da rešim, ali ne znam kako to da rešim, ne znam kako da rešimo to peto mesto, oni traže od mene da to ne pripada vlasti. Bila je ideja da to imamo kroz neku rotaciju, možda bih na to pristao, ali jedino u varijanti da je u prvoj šihti to naše. Zašto? Pa ne mogu da dozvolim da mi pre izbora neko dira „Informer“. Čovek je jasno i glasno priznao da vi na sledeće izbore ne idete sa rezultatima, nego sa „Informerom“ i zato vam treba taj i takav REM i zato ste spremni da to deveto mesto rešite na taj način. Čovek je to jasno i glasno rekao. Treba samo imati strpljenja da se sasluša do kraja.

Obećao je da će rešiti ove ODIHR preporuke i još neka dva zakona. hajde da vidimo na šta će to da liči.

Da rezimiram. Spremate se da pokradete izbore. To je sad jasno i ovima iz Evrope. Nama je, naravno, odavno jasno. Problem je samo u tome koliko će ovaj put ta krađa da vas košta i da li ste spremni da platite toliku cenu.

Ima tu još jedan problem koji je Košta ovde pomenuo, a sa kojim manipulišete, odnosno predsednik Vučić uglavnom manipuliše sa tim. To je to usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU. On tvrdi da zato što nije uveo sankcije Rusiji da zato nema te milijarde i po. Laže čovek. Ta milijarda i po nema apsolutno nikakve veze sa tim. To građani Srbije treba da znaju. Ta milijarda i po stoji zbog ovakvih Mrdićevih zakona, stoji zbog ovakvog kadrovskog masakra u pravosuđu, stoji zbog izborne krađe, stoji zbog REM-a, stoji zbog ovoga što radi policija na ulici. Nikakve veze nema sa usklađivanjem sa spoljnom politikom, mada je i to stvar koja treba da se rešava, ali nema razloga za laganje. Nije da nema problema sa spoljnom politikom ova vlast. Svako ko pokušava da ima spoljnu politiku s kolena na koleno u jednom momentu kada se upali svetlo u zadimljenom baru svi vide šta to radi. Sada svi vide šta ova vlast radi na temu spoljne politike.

Evo i u Tivtu Vučić je predstavljao najmoćniju zemlju regiona. Nema nikakve dileme. To nema veze sa njim, to nema veze sa vama, ima veze sa građanima ove zemlje, sa Srbijom. Mi jesmo najmoćnija zemlja. On je predstavljao najmoćniju zemlju, ali je predstavljao i najmanje demokratičan režim od svih učesnika. Predstavljao je najneuspešniju administraciju među zemljama koje su zemlje kandidati. Poveo je svoju VIP bulumentu iz „ćacilenda“ u Tivat. Obrukao je i zemlju i nacionalnu bezbednosnu agenciju koja mu je uputila upozorenje preko sredstava informisanja da ne ide tamo i da

22/3 GD/JG

mu je bezbednost ugrožena. BIA ga upozorava preko „Informera“? Do čega ste doveli ovu zemlju? Predmet smo podsmeha i sprdnje. Ista ta BIA i dalje juri onog migranta oko Kanjiže i dvojicu snajperista u Beogradu. Zašto nam to radite? Zašto tako ponižavate ovu zemlju i njene građane? Tu agenciju ste upropastili, pa to onda i nije šteta. Žao mi je onih ljudi i još nekoliko koji tamo rade i koji vrede i žao mi je svih onih na spisku na onoj tabli na ulazu u BIA-u koji su izgubili život radeći svoj posao, a gledajte šta im sada radite vi.

Ima još jedna stvar koja je posle toga neviđeno skandalozna, a to je ovo maltretiranje građana na graničnim prelazima, građana Crne Gore, pre svega. To je bio revanšizam zato što je vraćena ta njegova ekipa tetovirana iz „ćacilenda“, a on je maltretirao obične ljude koji su krenuli ovde ili da obiđu rodbinu ili nekoga u bolnici ili da se leče ili da studiraju ili da rade. Kakav je to način? Da li se tako ophodimo prema nekome ko nam je toliko blizak? Čime su ti ljudi to zaslužili?

Na kraju ni to nije bilo dosta da bi napravio neki spoljnopolitički iskorak, sve bežeći iz Tivta, a krećući se ka Moskvi stigao je do Tbilisija i onda sjajne poruke iz Tbilisija. Nastavljao je tamo da se svađa sa crnogorskim rukovodstvom i da veliča saradnju sa Gruzijom.

23/1 TĐ/MJ 15.50 – 16.00

Sve da nas sa Crnog Gorom i ne vezuje sve ono ljudsko što nas vezuje, ima stvar koju bi razuman čovek morao da ima u vidu. Naša ekonomska razmena sa Crnom Gorom je skoro 100 puta veća nego ekonomska razmena sa Gruzijom. Što od gotovog pravite veresiju?

Konačno, tamo je čovek proglasio da će napraviti okupljanje neuspešnih kandidata za članstvo u EU. Odlučio da će da napravi takmičenje u kome će konačno on moći da pobedi. Da li ste vi normalni? Takmičenje neuspešnih kandidata. U tome smo prvi. To je kao ideja.

Jasno je da je ova vlast u ozbiljnoj nervozi, krenuli su unutrašnji sukobi, počela je ostavinska rasprava, a Pantelija još nije bacio kašiku. Ne mislim ovde ni na koga personalno. Mislim da ste i dalje na vlasti, na to mislim kad kažem da ste Pantelija koji nije bacio kašiku, ali ostavinska rasprava je krenula. Svi se pitaju, ne vi, vi nemate tu ništa, nego oni koji su stvarno važni, koji odlučuju, koji sede u tim restoranima po Dedinju, koji koriste skaj aplikacije, koji svraćaju u vilu „Bokeljka“, oni pitaju gde je moj deo i svako vadi iz džepa svoju verziju testamenta.

Problem sa vašim unutrašnjim sukobima je u tome što se to preliva van vaših krugova, što to nisu sukobi kao na četvrtom plenumu, kao kad ste se razvodili od Šešelja. Ovde je nešto drugo u pitanju. Ovde postoji rizik od mnogih kolateralnih šteta zbog vaših unutrašnjih sukoba. Kad kažem vaših, mislim od te hobotnice kriminalno-političke. Imate potpuno povezan krvotok. Politička vlast SNS-a je kriminal. To je problem. U vašim sukobima počele su da lete glave. U toj situaciji bezbednosni aparat ste doveli do toga da vam služi samo da proba da kontroliše te unutrašnje sukobe, kako se oni kome su dodeljeni neki pašaluci da rade u oblasti kriminala, kako se ne bi previše podžapali, a sad nam se to desilo. To je problem. Nije ni čudo što se to dešava na ovaj način, što to beži kontroli, kad imate ovakav vrh policije, kad imate direktora policije Srbije koji pokušava od građana Srbije da sakrije i laže na skupštinskom odboru da je pao helikopter. On kaže nije pao, nego se srušio, nakon što ga nateramo da kaže i da prizna istinu. Hteo je to da zataška. Slupa pola miliona evra i hoće to da sakrije.

Imaš li neki problem?

U ovom restoranu se ne služi alkohol koliko znam, gospođo Brnabić, neko unosi alkohol ovde.

I u tom udesu imate i povređene policajce. Unutrašnja policijska istraga toga počela je tek pre dva dana. Tek pre dva dana. Imate policiju, imamo policiju nažalost, koja ubija ljude u pritvoru. Imamo policiju koja premlaćuje decu na ulici, obučena tako da im se ne vide imena, oznake, sa čarapama na glavi. To nije prekomerna upotreba sile, to je državni teror. Iza državnog terora stoji državna vlast. Vi ste ta vlast. Vi stojite iza tog terora. Kad policija prebija građane i ubija ih na kraju u pritvoru.

U takvoj situaciji nije čudo što imamo cirkus od istrage ubistva na Senjaku. To je posledica tih vaših unutrašnjih sukoba gde svi učesnici očigledno stanuju na sedam minuta jedan od drugoga. To je nekakav unutrašnji sukob ekipe koja se viđa, ne znam, na slavama, deleći iste poslove.

Na kraju imamo predsednika države koji se obračunava preko medija sa nekim Zvicerom. Niko ne zna ko je taj Zvicer dok ga on nije pomenuo. Samo on zna ko je. Imaju neki sukob interesa, neko se nekom umešao u posao. Nisam video da je Zvicer nešto imao ambicije da se bavi izbornim procedurama u Srbiji, biće da je neko iz ove vlasti utrčao u njegov delokrug rada, ali ne kroz bezbednosne aparate i pokušavajući da obuzda neki kriminal, nego nešto drugo je bio problem, neko je nekome uskočio u

23/2 TĐ/MJ

zabranu. Način na koji ovakvo tužilaštvo sa ovakvom policijom i sa ovakvom vlašću radi tu istragu ide ka tome da će na kraju da se zaključi da je ubijeni čovek izvršio samoubistvo iz zasede. Do apsurda ste doveli stvari.

U takvoj situaciji vi se spremate na nekakve izbore, da li će oni biti sad ili kasnije, sasvim je svejedno, jasno je da SNS već odavno ne može na izbore pod svojim imenom. Skrivala se stranka dugo vremena i na svim prethodnim izborima iza Vučićevog imena. Šta je novo? Ne možete više na izbore ni sa Vučićevim imenom. Potrošeno. Nema. Ende. Sada idete sa imenom Srbije. Kažete – „Srbija pobeđuje“. Koga Srbija pobeđuje? Koga to Srbija treba da pobedi u vaše ime da bi vi mogli da nastavite da potkradate ovaj narod? Kako Srbija pobeđuje? Od kada je Srbija samo vaša? Kako to mislite da Srbija pobeđuje? Je l' ne smete da kažete da će Vučić da pobedi, da ćete vi da pobedite? O čemu se radi ovde?

Na kraju, mislim da je vreme da se dogovorite kako ćete da delite neke druge stvari. Opet kažem, ne vi, većina vas je ovde glasačka mašina, zvonce i to je to. Svi oni koji su do sada delili tantijeme od toga što ste vi omogućavali da vladaju, uz krađu i sve ostalo, vreme je da se razmisli o podeli nekih drugih stvari, ne više para, nego onih hiljadu godina robije koje će doći pre ili posle. Hvala.

Reč ima Milenko Jovanov.