Hvala vam.
Određujem, sada, pauzu u trajanju od 60 minuta. Vidimo se u 14.55 časova. Hvala vam.
18/1 MZ/MP 15.00–15.10
(Posle pauze.)

Nastavljamo sa radom.
Reč ima narodni poslanik Boris Bajić.
Izvolite.

Hvala, predsednice.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara podržaće predložene zakone i odluke koji su danas pred nama. O pojedinim tačkama dnevnog reda detaljnije će govoriti moje kolege dr Emeše Uri i mr Akoš Ujhelji, dok ću se ja osvrnuti pre svega na izmene pravosudnih zakona i značaj procesa njihovog daljeg unapređenja.

Kada govorimo o pravosuđu, ne govorimo samo o zakonima, institucijama i procedurama, govorimo o poverenju građana u državu. Upravo zato svaka reforma u ovoj oblasti mora biti vođena odgovorno, promišljeno i sa svešću o posledicama koje proizvodi.

Prilikom rasprave o izmenama pravosudnih zakona početkom ove godine istakao sam da se reforme sprovode kao proces koji zahteva kontinuitet i odgovornost. U tom kontekstu podsetio sam na reformu pravosuđa iz 2009. godine, ne zato da bismo ostali zarobljeni u prošlosti već zato što je upravo to iskustvo pokazalo koliku cenu jedan sistem može platiti kada se promene sprovode bez dovoljno analiza, definisanih kriterijuma i procene njihovih posledica po građane i institucije.

Reforma koja je tada predstavljena kao veliki iskorak ka efikasnijem pravosuđu u praksi nije donela očekivane rezultate. Umesto približavanja pravde građanima, došlo je do preterane centralizacije sistema, smanjenje dostupnosti pravosudnih institucija i narušavanja poverenja u njihov rad. Bez jasnih kriterijuma, bez ozbiljne analize opterećenosti sudova i bez procene posledica po građane, broj prvostepenih sudova smanjen je na 138 na svega 34. Time je pravo na pristup sudu i pravično suđenje, garantovano Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, postalo znatno manje dostupno velikom broju građana.

Još ozbiljniji problem nastao je tokom postupka opšteg reizbora sudija i tužilaca. Više stotina sudija nije reizabrano bez jasnih individualnih i obrazloženih razloga. Kasnije su domaće međunarodne institucije, uključujući i Ustavni sud Republike Srbije, utvrdile ozbiljne nedostatke tog postupka i povrede osnovnih procesnih garancija. Iz tog iskustva proizašla je važna pouka – sistemska rešenja moraju počivati na jasnim pravilima, individualnoj proceni i punom poštovanju pravne sigurnosti. Zato je kasnije i usledio proces korekcije prethodnih odluka i vraćanja institucionalne ravnoteže.

Zakon iz 2014. godine predstavljao je upravo takvu korekciju, povećanjem broja osnovnih sudova sa 34 na 66. Potvrđeno je da je prethodna centralizacija bila preterana i da je dostupnost pravde građanima morala biti unapređena. Štetne posledice tadašnje reforme nisu osetili građani i nosioci pravosudnih funkcija. U mnogim sredinama sudske zgrade godinama nisu korišćene, zbog čega su značajno propale. Zbog toga će Savez vojvođanskih Mađara i u narednom periodu nastaviti da se zalaže za obnovu i rekonstrukciju pravosudnih objekata, tamo gde za to postoji potreba, uključujući i zgradu suda u Bečeju, o čemu smo već govorili ovde.

Danas se ponovo nalazimo izmenama istih zakona kao u januaru mesecu. Međutim, okolnosti su drugačije. Ove izmene nisu posledica prethodnog neuspeha, one predstavljaju nastavak procesa koji odlikuju otvorenost i spremnost da se zakonska rešenja dodatno unaprede.

18/2 MZ/MP

Prilikom donošenja zakona, izmena postojećih propisa ili donošenja odluka ne možemo svaku situaciju posmatrati kroz prizmu apsolutne pobede ili apsolutnog poraza. Postoje procesi koji su složeniji i koji zahtevaju vreme, stručni dijalog i spremnost da se određena rešenja unaprede kada praksa pokaže da za to postoji potreba.

Nakon usvajanja zakona, u januaru ove godine, Republika Srbija je zatražila mišljenje Venecijanske komisije. To je bio odgovoran potez u datim okolnostima. Time je pokazano da naše institucije imaju dovoljno samopouzdanja da zatraže stručnu ocenu svog rada i dovoljno zrelosti da razmotre preporuke koje mogu doprineti unapređenju sistema.

Mišljenje Venecijanske komisije potvrdilo je ono što je bilo važno čuti. Nisu osporeni osnovni ciljevi zakona, nije doveden u pitanje pravac reforme. Umesto toga, date su preporuke koje imaju za cilj njihovo dalje unapređenje i dodatno jačanje institucionalnih garancija u okviru pravosudnog sistema. Drugim rečima, ne govorimo o odbacivanju jednog koncepta, govorimo o njegovom unapređenju.

Prenošenje određenih nadležnosti za odlučivanje sa inokosnih na kolegijalne organe, bez umanjenja nadležnosti sudova i javnih tužilaštava, uz uvažavanje preporuka Venecijanske komisije i preciznije normativno uređenje postojećih zakonskih rešenja i mehanizama njihove primene, svakako predstavlja pozitivan pomak.

Savez vojvođanskih Mađara od svog osnivanja dosledno zastupa evropski put Srbije i punopravno članstvo naše zemlje u Evropskoj uniji. Za nas evropske integracije nisu politička parola, već proces jačanja institucija, vladavine prava, pravne sigurnosti i kvaliteta života građana i na tom planu smo u prethodnom periodu zaista mnogo učinili.

Savez vojvođanskih Mađara je od svog osnivanja bio konstruktivan i odgovoran činilac društvenog i političkog života Srbije, uvek smo nastupali državotvorno, dosledno zastupajući politiku dijaloga, saradnje i institucionalnog razvoja. Sa svoje strane davali smo doprinos unapređenju demokratije i jačanju vladavine prava, pravne sigurnosti i razvoju pravnog sistema u različitim oblastima društvenog života. Istovremeno, aktivno smo radili na zaštiti ljudskih prava, očuvanju i unapređenju prava i sloboda nacionalnih manjina, kao i na stvaranju uslova za kvalitetniji život pripadnika naše zajednice.

Posebnu pažnju posvećivali smo pitanjima od suštinskog značaja za očuvanje identiteta naše zajednice, obrazovanju, službenoj upotrebi jezika, kulturi, informisanju i verskim slobodama. Međutim, naše delovanje nikada nije bilo ograničeno isključivo na ta pitanja. Kroz brojne konkretne projekte i inicijative doprinosili smo razvoju infrastrukture, unapređenju lokalnih zajednica, jačanju privrede i poljoprivrede, kao i stvaranju boljih uslova za život građana širom Vojvodine. Pri tome nikada nismo posmatrali razvoj isključivo kroz prizmu interesa naše zajednice, već kroz interes svih građana sredina u kojima živimo i radimo.

Savez vojvođanskih Mađara je tokom svih ovih godina, više od tri decenije, tačnije sutra se navršava 32 godine od osnivanja stranke, pokazao da može da prevaziđe okvire klasične manjinske političke stranke. Pokazali smo da je moguće istovremeno dosledno zastupati interese svoje zajednice i odgovorno doprinositi ukupnom razvoju države.

Savez vojvođanskih Mađara je u proteklom periodu imao važnu ulogu mosta saradnje između naša dva naroda i naše dve države. Tu ulogu gradili smo odgovorno, kroz dijalog, međusobno poštovanje i konkretne rezultate koji su doprinosili jačanju

18/3 MZ/MP

srpsko-mađarskih odnosa. Spremni smo da tu odgovornu politiku nastavimo i u budućnosti, u saradnji sa novom vladom Mađarske, uvereni da su dobri odnosi između Srbije i Mađarske od posebnog značaja za pripadnike mađarske zajednice u Vojvodini, ali i za ukupni razvoj i stabilnosti naših država. To je politika koju smo vodili do sada i to je politika koju ćemo voditi i ubuduće, odgovorno, konstruktivno, državotvorno.

U tom duhu, veliku važnost pridajemo saradnji i sa međunarodnim organizacijama i stručnim telima, koja svojim znanjima i iskustvom mogu doprineti unapređenju naših institucija. Saradnju sa Venecijanskom komisijom posmatramo kao deo stručnog dijaloga kojem je Republika Srbija pristupila svojom voljom i u interesu svojih građana. Posebno želim da naglasim da je i Visoki savet tužilaštva dao pozitivno mišljenje na predložene izmene zakona, čime je dodatno potvrđeno da se radi o rešenjima koja doprinose stabilnosti, funkcionalnosti i daljem razvoju tužilačkog sistema.

Za Savez vojvođanskih Mađara posebno je važno da svaki proces unapređenja pravosudnog sistema doprinosi većoj dostupnosti pravde građanima. To podrazumeva da se pored statističkih i administrativnih kriterijuma uvažavaju i stvarne potrebe ljudi – udaljenost sudova od mesta stanovanja, ravnopravna upotreba jezika nacionalnih manjina, kao i institucionalna tradicija pojedinih sredina.

U skladu sa koalicionim sporazumom sa SNS, dogovoreno je da se u sredinama u kojima pripadnici nacionalnih manjina tradicionalno žive očuva postojeća mreža pravosudnih institucija. Takođe, prilikom buduće revizije mreže sudova i javnih tužilaštava posebna pažnja biće posvećena ravnopravnoj dostupnosti pravde svim građanima.

19/1 MT/CG 15.10 – 15.20

Kako pred nama nisu sveobuhvatne izmene zakona, ovo je svakako jedan od ciljeva Saveza vojvođanskih Mađara za naredni period koji ćemo dostojno zastupati. Ako nas je iskustvo iz 2009. godine naučilo koliko štete može da nanese reforma sprovedena bez dovoljno promišljanja, onda nam iskustvo iz 2026. godine pokazuje da se reforme mogu voditi odgovorno uz uvažavanje stručnih preporuka i očuvanje institucionalne stabilnosti.

Institucije se ne grade preko noći, one se grade strpljivo, odgovorno i uz spremnost da se iz iskustava uči. Zbog toga unapređenje pravosuđa nije samo pitanje forme, normi i procedura, to je pitanje kvaliteta institucija i pravne sigurnosti. Izmene pravosudnih zakona su deo jednog stručnog dijaloga kojem smo sami pristupili.

Republika Srbija je samostalno zatražili mišljenje Venecijanske komisije, dobila ga je, razmotrila je njene preporuke i pokazala spremnost da ih ugradi u svoj zakonodavni okvir. To ne govori o slabosti institucija, to govori o njihovoj zrelosti i spremnosti da budu bolje.

Iz svih navedenih razloga u danu za glasanje poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara će podržati predložene izmene zakona. Zahvaljujem.

Hvala vam.
Sledeći narodni poslanik Risto Kostov. Izvolite.

Zahvaljujem poštovana gospođo Brnabić, uvaženi ministre Vujiću, dame i gospodo narodni poslanici, pre svega poštovani građani Republike Srbije.

Naravno, uvek je bolje biti za stolom nego na stolu. Mi smo danas za skupštinskim stolom u poziciji da raspravljamo o nizu veoma važnih zakonskih rešenja u oblasti pravosuđa, ali i o davanju garancija Republike Srbije u projektima koji potvrđuju ekonomsko jačanje i svestrano napredovanje Srbije, a to znači i bolji život za građane naše zemlje.

Poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije, Solidarnost i pravda podržaće sve predloge zakona, sporazuma i druge tačke koje su na dnevnom redu ovog vanrednog zasedanja srpskog parlamenta.

U središtu pažnje javnosti i to ne samo one u Srbiji, jeste set pravosudnih zakona za koje je PUPS glasao u januaru ove godine. Sada imamo unapređenu verziju tih zakona koje je podneo kolega Uglješa Mrdić. Tu ne vidim ništa strašno, neobično i ne prihvatljivo. Političko geslo PUPS-a je dijalog, dijalog i samo dijalog umesto paralelnih monologa.

Panta rej, sve teče sve se menja, dijalektički materijalizam ili Rene Dekard – mislim, dakle postojim, su samo neke od mudrih teza da ne treba nepotrebno dizati prašinu kada se zakonska rešenja usklađuju, dopunjuju, nadograđuju u pozitivnom smislu. Predlozi pomenutih pravosudnih zakona jesu nesumnjivo viši novi kvalitet.

Da podsetim. Reč je o Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu, Predlog zakona o izmeni Zakona o sudijama, Predlog zakona o izmenama Zakona o Visokom savetu tužilaštva i Predlog zakona o izmenama Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava.

Predložene izmene pomenutih zakona svakako predstavljaju korak napred u efikasnosti pravosuđa i istovremeno u uspostavljanju balansa između pomenute efikasnosti i nezavisnosti sudstva. I ako je Venecijanska komisija pohvalila napor Srbije da je unapredila efikasnost svog pravosuđa, nema mesta za različita tumačenja. Čuli smo u objašnjenju ministra Vujića da je identičan, istovetan tekst zakona koji su imali članovi Venecijanske komisije i narodni poslanici Skupštine Srbije.

19/2 MT/CG

Kada je reč o Zakonu o javnom tužilaštvu, podsećam da se Predlogom zakona u skladu sa mišljenjem Venecijanske komisije od 12. juna 2026. godine vraća Komisija Visokog saveta tužilaštva za odlučivanje o prigovoru protiv obaveznog uputstva za rad i postupanje, unapređene su odredbe koje se odnose na sastav i način izbora članova Komisije, zatim Predlogom zakona o javnom tužilaštvu unapređena je međunarodna saradnja Vrhovnog javnog tužilaštva koje je u skladu sa preporukama Venecijanske komisije ostvaruje kontakt i razmenjuje informacije i dokumente sa tužilaštvima drugih država, međunarodnim pravosudnim organizacijama i drugim nadležnim organima drugih država u skladu sa zakonom i potvrđenim međunarodnim ugovorom.

Rezime poslaničke grupe Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije o setu pravosudnih zakona u svetlu pozitivnih komentara i ocena, odnosno preporuka Venecijanske komisije je da je reč o pozitivnoj, značajnoj reformi kojom se na viši nivo podiže efikasnost srpskog pravosuđa.

A obzirom će moje kolege iz poslaničke grupe PUPS – Solidarnost i pravda govoriti o drugim temama koje su danas na dnevnom redu, ja ću se danas još osvrnuti na tačku pod rednim brojem 8, a reč je o Predlogu zakona o izmeni Zakona o utvrđivanju garantne šeme i subvencionisanju dela kamate kao mera podrške mladima u kupovini prve stambene nepokretnosti.

Badava nam sve ovo što danas radimo na ekonomskom jačanju Srbije ako na novim putevima, železničkim prugama, u školama i na fakultetima imamo manje ljudi. Upravo ova mera države Srbije da mladi pod izuzetno povoljnim uslovima steknu svoj prvi stan ili kuću nagoveštava, rekao bih garantuje, da će ti mladi ljudi ostati u zemlji, da će steći veliko samopouzdanje da se osamostale i razmišljaju da zasnuju svoju porodicu, a to onda nagoveštava i decu, nove naraštaje. U tome u PUPS-u vidimo strateški značaj ovog zakona.

Optimistički su podaci koje smo danas čuli, da je više od 7.000 podnetih i rešenih prijava, da je reč o mladim ljudima između 20 i 35 godine života, da interesovanje mladih ne jenjava, naprotiv povećava se. To su veliki razlozi zašto će PUPS sa posebnom energijom i zadovoljstvom podržati Predlog da se iznos garantovanih sredstava sa 600 miliona poveća na 900 miliona evra.

Bili bismo baš nepravedni kada u tom kontekstu ne bismo pomenuli da već pet godina Ministarstvo za brigu o selu u ime države Srbije dodeljuje prazne seoske kuće onima koji žele da se osamostale i ostanu u selima Srbije, ali i svima koji život u gradu zamenjuju onim u seoskim sredinama.

Do sada je dodeljeno 4.300 praznih seoskih kuća širom cele Srbije. Lako izgovaramo 4.300, a nije reč o četiri, 43 ili 430 praznih kuća, već o 4.300 seoskih kuća. Neki bi se ozbiljno umorili da samo broje do 100, 200 ili 300 i neće stići do 4.300 nikada. Država Srbije je tu svoju ideju sprovela u delo. Dakle, nije reč o virtuelnom, već o stvarnom, opipljivom svetu u kome činjenice mogu da se realno provere.

U većini jedinica lokalnih samouprava u Srbiji samo je u Bačkom Petrovcu, Petrovom selu dodeljeno 113 kuća. Te, do nedavno napuštene kuće, su postali domovi, prijatan kutak za gotovo 18.000 žena, muškaraca i dece. U svemu tome poseban optimizam izvire iz podatka da su to veoma mladi ljudi. Prosečno imaju 29 godina. Jedna trećina je došla iz grada u selo, a čak 90% njih poseduje visokoškolsko obrazovanje.

Ministar Milan Krkobabić kaže – nastavljamo program dodele praznih seoskih kuća sa okućnicom dok bude interesovanja, pogotovo mladih ljudi, kako je to najavio i predsednik Republike Aleksandar Vučić.

19/3 MT/CG

Bili bismo nerealni i nepravedni kada bismo tvrdili da je krov nad glavom sasvim dovoljan za život na selu. Ako nam je dugoročni cilj da mladi ne napuštaju selo koje je zapostavljeno više od 75 godina, od kraja Drugog svetskog rata do pre nekoliko godina, već, naprotiv, da ga naseljavamo, onda moramo uslove života u selima da približimo onim uslovima u kojima žive ljudi u gradovima. I u selima su potrebni, bolje rečeno neophodni, dobri putevi, pijaća voda, vazduh je po prirodi stvari čistiji, ali potrebna su i obdaništa, škole, ambulante za primarnu zdravstvenu zaštitu, aktivni domovi kulture za društveni život i zabavu. Više nego potrebno je da se efikasno rešava mobilnost.

Država Srbija je već dodelila 78 mini buseva za besplatan prevoz u selima Srbije. Prethodno je Programom „500 zadruga u 500 sela“ pomogla rad i ubrzala tehnološki razvoj 207 zadruga na čitavoj teritoriji Republike Srbije, od toga četiri u našoj južnoj pokrajini Kosovo i Metohiji, među kojima posebnu pažnju zaslužuje zadruga Zubin Potok u istoimenom mestu.

Nastavlja se briga o ekonomskom osamostaljivanju ljudi na selu, a u ime države Srbije Ministarstvo za brigu o selu pomaže i rad zanatlija, sve one koji se na selu bave privrednim delatnostima koje su neophodne određenoj seoskoj sredini. Podsticajna sredstva je dobilo više od 100 preduzetnika.

20/1 JJ/MO 15.20 – 15.30

Došli smo do kulture i zabave, druženja, da se ponovo uspostave te pokidane socijalno psihiloške veze među ljudima na selu. Ministarstvo za brigu o selu u ime države Srbije je renoviralo 42 doma kulture koja imaju više funkcionalnu namenu. I tako svake godine nešto novo. Od ove godine nov je program Podrška dobrovoljnim vatrogasnima društvima. To su oni dobri ljudi koji besplatno pomažu kada su daleko bilo, poplave i požari.

Eto kako država Srbija između ostalog rešava deo problema mladih ljudi i onih ljudi koji žive u selima. Na sve ovo me je podstakao Predlog zakona o utvrđivanju garantne šeme i subvencionisanju dela kamate kao mera podrške mladima u kupovini prve stambene nepokretnosti. Partija ujedinjenih penzionera Srbije – solidarnost i pravda podržaće ovaj i sve druge zakone, kao i sve drugo što čini današnji dnevni red. Hvala na pažnji.

Hvala vam.
Da li ima još neko od predsednika?
Izvolite, Ahmedin Škrijelj.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Koleginice i kolege narodni poslanici, članovi Vlade, uvaženi građani, ako hoćemo na ozbiljan način da pristupimo raspravi o pravosudnim zakonima koje je predložila Vlada Srbije, moramo se prvo osvrnuti i sagledati kakvo je realno stanje u ovom segmentu državne vlasti. To je neophodno uraditi iz prostog razloga da bi došli do zaključka da li se predloženim zakonima radi organizacija sudova, javnih tužilaštava, unapređuje da li se predlažu norme koje će vratiti ili pojačati izgubljeno poverenje građana u pravosudni sistem, ali i poverenje građana generalno u državu i državne organe.

Koleginice i kolege narodni poslanici, članovi Vlade, sudovi i tužilaštvo u Republici Srbiji odavno su otuđeni od građana, usudiću se i reći i odmetnuti od pravde, izgubili su svoju osnovnu svrhu, smisao i funkciju da podjednako i bez izuzetka štite sve građane od nepravde, nasilja i diskriminacije, da budu čuvari života i dostojanstva svakog pojedinca, da osiguraju pravnu sigurnost i jednakost pred zakonom, kako to Ustav makar formalno nalaže.

Kada sudovi i tužilaštva ne mogu ili neće da osiguraju jednakost pred zakonom, vladavinu prava, pravnu sigurnost i povinovanje svakog pojedinca Ustavu i zakonu, zaštitu ljudskih i manjinskih prava građani tada gube poverenje u državu, a društvo nepovratno klizi u nesigurnost, neki bi čak rekli neizvesnost i strah.

Ako na bazi toga pokušamo da odredimo prema pravnom sistemu Republike Srbije, postavlja se pitanje da li su mera u donošenju te ocene dobri zakoni koji se ne sprovode, loši zakoni koji se ne primenjuju ili odnos pojedinih državnih organa prema obavezama koje imaju prema građanina. Ono što sigurno jeste, to je da pravne sigurnosti vladavine prava i jednakosti pred zakonom u Republici Srbiji nema, a to dovodi do zaključka da sudovi i tužilaštva samo polovično ostvaruju društvenu ulogu koja im je poverena Ustavom gde zanemaruju zaštitnu ulogu koju bi trebalo da pruže građanima. Posebno je zabrinjavajuće što Ustavni sud ne štiti ustavnost i zakonitost.

Postavlja se pitanje šta je cilj pravosudnih zakona koje je predložila Vlada. Da li su ovim zakonima obuhvaćeni svi problemi i manjkavosti u pogledu nadležnosti, postupanja, organizacije sudova i tužilaštava ili je cilj nešto sasvim drugo. U predloženim zakonima ne možemo da prepoznamo cilj da se u potpunosti uredi oblast pravosuđa, da se unapredi njihov rad kroz jačanje nezavisnosti sudova i samostalnosti tužilaštava, kroz uspostavljanje mreže sudova i javnih tužilaštava, uvažavajući realne potrebe regija u kojima žive pripadnici manje brojnih naroda.

20/2 JJ/MO

Pored toga, predloženim zakonima ne vidimo ni cilj ili nameru da se Bošnjacima i drugim manje brojnim narodima omogući adekvatna zastupljenost u sudovima i tužilaštvima, a još manje je cilj da se izgradi sudski i tužilački sistem koji je garant ograničenja političke moći, koji je efikasan u borbi protiv suzbijanja nacionalne i verske mržnje i netrpeljivosti, koji sankcioniše progon političkih neistomišljenika. Cilj nije ni jačanje borbe protiv korupcije i kriminala, a osnovna funkcija i smisao ovih zakona jeste pokušaj sanacije ili kontrole štete koja je nastala usvajanjem seta pravosudnih zakona koje je predložio kolega Uglješa Mrdić.

Naš pristup nije da se protivimo svakoj promeni, naprotiv, prihvatamo ono što popravlja sistem i trenutno stanje. Kritikujemo ono što smatramo da nije dobro, ali i predlažemo amandmane tamo gde su predlozi zakona nedorečeni, polovični ili nedovoljno dobri. Amandmanima koje smo podneli pokušali smo da neke od predloženih zakona popravimo. Videćemo kakav će biti stav Vlade i skupštinske većine po tim pitanjima o čemu ćemo više govoriti u raspravi o amandmanima.

Predlažemo Vladi, skupštinskoj većini da razmisle o prihvatanju pravno tačnih i društveno opravdanih amandmana, jer ne bi bilo dobro da se posle svakog kruga donošenja zakona isti propusti vraćaju od Venecijanske komisije kao međunarodna primedba i obaveza. Ne bi bilo dobro ponovo ignorisati argumente koje smo već jednom tokom sednice u januaru ove godine izneli, pa čekati da ih Venecijanska komisija opet vrati u formi zvaničnog mišljenja. Dobro u svemu ovome jeste što je greška priznata, ali nije dobro što se ne ide u pravcu potrebnih reformi u pravosuđu, a sve u cilju ispravljanja uočenih nedostataka.

Kada govorimo o tome, moram se osvrnuti na mrežu sudova i javnih tužilaštava. U obrazloženju zakona, tačnije u razlozima za donošenje zakona o izmenama Zakona o sedištima i područjima sudova, javnih tužilaštava navodi se da je Venecijanska komisija preporučila da se izvrši analiza organizacionih efekata u pogledu opterećenosti pravosudnih organa i prava na pristup pravdi građana i pravnih subjekata. Nije vam trebala Venecijanska komisija da vam to kaže, SDA Sandžaka je to rekla više puta, istakla potrebu uspostavljanja nove mreže sudova i javnih tužilaštava, iznad svega osnivanjem osnovnog i prekršajnog suda, kao osnovnog i javnog tužilaštva u Tutinu, osnivanjem osnovnog javnog tužilaštva u Sjenici, privrednog suda u Novom Pazaru te odgovarajućih sudova i tužilaštava u opštinama Preševo i Bujanovac. Vlada i drugi državni organi potpuno ignorišu obavezu iz člana 77. stav 2. Ustava Republike Srbije koji obavezuje sve državne organe da usaglase nacionalnu strukturu zaposlenih sa nacionalnom strukturom stanovništva područja u kojima ti državni organi rade i deluju.

Pravosuđe koje ne održava strukturu svog stanovništva i koje građanima u višenacionalnim sredinama postavlja barijere ne može imati institucionalni legitimitet. Teritorijalan i kadrovska organizacija i struktura pravosuđa mora garantovati efikasan pristup pravdi kako vam to kaže i Venecijanska komisija, a u slučaju Bošnjaka i regije Sandžak to znači, znatno više Bošnjaka i sudija i tužilaca sve do postizanja potpune usaglašenosti nacionalne strukture sa nacionalnom strukturom stanovništva, a to u isto vreme takođe i znači, kao što sam i rekao osnovni i prekršajni sud u Tutinu, osnovni javno tužilaštvo u Tutinu, osnovno javno tužilaštvo u Sjenici, privredni sud u Novom Pazaru, a u nekom širem kontekstu i otvaranje odeljenja Pravosudne akademije u Novom Pazaru. Hvala vam.

Hvala vam.
Reč ima ministar pravde, Nenad Vujić. Izvolite.
20/3 JJ/MO

Zahvaljujem se uvažena predsedavajuća.
Samo da navedemo da Venecijanska komisija nije nigde u svom mišljenju ni u prvom mišljenju, ni u mišljenju koje je izašlo juče konstatovala da je načinjena šteta januarskim izmenama zakona. Javnosti radi, ponavljam Venecijanska komisija i u mišljenju koje je više izašlo i u mišljenju od 24. aprila navodi da su januarskim izmenama načinjeni koraci ka reformi pravosuđa i ostvarivanju cilja reforme, a to je efikasnost pravosuđa i unapređenje efikasnosti pravosuđa kako bi dostupnost pravde građanima bila poboljšana. Tako da to je ono što je činjenica i to je ono što svi vidimo.
Što se tiče bilo kakvih izbora na mesta sudija i tužilaca, podsećam da Ustavom je garantovano da to rade nezavisna tela i da je Srbija jedna od retkih zemalja članica Saveta Evrope koja ima da to rade nezavisna tela, a ne Narodna skupština ili Vlada ili predsednik Republike, kao što je u nekim zemljama.
Tako da sam izbor je poveren tim telima i oni su ti koji su nadležni za izbor tako da se ne može spočitavati ni Narodnoj skupštini, ni Vladi, ni Ministarstvu pravde da li je nekog birala ili nije birala, nego oni su tela koja su relevantna za te izbore, tako da su to činjenice o kojima govorim.
Što se tiče samog odeljenja Pravosudne akademije ono postoji inače u Novom Pazaru. Hvala vam.
21/1 VS/LjL 15.30 – 15.40

Hvala vama.
Gospodine Škrijelj, po kom osnovu? Replika? Evo, izvolite, da postavite pitanje, da ne zatežemo odmah.