Zahvaljujem, gospođo predsednice. Koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, ono što možemo da čujemo danas i svih ovih dana i prošle nedelje i na javnim slušanjima koje smo imali jeste da se kritikuje nešto što su nam ljudi sa druge strane, naročito poslanici opozicije govorili da moramo da primenimo i da treba da primenimo i da kao jedino to primenimo izborni uslovi će biti fer, demokratski, kako to ne smemo kako je to neki korak koji ova vlast ne sme da učini i onda kada mi krenemo, odnosno nastavimo sa implementacijom, sa preporukama ODIHR-a, onda slušamo nemojte to, to je kozmetički, to nije u redu, pa je princip švedskog stola, pa niste trebali tu preporuku, trebali ste ovu, pa ste tu trebali da ostavite za kasnije, i onda vidimo da u principu su oni ti koji se zalažu za taj princip švedskog stola što govore nama i da su oni ti kojima su te preporuke ODIHR-a, za koje su nas ubeđivali da su najbolje moguće, da one treba da unaprede izborni proces, da su oni u suštini ti koji su protiv tih preporuka, a nama ovde pričali o 2024. godini, kako samo to treba da se prihvati da bi se izborni uslovi bili odlični i bili bolji, bili demokratski i da će to da dovede do jednog demokratičnog procesa i slobodnih i fer izbora i tako dalje.
40/1 GD/MP 17.35 – 17.45
Razgovaramo ovde o rešenjima koja smo predložili za manjinske liste i pri tome se stalno prenebregava jedna činjenica da mi ova rešenja koja se tiču dobijanja statusa manjinske liste nismo tek tako doneli sami, nismo tek tako odradili sami. ODIHR je dao određene preporuke koje se tiču manjinskih lista i mi smo dali naš predlog zakona, na šta je ODIHR dao komentar, mi opet sačinili predlog zakona i oni to prihvatili i vrlo jasno kroz četiri stava, koja se tiču manjinskih lista i kroz još jedan član 138. koji treba da zaštiti eventualne zloupotrebe kada su u pitanju manjinske liste, mi smo rešili taj status na najbolji mogući način koji su i oni prihvatili. Znači, sada stranka koja želi da dobije status manjinske liste mora da bude upisana u registar političkih stranaka kao stranka nacionalne manjine, mora u nazivu liste da sadrži pun ili skraćeni naziv stranke nacionalne manjine i mora u nazivu liste da stoji interese koje nacionalne manjine zastupaju. Mislim da tu apsolutno nema nikakvog problema vezano za takvo zakonsko rešenje.
Kada je u pitanju koalicija političkih stranaka, takođe jasno je definisano da sve stranke koje čine koaliciju političkih stranaka koje žele da dobiju status manjinske liste moraju biti stranke koje su u registar političkih stranaka upisane kao stranke nacionalnih manjina, da u nazivu liste imaju pun ili skraćen naziv stranke nacionalne manjine i da u nazivu liste opet bude jasno definisano interese koje nacionalne manjine zastupa ta koalicija koja želi da dobije status manjinske liste.
Kada je u pitanju grupa građana, tu smo prihvatili amandman. Intervenisali smo na taj način da bismo još jednom sprečili bilo kakvu zloupotrebu. Znači, ono što su tražili iz ODIHR-a od nas bilo je da dozvolimo i grupama građana da mogu da dobiju manjinski status i da ta lista može da dobije manjinski status i onda smo rekli da u nazivu liste mora jasno da stoji interese koje nacionalna manjina zastupa ta lista koju predlaže grupa građana, a sada, prihvatanjem amandmana koji je podneo naš uvaženi kolega, prihvatili smo, tako da smo sada usvojili to da i u odluci o formiranju grupe građana mora jasno i nedvosmisleno da stoji interese koje nacionalne manjine će zastupati ta grupa građana.
Kroz član 138. smo zaštitili da ne može da dođe do nikakvih zloupotreba ukoliko se lice koje je nosilac te liste ili kandidat za poslanika prepoznaje kao aktivan član većinske, odnosno druge političke organizacije i grupe i to je rešenje koje apsolutno prihvatio ODIHR i na kome je ODIHR insistirao da ga mi implementiramo u naše zakonsko rešenje.
Sada sa druge strane čujemo - ne, pa niste trebali tako, trebali ste onako. Upravo i ovaj amandman koji smo prihvatili plod je svega onoga što smo mogli da čujemo kroz javna slušanja, što smo mogli da čujemo i ovde, pa smo zato, jer je očigledno najspornije pitanje bilo vezano za grupe građana, rešili da to prihvatimo i da to ubacimo kao zakonsko rešenje, da sada i u odluci o formiranju grupe građana koja želi da stekne manjinski status, odnosno da budu manjinska lista, u toj odluci o formiranju grupe građana jasno bude definisano interesi koje nacionalne manjine ta grupa građana i zastupa.
Ono što smo mogli da čujemo, zaista neke paušalne ocene i u prepodnevnom delu i u popodnevnom delu, jedna od kritika je bila - opozicija nema pristup izbornim organima. Znači, to kada sam čuo, mislim da je bilo negde oko jedan sat, kaže – opozicija nema pristup izbornim organima. Imamo RIK, gde učestvuju kako predstavnici vlasti tako i predstavnici opozicije. Prošle godine smo usvojili Zakon o reviziji jedinstvenog biračkog spiska, pričali mnogo puta o tome, formirali tu Komisiju, ta Komisija počela da radi. Prvi predsednik te Komisije za reviziju jedinstvenog biračkog spiska došao iz reda organizacija koje se bave praćenjem izbornih procesa.
40/2 GD/MP
Opozicioni predstavnici učestvuju u tome, ta Komisija napravila svoja radna tela, Poslovnik o radu, donela odluku o legitimaciji, izgledu pečata. Imala je čak i taj terenski rad koji je bio najsporniji kada smo razgovarali o jedinstvenom biračkom spisku, vršili terenske kontrole pred lokalne izbore koji su održani pre dva meseca u 10 lokalnih samouprava i onda neko ustane sa druge strane i kaže – opozicija nema pristup izbornim organima. Prosto to je nešto što je nemoguće.
Govorili ste o tome kako će da se sprovedu obuke. Jasno, propisano zakonskim rešenjem da je RIK organ koji će da organizuje i sprovede obuke. Znači RIK, Republička izborna komisija će zajedno u saradnji sa gradskim i opštinskim izbornim komisijama da sprovodi obuke kada su u pitanju birački odbori. Ima jako veliki broj članova biračkih odbora kako u stalnom, tako u proširenom sastavu, jer i ono što je bilo predviđeno preporukama ODIHR-a jeste bilo da se sprovede obuka apsolutno za sve, kako ograne srednjih sprovođenja izbornog procesa, tako i one nižeg nivoa, kako one koji su u stalnom sastavu, tako i one koji su u proširenom sastavu.
Zašto se išlo na ovo rešenje? Zato što je i ODIHR primetio da je jako veliki broj onih ljudi koji predlažu određeni predlagači, zakonom ovlašćeni predlagači, da li su tu u pitanju poslaničke grupe ili podnosioci izbornih lista ili organi gradskih i opštinskih uprava ili je to Ministarstvo pravde ili Ministarstvo inostranih poslova, kada je u pitanje glasanje da li u KZP ustanovama ili u našim DKP, da jako veliki broj tih ljudi ne prođe obuku i da su obuku shvatali kao fakultativnu, pogotovo kada su u pitanju ljudi u proširenom sastavu, da tu tek negde oko 1000 ljudi na nivou cele Republike Srbije prođe tu obuku, a da pritom imamo negde između 150 i 200 hiljada ljudi, kada saberete stalni i prošireni sastav biračkih odbora. Zbog toga je odluka i bila da se propiše obavezna obuka sada za sve.
Sada bukvalno svako lice koje želi da uzme učešće u izbornom procesu, da li je to član GIK, OIK, predsednik, zamenik predsednika, član, zamenik člana, pa čak i sekretar i zamenik sekretara, bukvalno svi moraju da prođu obuku. Kako oni, tako i članovi biračkih odbora. Zato je u zakonu jasno definisano da neke odredbe stupaju kasnije na snagu da se primenjuju, da bi se RIK-u dalo dovoljno vremena da može da pripremi obuku, da može da donese Pravilnik i da može da donese odluku o načinu sprovođenja obuka za sve članove u biračkim odborima. Zato smo jasno stavili da kada su u pitanju članovi gradskih i opštinskih izbornih komisija koji su imenovani pre stupanja ovog zakona na snagu, imaju rok od šest meseci kada se donese ovaj zakon da prođu obuku, steknu sertifikat, a da oni članovi gradskih i opštinskih izbornih komisija koju budu imenovani nakon stupanja ovog zakona na snagu, imaju rok od tri meseca da prođu obuku i steknu sertifikat. Najkasnije članovi kako gradskih, tako i opštinskih izbornih komisija moraće da prođu obuku i steknu sertifikat do 31.12.2026. godine. Kada su u pitanju birački odbori, propisano je odredbama ovog zakona da oni moraju da prođu obuku do 01.01.2028. godine.
Postavilo se pitanje u toku rasprave – kako će RIK to da stigne, koliki je broj tih ljudi, ko ih predlaže. Predlažu ih, naravno, svi oni koji su ovlašćeni u skladu sa zakonom. O tome sam govorio, da li su to poslaničke grupe, da li su to podnosioci izbornih lista kada se raspišu izbori, da li su to načelnici opštinskih i gradskih uprava ili je to Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu ili Ministarstvo spoljnih poslova, ali ono gde će RIK uspeti da stigne da zajedno sa gradskim i opštinskim izbornim komisijama sprovede tu obuku je ta mogućnost što će se obuke odvijati tokom cele godine. Tokom cele godine će biti održavane obuke i na taj način ćemo uspeti da stignemo da od 01.01.2028. u jako kratkom roku uspemo da obučimo sve one ljude koji podnesu zahtev, odnosno koje predlože ovlašćeni zakonom ovlašćeni predlagači da mogu da pohađaju obuku i steknu sertifikat.
40/3 GD/MP
Ono što smo takođe prihvatili vezano kroz ove amandmane, a što je takođe isticano kada su bila u pitanju javna slušanja, govorilo se o tome šta znači prošao obuku i koji je to stepen uspešnosti te obuke, tako da smo sada prihvatili sugestiju kroz amandmane da se doda ta reč „uspešno prošao obuku“, tako da i na taj način smo još jednom hteli da pocrtamo da će sada ti ljudi koji budu pohađali obuku zaista biti stručni ljudi za sprovođenje izbornog procesa jer smo imali kritike da taj izborni proces, da kažem, u nekom smislu ne sprovode stručni ljudi. Onda smo imali komentare ODIHR-a da predsednici izbornih komisija ne mogu da se snađu kada se pojavi gužva na biračkom mestu, da se pojavljuju problemi kada treba da se utvrđuju rezultati glasanja, da li se prvo broje listići za lokalne izbore ili se prvo broje listići za parlamentarne izbore, tako da na taj način ćemo mi sada imati apsolutno kvalifikovani birački odbor i sa ovom odrednicom koju smo usvojili i kroz amandmane prihvatili uspešno, sada će RIK imati mogućnost da svojim pravilnikom predvidi tačno šta to znači uspešno, odnosno u kom procentu uspešno datih odgovora neko lice je prošlo obuku i steklo sertifikat.
41/1 TĐ/CG 17.45 – 17.55
Ono što je bitno jeste da smo kroz izmene i dopune Zakona o izboru narodnih poslanika predvideli i to da sada RIK vodi svoj registar gde će biti tačno poimence navedena sva lica koja su uspešno završila obuku. Taj registar će sadržati njihovo ime i prezime, jedinstveni matični broj, adresu elektronske pošte, broj telefona, prebivalište i, ono što je bitno, datum kada je to lice steklo potvrdu.
Zašto nam je datum bitan? Datum nam je bitan zbog toga što ta potvrda važi tri godine. Nakon tri godine lice opet mora da pohađa obuku da bi opet zavredilo potvrdu, odnosno steklo sertifikat. Išli smo na rok od tri godine zato što je pun poslanički mandat četiri godine, da pred naredne redovne parlamentarne izbore lica zanavljaju svoja znanja, unapređuju se birački procesi. Imali smo dosta promena i od 2020. godine, tako da bi takva lica obnavljanja stalno svoja znanja. Zbog toga smo išli na taj rok od tri godine smatrajući da je on primeren da lice obnovi svoje znanje.
Takođe, da bismo ceo proces totalno uozbiljili, predviđeno je zakonom i u kojim slučajevima ona lica koja su stekla sertifikat i prošla obuku gube potvrdu. To se dešava u dva slučaja. Ukoliko je lice bezuslovno, odnosno pravosnažno osuđeno za krivično delo protiv izbornog prava, takvo lice gubi potvrdu i ne može da polaže, odnosno pohađa obuku za potvrdu u naredne tri godine, smatrajući da je krivično delo protiv izbornog prava jako ozbiljno. Zbog toga smo išli na takvu sankciju za to lice koje je to delo počinilo – da u naredne tri godine ne može da pohađa obuku i ne može da uzme učešće u organima za sprovođenje izbora. Da li su to organi gradskih i opštinskih izbornih komisija ili je to birački odbor, svakako ne bi moglo da pohađa obuku i stekne potvrdu.
Kada je u pitanju ponavljanje izbora na biračkom mestu, ukoliko sud poništi svojom odlukom glasanje na određenom biračkom mestu, sva lica u sastavu biračkog odbora koja su bila na tom biračkom mestu gube potvrdu i moraće ponovo da pohađaju obuku da bi zadobila potvrdu. Kada smo išli na ovo rešenje, primenjivali smo analogiju zato što i kada dođe do ponovljenih izbora na datom biračkom mestu… Nikada nije sastav tog biračkog odbora za sprovođenje izbora, uvek se imenuju druga lica u sastav biračkog odbora i zato smo išli na to rešenje da to na taj način treba primeniti da bi onda ta lica opet morala da prođu obuku, da izgube potvrdu, opet prođu obuku da bi zavredila potvrdu.
Zato u registru koji vodi RIK mora da stoji datum kada je dato lice steklo potvrdu, datum do kog datuma ta potvrda važi i u slučaju ako je izgubilo potvrdu kada je izgubilo potvrdu i razlog zašto je došlo do gubitka potvrde.
Isto ovo rešenje smo primeni kada je u pitanju Zakon o lokalnim izborima, naročito kada je u pitanju sastav biračkih odbora, s tom odrednicom što smo takođe stavili da kada su u pitanju birački odbori to se primenjuje od 1.1.2028. godine, a upravo iz ovog razloga zato što jako veliki broj ljudi participira, kako u stalnom sastavu tako i u proširenom sastavu, da bi stigli svi oni da prođu obuku.
Onde gde smo delovali jeste i Zakon o Ustavnom sudu. To je bilo bitno zato što su iz ODIHR od nas tražili da skratimo rokove, tražili da kada su u pitanju izborni procesi da se brže odlučuje, da se odluke brže donose. Ono što smo mogli da čujemo i na javnim slušanjima i od strane predstavnika struke profesora pravnih fakulteta svih univerziteta, i kada smo bili u Kragujevcu, i kada smo bili u Nišu, i u Novom Sadu, i u Beogradu, jeste da bi ti rokovi trebali da budu duži. Mi smo s druge strane morali da idemo i da ispoštujemo ono što su bile preporuke ODIHR i da te rokove skratimo.
41/2 TĐ/CG
Prvobitno rešenje je bilo da organ za sprovođenje izbora ima osam dana da dostavi sudu sva dokumenta, da dostavi sve spise predmeta, svu onu dokumentaciju koju sud traži. Tražili su da taj rok bude kraći. Smanjili smo taj rok na tri dana. Takođe je bilo predviđeno zakonom, još uvek važećim zakonom, da sud postupa hitno i da sud hitno treba da postupa kada su u pitanju izborni procesi. Taj rok smo prvo opredelili da bude 30 dana. Diskutovali smo oko toga. Tražili su da taj rok bude kraći. Konsultovali smo predsednika Ustavnog suda, gledali koliko može da se smanji taj rok i onda smo išli na to da taj rok bude 20 dana. Ispod 20 dana nikako nije moglo da se ide, iako je bilo nekih predloga i na javnim slušanjima i ovde kada je bila plenarna sednica da taj rok bude kraći, da taj rok bude 10 dana. To bi bilo prekratko. To je ono što su govorili ljudi koji rade u Ustavnom sudu i sudije Ustavnog suda, tako da je sada ukupno taj rok 23 dana. Tri dana ima organ za sprovođenje izbora da dostavi kompletnu dokumentaciju Ustavnom sudu, a ono što ima Ustavni sud je rok od 20 dana da bi doneo odluku.
Takođe, gde smo intervenisali, intervenisali smo u pogledu rokova vezano za ponovljene izbore. Za ponovljene izbore taj rok je bio do 10 dana. Sada su iz ODIHR tražili od nas da taj rok produžimo da bi došlo do toga da može kvalitetnije da se sprovede kampanja svih činioca političkog života, odnosno svih onih koji su kandidovani na izborima, tako da sada za ponovljene izbore taj rok je do 30 dana.
Ono što smo, takođe, ovde mogli da čujemo, kada smo raspravljali u načelu i sada u pojedinostima, više puta je spomenuto to da nismo trebali da prihvatimo rešenje po kome jedan birač svojim potpisom može da podrži više lista. Čuli smo kritike da je to neko rešenje koje je trebalo izbaciti, koje nije trebalo da bude prihvaćeno, iako smo više puta ponovili, to se jasno može videti iz svih preporuka ODIHR koje su oni nama dostavljali nakon svih izbornih procesa, parlamentarnih izbornih procesa u našoj zemlji, kao jedna od osnovnih preporuka da radi pluralizma treba dozvoliti da jedan birač svojim potpisom može podržati više lista. Oni su na tome insistirali i mi smo to prihvatili, iako su i oni u svom komentaru da su zadovoljni zašto to prihvatimo rekli da su imali raznih informacija od sektora civilnog društva, od organizacija koje se bave praćenjem izbora da može doći do zloupotreba i upravo što je neko govorio ovde da može doći do tzv. fantomskih lista. Ali ono što su iz ODIHR naložili, što smo mi, naravno, dali kao svoju preporuku, ne naložili, nego dali kao svoju preporuku, a mi implementirali da bismo upravo zaštitili taj proces tih tzv. fantomskih lista jeste da sada RIK ili gradska izborna komisija može podneti prijavu nadležnom javnom tužilaštvu ukoliko dođe do zloupotrebe podataka o ličnosti prilikom prikupljanja potpisa podrške određenoj izbornoj listi, odnosno bilo kojoj izbornoj listi. Na taj način ljudi iz ODIHR su smatrali da se dovoljno štiti proces da se ne pojave fantomske liste i zato su tražili da se ta odredba uveže zajedno, odnosno da se nadoveže na onu odredbu gde jedan birač može dati svoje potpise za više izbornih lista. Zato smo i uvezali tu odredbu da sada organ za sprovođenje izbora može podneti krivičnu prijavu nadležnom tužilaštvu ukoliko dođe do zloupotrebe podataka birača prilikom davanja potpisa podrške izbornim listama.
Ne samo da će ovo sprečiti i da neće biti moguće da se pojave fantomske liste, nego upravo omogućava u manjim sredinama da se omogući taj politički pluralizam, što je i tražio ODIHR. Tražili smo i plenumu, kada smo razgovarali i u načelu i u pojedinostima i na javnim slušanjima, da će u manjim sredinama to pravilo omogućiti da će građani moći da biraju između više političkih opcija na levoj ili desnoj strani ili kada su u pitanju stranke centra. Na taj način građani mogu da daju
41/3 TĐ/CG
potpis podrške svim listama ukoliko su naklonjeni levoj strani, naklonjeni desnoj strani ili strankama centra, a da na kraju, kada dođe dan izbora, odluče za koju će političku opciju glasati, za koju će stranku glasati.
Ono što smo isto mogli da čujemo kao jednu od kritika ovde, a ticala se da su ovo kozmetičke promene, da ovo nisu suštinske promene, da ovo nisu suštinski zakoni, da će nas zbog ovoga kritikovati EU, pa upravo smo mi ovo sve činili da bismo ispunili naše međunarodne obaveze i da bismo ispunili ono što su preporuke ODIHR, da bismo se odgovorno ponašali kao članica OEBS.
42/1 AL/LjL 17.55 – 18.00
I upravo smo mi kada smo radili na izmenama i dopunama svih ovih zakona, pored toga što smo ove naše nacrte zakona slali i OEBS-u, slali i opozicionim poslaničkim grupama, slali smo i Evropskoj komisiji i delegaciji EU u Beogradu i svi su oni mogli da budu upoznati sa onim što mi želimo ovde da uradimo i sa onim što je želja da se promeni naše izborno zakonodavstvo. Kao što sam govorio, ovo je samo jedan proces u promeni izbornih zakona i u usvajanju svih preporuka ODIHR-a.
Često puta smo ovde mogli da čujemo kako smo imali selektivan pristup, što apsolutno nije tačno. Često puta smo ovde mogli da čujemo kako smo, ne znam, ispunili samo jednu ili dve preporuke, kako nismo sve preporuke ispunili, kako ovo neće doprineti izbornom procesu, ali istina je ta da je jedino SNS i vlast okupljena oko SNS pokazala ozbiljnu volju da menja izborni proces u Republici Srbiji i da smo ga mi menjali od 2020. godine i da smo mi usvajali preporuke ODIHR-a i da smo čak jedna od retkih evropskih zemalja koja je usvojila preko 70 preporuka ODIHR-a. Čak više od jedne Savezne Republike Nemačke, ako možemo to da uzmemo za poređenje. Znači, da smo usvojili više preporuka nego što je usvojila jedna Savezna Republika Nemačka, kada su u pitanju preporuke ODIHR-a.
Mi sa tim procesom nastavljamo. Ovo će biti, kada usvojimo ove zakone, a usvojićemo ih svakako, 12 preporuka od 25 koje smo mi implementirali kroz naše pozitivno pravno zakonodavstvo. Znači, 12 od 25.
Ono što sam takođe govorio jeste da i onih 13 će biti adresirano kroz dva zakona koji će biti jako brzo u proceduri, a to su izmene i dopune Zakona o sprečavanju korupcije i izmene i dopune Zakona o finansiranju političkih stranaka. To je nešto na šta se odnose one preporuke gde su kolege iz opozicije kritikovali, koje ne adresiraju ove četiri izmene i dopune zakona, a koje će, naravno, adresirati ove dve izmene i dopune zakona koje će se jako brzo naći na sednici Narodne skupštine. I to pokazuje naš ozbiljan pristup. Onda ne može neko da govori da je samo implementirano dve, tri ili četiri, već ukupno 12 preporuka.
Govorili smo vrlo jasno koje su tih 12 preporuka koje smo implementirali, da smo formirali radnu grupu, da smo imali međustranački dijalog, da smo uključili predstavnike opozicije, da smo saslušali njihove zahteve, da smo i kada smo donosili Zakon o jedinstvenom biračkom spisku i kada smo predložili ova četiri izborna zakona, imali javna slušanja, jako dobro organizovana javna slušanja, da nijedno javno slušanje nije trajalo ispod tri sata, da smo pokazali širinu da saslušamo sve predloge, da gledamo koje od tih predloga možemo da implementiramo, da smo prihvatili kao drugu preporuku da sprovedemo obuke, kako srednjih organa tako i najnižih organa, da smo prihvatili kao treću preporuku da radimo na edukaciji birača, o čemu je govorio i jedan poslanik iz SPS, mislim da je gospodin Milošević govorio o tome, da sada imamo na sajtu RIK-a kako se edukuju birači i kada je u pitanju proces glasanja i tajnost glasanja i zaštita podataka i kako mogu da zaštite svoje biračko pravo, čak smo i tu preporuku usvojili, zatim jedinstveni birački spisak kao četvrta preporuka koju smo prihvatili.
Pričali smo o tome da smo 11 nacrta tog zakona promenili da bismo na kraju usvojili sve ono što je bilo predviđeno, pa onda rodna zastupljenost, što se nalazi na sajtu RIK-a, pa zatim da smo obrazovali, da je nadležni skupštinski odbor obrazovao i telo koje pomaže sada RIK-u da može da sprovede svoje svoje zadatke, o čemu je neko govorio da to ne postoji. Postoji od kraja 2024. godine kao telo koje pomaže RIK-u. Dalje, uveli smo mogućnost davanja potpisa većem broju lista kroz ove izmene i dopune zakona, pa smo sprečili da se lista odbije ukoliko ne ispunjava neke uslove propisane
42/2 AL/LjL
zakonom, odnosno, govorio sam o tome, ukoliko se nalazi lice koje nema izborno pravo, ukoliko se nalazi na već ranije proglašenoj listi, ukoliko nije ispoštovano pravilo zastupljenosti polova, ukoliko naziv liste nije u skladu sa zakonom. Dakle, jednaki uslovi za sve u kampanji.
Na sajtu Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu mogu da se prijave svi nedostaci koje neko uoči od političkih činilaca, aktera ili građana da postoje odstupanja u izbornim uslovima. Kada su u pitanju nacionalne manjine i tu smo intervenisali u skladu sa preporukama ODIHR-a. Kada su preporuke da se smanji gužva na biračkim mestima i to smo intervenisali da bismo smanjili gužvu na biračkim mestima, da smo smanjili broj upisanih birača po svakom biračkom mestu. I na kraju, kao 12 preporuka, kada je u pitanju Ustavni sud, i tu smo intervenisali kroz skraćenje rokova za dostavljanje podataka i za odluku Ustavnog suda, a za produženje roka kada je u pitanju kampanja, odnosno kada su u pitanju ponovljeni izbori, da je sada to do 30 dana.
Pokazujemo spremnost i zaista smo spremni da prihvatimo sve preporuke ODIHR-a i za sve preporuke ODIHR-a naći ćemo najbolji mogući način kako da ih implementiramo u naše pozitivno-pravno zakonodavstvo i ono što sam pričao svih prethodnih dana – ne plašimo se izbornih uslova. Naše izborne rezultate određuje ono što smo uradili i ono što radimo za građane Republike Srbije. I naši rezultati i sve ono što smo radili za građane Republike Srbije će nama doneti izbornu pobedu bez obzira kakvi god budu bili izborni uslovi. Imaćete uslove kakve ste želeli. Želeli ste uslove kakve je propisao ODIHR. Imaćete takve uslove, ali će Srpska napredna stranka i Aleksandar Vučić opet pobediti. Hvala.
