Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Treće sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine u 2026. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 87 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja prisutnih u sali molim vas da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 104 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Dragan Jonić. Izvolite.

Hvala predsedavajuća.

Najpre moram da kažem da sam pre izvesnog vremena uputio poslaničko pitanje ministarki Pavkov, tražeći informaciju da li privredno društvo „Konstantin Resources“ DOO koje po navodima obavlja radove na područje planine Bobija ima istražne dozvole?

Dobio sam odgovor od šefice kabineta gde kaže da je izvršen inspekcijski nadzor. Ja se izvinjavam ali ne razumem kakve to veze ima sa mojim pitanjem. Insistiram da dobijem odgovor na to pitanje u obliku kako sam postavio.

Takođe, pitanje koje upućujem Ministarstvu za zaštitu životne sredine, Ministarstvu rudarstva i energetike i Ministarstvu nauke, da li imate saznanja da se na području Dimitrovgrada u okolini Smilovskih jezera planira izgradnja Data centra tzv, u bezvodnom području koje je trenutno poljoprivredno zemljište i gde kompanija „Jadran“ DOO planira tobožnje ulaganje od dve milijarde evra na 60 ha državnog zemljišta?

Taj Data centar bi trebalo da ima snagu od 320 megavata. Uz dužno poštovanje nije mi jasno kako u takvom području može da postoji bilo kakva izgradnja Data centra, protiv kojih lično nemam ništa, ali zar područje Đerdapa nije bolje odredište za to?

Jedan omanji Data centar koristi 10.000 litara vode dnevno, Data centar srednje veličine 100.000 litara, a veliki Data centar poput ovog milion litara vode. Pošto dobro znam kakav je tamo teren, pitam se odakle planiraju tu vodu i odakle planiraju snabdevanje električnom energijom kada znamo da je Srbija od neto izvoznika postala neto uvoznik električne energije.

1/2 JG/CG

Takođe bih da podsetim da je za proteklih deset godina vladavine SNS cena električne energije u Srbiji povećana za 90%, tako da ne možemo više da pričamo o vremenu jeftine struje. Takođe bi se na isti način nadovezao na veliki uvoz struje koji se odvija baržama preko Save, ovo je takođe pitanje za Ministarstvo životne sredine i Ministarstvo energetike, da se ugalj sa barži transportuje do TE „Nikola Tesla“ nezaštićen i da su u mesto Ušće pored Obrenovca pojavljuju ogromni problemi od ugljene prašine. Ovo su rezultati transporta uglja u mestu Ušće. Liše cveća koje je potpuno pokriveno ugljem. Barica iz pakla takođe. Svi peru ruke. Zašto? Mora da postoji odgovornost i mora da se izvrši inspekcijski nadzor i da se spreči dalje zagađivanje životne sredine na ovaj način.

Pitanje za Ministarstvo poljoprivrede i Ministarstvo zdravlja. Da li imaju saznanja da se na imanju Poljoprivredno-industrijskog kombinata Zemun u stečaju gaji oko 1.500 goveda u vrlo nehigijenskim uslovima koji su sve vreme u vodi i sa kojima, po navodima očevidaca“ rade ljudi iz Indije za koje ne znamo da li poseduju dozvole za rad, da li su obučeni za rad, da li poseduju sanitarne knjižice i da li su prošli sanitarne preglede? To mleko dragi građani Srbije završava na našim stolovima jer se isporučuje „Imleku“. Hvala lepo.

Hvala vam.
Sledeći Milija Miletić. Izvolite.
2/1 MV/VZ 10.10 – 10.20

Zahvaljujem se, predsednice Skupštine.

Uvažene kolege poslanici, građani Srbije, ja sam unazad dva dana, tačnije u utorak predložio predlog zakona kojim sam tražio da se u okviru postojećeg zakona ukinu penali za sve one ljude koji odu u penziju pre 65 godina, a kada napune 65 godina tada da im se ti penali ukidaju. Još jednom ću ponoviti ono što je bitno, a ovo radim baš zbog toga, poslaničko pitanje je usmereno ka Ministarstvu rada i socijalne politike, gde je u okviru tog ministarstva i nadležnost tog ministarstva za ovo što sada govorim.

Bitno je da ljudi to čuju i da znaju, zato što me je veliki broj ljudi kontaktirao, tražio i zbog toga ću ovo pitati još jednom. Da li će nadležno ministarstvo imati mogućnost da u narednom periodu, to mislim što pre, kada već predlog zakona koji sam ja predložio nije prihvaćen, ja ću to i narednog puta isto tražiti, da li će nadležno ministarstvo imati mogućnost da predloži da se ukinu ti kazneni poeni za sve one ljude koji su počeli da rade u 18, 19 , 20 godina, koji su radili 40 godina, neko i više, koji su teškim radom imali mogućnost da odu u penziju i sada oni 60, 61, 62 godine napune i imaju kaznene poene dok su živi, u zavisnosti da li ide pet, četiri, tri, dve ili jedna godina, to je 20% manja penzija, 15%, 12% i tako? Mislim da bi to bilo neophodno, da tim ljudima koji sada imaju te uslove, kada napune 65 godina da se njima obezbedi da ti penali više ne postoje.

Još jednom ponavljam, veliki broj tih ljudi koji sada stiču uslove da mogu da odu u penziju počnu da rade mladi, prošle su one 2000. godine kada su gubili radna mesta, kada su se privatizovale firme, to je bilo katastrofalno vreme. Sada su konačno stekli uslove i kada je bila ona teška situacija 2014. godine ja sam glasao za taj zakon. Tada smo morali zbog te situacije, zbog teške situacije materijalne u našoj zemlji, ali je sada situacija takva da postoje uslovi da se ovi kazneni poeni ukinu, da svi oni koji napune 65 godina mogu da odu u penziju, ili ranije, a od 65 godina da se da novo rešenje kojim ima čovek punu penziju koju je zaslužio, koju je odradio.

To je veoma bitno i mi ćemo danas, zajedno sa kolegom Željkom iz poslaničkog kluba Radnička partija, Seljačka stranka i Ruska stranka, imati konferenciju za novinare na ovu temu. Još jednom nadležno ministarstvo pitam – da li će predlog ovog zakona skoro doći i da se ovi penali ukinu?

Jedna od bitnih stvari tiče se naših mladih ljudi koji žive u seoskim područjima, koji imaju svoja poljoprivredna gazdinstva, koji u svom gazdinstvu imaju nekoliko članova, tu su otac, majka, braća i sestre. Ti mladi ljudi u okviru tog gazdinstva obrađuju 5, 10, 15, 20 ili 50 hektara zemlje. Ti mladi ljudi sada žele, upisali su fakultete, završili fakultete, vratili se na svoje ognjište da rade, i oni žele sada da uzmu stan pod povoljnijim uslovima, ono što država Srbija daje za mlade ljude. Ali, problem kod tih ljudi jeste, i to bi bilo pitanje – da li će imati mogućnost da se tim ljudima koji imaju poljoprivredno gazdinstvo, koji uplaćuju socijalno i penziono preko poljoprivrede, da li oni tim svojim gazdinstvom mogu da budu sutra, ili neko od njihovih roditelja, da mogu da budu sutra njima žiranti, garanti, da oni te stanove mogu da uzmu, da kupe i da kupe u tom selu, tom mestu ili nekom obližem gradu?

Bitno je da to poljoprivredno gazdinstvo ima ista prava kao oni ljudi iz radnog odnosa, zato što ti ljudi koji rade u fabrici pod vedrim nebom imaju dosta primanja, uplaćuju socijalno i penziono, ali nemaju mogućnost da sutra budu žiranti ili garanti za te kredite za mlade ljude. To su pitanja što se tiče današnjeg dana. Hvala još jednom.

2/2 MV/VZ

Hvala vam.
Sledeći govornik je Akoš Ujhelji.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, povodom najnovijeg izveštaja Narodne banke Srbije važno je istaći da je naša finansijska stabilnost na čvrstim temeljima.

Želim posebno da pohvalim rad guvernerke gospođe Jorgovanke Tabaković, čiju stručnost izuzetno cenimo. Upravo zato je naša poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara s uverenjem podržala njen reizbor po treći put na ovu funkciju. Rezultati Narodne banke Srbije govore sami za sebe. Devizne i zlatne rezerve su na istorijskom maksimumu od 29,4 milijarde evra. Posebno je važno istaći da je međugodišnja inflacija uspešno vraćena u granice cilja i u decembru je iznosila 2,7%, što je ispod centralne vrednosti cilja.

Ovim rezultatom Srbija faktički ispunjava i stroge kriterijume iz Mastrihta koji Evropskoj uniji nalažu stabilnost cena i inflaciju koja ne sme značajno da prelazi nivo od 3%. Činjenica da Srbija već sada ispunjava ove evropske standarde jasan je pokazatelj odgovorne i uspešne monetarne politike. Posebno pozdravljamo modernizaciju monetarnog sistema, razvoj DinaCard sistema, proces pristupanja SEPA području, kao i uvođenje e-menica.

Dozvolite mi da pojasnim zašto su ovi projekti toliko značajni. DinaCard nije samo kartica, ona je simbol našeg finansijskog suvereniteta i garant da će naš platni promet raditi bez obzira na globalne okolnosti, uz minimalne troškove za naše trgovce. Pristupanje SEPA području donosi revoluciju za naše građane u dijaspori i naše izvoznike, jer će transferi novca ka Evropi postati brzi i, što je najvažnije, neuporedljivo jeftiniji. Na kraju, e-menica je ključni korak ka potpunoj digitalizaciji privrede, koja donosi maksimalnu pravnu sigurnost i efikasnost u poslovanju.

Međutim, kao narodni poslanik moram istaći socijalna postignuća guvernerke, koja su potvrđena kroz izmene Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2025. godine. Posebno naglašavam važnost člana 151b koji predstavlja ključnu zaštitu najugroženijih. Ne može se prodati jedina nekretnina dužnika do 60 kvadratnih metara koja služi osnovnim stambenim potrebama. Takođe, novim zakonskim rešenjima uvedeno je i pravo na otkup koje omogućava vlasniku da u roku od 15 dana od prodaje ponovo otkupi svoj jedini dom po ceni najpovoljnijeg ponuđača.

Pored toga, želim istaći važnu ulogu Narodne banke u predlaganju Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Ovi koraci kroz uvođenje ograničenja kamatnih stopa i pravedni izvršni postupak direktno štite interese naših građana, dok istovremeno beležimo istorijski najniži nivo problematičnih takozvanih NPL kredita od svega 2,11%. Ipak, u bankarskom sektoru je primetan snažan pritisak. Budući da potražnja za kreditima kontinuirano raste uz zabeležen rast od preko 15%, banke su pod velikim pritiskom u pogledu prikupljanja depozita kako bi ispratile ovaj trend.

Uzimajući u obzir da je referentna kamatna stopa zadržala nivo od 5,75%, ovakva situacija može dugoročno dovesti do poskupljenja izvora finansiranja i tenzija na tržištu likvidnosti, uprkos optimističnim projekcijama privrednog rasta.

Moje pitanje za Narodnu banku Srbije glasi – s obzirom na postignutu stabilnost, nisku inflaciju koja je u skladu sa mastrihtskim očekivanjima, da li Narodna banka Srbije planira smanjenje stope obavezne rezerve? Ovakva mera bi oslobodila značajna likvidna sredstva, smanjila pritisak na banke u potrazi za depozitima i otvorila dodatni prostor za održivo kreditiranje privrede i građana. Hvala na pažnji.

2/3 MV/VZ

Hvala vam.
Reč ima Petar Bošković.

Hvala, predsedavajuća.

Moje prvo pitanje, naravno, odnosi se na Ministarstvo odbrane, a usko je vezano, gospodo predsedavajuća, za ovaj dom i za lično vas, a to je – iako po godinama pripadam ovoj najstarijoj grupi poslanika, a po stažu najmlađoj, ja sam postavio Ministarstvu odbrane od 15.10. do 17.04. osam pitanja. Znači, od tada ni jedan jedini odgovor.

3/1 MT/MO 10.20 – 10.30

Ne radi se ovde o meni, niti o „Srbija centru“, mojoj stranci, već se radi o domu i o nepoštovanju Narodne skupštine, jer, priznaćete, osam meseci da neko ne odgovori na pitanja je zaista, zaista neprofesionalno, pogotovo na pitanja Narodne skupštine.

Moram imati jedan mali uvod kada je reč o moja sledeća tri pitanja, a to je ako me sećanje dobro služi, a čini mi se da me dobro služi, čini mi se poslednjih pet godina intenzivno slušamo obećanje i zamlaćivanje građana Srbije o uvođenju vojnog roka, a sve je počelo od vašeg vrhovnog komandanta, znate čoveka, koji je platio 270.000 evra ne bi li se bilbordi po gradu „Kada se vojska na Kosovo vrati“. Koliko će platiti ove bilborde nove, odnosno ova švrljanja po gradu gde piše da su blokaderi ustaše, to će verovatno platiti ponovo nekoj svojoj agenciji, preko koje će Šapić oprati pare.

Zatim, tu je u propagandu, odnosno bar jedno dva puta godišnje se uključio i gospodin Vulin koji je dao šlag na tortu i služio 15 dana vojnog roka. Naravno, sticajem okolnosti znam da je on služio 12 dana i posle 12 dana je povukao crtu i prekinuo, jer mu je verovatno dosadilo. Zatim, tu je i ministar Stefanović, ministar koji me je lično tužio zato što sam objavio da je koristio službenu vilu i dva službena automobila i da je kupio vilu u Atini, naravno, proces je izgubio. Tu je Vučević takođe, govorio i najavljivao stalno služenje vojnog roka, pri tome, čovek koji je direktno u kamere rekao i izvršio to da će uništiti Vojni sindikat ne bi li mogao da kontroliše i angažuje Kobre za lično obezbeđenje njega i njegovog sina dok je obilazio štandove SNS.

Na kraju, tu je i Gašić, odnosno Bata Santos koji je takođe sada momentalno zauzet u Bujanovcu, jer ima NATO vežbe sa svojim drugom Mojsilovićem, ali Mojsilović nije bio NATO general, nije bio četiri godine u Briselu nego je bio četiri godine u Kosovskoj Mitrovici i pomagao za organizaciju Banjske.

Šta smo na kraju dobili gospodo? Na kraju smo dobili da za vreme vašeg mandata 15.000 ljudi napusti vojsku, a da vojni budžet bude sveden na nulu, vojni budžet, odnosno sredstva namenjena za uvođenje vojnog roka. Naime, vojska je skoro tri miliona evra prebacila Ministarstvu sporta i Ministarstvu kulture. Jel to ponovno zamlaćivanje naroda i građana Srbije i poreskih obveznika? Zato je moje pitanje, odnosno moja sledeća tri pitanja su vrlo jednostavna.

Pre svega, ko je odgovoran što planska aktivnost za koju su određena sredstva nije izvršena? Da li su gospodin Gašić i gospodin Mojsilović svesni šta u vojsci znači kada ne izvršite naređenje vrhovnog komandanta? Zna li se kakve su posledice toga?

Moje poslednje pitanje je ko će garantovati građanima Srbije i poreskim obveznicima da te pare nećete dati sportskim klubovima, navijačima, da umirite navijače i da platite ponovo navijače i kapuljaše da biju ovaj narod? Hvala najlepše.

Sledeći, Muamer Bačevac.
Izvolite.

Uvažene koleginice i kolege, želim da se obratim pre svega Ministarstvu za rad i socijalna pitanja sa jednom inicijativom. Naime, mi ćemo za par dana imati muslimanski verski praznik Kurbam-barjam. Mi Muslimani slavimo i Ramazanski-bajram i to su dva najveća praznika koja imamo, međutim, mi ne dobijamo željeni broj slobodnih dana u skladu sa brojem dana koje imaju i druge verske zajednice u ovoj državi, npr. katolici dobijaju pet dana, a pravoslavci takođe imaju veći broj dana od nas.

3/2 MT/MO

Ono što je dobro i stvarno vidim kao jedan tolerantan i ljudski, bratski, solidarni odnos Vlade jeste da svake godine Vlada da preporuku da na taj dan Muslimani ne rade, međutim, podneo bih inicijativu Ministarstvu za rad i socijalna pitanja da se Bajram kao verski praznik praznuje tri neradna dana. To bi bilo u skladu sa jednim verskim pluralizmom i jednakošću svih verskih zajednica u ovoj našoj zajedničkoj državi. Nešto, sigurno, mogu da kažem, u Srbiji da verske zajednice uživaju potpunu samostalnost i autonomiju. Ovo bi bio zaista jedan veliki korak da izjednačimo sve i na ovom polju.

Zato još jednom molim ovo ministarstvo da što pre uvrsti ovu inicijativu u svoj kalendar aktivnosti.

Hvala.