Hvala vama.
Reč ima prof. dr Mitar Kovač.
Nije tu.
Reč ima Andrijana Aleksandrov.
Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, uvažene kolege, dame i gospodo, danas govorimo o nečemu što se ne tiče samo politike, već budućnosti ove zemlje, o tome kako se koriste institucije i kakvu poruku šaljemo mladima.

Univerzitet mora da bude mesto znanja, rada i napretka, mesto gde se ljudi pripremaju za život, a ne prostor u kome postaju deo političkih sukoba. Kada se ta granica pređe onda više ne govorimo o obrazovanju, već o zloupotrebi poverenja.

Tu moramo biti iskreni. Najveća odgovornost je uvek na onima koji imaju autoritet, na onima koji imaju poziciju, uticaj i moć da usmere mlade ljude. Ako se ta moć koristi da se studenti uvode u političke obračune onda to nije vođstvo to je neodgovornost.

Studenti nisu problem. Njihova energija, njihova želja za promenama, to je nešto što svako zdravo društvo treba da ceni, ali pitanje koje moramo da postavimo jeste ko tu energiju usmerava i u koje svrhe.

Mladi ljudi treba da budu budućnost ove zemlje, a ne sredstvo u političkim borbama. Sa druge strane, kada govorimo o vođenju države tu nema prostora za improvizaciju. Država nije eksperiment, vođenje države zahteva iskustvo, kontinuitet i sposobnost da se donose teške odluke u interesu građana.

Zato verujem da Srbija treba da nastavi putem koji donosi sigurnost, kontinuitet i napredak, da podržimo politiku Aleksandra Vučića koja daje rezultate, koja čuva institucije i koja razume koliko je važno voditi ovu zemlju odgovorno i promišljeno. Jer, na kraju dana politika nije pitanje ko će glasnije govoriti već ko će bolje voditi državu. Hvala.

Hvala vama.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Petrašinović.
Izvolite.

Uvažena potpredsednice Narodne skupštine, poštovani članovi u Vladi Republike Srbije, uvaženi građani, koleginice i kolege narodni poslanici, svih ovih godina i ovih dana mi možemo da vidimo kroz

4/3 JD/MP

teme koje ovde kandidujemo, kroz teme koje nam ovde kandiduje Vlada da o njima diskutujemo ili kolege poslanici, koliko je naše društvo u suštini napredovalo.

Nekada možemo se setiti da smo razgovarali o tome koliko je ljudi nezaposleno, pa smo onda razgovarali kolika je njihova zarada, onda smo govorili o tome da li mogu da obave negde zdravstveni pregled ili ne.

Podsetio bih samo mlađe naše sugrađane da pogledaju i obrate pažnju na to kako smo nekada govorili o temama da ljudi ostaju bez posla, da ne mogu da se zaposle, da su pripadnici problokaderske opozicije kada su bili na vlasti u tih divnih, vrednih i radnih ljudi, stvarali nezaposlene ljude, a da su obećavali da će otvarati fabrike, da su onda te iste fabrike prodavali u bescenje i od tih ljudi stvarali gubitnike i kako su ih tada nazivali gubitnike tranzicije.

Aleksandar Vučić je od tih takozvanih gubitnika tranzicije radnih i poštenih ljudi stvorio pobednike, stvorio ljude kojima je vratio nadu, kojima je pružio mogućnost da opet mogu da rade, da mogu da zarade za sebe i za svoju porodicu i da mogu da gledaju kao nekad kako njihova zemlja napreduje, kako njihova zemlja raste, kako se njihova zemlja gradi, kako je njihova vojska sada snažnija nego što je bila u vreme problokaderske opozicije, kako je njihov predsednik rado viđen gost, kako u Moskvi, tako i u Vašingtonu, kako u Parizu, tako i u Pekingu, kako sada niko ne omalovažava našu zemlju i našeg predsednika. To je ono što smo uspeli da stvorimo zajedno na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem.

Nekada je plata bila 300 evra, sada smo uspeli da početkom ove godine prosečna zarada u Republici Srbiji bude preko 1.000 evra. Želja nam je da na kraju 2027. godine prosečna zarada bude preko 1.200 evra.

Puno toga se uradilo kada je u pitanju zdravstvo. Nekada su ljudi morali da čekaju da li će neki rengen aparat da bude popravljen, da li radi ultrazvučni aparat. U poslednjih 14 godina uloženo je najviše nego ikada u zdravstvo, nabavljeno preko 320 sanitetskih vozila, 135 digitalnih rengen aparata, 55 skenera, 50 ultrazvučnih aparata, 27 mamografa, 22 magnetne rezonance, tako da sada bukvalno svaki okrug u Republici Srbiji ima tu magnetnu rezonancu.

5/1 MZ/CG 10.40–10.50

I to pokazuje koliko država i predsednik Vučić u svakom aspektu, na svakom polju se trude da običan čovek, da građanin Republike Srbije živi bolje i da ima sve ono što mu treba.

I ovi zakoni koje sada ovde usvajamo pokazuju da idemo korak dalje. Kao što sam rekao, nekada su nam osnovne teme bile posao, plata, zdravstvo, a sada smo došli do toga da nam je osnovna tema ekologija ili to šta je na deklaraciji nekoga proizvoda koji hoćemo da kupimo u nekoj trgovini.

Kada je u pitanju ekologija, i to želim spomenuti da je do 2010. godine, budžetima koji su tada bili, bilo izdvajano za oblast ekologije tek nešto malo više od pet milijardi dinara. Dolaskom SNS-a, kontinuirano, iz godine u godinu se ulaže u ekologiju, tako da smo sada imali budžetom za 2026. godinu čak 23,8 milijardi dinara predviđeno za oblast ekologije i zaštitu životne sredine, kao jedan od bitnih faktora i za građane Republike Srbije, kao i na našem putu ka Evropskoj uniji.

Kada je u pitanju set trgovačkih zakona, set zakona o zaštiti potrošača, o trgovačkim praksama, želimo da zaštitimo one male proizvođače, poljoprivrednike, male proizvođače, da ih zaštitimo od onih velikih, da kažem, prerađivača, koji nekada često diktiraju takve uslove koji mali proizvođač ne može da prihvati, pogotovo kada je u pitanju domen lako kvarljivih proizvoda, da ne može da se izvrši plaćanje duže od 30 dana, da ne mogu jednostrano da se menjaju ugovorne obaveze, da zaštiti onaj proizvođač koji prijavi takvu neku situaciju i da se čak podstiče i nagrađuje ukoliko neko prijavi da se tako nešto i dešavalo.

Ono takođe što je jako bitno kod potrošača jeste da želimo da ih zaštitimo, baš kao što su zaštićeni potrošači u Evropi, da ne može neko da promeni cenu na proizvodu i da napiše da je sada to sniženo 30% ili 40%, već da bukvalno takva jedna odluka mora da prati najnižu cenu u poslednjih 30 dana, na osnovu koje se daje neki popust, da li je to 5%, 10%, 15% ili 20%, kako to već rade veliki trgovinski lanci ili velike prodavnice i marketi.

Ono što je bitno jeste da na taj način štitimo prvenstveno poljoprivrednike kao proizvođače. U tom smislu, dva predloga zakona koja su se našla na ovom zasedanju Narodne skupštine, a tiču se zajma, koje svakako treba podržati i odobriti, jeste zajam vezan za putni infrastrukturu. Dva takva zajma su pred nama. Jedan zajam od 200 miliona evra i ceo projekat vredi 286 miliona evra, od čega će 86 miliona evra ići iz budžeta Vlade Republike Srbije, a 200 miliona će ići kao zajam Banke za razvoj Saveta Evrope.

Na taj način želimo da u svakoj lokalnoj samoupravi uradimo što više kada je u pitanju putna mreža, da na što bolji način povežemo svako naše selo, da na što bolji način povežemo sva sela, povežemo sela sa gradom i na taj način napravimo našim ljudima koji žive na selu da imaju bolju povezanost sa zdravstvenim, obrazovnim institucijama, da otkupljivači poljoprivrednih proizvoda mogu lagodnije i pre da dođu do svakog proizvođača, da napravimo da ti putevi budu širi, da napravimo odvod od atmosferskih padavina i kiša i svega onoga što na kraju ošteti put, da radimo kvalitetnije puteve. U tom smislu ćemo moći da sa tim zajmom odradimo negde preko 750 kilometara nove putne mreže. A takođe, još jedan zajam koji imamo između Republike Srbije i Evropske investicione banke od 150 miliona omogućiće da izgradimo novih 540 kilometara puteva.

Oba ova zajma su jako povoljna, jako dobra za Republiku Srbiju, ne samo zbog onoga što možemo da uradimo sa novcem koji ćemo imati od ta dva zajma, već upravo zbog toga što omogućavaju jedno povoljnije zaduživanje za našu zemlju, grejs period od pet godina, gde će naša zemlja moći da izabere da li hoće fiksnu ili varijabilnu kamatnu

5/2 MZ/CG

stopu, tako da nema ništa bolje kada možete da se po povoljnim uslovima zadužite i taj novac uložite u ono što je najbitnije za naše građane, a to je, pored onih stvari o kojima sam govorio na početku, pored posla, prosečne zarade, ulaganje u zdravstvo, vojsku, obrazovanje, da našu zemlju uvežemo sa što više kvalitetnijih putnih pravaca i puteva, jer je to nešto što naši građani traže od nas.

U tom pogledu se pokazuje koliko je naša vlada, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem kao predsednikom Republike, uradila u prethodnom periodu, jer od 1945. do 2012. godine, dakle za 67 godina, izgrađeno je 596 kilometara puteva, od 2013. do 2026. godine, za 13 godina, 623 kilometra puteva. Znači, ovamo ste imali od Tita do Tadića 596 kilometra, a sa druge strane, otkako je Aleksandar Vučić preuzeo odgovornost za upravljanje zemljom, 623 kilometra puteva.

I to samo govori koliko mi na ozbiljan način radimo, koliko smo na ozbiljan način posvećeni državi i poslu za koji su nas građani birali, a kad sa druge strane čujete da nama prebacuju da smo mi korumpirani, ovakvi, onakvi, lopovi, i šta nam sve govore, pa kako onda oni, pošteni, nisu uspeli da urade makar pola, makar deseti deo onoga što je predsednik Aleksandar Vučić uspeo da uradi sa svojim timom stručnjaka za Republiku Srbiju. E, onda možete da vidite kolika je težina njihovih reči i kolika je u suštini sva bezvrednost onoga što oni pričaju i laž onoga što govore o nama.

Ostajemo posvećeni našem evropskom putu, spremamo se za EKSPO, očekujemo od EKSPO-a puno toga dobrog za našu zemlju, zato što ćemo našu zemlju predstaviti u najboljem svetlu, zato što očekujemo još više investicija, još više infrastrukturnih projekata, jer to je ono što građani Republike Srbije očekuju od njihovog predsednika, to je ono što očekuju od najjače političke organizacije u našoj zemlji – Srpske napredne stranke, i zato ćemo mi tim putem i nastaviti da razvijamo našu zemlju, na ponos i na diku svih naših sugrađana. Živela Srbija.

Hvala vam.
Reč ima prim. dr Nada Macura.
Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministri, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas razmatramo i Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog protokola između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske koji se odnosi na saradnju u oblasti finansiranja razvoja računara visokih performansi, odnosno superkompjutera, kao i veštačke inteligencije.

Ovaj sporazum nije samo tehnički ili finansijski dokument, on predstavlja strateško opredeljenje Srbije da ide ukorak sa najrazvijenijim državama sveta, da ulaže u znanje, inovacije i tehnologije koje će definisati budućnost.

Razvoj superkompjutera i veštačke inteligencije danas nije pitanje prestiža, već pitanje konkurentnosti jedne države. Zemlje koje ulažu u ovu oblast obezbeđuju brži razvoj i privrede, efikasnije zdravstvo, moderniju industriju i napredniji obrazovni sistem.

Za našu zemlju ovaj projekat ima višestruki značaj. Pre svega, omogućiće našim naučnicima, istraživačima i stručnjacima da rade u uslovima koji su do sada bili dostupni samo u najrazvijenijim zemljama, centrima sveta. Takođe, otvara prostor za razvoj domaćih IT kompanija, startapova i inovacionih rešenja.

Posebno želim da naglasim značaj ove tehnologije u oblasti zdravstva. Veštačka inteligencija i superkompjuteri mogu značajno unaprediti dijagnostiku,

5/3 MZ/CG

personalizovanu medicinu i pravovremeno reagovanje u kriznim situacijama, što direktno utiče na kvalitet i dužinu života naših građana.

Saradnja sa Republikom Francuskom dodatno potvrđuje međunarodni kredibilitet Srbije i pokazuje da smo pouzdan partner u realizaciji kompleksnih i savremenih projekata. U vremenu kada se svet ubrzano menja mi ne smemo ostati po strani, moramo ulagati u znanje, u mlade ljude i u tehnologije koje će oblikovati našu budućnost.

Ne glasamo danas samo za jedan sporazum, glasamo za to da Srbija bude deo sveta koji stvara budućnost. budućnost se ne čeka, ona se gradi. Danas imamo priliku da je izgradimo. Srbija ima znanje, ima ljude i sada ima priliku, na nama je da je ne propustimo. Projekat predstavlja nastavak ulaganja Vlade Republike Srbije, u skladu sa Nacionalnom platformom za veštačku inteligenciju, radi olakšavanja razvoja i primene veštačke inteligencije, čiji je razvoj definisan ciljevima i merama Strategije razvoja veštačke inteligencije u Republici Srbiji za period od 2020. do 2025. godine, od 2025. do 2030. godine, kao i radi daljeg unapređenja kapaciteta veštačke inteligencije u različitim sektorima srpske privrede.

Zato smatram da je ovaj zakon o Sporazumu važan korak napred i pozivam koleginice i kolege da ga u danu za glasanje podrže. Hvala. Živela Srbija.

6/1 GD/VZ 10.50 – 11.00

Hvala vama.
Gospođa ministar Jagoda Lazarević.
Izvolite.

Hvala lepo.
Poštovani narodni poslanici, ja bih se osvrnula na još neke aspekte Predloga zakona o trgovačkim praksama, slušajući i komentare i, prosto, kako bih možda malo više približili, pogotovo građanima koji nas slušaju, oko novina koje ovaj zakon daje.
On sam po sebi je nov, mi ga nismo imali ranije, ali ono na šta smo posebno ponosni je da smo dali jedan, da kažem, srpski pečat, ako mogu tako da se izrazim. Mi smo predložili neka rešenja koja ne postoje u sadašnjoj zakonskoj regulativi EU.
Svakako jedan od ključnih segmenata i inicijalno usvajanje direktive iz 2019. godine, EU direktive, jeste da se zaštite primarno najslabiji i to jesu svakako poljoprivredni proizvođači kao karika koja je prepoznata od strane onih jačih i to se dešavalo i dešava se i dalje u praksi. Ali ne smemo zaboraviti ono što je nama, da kažem, višemesečno bavljenje anomalijama na tržištu i ono što smo uočili da su gotovo u jednakoj poziciji i naši mali i srednji proizvođači. Pritom mislim i na domaće kompanije, ali mislim i na kompanije u vlasništvu stranih investitora u proizvodnom sektoru, znači primarno u prehrambenoj industriji koji su jednako patili i mučili se sa ozbiljnim pritiscima, da kažem, zbog slabije pregovaračke snage koje su imali u odnosnu na druge aktere, na prvom mestu mislim na trgovce.
Verovatno nikada nećemo ni znati koliko je nekih dobrih i kvalitetnih srpskih proizvoda koji su proizvele neke naše kompanije i pritom apsolutno ne pravim distinkciju između toga da li su iz srpskog kapitala ili stranog, pričam o principu. Znači, prvo vrlo je jako teško ući u trgovinski lanac i obezbediti poziciju na rafu, još teže je ostati u njemu i to je ono gde dolazimo do tih nameta, znači, te dve kategorije crnih i sivih koji su mnogima od njih u jednom momentu svakako onemogućili da imaju plasman, a za one kompanije, za one proizvođače gde su određeni trgovinski lanci najvažniji segment i najveći deo njihovog plasmana pozicija još teža. Ako zavisite od trgovaca koji vam plasiraju 30, 40, 50 posto vaše proizvodnje, onda ste ozbiljno zavisni i samim tim su bili prinuđeni, jer tu postoji neki tradicionalni strah potpuno opravdan da moraju da prihvataju i neke uslove koji im apsolutno ne idu u korist da bi zadržali svoje prisustvo u određenom lancu trgovine.
Zato smo razmišljali o tim rešenjima koji će, i tu se apsolutno slažem da je primena zakona možda i važnija, koliko god smo se mi trudili da napravimo i da naš zakon bude kvalitetan i da da ta neka i nova rešenja, a da pritom i pratimo i dalje ono što se dešava u EU jer to je živ proces, ali primena je svakako krucijalna i neka rešenja koja smo uveli, uključujući i kaznenu politiku koja se uvek pokazala da bez adekvatne kaznene politike vi nemate dovoljno jak mehanizam da možete da sankcionišete one koji svesno i tendenciozno vrše nepoštenu trgovačku praksu, tako da je kaznena politika koju predviđa ovaj predlog zakona izuzetno oštra. Znači, za crne prakse 0,1 od godišnjeg prihoda, za sive 0,2 i kada vi to pretočite u apsolutne brojke za određene lance, potencijalno pričamo o milionima evra.
Analizirajući praksu nekih država EU, koje su zapravo progresivno povećavale taj prag, upravo konstatujući da mora da bude oštra kaznena politika da bi, prosto, akteri koji vrše nepoštene trgovačke prakse bili adekvatno sankcionisani, kako bi se zaista uvela i ozbiljnost na tržištu, a i zaista suštinski zaštitili oni koji treba da budu zaštićeni. S druge strane, ono što će biti obaveza Komisije za zaštitu konkurencije - da objavljuje godišnje izveštaje.
6/2 GD/VZ
Svrha godišnjih izveštaja neće biti samo da imate jedan presek svih slučajeva koji su otkriveni, kako je tokom 12 meseci. Ideja je da imamo crnu listu, ali crnu listu trgovaca, aktera koji su prepoznati i za koje se dokazalo da su sprovodili nepoštene trgovačke prakse. Upravo zbog potrošača, zbog građana koji i te kako prate i koji treba da prate i koji treba da znaju i to treba prosto i javnost da zna ko su te kompanije koje su to činile, što na neki način će se svakako reflektovati i na njihovu reputaciju, ali treba… jel, zakoni su da se poštuju, pogotovo ovaj koji treba da iskoreni ili da bar napravi ozbiljne pomake u iskorenjivanju anomalija koje postoje na našem tržištu.
Još jedna novina koju smo i specifičnost u odnosu na slične zakone u državama članicama EU, što smo uveli institut saradnika u postupku - uzbunjivača. To znači da će neko ko ima ozbiljna saznanja i dokaze moći da podeli sa nadležnim institucijama i da ćemo imati na neki način mogućnost da dolazimo do informacija da zaista negde postoji osnovna sumnja ili se dešava nepoštena trgovačka praksa.
Za to rešenja, odnosno predlozi koji treba da sve ove slabije karike u lancu oslobode od tog straha koji zaista postoji i mi tu potpuno, razgovarajući sa brojnim kompanijama smo i uočili da je, i to je potpuno i razumljivo da kada se borite za opstanak vaše firme, znači, onda morate i da ćutite i ne smete ni da odajete i to, naravno, druga strana vrlo često zloupotrebljava.
Ovo su dodatni mehanizmi pružanja zaštite koji verujem da će osloboditi kompanije, poljoprivredne proizvođače, sve oni koji su slabija strana u našim lancima snabdevanja, kako u poljoprivredno-prehrambenom segmentu, tako i u obuhvatu proizvoda kojima smo proširili tradicionalni opseg proizvoda koje regulišu zakoni o nepoštenim trgovačkim praksama kako bi im dali mogućnost da mogu da budu slobodni i da bez imalo ustezanja se bore za svoja prava samo tako što će da signaliziraju, a da mi znamo šta se zaista dešava kako bi mogli da im pomognemo kao država i da shvate da ih zakon zaista štiti.
Za kraj samo da dodam kao komentar – maksimalno se trudimo da primena ovog zakona bude maksimalno efikasna, da se naši tržišni inspektori posebno obuče, na čemu već radimo upravo da se upoznaju sa predlozima koje daje ovaj zakon, odnosno predlog zakona kako bi znali šta kontrolišu i kako će da kontrolišu i to će biti proces na kome ćemo raditi kako bi u onom delu koji je u nadležnosti ministarstva, ali i zajedno sa Komisijom za zaštitu konkurencije zaista uspeli da dobrom primenom zakona damo, ostvarimo ozbiljne pomake u nečemu što postoji duži vremenski period, ali podsetiću, to je nešto sa čime se suočava i EU, trgovci, ali i drugi akteri su vrlo kreativni. Oni dolaze malo, malo sa nekim novim novinama, tako da je to jedan proces koji traje i trajaće, tako da verujem da ćemo i u nekom budućem periodu morati da nastavimo i da ćemo da menjamo i ovaj zakon, kao što ćemo menjati i Zakon o zaštiti potrošača.
7/1 TĐ/MT 11.00 – 11.10
Podsetiću, to je nešto sa čime se suočava i EU. Trgovci, ali i drugi akteri su vrlo kreativni. Oni dolaze malo-malo sa nekim novinama, tako da je to jedan proces koji traje i trajaće. Tako da verujem da ćemo i u nekom narednom, budućem periodu morati da nastavimo i da ćemo i da menjamo i ovaj zakon, kao što ćemo menjati i Zakon o zaštiti potrošača.
Podsetiću da, evo, dok mi sada treba da usvojimo Predlog zakona o zaštiti potrošača koji je transponovao tri EU direktive, Evropska unija je u međuvremenu, u nekom kraćem prethodnom periodu, već usvojila neke nove direktive koje i nas čekaju.
Tako da je to proces koji traje, ali je važna i hitrina i da prosto pratimo sve ono što je uočeno kao novi trend da bi na, kažem, što bolji način i što efikasniji način regulisali nešto što je važna oblast, ali oblast koja je evoluirala i koja nije, da kažemo, zakucana na papiru. Zato je jako važno da se prati, što verujem da možemo, u momentu kada se desi u EU nova direktiva. Ako imamo dobru, kvalitetnu bazu da možemo odmah da krenemo u izmene i da bi, prosto, da kažem, pratili i bili u trendu, te transformacije i praćenja, znači, novih rešenja koja opet posledično vode i većoj zaštiti potrošača. Hvala.

Zahvaljujem, ministarki Lazarević.
Reč ima narodna poslanica Olivera Denić.
Molim vas samo da se prijavite za reč.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovani građani Republike Srbije, meni je posebno pažnju privikao Sporazum o međusobnom priznavanju diploma između Republike Srbije i Narodne Republike Kine.

Počela bih svoje današnje obraćanje izrekom – učenje je blago koje prati svog vlasnika svuda. Ova stara kineska misao nas podseća na nešto suštinsko, a to je da je znanje jedino bogatstvo koje ne može da se potroši, koje ne zastareva i koje svakog čoveka prati kroz ceo život. Upravo zato, kada govorimo o ovom sporazumu, mi govorimo o nečemu mnogo većem od administracije. Govorimo o budućnosti.

Ovaj sporazum je još jedan šraf koji dodatno učvršćuje naše veze sa Kinom koja je jedan od najvećih globalnih centara znanja, tehnologije i razvoja, ali istovremeno on jasno pokazuje da Srbija ide putem otvorenosti, da gradi odnose i sa istokom i sa zapadom, odnosno svuda gde postoji prostor za napredak. I to nisu apstraktne priče, to su konkretne šanse. To su stvarni putevi koji povezuju Srbiju sa svetom koji se ubrzano menja. I ti mostovi saradnje nisu nastali slučajno, oni su rezultat odgovorne politike, politike koja ima jasan cilj – Srbija ide napred, ali sa ogromnom odgovornošću prema svom narodu i čuvajući svoju slobodu, identitet i suverenitet. Zato zahvaljujući državničkom pristupu i iskrenoj posvećenosti razvoju Srbije našeg predsednika države Aleksandra Vučića, danas Srbija ima snagu da gradi takve odnose.

Važno je podsetiti da je predsednik Vučić među prvima u svetu prepoznao potencijale inicijative „Pojas i put“ i da se od 2017. godine do danas ovom projektu pridružilo više od 140 zemalja širom sveta, među kojima je mnogo zemalja čak i iz Evrope. To jasno govori da Srbija nije sledbenik, već neko ko pravovremeno prepoznaje prilike i zauzima svoje mesto u njima.

Naše prijateljstvo sa Kinom je na istorijski najvišem nivou. To je partnerstvo koje se ne zasniva na interesu trenutka, već na dugoročnom poverenju, a posebnu težinu mu daje odnos predsednika Vučića i Si Đinpinga, koji su pokazali da se ozbiljna politika vodi kroz rezultate i međusobno uvažavanje i partnerstvo.

7/2 TĐ/MT

Dozvolite mi nešto lično. Kada sam ja studirala, Kina je za većinu nas bila daleko, bila je samo san koji smo sanjali, postojala je knjigama, u medijima, u pričama, ali ne i u realnim mogućnostima. To je bio svet koji ste mogli samo da zamišljate, ali ne i lako da mu pristupite. Danas je situacija potpuno drugačija. Danas mi otvaramo puteve. Danas stvaramo uslove da naša deca ne moraju samo da sanjaju o svetu, već da budu važan deo njega, da stiču znanja i iskustva širom sveta, da upoznaju nove tehnologije i ideje i da se vrate u svoju zemlju spremni da to znanje i iskustvo ulože u razvoj Srbije, i to ljudi u Srbiji vide.

Mi svakoga dana razgovaramo sa narodom, na ulici, na terenu, razgovorima koji su iskreni i neposredni i verujte građani prave vrlo jasnu razliku. Narod odlično vidi ko se bori za znanje, za obrazovanje, za šanse, ko otvara vrata i gradi sigurnu budućnost, a ko zbog svojih političkih ambicija koristi mlade ljude, uvodi ih u blokade, sprečava ih da studiraju, direktno im oduzima vreme koje ne može da se nadoknadi. Mi se pitamo da li je to ta borba za bolje sutra. Ne, to je direktno nanošenje štete upravo onima o kojima se oni navodno brinu, a samim tim i svojoj zemlji.

Poštovane kolege, naša obaveza je jasna – da mladima omogućimo da uče, da napreduju i da ostvare svoje potencijale. I zato građani danas ne slušaju samo šta govorimo, oni gledaju šta radimo. Gledaju otvaranje prilika za decu, gledaju državu koja ide napred, gledaju da li postoji stabilnost na koju mogu da se oslone. Zato kada dođe trenutak izbora, narod podržava politiku koja donosi rezultate, politiku koja gradi a ne ruši, politiku koja spaja a ne deli, jer na kraju ljudi žele mir i stabilnost, žele jasne prilike i sigurnu budućnost svoje dece. To je ono što SNS stvara. Mi smo ponosni na svoje rezultate i baš zbog tih rezultata, vizije i jasnih planova SNS dobija najveće poverenje građana. Ko Srbiju voli, taj je ne ruši već je čuva. Hvala vam.