Zahvaljujem, uvažena gospođo predsednice Narodne skupštine.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani koji pratite televizijski prenos, hvala vam na datoj reči.
Ja sam strpljivo slušao određene narodne poslanike koji su, između ostalog, uporno ponavljali moje ime, govoreći o aktuelnom sudskom postupku u predmetu tzv. Generalštaba, sa ciljem, pokušajem i namerom verovatno da izazovu repliku.
U Banatu ima jedna narodna izreka – Ne mešaj se s pomijama, poješće te svinje. Ja mislim da i gospodin Jovanov zna za tu izreku.
40/2 TĐ/LjL
Javio sam se zarad interesa javnosti i građana Srbije koji imaju pravo i treba da znaju ono što jeste istina.
Prvo, gospodin Uglješa Mrdić je moj kolega, saborac i prijatelj i ne stidim ga se ni malo, već se i te kako ponosim onim što je činio i što je radio, braneći istinu, boreći se za pravdu i boreći se za svoje ideje i za svoje snove. A uveren sam da takav stav i takvo mišljenje o njemu i onome što je on učinio ima ne samo svaki narodni poslanik ovde sa naše liste, već apsolutno i svaki član SNS.
Drugo, ni jedna jedina izmena zakona koju je gospodin Mrdić predložio nema apsolutno nikakve veze, apsolutno nikakve veze sa sudskim postupkom u kojem sam jedan od okrivljenih. Ko je u stanju tako nešto da izrekne, taj nije pročitao ni jedan jedini član tih zakona koje je gospodin Mrdić predložio, apsolutno ni jedan jedini.
Međutim, ovde je danas od strane nekoga od narodnih poslanika koji su se javljali za reč po ovom pitanju, izrečena je jedna stvar koju ne mogu da sakriju a koja je u stvari suština cele priče. Milenko Jovanov je govorio o tome da im je cilj bio, jedan od ciljeva svakako, da unište jednu ozbiljnu investiciju, investiciju, gle čuda, koja bi Srbiji samo na jednom projektu donela novca onoliko koliko su rekli da bi nam EU, tj. da navodno preti EU da nam zamrzne, a reč je o cifri od oko milijardu i 500 miliona dolara. Ono što je izrečeno, što je tačno, i to nisu mogli da sakriju, to je da je njima cilj svega toga bio predsednik Aleksandar Vučić, i to je njih dvoje čak i reklo. Nisam tu važan ni ja, nije važan niko ni od mojih kolega.
Činjenica jeste da taj sudski postupak se od mnogih drugih razlikuje po nekoliko stvari. Prvo, reč je o politički montiranom procesu. Dakle, čisto politički montiranom procesu, da može udžbenički da se razradi i prikaže kako se to radi i pokazaću vam i dokazaću vam da je to tako.
Drugo, da je taj postupak pokrenut bez i jednog jedinog valjanog zakonskog osnova. Ko ima malo iskustva, ko ima dve čiste u glavi, kada je reč o procesnom pravu, on zna da kada imate čisto krivično delo, onda imate optužni akt koji može da se napiše i na jednoj stranici. A što više stranica imate u optužnom aktu, to znači da imate ozbiljan nedostatak činjenica, ozbiljan nedostatak dokaza.
Treće, ovo je krivični postupak koji od samog njegovog početka odlikuje neverovatna, dakle za primer, pristrasnost javnog tužilaštva. Baš kao što je i vaš kolega završio fakultet, toliko sam i ja falsifikovao. Barem kada dobacite, onda me pogledajte u oči, nemojte da sakrivate glavu i da je spuštate dole. Dakle, dotaći ću se i toga, što se tiče knjiškog primera pristrasnosti tužilaštva.
Prvo, kada sam rekao da je reč o sudskom postupku, koji je direktno politički motivisan, to nije sudski postupak koji dovodi u pitanje intenciju da se utvrdi odgovornost nekog pojedinca. Ovo je sudski postupak koji udara u same temelje pravne države. Svako ko nešto o tome zna, toga je i te kako i dobro svestan.
Dakle, rekao sam da je postupak pokrenut bez i jednog jedinog valjanog, jasnog i nesumnjivog dokaza. Krivično delo zloupotrebe službenog položaja podrazumeva da imate službeno lice koje prekoračujući svoje granice službenih ovlašćenja nekome pričini korist, nekome pričini štetu i to uradi tako što prekrši neku zakonsku normu. Ni prvog, ni drugog, ni trećeg u ovom predmetu nema. Ni prvog, ni drugog, ni trećeg.
Možete vi da se smejete koliko god hoćete, a nekada niste bili u stanju da pročitate ni predloge zakona o izmenama i dopunama zakona koje je Uglješa podneo, pa ste u stanju danas ovde da zamajavate javnost i da im pričate kako su to zakoni doneti zbog ovog sudskog postupka i da vam onda Milenko, kao na dlanu, pokaže i nacrta koliko zamajavate ljude i pričate nešto što nije tačno.
41/1 AL/JG 17.40 – 17.50
Dakle, u ovom sudskom postupku je, što je užas za ovu državu, od strane Tužilaštva za organizovani kriminal kreiran takav ambijent u kome cilj ovog sudskog postupka nije da se utvrdi istina, cilj ovog sudskog postupka nije da se dokaže krivica odgovornih lica, ovaj sudski postupak suštinski ima tri cilja: prvi cilj je slabljenje i diskreditacija najviših državnih funkcionera; drugi cilj ovog sudskog postupka je izazivanje unutrašnje institucionalne nestabilnosti; i treći cilj ovog sudskog postupka jeste pokušaj da se dovede do promene političkih organa vlasti u Srbiji na način koji nije predviđen ni našim Ustavom, ni našim zakonima.
I ono što je žalosno jeste da onaj koji je stvorio ambijent, a rekao sam – to je blokadersko Tužilaštvo za organizovani kriminal, i dokazaću i pokazaću zašto je blokadersko – dakle, ono što je najžalosnija činjenica jeste što su oni jednim delom u tim svojim ciljevima uspeli. Kako su stvorili ambijent? Pa, stvorili su ambijent upravo preko tih… Neko danas reče – nemamo medije, guše nam slobodu govora. O meni lično je samo kada je ovaj postupak u pitanju, pre nego što je podignut optužni predlog, dakle, pre nego što je podignut optužni predlog, za koji sam i ja i moji advokati saznali preko medija, objavljeno je 1.583 negativnih objava u onim „neslobodnim medijima“. Zašto je to urađeno? Kao što malopre neko dobaci kada sam počeo da govorim, pa kaže – osuđeni, zato što njima nije cilj da sud donese presudu. Cilj je da se to u medijima presudi, cilj je da mediji budu ti koji će i da tuže i da sude, i nije cilj kao što rekoh ni istina, ni dokazivanje krivice. E, to je nešto što su oni namenili ne samo meni, ne samo kolegama koji su takođe okrivljeni, već najvišem državnom vrhu.
Kako su dalje to radili? Dakle, rekao sam, prvo, šireći kroz jednu ozbiljnu medijsku kampanju takvu atmosferu. Drugi način kako su to uradili – to posebno hoću da pocrtam – jeste da su podatke iz postupka, ne mogu da kažem istražnog, jer tu nije bilo u klasičnom smislu reč istrage, ali podatke iz tužilačkog postupka su prosleđivali upravo tim istim blokaderskim, tajkunskim, Šolakovim medijima, ali su ih prosleđivali i pojedincima, odnosno članovima kako parlamentarne, tako i vanparlamentarne opozicije čime su direktno vršili krivična dela. Ima ovde i advokata koji su trenutno prisutni kao narodni poslanici pa vrlo dobro znaju o čemu govorim.
Dalje, organizovano su puštali iz državnog organa koje se zove Tužilaštvo za organizovani kriminal, organizovano su puštali saopštenja za javnost sa lažnom sadržinom. Podsetiću vas, 14. maja prošle godine izlazi saopštenje za javnost Tužilaštva za organizovani kriminal u kojem piše da je vršilac dužnosti direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, Goran Vasić, priznao krivicu. Pazite, Tužilaštvo saopštava laž, notornu laž. Šta je cilj? Šta je smisao takve objave? Nikada je nisu ni povukli. Ali hvala im na toj objavi. Na vreme su pokazali ko su, za koga rade i kako se ponašaju. Sve vreme su komunicirali iz tog istog blokaderskog tužilaštva sa onima koji su bili u ulozi političkih blokadera na terenu, što na ulicama, što u Parlamentu, što u ustanovama i institucijama sistema.
Malopre sam napomenuo da ovaj krivični postupak, za razliku od drugih, ozbiljno odlikuje i činjenica da je Tužilaštvo pokazivalo pristrasnost od samog početka, a tu je pogotovo interesantno ponašanje jednog zaposlenog, iako je više njih, imate i postupajućeg tužioca u mom slučaju, koji je redovno pohodio vaše blokaderske skupove. Ali posebno je upečatljiv primer čoveka koji je u ovom predmetu učestvovao u sprovođenju 95% tužilačkih radnji, koji je saslušavao lica u svojstvu građanina, koji
41/2 AL/JG
je saslušavao svedoke, koji je saslušavao lica u svojstvu osumnjičenog, koji je imao direktan amin – ovlašćenje svog javnog tužioca da to radi, a to je tužilački saradnik Rade Bajić. Taj isti Rade Bajić, čovek koji u Tužilaštvu za organizovani kriminal radi, ako se ne varam, od 2012. godine, koji je flagrantan primer blokadera, čovek koji odlazi na blokaderske skupove, čovek koji posle određenog vremena na tim skupovima počinje da drži govore, i to govore ogoljeno političke sadržine. Taj isti čovek se u vidu zanata, paralelno sa svojim poslom tužilačkog saradnika, u kontinuitetu bavi vršenjem krivičnog dela nelegalne gradnje. I čovek uprkos podacima koje sadrži građevinska dozvola, ja sada ne postavljam pitanje – otkud tužilačkom saradniku stotine hiljada evra da uđe u ozbiljne investicije stanogradnje. Sada će neko da kaže – pa time treba da se bave nadležni organi. Pa ne žele da se bave nadležni organi. Ne žele, kao što ne žele da reaguju ni na jednu jedinu krivičnu prijavu, koju smo sa ozbiljnim dokazima za finansijske malverzacije, podnosili protiv ljudi koji su vodili određene ustanove kulture, koji su postavljeni od strane Vlade Republike Srbije, pa prema tome za njih je nadležno Tužilaštvo za organizovani kriminal.
Pa kada, recimo, imate – samo da dam konkretan primer – kada imate slučaj da se sprovodi kapitalni projekat od nacionalnog značaja, a to je rekonstrukcija, konzervacija Arheološkog nalazišta „Caričin grad“ sa ciljem da se izradi nominacioni dosije kako bi se nominovao „Caričin grad“ za upis u Registar UNESKO-ve kulturne baštine od značaja za čovečastvo, pa imate osnovni ugovor na sumu od 41 milion dinara, potpisala ga bivša direktorka Zavoda, dakle, žena poznata po tome što se obratila predsedniku Vučiću kroz tekst svoje ostavke, pa se prikazivala nedeljama i mesecima kod blokaderske javnosti kao zaštitnik kulturnog nasleđa, kao neko ko je vrhunski profesionalac. E, taj vrhunski profesionalac potpiše u ime Zavoda sa građevinskim preduzećem „Koto“ d.o.o. iz Beograda ugovor u vrednosti od 41 milion dinara. Potpiše ugovor početkom septembra 2023. Rok za izvršenje ugovora je 60 dana – izračunajte – dakle, početak novembra te iste godine treba ugovor da bude završen, a onda 14. decembra, mesec i po dana nakon isteka ugovora, potpisuje aneks kojim, em što odlaže izvršenje onog prvog ugovara, dakle, menja bitne elemente ugovora na osnovu kojih je sprovedena javna nabavka, a onaj ponuđač dobio posao, nego uvodi i još neke nepredviđene i dodatne radove sa osam i po miliona, podiže ukupno cifru na 49 miliona dinara.
42/1 MV/IR 17.50 – 18.00
U građevinskim dnevnicima nema upisanog nijednog jedinog datuma, nijedne jedine privremene situacije, nijednog jedinog zapisa o okončanom poslu i kada se sabere ono što je ipak kako-tako zapisano u tom građevinskom dnevniku što je navodno izvršeno od radova i ono što je ukupan iznos kojim je uplaćen avansno 49 miliona, vi shvatite da preko 10,5 miliona dinara je više plaćeno nego što je urađeno i vi podnesete papire, crno na belo sve dokaze javnom tužilaštvu i njih to ne interesuje.
U ovom ovde politički motivisanom i konstruisanom predmetu, čiji sam deo, nema jednog jedinog dinara, jednog jedinog dolara, evra, jedne žute banke, a ovamo imate krivična dela koja su za primer i ja sad neću da pričam o nepočinstvima i kriminalu, organizovanom nepotističkom kriminalu gde ta ista žena zajedno sa svojom ćerkom, zajedno sa svojim mužem godinama, u vidu zanata, izvlači novac iz budžeta lokalnih samouprava, budžeta pokrajine, budžeta Republike.
Dakle, uopšte nisam govorio o tome, to je pitanje za drugu krivičnu prijavu koja je podneta, a po kojoj ovo tužilaštvo neće da postupa. I da ne bude da je samo u pitanju ova ustanova kulture, dakle Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, ima tu i za onu Estelu Radonjić Živković, nju sam mislim video da se pojavljuje kao neko od imena na blokaderskoj listi…
(Ivana Rokvić: Što targetirate ljude?)
Zato što i mene targetiraju ti isti ljudi. Eto. Hajdete, molim vas, budite makar malo pristojni. Popite čašu vode i biće bolje.
(Borislav Novaković: Slušamo te pretenciozne i nadmene priča…)
Dobro, završili ste. Hvala vam.
Dakle, reč je upravo, dame i gospodo narodni poslanici i građani Srbije, o postupku koji je smišljen i pravljen, baš kao što je Milenko malopre rekao, sa ciljem da nanese ozbiljnu štetu državi Srbiji, sa ciljem da otera ozbiljne investitore iz Srbije i da ih odvede. Gde? Između ostalog u Albaniju. Sa ciljem da pokušava da prikaže na delu ono što vi pričate godinama, a to je ta fama o korupciji koja ubija. Pa koja korupcija ubi onu studentkinju Filozofskog fakulteta? Koja je to korupcija? Kako je to moguće? Radio sam i na Univerzitetu u Beogradu i na Pravnom fakultetu i znao se negde neki red. Što ne pričate o toj korupciji koja ubi jedan dvadesetpetogodišnji mlad devojački život?
Dakle, ovim se htelo da pokaže kako tu kao postoji neka korupcija i onda ste imali nešto, samo da vas podsetim sve, imali ste jednog opozicionog prvaka koji je prozivao Tužilaštvo za organizovani kriminal – zašto nije podnet optužni predlog u proširenom izdanju sa 166 stranica, gde je između ostalih okrivljeni i predsednik Aleksandar Vučić. Pa otkud ti opozicioni prvaci znaju za neku širu verziju optužnog predloga? Pa otkud oni znaju da je on napisan, ni manje ni više, nego na 166 stranica? A ko im je to dao? Je li to možda ovaj tužilački saradnik kao prvak građevinske mafije po Beogradu, koji se predstavljao lažno kao tužilac pa tako tražio da mu se izdaju dozvole, da mu se legalizuju nepočinstva?
Ili, još nešto, pošto sam slušao to prošle nedelje nakon ročišta na kome sam iznosio svoju odbranu, nekome je zasmetalo što sam ja, između ostalog, izjavio da je 25. marta kod mene u kabinetu, ne tajno, pošto je to insinuirano – tajni susreti, nije ništa tajno, postoji knjiga u kojoj se evidentiraju posete odnosno ulasci svih ljudi u Ministarstvo kulture i izlazak njihov iz Ministarstva kulture, rekao da je kod mene tog 25. marta bio i sam glavom i bradom glavni tužilac za organizovani kriminal Mladen Nenadić. Gde mi je taj isti čovek na implicitan način stavio do znanja da postoji jedan deo vrha policije koje drži u šaci za određene stvari i da ti i takvi ljudi moraju da prihvataju da ga slušaju i da rade stvari koje u normalnim okolnostima inače
42/2 MV/IR
nikada ne bi radili. Pa je, mislim upravo u ovoj Narodnoj skupštini, postavljeno pitanje gde se potpuno prećutalo to o čemu sam govorio, već se navodno govorilo kakvi su to tajni sastanci. Nikada nisam imao nikakve tajne sastanke ni sa jednim jedinim tužiocem, da li sam bio ministar pravde, državne uprave ili ministar pravde ili na bilo kojoj drugoj odgovornoj državnoj funkciji.
Kao što vidite, ja nemam nikakav problem da sve ovo iznesem i da sve ovo kažem, ali je bilo vrlo indikativno kako je ta persona koja je postavljala ovo pitanje prećutala ovaj deo koji je mnogo problematičniji od bilo čega drugog. Onda vam postaje jasno zašto se na podnete krivične prijave, potpisane imenom i prezimenom, potkrepljene ozbiljnim dokazima, u Tužilaštvu ćuti, a zašto se na one koje su zvanično anonimne, kako to reče u svom govoru pred Ustavnim sudom moralna i tužilačka veličina kao što je jedan Rade Bajić, uzgred čiji je brat prijavio da je imao ozbiljne zdravstvene tegobe od onog izmišljenog zvučnog topa, pa imate i objavljen tekst u ovim blokaderskim njihovim medijima… Znači, i oni to rade u krugu porodice, ko što rade Đukanovićka jedna starija, mlađa, i tako i ovi u krugu porodice blokaderišu, seju neistine i lažu narod.
Šta stoji iza toga? Iza njih stoji nelegalna gradnja. Imate lepo Vojvode Stepe ulica u Beogradu. Pazite, tužilački saradnik, čovek na koga se vodi 30% zgrade koja ima, ako se ne varam, dva nivoa garaža, suteren, prizemlje, pet spratova i povučeni sprat. To je samo jedan od objekata. I kada mu je sve ovo predočeno i kada mu je rečeno, kada je napadnut zbog ovoga što radi, on objavi na nekoj društvenoj mreži status i kaže – to što sam radio, to je ponos mene i moje porodice. Jeste ponos, kada dodaš tri nivoa mimo građevinske dozvole. Naravno, takvi ljudi ni nemaju ni cilj ni motivaciju ikad da budu izabrani na tužilačku funkciju. Zašto? Jer onda bi morali da prijavljuju svu imovinu. Kao tužilački saradnik ne mora da prijavljuje ništa. Kao tužilački saradnik on prima negde oko tristotinak hiljada, pretpostavljam da je tako, nije ovde ministar Vujić da ga pitam, kao tužilački saradnik u toku prima više stotina hiljada dinara mesečno, a još se uz to bavi i nelegalnom gradnjom. I to je sve u redu, to je sve normalno?
43/1 MZ/MP 18.00–18.05
Reći ću vam jednu stvar i time ću da okončam. Mogu da nastave da lažu i da šire neistine, ne narednih godinu, već narednih i deset godina, ali džaba im sve to. Džaba im, jer postoje ljudi koji su i pred Bogom, i pred narodom i pred zakonom apsolutno čisti, ljudi od integriteta, ali je njima i svima onima koji su danas ovde govorili na izvitoperen način o ovome tako nešto nepoznato i strano jer polaze sami od sebe. I oni ne mogu da shvate da postoji neko u vlasti, pa počev od predsednika države, pa preko članova Vlade, ko je došao na to mesto da se bori za ideju, ko je došao da se bori za napredak i naroda i države, i sve što sam radio i u tom predmetu, radio sam po čistoj savesti i po najboljem znanju i umeću, radeći za Srbiju, i radio bih opet tako. A zašto? Zato što sam apsolutno siguran da ona politika koju svih ovih godina, krećući se i vodeći Srbiju između Scile i Haribde, a koju vodi Aleksandar Vučić, je najbolja moguća politika koja je dala ozbiljne rezultate. Možete vi sa time, neki od vas da se slažu ili ne slažu, ali da je bilo šta od onoga što mu spočitavate tačno, da je bilo šta od toga tačno, ja sam apsolutno uveren da bi to građani Srbije prepoznali i prema tome se odnosili na drugačiji način.
Prema tome, ja ću nastaviti da se borim i zadovoljstvo mi je, i tad sam rekao, kad sam saznao iz medija da su podigli optužni predlog – radujem se tome jer ću biti u prilici da iznesem sve ono što su dokazi i njihovih nepočinstava i onih koji su stali iza ovoga, ali i da raskrinkamo do kraja tu priču, do kraja da je raskrinkamo i ogolimo i pokažemo da je, nažalost, jedna grupica ljudi, koji su se zakleli na Ustav, zakleli na zakone, zakleli se da će braniti ustavni poredak i zakonitost Republike Srbije, 16 meseci ćutala kao zalivena na desetine hiljada poziva na rušenje ustavnog poretka naše zemlje.
Da vas podsetim, dragi prijatelji, da vas podsetim, dame i gospodo narodni poslanici i građani Republike Srbije, ljudi koji su kamenicama u glave gađali u Nišu žene, od strane istih takvih iz jednog drugog tužilaštva puštani su na slobodu bez jedne jedine konsekvence, a to je u celoj Srbiji prikazivano kao normalno. Ima jedna stvar za koju sam uveren da ljudi koji su moji politički saborci, a znam da takav stav ima i Aleksandar Vučić, i Miloš Vučević, i Ana Brnabić, i Milenko Jovanov, i Uglješa Mrdić, i svako od nas, i Nemanja Starović, i svi mi koji sedimo danas sa vama i oni koji nisu danas ovde, imamo – nikada nećete uspeti da nas naterate da kao normalno prihvatimo ono što je nenormalno, da kao čestito i časno prihvatamo ono što je lažljivo, što je lopovsko i što je destruktivno, i nikada nećete destrukcijom uspeti da pobedite politiku razvoja, izgradnje, unapređenja i činjenja Srbije jačom, upravo onako kao što je to uspeo sve ove godine da radi predsednik Vučić.
Hvala vam na pažnji i živela Srbija.
