Poštovana predsednice Narodne skupštine, uvaženi narodni poslanici, evo, imali smo prilike dosta toga da čujemo tokom današnjeg zasedanja Narodne skupštine, nisam se svaki put javljao da komentarišem, naravno, iz poštovanja prema vremenu narodnih poslanika i naših građana koji nas prate, ali osećam potrebu da nekoliko stvari ipak adresiram.
Čuli smo, evo, pre samo minut ili dva, da ovaj paket reformskih, pa neko će reći evropskih zakona koji upravo razmatramo na ovoj sednici predstavlja kozmetičko šminkanje Frankenštajna. Pretpostavljam da je narodni poslanik mislio na Frankenštajnovo čudovište, a ne na samog doktora Frankenštajna, ali nekako mi to korespondira sa drugim komentarima koje smo takođe mogli čuti sa opozicione strane i reči da mi ovim paketom zakona zapravo nekome zamazujemo oči. Biću umeren u svakom komentaru i reći ću samo da mislim da takve formulacije, takve vrste kritike zapravo nisu fer pre svega prema stotinama ljudi koji su učestvovali u normativnom procesu, koji su pisali ove zakone, izmene i dopune zakona, stotinama ljudi koji su učestvovali u javnim raspravama, uključujući, naravno, i predstavnike civilnog društva, a svakako nije fer ni prema kolegama iz Evropske komisije, koje su takođe naporno radile izrađujući komentare, proveravajući usklađenost ovih zakonskih rešenja sa pravnim tekovinama Evropske unije, ali dobro.
Imali smo prilike da čujemo i to kako se predsednik Vlade Republike Srbije prof. dr Đuro Macut kritikuje zbog toga što je odlučio da kao lekar nastavi brigu o svojim pacijentima. Znate, osnovni princip kojim se vodimo svi u Vladi Srbije jeste briga o ljudima i mislim da bi veoma pogrešno bilo, i u suštinskom smislu, ali i kao poruka, da predsednik Vlade Srbije nije nastavio da se brine o svojim pacijentima. I ta vrsta kritike, gde se navodno podvlači nekakav nedostatak posvećenosti predsednika Vlade zbog toga što pored posla koji premijerska funkcija podrazumeva brine i o svojim pacijentima, ta vrsta kritike dolazi od strane narodnog poslanika koji je svoju posvećenost radu u Narodnoj skupštini dokazivao tako što je u isto vreme uspevao i da sedi u ovoj sali i da brčka noge u Solunu. Toliko, pametnome dosta.
Čuli smo takođe i to da SNS predstavlja, citiraću: „najveću prepreku za pristupanje Srbije Evropskoj uniji“. I to čujemo od onih koji su vodili ovu državu u periodu od 2000. do 2012. godine, kada baš ništa suštinski nije učinjeno da bi se Srbija približila članstvu u Evropskoj uniji. Iako su im bila puna usta Evrope i Evropske unije preko deset godina, sve je to u suštini predstavljalo samo dimnu zavesu za pljačku i devastaciju naše države u tom periodu. Mi suštinski počinjemo da sprovodimo naš pristupni proces tek 2014. godine, kada otvaramo pristupne pregovore i hvatamo se ukoštac sa zahtevnim i temeljnim reformama. Podsetimo se, to je bilo u mandatu prve vlade Aleksandra Vučića. Takođe, prva pregovaračka poglavlja otvaramo u decembru 2015. godine, opet u mandatu prve vlade Aleksandra Vučića.
I govoriti o tome da je, bože moj, SNS nekakva prepreka pristupanju Srbije Evropskoj uniji je krajnje i neodgovorno i zlonamerno, jer veoma prigodno ignoriše jednu notornu činjenicu, a to je da je Republika Srbija jedina od svih država koje su kandidati za članstvo u Evropskoj uniji suočena sa izazovom – sopstvenim teritorijalnim integritetom. Naravno, taj izazov je upućen, između ostalog, i od strane 22, od 27, država članica Evropske unije. I to je činjenica koja ne može da se ignoriše. Za nas u SNS-u, za nas u Vladi Srbije, kao i za jednu dominantnu većinu građana Srbije, očuvanje teritorijalnog integriteta predstavlja apsolutni imperativ.
31/3 MZ/IR
I kada govore pojedini poslanici o tome da Srbija ove četiri godine u tom formalnom procesnom smislu nije napredovala na putu ka članstvu u Evropskoj uniji, naravno da oni ignorišu i činjenicu da smo pristupili SEPA prostoru i činjenicu da mi realizujemo našu reformsku agendu i povlačimo finansijska sredstva iz Plana rasta Evropske unije za Zapadni Balkan, ali u isto vreme ignorišu i to da mi taj formalni napredak u procesnom smislu nismo imali pre svega od onog momenta kada je počeo rat u Ukrajini i kada su pojedine države članice Evropske unije počele da insistiraju na stoprocentnom usklađivanju sa zajedničkom spoljnom bezbednosnom politikom Evropske unije, što u najkonkretnijem smislu znači pristupanje režimu ekonomskih sankcija protiv Ruske Federacije.
Ja znam da to za mnoge iz opozicije ne bi predstavljalo nikakav problem, jer nikakav problem im ne bi predstavljalo ni to da mi izgubimo one pozicije koje čvrsto držimo na političkom i diplomatskom frontu, braćeni upravo naš teritorijalni integritet i nimalo ne bi marili koliko bi te pozicije bile ugrožene ukoliko bi se odlučili da podlegnemo toj vrsti pritisaka.
I zato uvek ponavljamo da članstvo Srbije u Evropskoj uniji zahteva ozbiljan i odgovoran pristup, ozbiljnu i odgovornu politiku, a ne može biti svedeno na nekakav ideološki hobi ili kapric samozvane elite iz beogradskog kruga dvojke.
32/1 JJ/MP 16.10 – 16.20
Jer kada se svede na to, onda vidimo ono što smo mogli da vidimo u subotu, upravo u centru Beograda, veliki i vajni - Bože moj, proevropski skup, koji je okupio ne više od stotinak ljudi. E, to imate kao rezultat činjenice da samo u Srbiji od svih evropskih država, od svih država koje su kandidati za članstvo u Evropskoj uniji, mi imamo Evropski pokret koji se javno i otvoreno deklarisao i svrstao uz pojedine stranke tzv. proevropske opozicije. U svim drugim državama kandidatima, upravo evropski pokreti, dakle organizacije iz te mreže se nalaze u svojevrsnoj meta poziciji u odnosu na političke i dnevno političke podele i zagovaraju evropsku politiku i vrednosti pristupanja Evropskoj uniji. Samo kod nas dolazi do te vrste zloupotreba koja na kraju proizvodi upravo ovaj rezultat.
Nama je potreban široki društveni i društveno politički konsenzus kojim bismo kao prioritet postavili upravo članstvu Srbije u Evropsku uniju. Širok društveno politički konsenzus koji bi morao da obuhvati i vlast i opoziciju ili bar onaj njen tzv. proevropski deo, civilno društvo, profesionalne organizacije i sve ostale učesnike u društveno političkom životu, baš kao što takav društveno politički konsenzus je postojao u svim državama koje su u prethodnom periodu pristupile i postale članice Evropske unije ili kao što postoji u svim državama koje su danas kandidati.
Navešću vam samo jedan primer. Naši mediji možda ne izveštavaju toliko detaljno i precizno o tome koliko je uzavrela politička scena, recimo nama susednoj Albaniji, koliko desetina i stotina veoma nasilnih protesta se odvijaju na ulicama Tirane i drugih albanskih gradova. Imam prilike da čujem i to u Briselu na sednicama političke skupštine Evropske narodne partije kakav odnos ima albanska opozicija prema njihovoj vlasti i premijeru Ediju Rami, kojeg bez pardona nazivaju narkodiktatorom, govore o tome koliko ima političkih zatvorenika u današnjoj Albaniji, ali nigde uprkos svemu tome nećete čuti ni civilno društvo iz Albanije, ni njihovu opoziciju da zahteva da se zbog toga zaustavi evropski put države, da se ukinu nekakva finansijska sredstva, da se zavedu političke sankcije ili bilo šta slično. To je prisutno nažalost, samo kod nas.
I, kako naša tzv. proevropska opozicija zapravo zamišlja taj društveno politički konsenzus? Pa, verovatno tako da mi ulažemo svoju energiju, svoju posvećenost, svoj politički kapital u sprovođenje veoma teških i zahtevnih reformi koje su dobre i bitne za naše građane, ali koje nas ujedno približavaju članstvu Evropskoj uniji, a da oni za sve to vreme ne samo da nam ne pomažu, ne samo da nam lome noge, figurativno govoreći, na svakom koraku, već i da pritom otvoreno zahtevaju sankcionisanje naše države, ukidanje finansijskih fondova, odnosno preusmeravanje tih fondova sa pomoći za rekonstrukciju, izgradnju, sanaciju, naših škola, vrtića, domova zdravlja i sportskih terena ili sa zaštite životne sredine, da se sve to preusmeri, Bože moj na nevladin sektor i na njima naklonjene medije.
Ja u potpunosti mogu da razumem veliki broj mojih prijatelja i kolega iz SNS koji to sa potpunim pravom nazivaju svojevrsnim političkim mazohizmom i nisu spremni da više sami sebe dovodimo u tu poziciju žrtve. Jer u isto vreme ti koji opstruišu naš evropski put, a sami sebe zovu proevropskom opozicijom, koji se otvoreno zalažu, a čuli smo to recimo, od Borka Stefanovića da se ponovo otvore, čak i ona pregovaračka poglavlja koja smo u međuvremenu zatvorili, kao što su Poglavlja 25 i 26. E, oni dobijaju tapšanja po razmenu od strane mnogih onih iz Evrope, istih koji nas koji smo nosioci reformskih procesa kritikuju. To se zaista može nazvati političkim
32/2 JJ/MP
mazohizmom. Kada bismo posmatrali sve iz striktno partikularnog stranačkog partijskog ugla, pa za SNS bi verovatno bilo najisplativije da promenimo svoj pristup i svoju politiku.
Međutim, ono što nas razlikuje u odnosu na mnoge druge, možda i na sve druge, jeste što nikada, podvlačim, nikada nismo državne i nacionalne interese podređivali interesima naše stranke. I zato mi svoju politiku koja je bitna zbog boljeg života građana Srbije po tom pitanju, po pitanju članstva Srbije u Evropskoj uniji, nećemo menjati iako se nalazimo u jednoj situaciji i položaju koje svakako nije dugoročno održiv, upravo zbog nepostojanja društveno političkog konsenzusa i zbog jednog krajnje neodgovornog, da budem blag ponašanja tzv. proevropske opozicije.
Na koncu, mnogo je bilo reči od jutros o nekakvom zamrzavanju fondova, bože moj, milijardi i po evra na osnovu pojedinih naslova sa televizije N1. Moram vam reći, da sam ja takvih naslova se načitao u poslednjih godinu dana, ovo je bar deseti put da portali poput N1, Nove S, prenose takve bombastične vesti.
A šta je zapravo istina i sa tim ću zaključiti, istina je da uz sve probleme koje imamo, Srbija je kada govorimo o apsolutnim vrednostima i dalje lider u povlačenju finansijskih sredstava iz plana rasta EU za zapadni Balkan. Dakle, posmatrano apsolutnim vrednostima, sa 168 miliona evra koji su odobreni za isplatu Republici Srbiji, kroz predfinansiranje i prvu tranšu koja je odobrena u januaru mesecu, taj iznos je veći u odnosu i na Crnu Goru i Severnu Makedoniju, Albaniju, sve ostale partnere koji su obuhvaćeni planom rasta, a nekima još uvek nije odobreno ništa, a nekima su čak sredstva koja su na raspolaganju zbog kritičnih kašnjenja u usvajanju i sprovođenju Reformske agende umanjena za deset procenata. Toliko i zahvaljujem se.

Hvala vam.
Na član 77. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Narodni pokret Srbije – Novo lice Srbije.
Reč ima narodni poslanik, Miloš Parandilović.

U kakve sve ubice energije vi gajite u svojim redovima, alal vam vera.

Ali, pošto ste napravili Zakon o zaštiti potrošača, pa ga sad kao modifikujete kroz ove amandmane, vi ste u stvari ubice potrošača. Vi potrošače u ovoj zemlji gazite nemilosrdno da nemilosrdnije ne može biti. Plate su 50% ili 30% evropskih, a cene najosnovnijih životnih namirnica su iste ili jače nego u najrazvijenijim zemljama Evrope i sveta. I, onda pustite genijalce da gomilom praznoslovlja zatrpavaju suštinu koja se ovde dešava, to je da vi pokušavate da orobite sopstveni narod. Pa, pošto vam se on kruni i beži iz ove zemlje, vi dovodite Nepalce, Induse, Indokince i tako dalje.

Ali, pošto ćete vi kao skupina i kao kriminalna hobotnica Aleksandra Vučića morati da položite račune, vaše praznoslovlje, to je loša vest za vas, vas neće spasiti i gomile besmislica koje danas pričate od odgovaranja za nepočinstva prema ovom narodu. Ovakvu skupinu izdajnika na čelu sa Aleksandrom Vučićem Srbija nikada nije imala u svojoj istoriji. Sve ste prodali belosvetskoj bulumenti šta god je ko ponišio i to sve pod parolom patriotizma. Čoveče, pa vama, Kurti šalje svojim autobusima Albance da vam pojačavaju broj ljudi na Vučićevim skupovima dok paralelno sa tim zauzimaju četiri opštine i vi pričate o nekim pobedama, o nekim uspesima i ne znam ni ja o čemu. I, vi ste skupili ovu skupinu ovde koju niko nikad nigde ne bi mogao da okupi na jednom mestu, samo je za rukom pošlo Aleksandru Vučiću da nam ispiraju

32/3 JJ/MP

mozak. Neki služe tu da kvare igru, da ispiraju mozak, neki su agresivni, neki su vrlo niskih frekvencija kada je humor u pitanju i to ste vi sve izmiksali ovde i držite nas ovde kao taoce. Ali, vreme odgovornosti stiže.

Hvala vam.
Na član 78. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Narodni pokret Srbije – Novo lice Srbije.
Da li neko želi reč?
Izvolite, gospodin Parandilović.
33/1 GD/CG 16.30 - 16.40

Ja bi te zamolio, Ana Brnabić, da sledeći put kao predsedavajući i kad ja završim svoje izlaganje se ponašaš ovako kako se ponašaš sada, da nastaviš da čitaš i da vodiš Skupštinu, a ne da ti pričaš ko je ovde gej, ko nije. Ja i ti nikada nismo isti bili, niti ćemo biti. Ti si ništarija Aleksandra Vučića koju on menja od mesta premijera do mesta šefice parlamenta. Služiš kao podanik ovom režimu i bogatiš se.

Da imate imalo pameti i dostojanstva vi biste znali šta pričate sa svih pozicija, a ne biste puštali ove razno-razne ovde koje ste okupili, da ne koristim izraze, koji ne znaju više ni šta pričaju, lupetaju, bulazne. Vi izričete opomene opoziciji i vodite rat protiv opozicije.

To nije ništa čudno jer vi vodite rat i protiv sopstvenih građana. Protiv građana svoje zemlje vi vodite rat. Kad vam oni ne odgovaraju, kada vam pobuna ne odgovara vi tražite aktivno drugi narod. Zato i dolaze stranci ovde da rade, Srbi odoše. Srbija se prazni od Srba.

Ljudi, jel vidite vi to. Da li ste imuni na to? Da li vam je potpuno svejedno? Odoše vam Srbi iz Srbije, alo. Nema ih. Svaki drugi kiosk Azijat. U kuhinjama, u restoranima konobari Azijati. Gubi vam se narod, ljudi.

S kim vodite rat vi više ovde? Kome vi delite dijagnoze? Vi nemate narod svoj. Beži od vas jer ste nenormalni i tako se ponašate.

Gazite svakoga ako drugačije misli, prozivate, medijski linčujete. Napravili ste svoje falange. Pa Duče bi vam pozavideo iz groba da ustane. Svoju policiju pravite. Delite značke kriminalcima.

Ne znamo više ni ko nas bije po ulicama - da li su policija ili im je lokalni komesar SNS-a dao značku da bije ovaj narod, a narod vam beži.

Za 15 godina ovde će se Srbi brojati u desetinama hiljada, a ne u milionima, kao što je dana. I vi sedite, pričate neke pesmice, evropski standard, zaštita potrošača, brinete se kao Sara Pavkov o evropskom otpadu. Mladost vam curi i kruni se iz ove zemlje. Ako ste vi normalni, bog me ubio.

Izričem vam drugu opomenu, u skladu sa članom 109. opomena se izriče narodnom poslaniku koji i pored upozorenja predsednika Narodne skupštine govori o pitanju koje nije na dnevnom redu. To vam je jedan osnov, a imate i ove ostale - koji se neposredno obraća drugom narodnom poslaniku koji prekida govornika u izlaganju ili drugim postupcima narušava red na sednici. Dakle, imate drugu opomenu.
Sada reč ima Marijan Rističević.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, ja sam hteo da reklamiram član 106. i član 107. dostojanstvo Narodne skupštine, a vi ste već obavili pola posla, ali prethodni govornik koji je dobio opomenu zasluženo je ipak izgovorio jednu istinu. Gospođo predsedavajuća, niste vi isti kao on i tu je u pravu - vi volite žene, a on muškarce. Hvala.

Idemo dalje.
Na član 79. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Narodni pokret Srbije - Novo lice Srbije.
Da li neko želi reč?
Reč ima Miloš Parandilović.
Izvolite.
33/2 GD/CG

I vi ste, gospoja Brnabić, samo meni videli dve opomene? Od celokupne diskusije danas sve što ste vi izvukli je - dve opomene za Parandilovića. Da li je tako? Uvrede s druge strane ne vidite.

Da li smete, gospoja Brnabić, da citiram vaše poslanike šta su pričali, da li smete, ovu skupinu bezumnika koju ste okupili tamo? Izrecite i 15 opomena. Oni dobacuju, vređaju, rade šta god hoće, a vi vidite samo opomene za mene. Mislite da će to da me ućutka, da se toga plašim?

Nemam ja problem lične prirode sa vama, iako više ne mogu fizički da vas gledam. Ja imam problem sa tim što vi radite državi Srbiji. To mene boli, što rasturate bespošteno svoju zemlju, što ste je zadužili i unakazili za ovih 15 godina vladavine, što nije niko u prethodnih hiljadu. To je problem koji ja imam sa vama. Zato ja unosim deo sebe i deo emocija u svoj govor - zato što razvaljujete svoju zemlju.

Vi meni možete da pričate šta hoćete. Možete da izričite opomene koliko hoćete. Ja sam svestan da kada gurneš prst u osinjak i u kartel da ide odgovor s druge strane. Ne plašim vas se uopšte i ne da vas se ne plašim nego vas izazivam.

Nastavite. Ja vas podstičem da vi dajete meni opomene. Oni neka vređaju nas, vi dajte meni opomene. Nemam ja problem sa tim, bre. Ja nemam nikakav problem sa tim. To je najmanja žrtva koju ja mogu da podnesem da bi mafiji rekao da je mafija. Žao mi je, vi ste to.

Kada Spajdermeni i Supermeni budete, ja ću vas tako oslovljavati. Sada dok ste mafija i podanici Vučićevi, ja moram tako da vas zovem. Ja ne mogu da izmišljam drugu terminologiju.

Ne znam koliko je teško da razumete da treba da pričate makar tangentalno o ovim amandmanima. Evo, vređajte, a pričajte o amandmanima.
Vaše kolege su se spremale za amandmane. Evo, Ivana Rokvić, Bora Novaković i Uroš Đokić, svi su pričali o amandmanima, a samo vi nemate pojma o čemu se priča. Pojma nemate o čemu se priča. Da li mislite da je to u redu?
Ne izričem ja vama opomene zato što vi nekog vređate. Vi od kako ste postali prvi dan narodni poslanik, vi ništa drugo niste radili nego ste vređali, nego zato što ćete se naučiti da poštujete Narodnu skupštinu, Poslovnik i dnevni red. Hoćete - hoćete, nećete - nikakav problem. Slobodno društvo, slobodna zemlja. Sledeće vam je oduzimanje reči, tako da ćemo raditi kako treba u ovoj Skupštini, a vi slobodno. Dakle, niko vas se ne plaši. Možete da pričate uvrede. Ništa drugo ni ne umete da pričate, ali pokušajte da pročitate kakvi su amandmani pa da pričate o njima.
Na član 80. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Narodni pokret Srbije - Novo lice Srbije.
Da li neko želi reč?
Reč ima gospodin Parandilović.
Upozoravam vas, neću vam dati da pričate o bilo čemu drugom osim o amandmanu. Sledeće je oduzimanje reči.
Molim i zamenika šefa vaše poslaničke grupe, gospodina Novakovića, da mi pomognete u ovome.
Dakle, ja ne želim da oduzimam reč, ali ovo više neću dopustiti.
Izvolite, pričajte o amandmanu.