Hvala.
Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani narodni poslanici, uvaženi građani Srbije.
Počinjem sa Predlogom odbrane Predloga Zakona o zaštiti potrošača.
Zaštita potrošača se vrlo dinamično razvijala u Republici Srbiji u prethodnih gotovo 25 godina, od momenta kada gotovo da nije postojao poseban propis koji bi uređivao ovu važnu oblast već su postojala određena pravila u pojedinim zakonima do donošenja prvog posebnog zakona, Saveznog zakona o zaštiti potrošača već daleke 2002. godine koji je definisao osnovana prava, kao što su pravo na zadovoljenje osnovnih potreba, bezbednost, informisanost, izbor, uredio obaveze trgovaca poput izdavanja računa, isticanja cena i već tada prepisao vansudsku zaštitu potrošača.
Zakon iz 2005. godine je sveobuhvatno uredio ovu oblast i uveo posebne oblike zaštite u oblasti usluga, potrošačke kredite i jasnije definisao prodaju na daljinu.
Zakonom iz 2010. godine počeo je proces usklađivanja sa Direktivama EU. Ovaj zakon je uveo detaljnija pravila o ugovorima na daljinu i van poslovnih prostorija. Ovaj proces je nastavljen Zakonom iz 2014. godine, koji je uveo nove mehanizme zaštite, jačanje uloge Udruženja potrošača i bolje definisao kolektivne interese potrošača.
Važeći Zakon iz 2021. godine, dodatno je unapredio oblast vansudskog rešavanja sporova i uveo registar „Ne zovi“ za zaštitu od neženjenih komercijalnih poziva.
U ovom procesu rano je prepoznata važnost zaštite potrošača, pa je Ustavom iz 2006. godine priznata zaštita potrošača kao ustavna kategorija.
Predlog Zakona o zaštiti potrošača koji je pred vama predstavlja deo kontinuiranog procesa koji treba da obezbedi viši stepen zaštite potrošača u novijim tržišnim uslovima sa jedne strane, i dalje usklađivanje sa standardima EU sa druge.
Postojeće zakonodavno rešenje ne može da odgovori na izazove koji su povezani sa razvojem tehnologija.
U poslednjih nekoliko godina ključni pokretač rasta tržišta je elektronska trgovina koja kao moderan način prodaje nudi veliki broj pogodnosti za potrošače ali i trgovce, jer pruža lakši pristup proizvodima, udobniji način kupovine i potencijalno niže cene.
Statistički podaci pokazuju da je elektronska trgovina postala jedan veoma popularan, odnosno sve popularniji vid kupovine roba i usluga i među građanima Republike Srbije.
Broj transakcija i njihova ukupna vrednost ukazuju na promenu u potrošačkim navikama i veću otvorenost ka digitalnim kanalima.
14/2 JD/JG
Tokom prošle 2025. godine, zabeležen je rekordan rast broja internet kupovina izvršenih platnim karticama i elektronskim novcem praćen stabilnim rastom broja novih internet prodavnica u Srbiji.
U toku 2025. godine obavljeno je čak 110.000.000 internet kupovina što nam ukazuje na to da je u proseku tokom prošle godine na dnevnom nivou realizovano više od 303.000 internet kupovina, dodatno potvrđujući sve širu primenu digitalnih platnih kanala među korisnicima, to je povećanje od čak 34,3% u odnosu na 2024. godinu.
Od ukupnog broja internet kupovina obavljenih u 2025. godini više od dve trećine transakcija je izvršeno u domaćoj valuti.
Takođe, ovaj trend je pratio i povećanje broja internet prodavnice koji je porastao u 2025. godini na 5.632, što je za 906 više nego godinu dana ranije. To je u poređenju sa 2020. godinom čak povećanje od gotovo tri puta.
Kada je reč o valutama osim dinarske kupovine registruje se značajna vrednost kupovine u evrima, a onda prate dolari i švajcarski franci.
S obzirom na obavezu Republike Srbije da svoje zakonodavstvo usklađuje sa pravnim tekovima Evropske Unije, Predlog zakona predstavlja rezultat prenošenja potrošačkih direktiva Evropske Unije i to 2019/770, 2019/771, 2019/2161 koje su odgovor na promene koje se ubrzano dešavaju na digitalnom tržištu.
Direktivom 2019/770 se utvrđuju pravila koja se odnose na ugovore za isporuku digitalnog sadržaja ili digitalnih usluga. Prvi put se regulišu prava i obaveze povodom ugovora o isporuci digitalnog sadržaja kao što je računarski program, audio-zapis, video-zapis, digitalne igrice, elektronske knjige i digitalnih usluga, kao što je „streaming“, „Netflix“, „Spotify“ društvene mreže komunikacija kao što je „WhatsApp“, usluge skladištenja podataka „Claude“, usluge elektronske trgovine.
To znači da je predviđena odgovornost trgovca za svaku neisporuku digitalnog sadržaja ili digitalne usluge, za svaku neusklađenost digitalnog sadržaja ili digitalne usluge koje postoje u trenutku isporuke i koja postane očigledna u roku od dve godine od zaključenja ugovora.
Direktiva 2019/771 primenjuje se na kupoprodajne ugovore između potrošača i trgovca koji za predmet imaju robu, uvodi se i roba sa digitalnim elementom.
Novinu predstavlja uvođenje subjektivnih i objektivnih zahteva za saobraznost robe. Subjektivni zahtevi su oni koje su ugovorne strane ugovorile, na primer, da se uklapa opis, vrstu, količinu, kvalitet i da poseduje ugovorena obeležja, da odgovara dogovorenim svrhama, a objektivni zahtevi su oni koji su uobičajeni za određenu vrstu robe, da odgovara za namene za koje se slična roba inače koristi, da odgovara uzorku ili modelu prikazanom potrošaču, da se isporučuje sa dodacima, uputstvima i pakovanjem koje potrošač opravdano može očekivati i da poseduje kvalitete i svojstva koje potrošač može opravdano očekivati.
S obzirom na dostupnost robe sa digitalnim elementima novine predstavljaju zahtevi da se roba isporuči sa ažuriranjima, da poseduje funkcionalnost, kompatibilnost, interoperabilnost, da bude isporučena sa svom dodatnom opremom i uputstvima, uključujući uputstva za instalaciju, korisničku podršku, kako je utvrđeno ugovorom o prodaji.
15/1 GD/IR 15.25 – 15.35
Direktiva 2019/21-61, koja se u EU naziva Omnibus direktiva i predstavlja pravni akt EU, koji menja i dopunjuje više postojećih direktiva odjednom, umesto da se svaki menja pojedinačno.
Ova direktiva jača zaštitu potrošača, naročito u digitalnom okruženju i onlajn trgovini. Propisane su dodatni zahtevi za internetsku prodaju koji obuhvataju veću transparentnost. Na primer, da li je prodavac sa platformi trgovac ili fizičko lice. Kako se rangiraju proizvodi, na primer - šta je bolje rangirano. Istinitost popusta - trgovci moraju jasno pokazati prethodnu cenu pre popusta da bi se sprečile lažne akcije. Zabranjuje se, obmanjujuća praksa, prodaja istog proizvoda sa različitim kvalitetom u različitim državama. Zabranjuju se lažne recenzije ili manipulacija recenzijama. Trgovac mora obavestiti potrošača ako je cena personalizovana na osnovu automatskog odlučivanja.
U delu koji se odnosi na regulisanje nepravičnih ugovornih odredbi u potrošačkim ugovorima, određene nepravične ugovorne odredbe koje su bile nepravične, ali je trgovac mogao da dokazuje suprotno, nalazile su se na tzv. sivoj listi nepravični ugovornih odredbi, sada se nalaze na tzv. crnoj listi i odnosi se naročito na odredbe kojima se ograničava ili je isključuje odgovornost trgovca ako ne ispuni ugovor u celini ili delimično, odredbe koje potrošaču oduzimaju pravo da prebije svoja potraživanja sa potraživanjima trgovca i odredbe o automatskom, odnosno prećutnom produženju ugovora na određeno vreme ako je rok za otkaz nerazumnog kratak.
Pored obaveze harmonizacije sa evropskim zakonodavstvom, radilo se i na usklađivanju sa zakonima u domaćem zakonodavstvu i pronalaženju odgovora na određene pojave u praksi. Izvršeno je usaglašavanje sa Zakonom o duvanu, pa je u odredbi koja se odnosi na posebnu zaštitu maloletnika, pored zabrane prodaje alkoholnih pića i duvana, dodato da se zabrana odnosi na duvanske i srodne proizvode, elektronske uređaje za zagrevanje duvanskog, odnosno biljne proizvode i elektronske cigarete.
Vodilo se računa i o Zelenoj agendi, na šta dodatno utiče i zamena neispravne robe novom. Da bi akcenat bio na popravljanju robe, a ne da se neispravna roba baca i time dodatno zagađuje okolina, uvedeno je pravilo za isporučenu robu koja nije sabrazna ugovoru i gde se nesaobraznost pojavi u roku od 30 dana od dana isporuke robe potrošaču, da potrošač ima pravo da bira između zahteva da se nesaobraznost otkloni zamenom, odgovarajućim umanjenjem cena ili da izjavi da raskida ugovor. Ovde je razlika u odnosu na važeći zakon gde je ovaj rok od šest meseci. Zabranjuje se trgovcu da naplati utvrđivanje nesaobraznosti robe, što predstavlja odgovor na praksu određenih trgovaca.
Kod pružanja usluga od opšteg ekonomskog interesa, novina je da je trgovac dužan da pre podnošenja predloga za izvršenje radi namirenja novčanog potraživanja, potrošača lično obavesti o postojanju duga i ostavi rok od 15 dana za izmirenje predmetnog potraživanja.
Takođe, značajnu novinu predstavlja uvođenje instituta prekrivene kupovine za utvrđivanje postojanja nepoštene poslovne prakse. Ovaj institut može da se primenjuje prilikom inspekcijskog nadzora.
Ono što posebno ističemo kao novinu u ovom zakonu to je obaveza objavljivanja i ažuriranja cenovnika u realnom vremenu. Sa svakom promenom cene kako maloprodajnim objektima, internet prodavnicama, tako i na nacionalnom portalu otvorenih podataka, koja treba da obezbedi transparentnost tržišta, omogući potrošačima da donose razumne i informisane ekonomske odluke.
15/2 GD/IR
Podsetiću da je naša Uredba o ograničenju , koja je istekla krajem februara, prvi put smo kreirali bili tu bazu otvorenih podataka zajedno sa Kancelarijom za IT, gde je obaveza bila da trgovci koji su bili pod Uredbom obaveštavaju na nedeljnom nivou, sada po ovom zakonu ovo će biti dnevna obaveza koja će svakako omogućiti transparentnost i praćenje cena velikog broja proizvoda za veliki broj trgovaca od strane potrošača.
I kada su novčane kazne u pitanju, ovaj predlog zakona predviđa njihovo povećanje u smislu sankcionisanja i njegove uspešnije primene.
U određenim članovima predloga zakona predviđeno je donošenje podzakonskih akata od strane nadležnih ministara, s obzirom na potrebu preciziranja odredbi radi mogućnosti primene zakonskih rešenja.
Ističem da su prilikom izrade predloga zakona aktivno učestvovali kako predstavnici zainteresovane javnosti, udruženja za zaštitu potrošača, predstavnici trgovaca, organi organizacije. Na ovaj način se stvara balans između tržišnih principa sa jedne strane i socijalne odgovornosti i pravičnosti sa druge, poštovanje zakona i dobrih poslovnih običaja u ovoj oblasti nije samo interes ekonomski slabije strane potrošača, već i trgovaca koji se na taj način angažuju u fer i konkurentskoj borbi na tržištu.
Tokom zakonodavnog procesa, nacrt zakona je dostavljen Evropskoj komisiji radi ocene usaglašenosti sa napred navedenim direktivama.
Po primedbama Evropske komisije je u velikoj meri postupljeno, osim u onim segmentima koji se ne mogu još uvek primeniti, s obzirom da Republika Srbija nije članica EU. Na ovaj način postignut je visok stepen usaglašenosti ovog zakona sa propisima EU.
Predložena rešenja sadržana u predlogu zakona će značajno uticati na unapređenje konkurentnosti domaćih privrednih subjekata, prvenstveno kroz jačanje pravne sigurnosti i transparentnosti na tržištu. Dodatna korist proizilazi iz usklađivanja sa jedinstvenim pravilima EU. Privredni subjekti više neće biti ograničeni samo na lokalno tržište, već će moći da plasiraju svoje proizvode i usluge širom zemlje i sveta.
Takođe, uvođenje transparentnih uslova za oglašavanje, formiranje cena i dostupnost informacija dodatno će podstaći konkurenciju, stvarajući ambijent za slobodnije i poštenije tržišno nadmetanje. Hvala.

Hvala vam.
Sada reč ima potpredsednik Vlade, ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić.
Izvolite.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, dame i gospodo poslanici, dozvolite da vas sve pozdravim posle određenog vremena.
Mada nisam u potpunosti spreman za višesatni boravak u Skupštini, smatrao sam da je korisno da obrazložim predlog zakona koji se nalazi pred vama. Reč je o Predlogu zakona o sprečavanju i suzbijanju trgovine ljudima i zaštiti žrtava.
Polazna osnova za izradu zakonskog teksta kojim se uređuje oblast trgovine ljudima predstavljala je analiza stanja koja je pokazala da se problemi uočeni u ovoj oblasti prvenstveno ogledaju u nepostojanju jedinstvenog institucionalnog organizacionog okvira, jasno definisane koordinacije i saradnje relevantnih subjekata, kao i nedostatak multidisciplinarnog pristupa u sprečavanju i suzbijanju trgovine ljudima.
15/3 GD/IR
Sve to je uslovilo neefikasno pružanje pomoći, podrške i zaštite žrtvama trgovine ljudima, otkrivanje i dokazivanje krivičnog dela, krivično gonjenje i procesuiranje počinilaca krivičnog dela trgovine ljudima i srodnih krivičnih dela.
Zaključeno je i da su nedovoljno precizno određene nadležnosti ključnih subjekata u sprečavanju u suzbijanju trgovine ljudima i to Saveta za borbu protiv trgovine ljudima, Nacionalnog koordinatora za borbu protiv trgovine ljudima i Nacionalnog izvestioca za oblast trgovine ljudima, kao i Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima. Kao što vidite, ima toliko puno ovih subjekata da prosto je teško i navesti sve, a kamoli da oni u praksi funkcionalno i operativno sarađuju.
U postojećem sistemu detektovano je i neujednačeno postupanje relevantnih subjekata u borbi protiv trgovine ljudima, bez vođenja jedinstvenih statističkih podataka i evidencija o žrtvama. Posledice su se ogledale u nedovoljno efikasnom sprečavanju i suzbijanju trgovine ljudima, kao i u nesrazmernom broju između formalno identifikovanih žrtava trgovine ljudima i broja oštećenih krivičnim delom trgovine ljudima.
Imajući u vidu sve ovo što sam rekao, a u cilju prevazilaženja uočenih problema u ovoj oblasti, a podsetiću da za vreme mog prvog mandata kao ministra unutrašnjih poslova, to je bilo od 2008. do 2012. godine, pa od 2012. do 2014. godine, to krivično delo je na neki način se po prvi put i javljalo u našem zakonodavstvu i da su i tada postavljeni temelji i uspostavljene sve ove institucije o kojima sam malopre govorio, ali da svi ovi problemi nisu prevaziđeni i nije uspostavljen efikasan sistem koji će odgovoriti na izazove savremenog društva i zato se pristupilo izradi ovog zakona i po prvi put je ova oblast barem pokušano da se ona uredi zakonom sistemski.
16/1 TĐ/CG 15.35 – 15.45
Prvenstveno predlogom ovog zakona je uspostavljen Nacionalni institucionalni mehanizam za sprečavanje i suzbijanje trgovine ljudima kojim su obuhvaćeni svi relevantni subjekti i njihove nadležnosti, odnosno mere i radnje koje se preduzimaju na sprečavanju i suzbijanju trgovine ljudima i u pružanju pomoći, podrške i zaštite žrtava trgovine ljudima. Pored nadležnih organa, navedenim mehanizmom obuhvaćena su i udruženja za pružanje podrške, pomoći i zaštite žrtava trgovine ljudima i Crveni krst Srbije.
Nacionalni institucionalni mehanizam čine sledeći subjekti: Savet za borbu protiv trgovine ljudima, Nacionalni koordinator za borbu protiv trgovine ljudima, Zaštitnik građana, odnosno Nacionalni izvestilac u oblasti trgovine ljudima, policija, javna tužilaštva, sudovi, Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima, ministarstva nadležna za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja uključujući Inspektorat za rad i reprezentativne sindikate, porodičnu zaštitu, za obrazovanje i vaspitanje, zdravlje, pravosuđe, informisanje, telekomunikacije i spoljne poslove, Komesarijat za izbeglice i migracije, centri za socijalni rad i druge ustanove socijalne zaštite, pružaoci zdravstvene zaštite, ustanove obrazovanja i vaspitanja, udruženja koja se bave sprečavanjem trgovine ljudima, pružanjem pomoći i zaštite žrtava, Crveni krst Srbije i lokalni timovi za borbu protiv trgovine ljudima.
Polaznu osnovu za izradu Predlog zakona predstavljala je analiza stanja koja je dala određene statističke podatke. Republika Srbija i dalje u velikoj meri predstavlja zemlju porekla, tranzita, ali i zemlju konačne destinacije za žrtve trgovine ljudima. To su podaci iz procene pretnje od teškog i organizovanog kriminala iz 2019. godine.
U periodu od 2017. do 2022. godine od strane Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima identifikovano je 320 žrtava trgovine ljudima. Većinu indentifikovanih žrtava čine žene, preko 75%, takođe iz godišnjih izveštaja Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima. Žene su, pre svega, izložene seksualnoj eksploataciji, dok su skoro polovina identifikovanih žrtava deca, oko 40%. Državljani Republike Srbije čine većinu identifikovanih i pretpostavljenih žrtava trgovine ljudima, dok se strani državljani identifikuju u manjim brojevima. U Republici Srbiji prepoznata je unutrašnja trgovina ljudima u kojoj se ceo proces trgovine ljudima – od vrbovanja do eksploatacije – odvija u Republici Srbiji.
Donošenje zakona o sprečavanju i suzbijanju trgovine ljudima i zaštiti žrtava, koji će na sveobuhvatan način urediti oblast trgovine ljudima, ključna je reformska aktivnost u okviru programa za borbu protiv trgovine ljudima u Srbiji za period od 2024. do 2029. godine sa pratećim Akcionim planom za period od 2024. do 2026. godine koji je usvojen na sednici Vlade 20. marta 2024. godine.
Rešenjem ministra 8. oktobra 2024. godine obrazovana je interresorna Radna grupa za izradu Nacrta zakona kojim je predsedavao rukovodilac Kancelarije za koordinaciju aktivnosti u borbi protiv trgovine ljudima i Nacionalni koordinator za borbu protiv trgovine ljudima. Članovi su bili predstavnici MUP-a, Kancelarija za koordinaciju aktivnosti u borbi protiv trgovine ljudima Uprave kriminalističke policije, Uprave granične policije i Sekretarijata, Ministarstva pravde, Vrhovnog javnog tužilaštva, prekršajnog apelacionog suda, Vrhovnog suda, Upravnog suda, Komesarijata za izbeglice i migracije, Zaštitnika građana, Ministarstva za evropske integracije, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima, Ministarstva prosvete, Ministarstva zdravlja, Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, Višeg suda u Beogradu, kao i pet organizacija civilnog društva koje su izabrane u okviru javnog poziva koje je sprovelo
16/2 TĐ/CG
Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u saradnji sa MUP, „Astra“ iz Beograda, „Atina“ iz Beograda, „Svet reči“ iz Velike Plane, „Sloboda nema cenu“ iz Novog Sada i Centar za devojke iz Niša.
Rešenjem je bilo predviđeno da Radna grupa u svoj rad može uključiti i po potrebi pozivati državne i druge organe i organizacije, naučne i stručne institucije, pojedince, međunarodne organizacije, donatore itd. Zato su tu bili uključeni i predstavnici Ministarstva za brigu o porodicu i demografiju, kabinet ministarke bez portfelja zadužene za koordinaciju aktivnosti u oblasti rodne ravnopravnosti, sprečavanja nasilja nad ženama i ekonomskog i političkog osnaživanja žena, Inspektorata za rad, Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine, Republičkog sekretarijata za javne politike i Crvenog krsta Srbije.
Ministarstvo unutrašnjih poslova je u cilju obaveštavanja javnosti i omogućavanja učešća svih zainteresovanih strana i ciljanih grupa u proces izrade nacrta zakona realizovalo proces konsultacija na portalu i-konsultacija u periodu od 21. oktobra 2024. do 15. januara 2025. godine, a nakon toga je sprovedena i javna rasprava od 22. maja do 10. juna 2025. godine.
Evropska komisija je dala pozitivno mišljenje na Nacrt zakona o sprečavanju i suzbijanju trgovine ljudima i zaštiti žrtava u Srbiji. Ovo mišljenje je usledilo nakon javne rasprave. Evropska komisija je ocenila da su predložena rešenja usklađena sa evropskim direktivama u ovoj oblasti, što je bio ključni uslov za dobijanje pozitivne ocene.
Donošenje posebnog zakona u ovoj oblasti kojim će se uspostaviti jedinstveni i sveobuhvatni sistem mera i radnji, a u cilju sprečavanja i suzbijanja trgovine ljudima, zaštite ljudskih prava žrtava i pružanja pomoći i podrške žrtvama, kao i uspostavljanje institucionalno organizovanog sistema, donosi ključne promene. Srbija se opredelila za tzv. socijalni put u kojem postupak identifikacija i pomoći za žrtve trgovine ljudima podrazumeva dodelu statusa žrtve u svrhu pružanja dugoročne pomoći, a koji sprovode nadležni subjekti socijalne zaštite i udruženja. Na jednom mestu prepoznata su sva prava koja ostvaruju žrtve – pravo na informisanje, pravo na slobodan izbor i pristup uslugama pomoći i podrške, pravo na period za oporavak i razmišljanje, pravo na privremeni boravak, pravo na dobrovoljni povratak, pravo na psihološku pomoć i zaštitu fizičkog i psihičkog integriteta, pravo na zdravstvenu zaštitu, pravo na privatnost i zaštitu podataka o ličnosti, pravo na podršku i pomoć u postupku, pravo na besplatnu pravnu pomoć, pravo na prevodioca i tumača, pravo na nekažnjavanje, pravo na radnu inkluziju, pravo na socijalnu zaštitu, pravo na obrazovanje, pravo na novčanu nadoknadu i pravo na siguran smeštaj.
Propisane su preventivne aktivnosti u sprečavanju trgovine ljudima koje razvijaju i preduzimaju nadležni subjekti u cilju jačanja svesti građana protiv svih oblika trgovine ljudima i obeshrabrivanja potražnje u odnosu na lica koja su izložena riziku od trgovine ljudima, odnosno osetljive grupe kod kojih je povećana ranjivost usled njihovog zdravstvenog i fizičkog stanja, ekonomske situacije i drugih okolnosti, što uzrokuje lošiji kvalitet života i viši stepen rizika od siromaštva i socijalne isključenosti.
Takođe su propisane evidencije i obrade podataka o žrtvama trgovine ljudima. Centralnu evidenciju o žrtvama trgovine ljudima vodi Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.
Na kraju, želim da kažem da je to jedan od zakona koje priprema Ministarstvo unutrašnjih poslova. Inače, svi ovi zakoni su predviđeni Reformskom agendom koja je usvojena pre nego što sam ja postao ministar unutrašnjih poslova.
16/3 TĐ/CG
Između ostalog, predviđen je i ovaj zakon, obavljena je javna rasprava. Ovaj zakon je odavno dobio zeleno svetlo od Evropske komisije i svih drugih nadležnih relevantnih međunarodnih institucija. Naročito se Stejt department svake godine bavi stanjem u ovoj oblasti i daje ocene o svim zemljama, uključujući i Srbiju.
17/1 AL/MT 15.45 – 15.55
Takođe, na javnoj raspravi se nalaze i zakon o oružju i municiji. Takođe se nalazi i zakon o unutrašnjim poslovima koji bi trebalo da zameni dosadašnji Zakon o policiji. Taj zakon je donet još pre. Ja sad ne mogu tačno da se setim koje godine je donet. I ne znam zašto je uopšte inicirana promena Zakona o policiji i zašto se donosi zakon o unutrašnjim poslovima, ali tako je zapisano u reformskoj agendi i neka tako i bude.
Ali, u svakom slučaju, zakon o unutrašnjim poslovima je otvoren, pošto vi znate da je javna rasprava otvorena za sve primedbe, uključujući i one koji nisu želeli da učestvuju u javnoj raspravi ranije ali sada su se uključili i bili su prisutni na Kriminalističko-policijskoj akademiji prilikom rasprave. Ovaj zakon ne sadrži, po mišljenju čak i tih grupacija, neke sporne odredbe o kojih su se lomila koplja u nekom prethodnom periodu. Ali, u svakom slučaju, to će biti na dnevnom redu ukoliko dođe do zelenog svetla, ako se dobije pozitivno mišljenje od Evropske komisije.
Takođe, pripremićemo i odgovore na sve ono što ste postavljali kao pitanja u današnjoj raspravi.
Želim da pozovem sve da glasaju za ovaj zakon zato što je taj zakon pre svega u interesu žrtava trgovine ljudima. To je veoma osetljiva tema i tema koja prevazilazi sva politička pitanja, sve političke razlike. Mislim da ukoliko ima nekih amandmana ili primedbi koje mogu da poboljšaju tekst zakona da smo mi već spremni da o tome razgovaramo. Ali isto tako, imajte u vidu da je ovaj zakon već dugo na čekanju, u smislu toga da ima zeleno svetlo i da je, ja mislim, čak možda i prvi od svih ovih zakona dobio zeleno svetlo Evropske komisije i Saveta Evrope. Hvala vam puno. Želim sve da vas pozdravim. Nećete se mene tako lako rešiti. Tako da, evo, biću i dalje ovde sa vama koliko god mogu. Hvala vam.

Hvala.
Sada reč ima ministarka za građevinarstvo, infrastrukturu i saobraćaj, Aleksandra Sofronijević.
Izvolite.

Hvala, predsednice Skupštine.
Poštovane predsednice Skupštine, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, ja ću se kratko osvrnuti na dva predloga zakona. To su zakon o transportu opasne robe i zakon o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju.
Prvo ću vam reći nekoliko rečenica o zakonu o transportu opasne robe. Oblast transporta ove opasne robe u drumskom, železničkom i vodnom saobraćaju uređena je već Zakonom o transportu opasne robe od 2016. godine, ali je uređena i podzakonskim aktima i potvrđenim međunarodnim sporazumima. Zakon o transportu opasne robe je materijalni propis koji uređuje transport opasne robe u drumskom, železničkom i vodnom saobraćaju, kojim su postavljeni osnovi za harmonizaciju nacionalnog zakonodavstva sa međunarodnim sporazumima u oblasti transporta opasne robe.
Osnovni razlog za donošenja ovog predloga zakona jeste dalje usklađivanje sa međunarodnim propisima i standardima u oblasti transporta opasne robe, i to su tri međunarodne skraćenice zavisno od vrste saobraćaja – ADR, RID i ADN – a imajući u vidu da se radi o oblasti koja na međunarodnom planu trpi brze i učestale promene neophodno je bilo ispratiti ih i omogućiti efikasno prilagođavanje nacionalnog zakonodavstva navedenim promenama.
17/2 AL/MT
Takođe, ovim izmenama i dopunama zakona izvršiće se usklađivanje sa pojedinim nacionalnim propisima, odnosno sa zakonima donetim po stupanju na snagu zakona čija se izmena i dopuna predlaže. Otkloniće se neke nejasnoće u primeni zakona, otkloniće se nedostaci i određene pravne praznine u važećem zakonu, a detaljnije i jasni će biti uređena pojedina pitanja i instituti.
Poštovani narodni poslanici, transport opasne robe nije samo tehničko pitanje, to je svakodnevna realnost. U Evropi se svake godine preveze više od dve milijarde tona opasne robe, a najveći deo tog transporta se obavlja drumskim putem. Kroz Srbiju, kao tranzitnu zemlju, svakodnevno prolaze hiljade vozila sa opasnim materijama, od goriva, gasova, do hemikalija za industriju i poljoprivredu. Upravo zato izmene Zakona o transportu opasne robe imaju direktan uticaj na bezbednost naših građana.
Ovim izmenama vršimo potpuno usaglašavanje sa evropskim pravilima, pre svega sa Direktivom 2008/68 IS, kao i sa međunarodnim režimima, već spomenutim, ADR, RID i ADN, koji se ažuriraju svake dve godine kako bi pratili razvoj tehnologije i bezbedonosnih standarda.
Ono što je posebno važno – statistike pokazuju da je više od 70% incidenata u transportu opasne robe posledica ljudskog faktora: pogrešne klasifikacije, neadekvatnog pakovanja ili nedovoljne obuke učesnika u postupku. Upravo zato zakon stavlja poseban fokus na obuku, odgovornost i kontrolu.
U Srbiji danas imamo desetine hiljada učesnika u lancu transporta opasne robe – od proizvođača preko prevoznika do primaoca usluga. Svaka karika u tom lancu mora biti uređena i kontrolisana. Ovim zakonom jačamo sistem kontrole inspekcije, unapređujemo obaveznu obuku i sertifikaciju, uvodimo veću odgovornost svih učesnika, i obezbeđujemo da se pravila primenjuju jednako za sve. Značaj ovog zakona je konkretan i vidljiv i merljiv. Manje nesreća, manji rizik po životnu sredinu, veća sigurnost građana i veća konkurentnost naše privrede na evropskom tržištu. Jer kada govorimo o opasnoj robi, ne govorimo samo o statistici, već pre svega govorimo o bezbednosti ljudi.
Drugi zakon koji smatram, takođe, jako važnim jeste zakon o izmenama i dopunama Zakona o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju. Oblast istraživanja nesreća je uređena ovim osnovnim zakonom koji je osnovni zakon koji je donet 2015, godine sa izmenom iz 2018. godine i koji je stvorio pretpostavku, kao i u prethodnom zakonu, za harmonizaciju nacionalnog zakonodavstva sa propisima Evropske unije, što predstavlja jedan od prioriteta u okviru procesa pristupanja EU.
Osnovni razlozi za donošenje Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju je dalje usklađivanje sa standardima i preporučenom praksom, koje su sadržane, prvenstveno kada je vazdušni saobraćaj u pitanju, u aneksima Čikaške konvencije u oblasti vazdušnog saobraćaja i pravnima tekovima EU u oblasti vazdušnog i železničkog saobraćaja. Cilj donošenja zakona prvenstveno je da se unapredi nivo bezbednosti u transportnom sistemu Srbije kroz sprovođenje pouzdane nepristrasne transparentne i efikasne istrage nesreće istražnog postupka u skladu sa zakonodavstvom EU i međunarodnim konvencijama.
17/3 AL/MT
Kao što ste primetili, u samom naslovu su tri vrste saobraćaja. Drumski saobraćaj nije u ovom zakonu, a istraga praktično i istraga nesreća se odvija kroz praktično policiju i tužilaštvo. Dakle, ova grana saobraćaja nije u ovom zakonu. Stoga je cilj prevashodno da se obezbedi pouzdana nezavisna istraga u slučaju nesreće u saobraćaju koju sprovodi Centar za istraživanje nesreća. U vezi sa istraživanjem nesreća spomenula sam da je najvažnije praktično bilo usaglasiti odredbe ovog zakona sa aneksima Čikaške konvencije, gde se preciziraju određene uloge u postupcima i daju ovlašćenja Centru da još bolje i efikasnije vrši svoj posao kao nezavisno telo koje vrši, pre svega, tehničku istragu.
18/1 MV/LjL 15.55 – 16.05
U ostalim članovima, u delu koji se odnosi na vazdušni saobraćaj, najvećim delom su izvršena, i to ćete videti u Predlogu zakona, tehničke i terminološke korekcije u cilju usaglašavanja sa EU propisima.
U delu koji se odnosi na istraživanje nesreća u železničkom saobraćaju, vrše se izmene članova važećeg zakona kojom je preciziran rok nakon prijave o nesreći i nezgodi u kojem Centar mora odlučiti da li će pokrenuti istragu. Dodat je deo kojim se pravilnikom propisuje obrazac prijave nesreća i nezgoda u železničkom saobraćaju, proširuje krug lica koja su dužna da omoguće Centru pristup svim relevantnim činjenicama i podacima.
Sve izmene zakona u oblasti koje se odnose na istražni postupak u železničkom saobraćaju vrše se isključivo u skladu sa direktivom Evropskog parlamenta i Saveta EU 2016 798 od 11. maja 2016. godine o bezbednosti u železničkom saobraćaju.
Kada je vodni saobraćaj u pitanju, većih izmena nije bilo.
Još bih dodala da su dodatno proširene kaznene odredbe, kako bi se uspostavila veća kontrola.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, istraživanje saobraćajnih nesreća nije pitanje traženja krivca, već pitanje odgovornosti, da iz svake nesreće izvučemo pouku i sprečimo da se ista ponovi.
Savremeni evropski standardi jasno razlikuju tehničku istragu, čiji je cilj utvrđivanje uzroka i davanje preporuka, od krivičnih i prekršajnih postupaka, čiji je cilj utvrđivanje odgovornosti.
Srbija je u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju već prihvatila taj princip i uredila ga posebnim zakonom, po uzoru na evropsku praksu. Time smo pokazali da razumemo da bez nezavisne i stručne istrage nema ni stvarnog unapređenja bezbednosti.
Evropska unija posebno je insistirala i insistira na nezavisnosti istražnih tela, zaštiti podataka o ličnosti, stručnosti i obaveznosti bezbednosnih preporuka, kao najvažnijem alatu prevencije. Suština je jednostavna, svaka nesreća obuhvaćena ovim zakonom mora biti istražena, tako da njeni nalazi postanu lekcija za ceo sistem.
Naš zadatak je da nastavimo da jačamo upravo taj preventivni pristup, jer je svaki izgubljeni život opomena da bezbednost ne sme biti samo reakcija nakon tragedije, već stalna obaveza svih.
Posle ovog kratkog izlaganja, samo da kažem da je u oba zakona u svemu ispoštovana zakonska procedura koja se ticala i održavanja javnih rasprava, za oba zakona održane su javne rasprave čak u dva navrata, formirane su bile posebne radne grupe, uključeni svi zainteresovani činioci odnosno prikupljena sva pozitivna mišljenja relevantnih ministarstava i drugih posebnih organizacija.
Možda još treba naglasiti da donošenjem ovih predloga zakona nema nikakvih finansijskih implikacija na budžet Republike Srbije.
Ovo su veoma korisni zakoni za naše građane, te pozivam sve vas narodne poslanike da u danu za glasanje ih podržite i da ih usvojimo. Hvala lepo.

Hvala vam.
Sada reč ima ministarka za zaštitu životne sredine Sara Pavkov. Izvolite.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, uvaženi narodni poslanici i poslanice, poštovani građani i građanke Srbije, ja ću danas predstaviti dva predloga zakona.
18/2 MV/LjL
Prvi se odnosi na naknadu za korišćenje zaštićenog područja odnosno naknade koje su u okviru Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara u okviru kojih je fokus na naknadu za korišćenje zaštićenog područja, koja plaćaju privredna društva ili druga pravna lica, preduzetnici i građani koji koriste pogodnosti zaštićenog područja ili svojom delatnošću odnosno radnjama iskorišćavaju prirodne vrednosti i nanose potencijalno štetu zaštićenom području.
Naknadu za korišćenje ovog dela plaćaju upravljaču zaštićenog područja i koristi se isključivo za zaštitu i razvoj zaštićenog područja kao dobra od opšteg interesa. Ona predstavljaju finansijski instrument kao jedan od nekoliko mogućih izvora finansiranja zaštite i razvoja zaštićenih područja.
Po prvi put je ovakva naknada ustanovljena još 1991. godine u okviru Zakona o zaštiti životne sredine, a Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara, trenutno aktuelnim, predviđeno je oslobođenje plaćanja naknade za stanovnike i stalno zaposlene, fizička lica koja obavljaju poslove ili vrše službene radnje u zaštićenom području, lica sa invaliditetom i posebnim potrebama, dece i penzionera, zatim za korisnike čije aktivnosti neposredno doprinose unapređenju stanja, prezentaciji i promociji vrednosti zaštićenog područja, korisnike kod kojih su usled elementarne nepogode ili drugih razloga nastupile okolnosti koje bitno otežavaju uslove rada i poslovanja.
Osnovni razlog zbog kojeg se predlaže izmena i dopuna Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara sadržani su u potrebi da se prošire oslobođenja fizičkim licima koja imaju prebivalište na teritoriji jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi zaštićeno područje i fizičkim licima koji imaju prebivalište na teritoriji jedinice lokalne samouprave koja se graniči sa teritorijom jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi zaštićeno područje i to za ulazak i korišćenje motornog vozila.
Cilj proširenja i oslobođenja je da se izjednače uslovi svim fizičkim licima koja se nalaze u neposrednom okruženju zaštićenog područja i da trpe ista, odnosno slična ograničenja u korišćenju prostora i resursa kao i stanovnici unutar samog zaštićenog područja.
Ovakva odredba na posredan način stavlja u dosada neravnopravan položaj stanovnike iz bliže okoline zaštićenog područja, odnosno jedinice lokalne samouprave koje se graniče sa teritorijom jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi zaštićeno područje, s obzirom da je većina od njih zbog posla ili korišćenja nepokretnosti primorana da koristi zaštićeno područje.
Vodili smo računa ne samo o konceptu jednake dostupnosti zaštićenih područja i pravima na održivo korišćenje i uživanje u prirodnim vrednostima, već i o tome da se fizičkim licima koja imaju nepokretnost u zaštićenom području, ali ne i prebivalište u jedinici lokalne samouprave koja je u okviru istog i koji su u obavezi da poštuju pravila korišćenja zaštićenog područja propisana aktom o zaštiti, ne nameće dodatni finansijski trošak prilikom sprovođenja propisanih mera zaštite prirode.
U odnosu na postojeći zakon mi smo doneli pravilnik o kriterijumima za oslobođenje od plaćanja naknade za korišćenje zaštićenih područja kojim su definisani kriterijumi za oslobođenje od naknade. Ovim pravilnikom upravljač zaštićenog područja može osloboditi plaćanje naknade one korisnike koji doprinose unapređenju stanja, prezentaciji i promociji vrednosti zaštićenog područja, ukupnom očuvanju biološke i geološke raznovrsnosti i životne sredine, zatim očuvanju kulturno-istorijskih vrednosti i tradicije i podizanju kulturnog nivoa i demografskoj obnovi, kao i širenju obrazovno-vaspitnog i naučnog rada.
18/3 MV/LjL
Međutim, finansijski efekti oslobođenjem lokalnog stanovništva koje se nalazi na graničnim opštinama za upravljače zaštićenog područja su zaista minimalni. Pre svega, benefiti izmene ovog zakona su direktno smanjenje finansijskog opterećenja građana koji svakodnevno koriste zaštićeno područje kao deo svog životnog i radnog okruženja, a ne kao turističku destinaciju. Takođe, olakšava se poslovanje malih poljoprivrednih proizvođača, zanatlija i porodičnih preduzeća koji često posluju sa niskim profitnim maržama i kojima svaki dodatni trošak značajno utiče na održivost.
Ovakva mera doprinosi zadržavanju stanovništva u ruralnim i pograničnim područjima, jer smanjuje troškove života i rada, što je od posebnog značaja u kontekstu današnjih demografskih izazova. Pored toga, jača se poverenje lokalnog stanovništva u institucije jer se uvažava njihova specifična pozicija i činjenica da su upravo oni najčešće neposredni čuvari tih prostora. Smanjuje se i administrativno opterećenje i za korisnike i za upravljače, jer se izbegavaju brojni zahtevi, žalbe i postupci koji su dosada opterećivali sistem.
Konačno, ova mera doprinosi razvoju održivog turizma, jer lokalno stanovništvo postaje aktivniji učesnik u turističkoj ponudi, a ne pasivni korisnik ili opterećen subjekt. Ovaj predlog je u skladu sa Zakonom o zaštiti prirode kojim se propisuje obaveza usklađivanja ljudskih aktivnosti, ekonomskih i društvenih razvojnih programa i planova, osnova i projekata sa održivim korišćenjem obnovljivih i neobnovljivih prirodnih resursa i dugoročnim očuvanjem prirodnih ekosistema i prirodne ravnoteže.
Preći ću na drugi predlog, a to je Predlog zakona o uspostavljanju i funkcionisanju sistema za upravljanje kohezionom politikom EU u Republici Srbiji. Pred vama je predlog koji sam upravo istakla, a koji je Vlada Republike Srbije utvrdila na sednici održanoj 6. februara.
19/1 MZ/JG 16.05–16.15
Reč je o sistemskom zakonu od strateškog značaja za našu zemlju, koji predstavlja jedan od ključnih preduslova za napredak u okviru Poglavlja 22 – Regionalna politika i koordinacija strukturnih instrumenata, Klaster 5, ali i važan korak u ukupnom procesu pristupanja naše zemlje Evropskoj uniji. Usvajanjem ovog zakona Narodna skupština ne samo da donosi jedan propis, već postavlja temelje institucionalnog sistema koji će omogućiti da Srbija bude u potpunosti spremna za upravljanje sredstvima kohezione politike nakon pristupanja Evropskoj uniji.
Današnja odluka predstavlja odgovornost prema građanima Srbije, prema razvoju naše zemlje i prema strateškom opredeljenju za evropske integracije. Ovaj zakon nije tehnički propis uskog dometa, niti je vezan isključivo za jedan budžetski ciklus ili jednu instituciju. Naprotiv, on uspostavlja opšti i stabilan pravni okvir kojim se po prvi put u Republici Srbiji sistemski uređuje način pripreme, upravljanja, kontrole i nadzora nad fondovima kohezione politike Evropske unije koji će Srbiji biti dostupni danom pristupanja Evropskoj uniji.
Koheziona politika predstavlja jednu od najznačajnijih investicionih politika Evropske unije. Njena svrha je da podstakne održivi rast i razvoj, otvaranje novih radnih mesta, inovacije, razvoj infrastrukture i unapređenje kvaliteta života građana, kao i da smanji razlike u nivou razvijenosti među regionima. Iskustva država koje su postale članice Evropske unije jasno pokazuju da su upravo fondovi kohezione politike bili jedan od ključnih instrumenata njihovog ubrzanog razvoja i unapređenja životnog standarda.
Za Republiku Srbiju koheziona politika nije samo budući izvor finansiranja, već i snažan instrument strateškog planiranja razvoja, jačanja institucija i uvođenja najviših evropskih standarda u upravljanju javnim finansijama. Upravo zato Poglavlje 22 ne odnosi se isključivo na finansije, već i na kapacitete države da planira, koordinira, sprovodi i kontroliše složene višegodišnje programe, u skladu sa pravilima Evropske unije.
Republika Srbija je stupanjem na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju preuzela obavezu postepenog usklađivanja svog zakonodavstva sa pravnim tekovinama Evropske unije. Podsećam da je Vlada Srbije 2019. godine usvojila Akcioni plan za Poglavlje 22, kojim je izričito predviđeno donošenje posebnog zakonskog okvira za kohezionu politiku, kao jedan od ključnih preduslova za napredak u ovom poglavlju. Ova obaveza potvrđena je i Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije, kao i godišnjim izveštajima Evropske komisije o napretku Srbije.
Važno je naglasiti da su propisi Evropske unije u oblasti kohezione politike, po svojoj prirodi, uredbe koje se direktno primenjuju u državama članicama. Međutim, s obzirom na to da Srbija još uvek nije članica Evropske unije, ove uredbe se na nju ne primenjuju neposredno. Upravo zato je neophodno uspostaviti nacionalni pravni okvir koji je po svojoj strukturi, načelima i logici u potpunosti usklađen sa važećom regulativom Evropske unije, ali istovremeno dovoljno opšti i fleksibilan da se može prilagođavati daljem razvoju evropskog zakonodavstva. U tom kontekstu, želim posebno da istaknem da je u julu 2025. godine Evropska komisija predstavili prvi nacrt novog višegodišnjeg finansijskog okvira Evropske unije za period 2028–2034. godine.
Očekuje se da će ovaj predlog biti predmet daljih usaglašavanja između institucija Evropske unije i država članica. Upravo zbog toga, Predlog zakona koji je danas pred vama nije vezan za jednu konkretnu finansijsku perspektivu, već predstavlja opšti sistemski okvir koji će omogućiti kontinuitet i stabilnost sistema upravljanja fondovima kohezione politike, bez obzira na buduće izmene na nivou Evropske unije.
19/2 MZ/JG
Ovaj zakon je, dakle, zakon preduslova. On ne uvodi neposredno korišćenje fondova kohezione politike, jer oni za Srbiju još nisu dostupni, ali omogućava da se tokom pretpristupnog perioda izgradi sve ono što je neophodno da bi Srbija bila spremna da ta sredstva koristi u potpunosti od prvog dana članstva. To podrazumeva pripremu strateških i programskih dokumenata, uspostavljanje sistema za upravljanje i kontrolu, sistemsko jačanje kapaciteta na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou, uz konstantan rad na osposobljavanju potencijalnih korisnika ovih fondova da pripreme i sprovode projekte.
Posebno želim da naglasim da je Predlog zakona rezultat širokog, transparentnog i inkluzivnog procesa; u njegovoj izradi učestvovale su ključne institucije relevantne za Poglavlje 22, uključujući predstavnike Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, lokalnih samouprava, regionalnih razvojnih agencija, organizacija civilnog društva i Evropske komisije. Nacrt zakona je pre svega predstavljen Nacionalnom konventu o Evropskoj uniji, nakon čega su održani okrugli stolovi na lokalu sa predstavnicima zainteresovane javnosti i objavljene na platformi eKonsultacije.
Nakon utvrđivanja Predloga zakona od strane Vlade, isti je predstavljen široj javnosti kroz organizaciju javnog slušanja, nakon čega ga je prihvatio Odbor za evropske integracije. To potvrđuje da je tekst zakona rezultat širokog i inkluzivnog procesa konsultacija, uz učešće svih relevantnih zainteresovanih strana i u potpunosti je usklađen sa važećim pravnim tekovinama Evropske unije.
Poštovane poslanice i poslanici, predloženi zakon jasno uređuje osnovne elemente sistema, a to su: strateški okvir, proces programiranja, uslovi za korišćenje sredstava, sistem upravljanja i kontrole, mehanizmi za sprečavanje nepravilnosti i prevara, praćenje, izveštavanje, vrednovanje i finansijsko upravljanje, kao i pitanje jačanja kapaciteta institucija i korisnika. Istovremeno, zakon ostavlja dovoljno prostora da se detaljna organizaciona i operativna pitanja urede podzakonskim aktima, u skladu sa razvojem evropskog zakonodavstva i institucionalnih potreba Republike Srbije.
Usvajanjem ovog zakona Srbija šalje jasnu i nedvosmislenu poruku da je ozbiljno posvećena evropskim integracijama, da planski i odgovorno gradi svoje institucije i da želi da bude spremna da sredstva Evropske unije koristi na zakonit, transparentan i efikasan način. Ovaj zakon nije samo obaveza iz pregovaračkog procesa, već investicija u budući razvoj zemlje, jačanje lokalnih zajednica i bolji kvalitet života svih građana Srbije. Usvajanjem ovog zakona Narodna skupština postavlja temelj sistema koji će omogućiti da Srbija po pristupanju Evropskoj uniji bude u potpunosti spremna da efikasno, odgovorno i transparentno upravlja sredstvima kohezione politike u interesu svih svojih građana.
Stoga vas pozivam da podržite oba predloga zakona i da u danu za glasanje za isti date pozitivan odgovor. Hvala najlepše.

Hvala vam.
Sada prelazimo na izvestioce nadležnih odbora.
Reč ima narodni poslanik Elvira Kovač.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvažena predsednice, predsedništvo, potpredsednici, članovi Vlade, u ime Odbora za evropske integracije Narodne skupštine Republike Srbije, moram da kažem da je izuzetno zadovoljstvo što na ovoj sednici Narodne skupštine imamo sveukupno šest predloga zakona o kojima je naš odbor raspravljao, pet zakona iz ugla

19/3 MZ/JG

usklađenosti. Smatramo da je to jedan od dokaza kako je operativni tim efikasan. O detaljima su pričali određeni ministri i kao ovlašćeni predstavnik Saveza vojvođanskih Mađara ja ću kasnije.

Pošto je jedan jedini zakon koji je zapravo naš upravo spomenuti Predlog zakona o uspostavljanju i funkcionisanju sistema za upravljanje kohezionom politikom, želela bih da obavestim javnost i Narodnu skupštinu, ili da podsetim, da je Odbor za evropske integracije organizovao javno slušanje ovde u Narodnoj skupštini o ovom predlogu zakona zapravo sredinom februara ove godine. Na to javno slušanje su bili pozvani svi relevantni akteri. Ono što je iz ugla ovog pitanja značajno, sve razvojne agencije i predstavnici SKGO-a, ili Stalne konferencije gradova i opština, zapravo smo razgovarali o realnostima zbog čega je ovo za nas značajno.

Dakle, bez obzira na sve poteškoće sa kojima se Srbija suočava na putu ka Evropskoj uniji, bez obzira na tužnu činjenicu da nismo otvorili novo pregovaračko poglavlje, mi i Vlada Republike Srbije dokazujemo da smo čvrsto na ovom putu, i u nadi da će se promeniti geopolitičke okolnosti, da će Srbija ubrzano napredovati i postati članica Evropske unije, mi usvajanjem ovog zakona zapravo izgrađujemo ceo sistem i u momentu kada postanemo članica ćemo biti spremni za apsorpciju kohezionih fondova. Znamo iz iskustva određenih država članica da kada su postale, ubrzano u to vreme, npr. Rumunija, Bugarska itd., nisu bile spremne, pa su izgubile godine na to da izgrade ceo ovaj sistem. Mi ćemo preskočiti tu prepreku.

Ali sada kada već imamo dovoljno iskustva iz raznih fondova, najviše IPA, upravo smo na tom javnom slušanju pričali o konkretnom iskustvu zapravo naših lokalnih samouprava, određenih organizacija, jer suština kohezione politike je ravnomerni regionalni razvoj i da se zapravo svi delovi u slučaju Evropske unije i država članica Evropske unije razvijaju jednako, pa i u slučaju Srbije. Bilo je izuzetno zadovoljstvo videti veliko iskustvo tih ljudi iz različitih razvojnih agencija. Zahvalnost Ministarstvu za evropske integracije za saradnju, pa kada je i predstavnik SKGO-a rekao sa kojim se zapravo preprekama oni suočavaju, uvek je predfinansiranje problem.

20/1 JJ/IR 16.15 – 16.25

Zbog toga moram da naglasim pošto ovde zvanično sada nemamo predstavnika Ministarstva za evropske integracije da je jako dobro što je Ministarstvo za evropske integracije, a i Ministarstvo finansija uvelo zapravo za u ovogodišnjem budžetu za 2026. godinu posebna, predvidelo posebna sredstva za lokalne samouprave za predfinansiranje pošto im je to neophodno i oni su na tome izuzetno zahvalni. Posebno je ovo teško pitanje za ruralne sredine, ali neko je predviđanje da će im se pomoći u ovom predfinansiranju i da će smanjiti njihove troškove za oko polovinu. Zapravo smo pričali o tome da je AP Vojvodina dobar primer, jer u AP Vojvodini u izvršnom veću ili ti u Vladi već godinama postoji mogućnost da zapravo za ovo predfinansiranje.

U svakom slučaju kao što smo to čuli sa jedne strane je usvajanje ovog zakona, zapravo je uslov, odnosno prelazno merilo za zatvaranje u pregovaračkom Poglavlju 22. i usklađivanje sa određenom uredbom. Ono što je najznačajnije, pošto smo imali već ranije određene verzije da je ovaj zakon urađen u izuzetnom inkluzivnom procesu, da su u njemu učestvovali predstavnici, naravno EU, da je dobilo zeleno svetlo od Evropske komisije i čak ni na javnom slušanju nismo čuli skoro ništa veliko, osim nekih političkih fraza, dakle negativno protiv samog zakona, s toga Odbor za evropske integracije svakako podržava usvajanje ovog zakona. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milica Nikolić, kao predsednik Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo. Izvolite.