Hvala vam.
Fokusiraću se na Godišnji izveštaj o napretku Evropske komisije.
Poštovani građani Republike Srbije, ono što je apsolutno, bez ikakve sumnje, najvažnije i najrelevantnije u čitavom tom godišnjem izveštaju o napretku, jeste to što Evropska komisija peti put zaredom, dakle, petu godinu zaredom, ponavlja rečenicu da je Republika Srbija ispunila sve uslove za otvaranje klastera 3 i peti put zaredom u godišnjem izveštaju o napretku Srbije poziva sve države članice EU da daju zeleno svetlo i da otvore klaster 3. To je, poštovani građani Republike Srbije, ono što vi, što je najvažnije za našu zemlju u tom izveštaju, ali ono što vi nikada nećete čuti od blokadera. Nikada.
Tokom ove današnje rasprave to niste čuli. To je jedino što su oni sakrili. Da od 2001. godine, to je pet godišnjih izveštaja, 2001. godina, 2002. godina, 2003. godina, 2023, 2024. godina i 2025. godina, Evropska komisija ponavlja - Srbija je ispunila sve što je trebala da ispuni da se otvori klaster 3 i pozivamo sve države članice EU da otvore ovaj klaster u pregovorima sa Srbijom. To je najrelevantnije i najvažnije za naš evropski put i za naše građane.
Da mi imamo državotvornu opoziciju, umesto blokadera i da imamo civilni sektor koji je zaista iskreno i istinski evropski orijentisan a ne predstavlja u stvari parapolitičke organizacije, da mi sve to imamo, mi bi svi zajedno išli u Brisel, u Berlin, u Hag, u Vindus i pitali te ljude tamo - a zbog čega? Zbog čega sada, peti put zaredom, odnosno četvrtu godinu zaredom, vi ne poštujete preporuku Evropske komisije i zbog čega vi ne otvarate Srbiji klaster 3?
Umesto toga, mi imamo vas, mi imamo blokadere. Mi imamo blokadere koji svakodnevno idu i obilaze različite evropske centre moći, ne da pitaju - a zašto ne ispunjavate preporuku Evropske komisije, a zbog čega vi to i na osnovu koje logike kažnjavate Srbiju, naš narod i sve naše građane? Ne, vi idete u te evropske centre moći i radite čak suprotno onome što kaže Evropska komisija, vi molite da se ne otvori klaster 3, vi kukate, vi molite, vi se žalite, vi lobirate da se zaustavi Srbija na evropskom putu, zato što vi ne vidite napredak u evropskom putu Srbije kao napredak i uspeh Srbije. Ne.
Kao i u svemu ostalom, vi vidite to kao uspeh, pobedu Aleksandra Vučića kao predsednika Republike Srbije i SNS. I ukoliko treba da birate između toga da li će Srbija da napreduje na evropskom putu a da to bude viđeno kao uspeh Aleksandra Vučića i SNS ili evropski put treba da se zaustavi, vi ćete uvek izabrati ovo drugo.
40/2 VS/LjL
Vi ćete se aktivno boriti, kao što se borite svih ovih godina, da se evropski put Srbije zaustavi.
U tome, ja moram priznati, vi jeste prilično uspešni. Svi vaši napori se prilično isplaćuju vama. Uspeli ste ono što ste uspeli i za Generalštab. U ovom trenutku, zaustavili ste Srbiju, oduzeli ste nešto Srbiji, oduzeli ste nešto građanima Srbije, oduzeli ste nešto narodu Srbije, kao što oduzimate investicije pa to proglašavate za vašu pobedu.
Kao što uspete da sprečite otvaranje novih radnih mesta pa to proglasite za vašu pobedu, tako ste uspeli i sada da sprečite otvaranje klastera 3, pa to proglasili za vašu pobedu. I svaka vaša pobeda, svaka blokaderska pobeda, neumitno, uvek znači da je Srbija nešto izgubila, da je naš narod nešto izgubio, svaka.
Mi tu dolazimo do potpuno šizofrene i bizarne politike koju van granica Srbije niko nikada ne bi razumeo, a to je da oni koji govore da su za Srbiju u EU čine sve, apsolutno sve, da Srbija ne napreduje ka EU, da se zaustavi, bez obzira na posledice.
Jedina politika koju blokaderi imaju je - žali se na svoju zemlju, kritikuj svoju zemlju na svakom mestu, u svakom trenutku, zaustavi Srbiju, zaustavi je. Ako ne možeš da je zaustaviš, onda makar učini sve da je usporiš.
To je dostiglo, poštovani građani Republike Srbije, takve mere da je Devid Mekalister, koji je predsednik Odbora za spoljne poslove, poručio i savetovao, parafraziram, ne citiram, ali je vrlo blisko citatu - Svađajte se i raspravljajte na srpskom, a o stvarima koje vas spajaju, koje su važne i dobre za vašu zemlju, govorite na engleskom. Potpuno jasna poruka. Poruka koju poštuju svi u Crnoj Gori i svi u Albaniji i zato napreduju. Bez obzira na pravo i faktičko stanje stvari.
Dakle, ta kuknjava i kritika naše zemlje je, zamislite, poštovani građani, dostigla takav stepen da je predsednik Odbora za spoljne poslove u Evropskom parlamentu poručio - Ljudi, na srpskom se svađajte a na engleskom govorite o stvarima koje su važne za vašu zemlju.
Da li mislite da je to neko poslušao od blokadera? Ne. Zato što im to nije u interesu.
Da vidimo kako je to u slučaju Frontraneura, oni koji su jel mnogo napredniji od Srbije na tom evropskom putu. Crne Gore i ne da bilo šta imam da zamerim tim zemljama, ni Crnoj Gori, ni Albaniji, da budem sasvim iskrena, kapa dole, svaka im čast, pokazali su ozbiljnost, pokazali su odgovornost, jedinstvo o kakvom mi možemo samo da sanjamo, na žalost sa ovakvim blokaderima.
41/1 JD/JG 17.40 – 17.50
To pokazuje u stvari da nije toliko ni važno šta vi u stvari imate i radite i postižete od reformi i kakvi su rezultati, nego da li se vi svađate na vašem maternjem jeziku, a kada pričate na engleskom kažete sve najlepše o vašoj zemlji ili vi u stvari engleski koristite da bi samo opanjkavali svoju zemlju.
Crna Gora, dakle, već sam rekla, ljudi prokopali tunel do Višeg suda u Podgorici, iskopan u avgustu 2023. godine. Dakle, ne tamo 2001, 2002, 2003. godine, nego
2023. godine, kada su oni već bili „front raner“ sada oni više nisu ni „front raner“, oni sada, ljudi, kreću da prave sporazum da uđu kao članovi u EU.
Ista ta Crna Gora je u ovoj godini kada su oni apsolutni šampion u oktobru ove godine, dakle, pre nepunih dva meseca u oktobru 2025. godine, svi optuženi u toj aferi „Tunel“, zamislite, afera „Tunel“, tunel 30 metara, metar visok do Višeg suda odakle fali i oružje i droga i sve. Svi optuženi su oslobođeni zbog nedostatka dokaza. Svi, pre nepuna dva meseca, ali kako da vam kažem „front raner“ sledeća država članica EU.
Crna Gora koja nema ni šest stotina hiljada stanovnika ima dva najopasnija, najsnažnija kriminalna-mafijaška klana na svetu. Na svetu, ne u Evropi, na svetu Kavčane i Škaljare. Šta vi mislite da je to moguće bez podrške države? Vi mislite da je to moguće? Da tamo neko nije zatvorio oči ne godinama, nego decenijama pred organizovanim kriminalom i korupcijom? Da je to moguće bez direktne podrške državnog vrha i države? Naravno da nije. Da li je neko za to odgovarao? To je onda valjda vladavina prava, i to je borba protiv organizovanog kriminala.
Nije to njima predstavljalo bilo kakvu smetnju. Ni u jednom trenutku ih nije usporilo, ne zaustavilo. Hajde da vidimo kako to izgleda u slučaju Albanije. Albanija je otvorila sve klastere u rekordnom roku. Milenko je takođe pričao.
Izbori u Albaniji izgledaju tako što vas tamo na biračkom mestu sačeka jedan poveći i kaže – dobrodošli na biračko mesto. Izvolite ovde iza paravana. Ja ću tu biti sa vama samo da obezbedim da pametno i dobro glasate, pre svega sopstvenom slobodom voljom, a onda ću vas ispratiti da ubacite taj vaš glas u glasačku kutiju. Onda ću sačekati sledećeg da dođe, takođe i tu osobu da ispratim iza paravana da vidim da je pametno i razborito glasala, a onda kao dupla kontrola kada se zatvori biračko mesto, onda vi uzmete otvorite te biračke kutije, izbrojite i vidite da li je to optimalni demokratski rezultat, ako nije onda tamo promešate malo i ubacite neke druge glasačke listiće. To nije rekla kazala, to postoji na video snimcima koje je videla čitava Evropa.
Pošto kolege, vidim da im to ne odgovara, ovako se nikada nisu bunili kada je neko kritikovao Srbiju, ali kada nešto iskreno govorimo o Albaniji ne mogu ljudi da saslušaju koliko im teško pada. Ali dobro, i to isto govori o tome zašto su zatvorili investiciju od 750 miliona, realno milijardu i po i pokloni je Albaniji. Postoji tu neke veza, očigledno između njih.
Dakle, pročitajte ODIHR-ov izveštaj o tome kako izgledaju izbori u Albaniji, pa će vam biti sve jasno. U tom ODIHR-ovom izveštaju, ja sam ga čitala, stoji da u Albaniji ne postoji ni jedan jedini medij koji sme da uputi kritiku vlasti. Ne pričam o slobodi medija, ne pričamo da neko napada tamo verbalno medije time što kaže – nemojte da lažete, nego da ne postoji ni jedan slobodan medij, da ne postoji ni jedan medij koji može da uputi kritiku vlasti. Nema veze.
Otvorili ljudi sve klastere. Razlika – niko iz tih zemalja nije nikada jednu reč rekao, jedno pismo napisao da se te zemlje uspore ili ne daj Bože zaustave. Ne, oni su se svi borili zajedno da njihove zemlje napreduju. E to je najveća razlika između Srbije i tih zemalja.
41/2 JD/JG
Da li u EU postoje dupli standardi? Pa, ne, pravo da vam kažem. Ne postoje. Tamo više ni nema standarda. Nema ih. Bog te pita više kako se tamo odlučuje, ko kako otvara i šta otvara. Nema ni logike, nema ni standarda i meni kao posvećenom borcu za Srbiju u EU to realno i smeta i boli me i mislim da nije fer i zato mislim da je jedina dobra, jedina moguća odluka predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića da ne prisustvuje samitu Evropska unija – Zapadni Balkan, da kažemo da razumemo poruku, ali isto tako da nam je dosta tog licemerja.
S druge strane, ja moram da kažem i da naglasim da je Evropska komisija uvek bila više nego fer. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, direktor za proširenje Gert Jan Kopman, predsednik Evropskog saveta Antonio Košta, ljudi, pa ti ljudi su se borili za Srbiju više nego što su se borili blokaderi svih boja u Srbiji. Više su se borili nego svi oni zajedno za Srbiju. Hvala posebno i prijateljima iz Francuske, Italije, Mađarske, Grčke, Kipra, Španije, Slovačke i Austrije, koji su se takođe borili za ovu našu Srbiju više nego svi oni zajedno ikada u njihovoj političkoj istoriji.
Kada pričamo o narativu i kritikama, o EU, pa to što je ta tzv. proevropska opozicija pričala o EU kada im je odgovaralo, pa to mi nikada ne da nismo rekli, nego nismo mogli da pomislimo.
Da vas podsetim samo da EU želi od Srbije da napravi rudarsku koloniju, da EU želi da nas potruje sve ovde zbog sopstvene koristi, da EU Srbiju vidi samo kao parking za migrante, da nam zemlja neće biti ni za groblje, da planiraju Srbiju kao deponiju nuklearnog otpada. To je sve pričala proevropska opozicija, odnosno blokaderi, kada im je odgovaralo da napadnu u stvari Aleksandra Vučića, a onda odu u Brisel i Berlin i zaklinju se na večnu ljubav, vernost i potpunu i apsolutnu poslušnost.
Moj zaključak je: mi želimo u EU, borimo se, radimo mnogo na tome, ali mi želimo u EU uzdignutog čela. Mi hoćemo poštovanje za našu zemlju i za naš narod. Mi nećemo da budemo slepi poslušnici i istina je da u EU ima zemalja koje žele u Srbiji da na vlasti ponovo vide one iz bivše vlasti, one koji kada Priština treba da jednostrano proglasi nezavisnost ne kažu – ljudi, da li ste vi normalni, pa šta radite, nemojte to da radite, ne, nego kažu – da li možete, molim vas, samo da odložite to za dve nedelje. Pa, naravno da hoće njih na vlasti, potpuno prirodno i potpuno normalno.
To je sa aspekta tih zemalja takođe potpuno opravdano zato što se oni bore za sopstvene nacionalne interese. Ono što je neopravdano i što je sramotno je što takvih u Srbiji sa sluganskim mentalitetom ovde ima onoliko i stalno im se preporučuje kako kritikuju Srbiju, tako se oni preporučuju kako bi štitili njihove interese, a ne naše nacionalne interese. Mi idemo ka EU ali štiteći, braneći i boreći se za naše nacionalne interese i to jeste svakako najteži, ali jedini ispravan put. To je put i politika predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke.
Hvala vam.
