Samo da konstatujem, vrhunski nivo politizacije koji navodno treba izbeći jer je ovo, kako kažu stručna rasprava, je povratak na član koji je diskutovan, sa manipulativnim ciljem, da se ovde raspali atmosfera i održi jedan govor u duhu i slovu Dinka Gruhonjića i sličnih. To je prvo.
Drugo, a postoji ono što se zove – elementarne činjenice. Lepo je to što neki posećuju muzeje Štazija, ali Štazi kao tajan služba DDR je imao za cilj da zaštiti socijalistički poredak i komunističku ideologiju. Cilj ovog zakona je nešto sasvim drugo od onoga što je bio sadržaj komunističke ideologije koja je bila ateistička i anacionalna.
Cilj ovog zakona je da istakne patriotizam i rodoljublje, da stvori patriotsku vrlinu kod mladih naraštaja, što ne isključuje i toleranciju i racionalnost i kritičko mišljenje. Ako govorite već o kritičkom mišljenju, a čuo sam da je neko to pomenuo, niko uvodeći ove udžbenike nije ukinuo recimo, predmete kao što su filozofija i logika na gimnazijskom nivou, koji podstiču upravo kritičko mišljenje i racionalno rasuđivanje.
Takođe, zanimljiva je tendencija koju sam čuo u nekim od ovih izlaganja, da se štite privatni izdavači, pri čemu ni jedan privatni izdavač do sada ni jednu reč o ovom zakonu nije rekao. Sad, da li je Narodna skupština berza gde se vi nudite da postanete zastupnici privatnih izdavača, u odnosu na državu, ja to ne znam, to je vaše moralno i političko pravo i vaš moralni i politički rizik, u krajnjoj liniji očigledno i lično iskušenje.
Ja nemam problem sa tim i da se stavite otvoreno na lobističku stranu privatnih, posebno stranih izdavača. Ali, napominjem da tekst koji je stavljen u obrazloženju, nema ama baš nikakve veze sa kolektivističkom socijalističkom ideologijom i sa pratećom retorikom koja ide u pravcu izolacije ove zemlje. Naprotiv, ovde nema nikakve, ni tendencije ka izolaciji, jer je zakon usklađen sa standardima EU, što imate u njegovom obrazloženju, to je pod jedan.
Pod dva, ne postoji nikakva tendencija ka indoktrinaciji, to apsolutno nije tačno, jer nije još uvek završen plan i program, na osnovu kojeg bi mogli tako nešto da tvrdite, kao što nije ni predviđen autoritarni model držanja nastave koji je, zapravo ključan za indoktrinaciju.
Dakle, obrazovni projekat je celovit i mi nismo uvođenjem ovih udžbenika, ukinuli one predmete koji upravo podstiču racionalno i kritičko rasuđivanje. Mi to nismo uradili, niti ćemo ikada uraditi, mi smo samo želeli da istaknemo jednu stvar koju više puta ponavljam, a to je da ovaj zakon ima za cilj dve stvari, patriotsku individualnu vrlinu kod svakog pripadnika društva, bez obzira da li je pripadnik manjinske ili većinske zajednice i socijalnu odgovornost i ništa više i ništa manje.
Najzad, još jedna stvar, nigde, ali zaista nigde ne postoji ni tendencija da se razvija militantni duh, a još manje revizija istorije. To u ostalom i ne možete da zaključite, a jedna od osnovnih logičkih grešaka je zaključivanje iz nedokazane pretpostavke, da vam odmah kažem, a toga ima obilje ovde u ovoj raspravi i meni je interesantno da uočavam glavne logičke omaške, kod onih koji žele sebe da predstave, kao neku intelektualnu avangardu ovog društva.
Nemam problem sa tim, navikao sam na tako nešto i uživam u tome, samo mi nije jasno zbog čega se unapred javljate da budete advokati privatnih stranih izdavača. Da li je to dogovor ili je to lično iskušenje, to ostaje na vama.

Gospodine Grboviću, replika pretpostavljam?
Evo imate minut, pošto ja ne znam kako ste se vi prepoznali sada u ovome, ali evo imate minut od vaše grupe. Izvolite.

Ministar je govorio uopšteno o tome da neko štiti interese privatnih izdavača i ako se oni navodno nisu bunili itd.

To je njihova stvar, dakle ovde se radi o principu, ja sam pomenuo na početku svog izlaganja, Poglavlje 8 koje se tiče konkurencije, koleginica je pričala o Ustavu Republike Srbije, a evo imamo i vest iz kraja septembra ove godine, gde Marta Kos kaže kako je lično ovo pitanje pokrenula pred srpskim vlastima, uključujući i našu zabrinutost u vezi sa potencijalnim uticajem nacrt amandmana na konkurenciju i da će komisija nastaviti da prati itd.

Dakle, ne radi se o tome niti imam bilo kakav, ni lični, ni emotivni, ni kakav treći interes u pogledu izdavača, već imam interes u pogledu toga da se tržište slobodno razvija, gde se konkurencija podstiče, a ne da se gasi i da se ne uvode, odnosno ne vraćaju monopoli, jer to može da izazove dugoročne posledice i po kvalitet obrazovanja i po evropske integracije naše zemlje.

Dakle, niko mi nije rekao kako to da se toliko zdušno zalažem za otvaranje Klastera 3, a onda donosimo neke zakone koji će pogoršati našu poziciju po pitanju Klastera 2, odnosno ovog poglavlja na koje se ovo pitanje i odnosi. Tako da nema potrebe da mi inputirate bilo kakve lične, finansijske ili kakve treće interese, dakle ovo je principijelna stvar.

A, ko će izdavati udžbenike na kraju ne tiče se mene apsolutno.

Hvala vam.
Reč ima Ana Eraković, kao predlagač. Izvolite.

Poštovani građani, šta je udžbenik od nacionalnog interesa za nacionalne manjine? Prema važećim propisima to su udžbenici za nastavni predmet maternji jezik, maternji jezik i književnost, koji se pripremaju na osnovu donetog plana i programa, nastave i učenja za ovaj predmet.

Pored udžbenika, učenici koji obrazovanje stiču na jeziku i pismu nacionalne manjine, imaju dodatak uz udžbenik za svet oko nas, prirodu i društvo, likovna i muzička kultura, istorija i geografija, koji se priprema na osnovu dodatnih sadržaja propisanih programom nastave i učenja za svaku nacionalnu zajednicu, koja ostvaruje celokupno obrazovanje na maternjem jeziku.

Od 876 naslova na jezicima nacionalnih manjina 70% su izdali privatni izdavači u većini birani od strane saveta nacionalnih manjina i ako se radi o udžbenicima koji nisu profitabilni. Dakle, već je sve pokriveno što se tiče udžbenika kada su nacionalne manjine u pitanju.

Opet postavljamo pitanje, zašto se uspostavlja monopol Zavoda za udžbenike, koji od svih izdavača do sada nije pokazao zavidni kvalitet? Takođe, Zavod je 2024. godine dobio tri miliona evra, da napravi četiri nacionalne čitanke. Za novac koji je dobio izdao je samo jednu, od 118 strana, a za ostale ćemo tek videti kada će ugledati svetlost dana i koliko para će po ovom osnovu dalje biti uzeto od građana Srbije.

Dakle, Zavodu koji nije efikasan, koji ne izdaje najkvalitetnije udžbenike hoćete da date monopol da izdaje 60% udžbenika, a sve to predstavljate i branite o nacionalnom identitetu, a jedino brinete kako da preko još jedne državne institucije izvlačite novac.

Kada privatni izdavači budu tužili državu Srbiju, zbog kršenja međunarodnih sporazuma koje smo potpisali, opet će troškovi izgubljenih arbitraža snositi građani Srbije, dok ćete vi puniti svoje džepove preko Zavoda.

Idemo dalje.
Na član 7. amandman je podnela Vlada Republike Srbije.
Odbor za obrazovanje je prihvatio amandman, te je amandman postao sastavni deo predloga Zakona.
Na član 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Poslaničke grupe Zeleno levi front – Ne davimo Beograd.
Reč ima Đorđe Pavićević.

Mi smo ovde da ukažemo na jednu stvar a to je da u ovom zakonu postoje vidljive intencije koje se vide i u ovom članu, a to je jedna da ova vlast ima nameru da kontroliše sadržaj, ali i da kontroliše resurse, koji se upotrebljavaju ovde.

Znači, ovde imamo osam predmeta, imamo više od 40 udžbenika koji su u pitanju i tu se pominje onda da će to raditi javni izdavač i to je neka dosta čudna reč, ja bih možda Vladi predložio da okrene taj mehanizam zaštite i otpornosti od stranog uticaja.

Znači kada se to prevodi direktno sa stranog jezika, i stavlja u zakon. Mi smo koristili ranije izraz državni, a možda sada ne može on da se koristi zbog novih zakona, ali to je sasvim druga priča u ovom smislu. Onda to dajemo izdavaču koji ima direktora koji je u vd stanju, koji za tri godine nije uspeo da izda više od dve nacionalne čitanke, sa resursima, kojima ne znamo koliko su, jer znamo za 2024. godinu, ne znamo još za 2025. godinu. Videli smo da su planirana oko milion evra za sledeću godinu, ali to ne znači da su to jedini resursi koje će dobiti.

Ta vrsta jasne politizacije, jeste ono što se vidi, i ako kažete ministre da vi nigde ne vidite takve intencije, pa slušate li valjda predsednika, slušate li druge ministre, uključujući i prethodnog ministra obrazovanja koji je govorio o tome.

Na član 8. amandman u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici, zajedno poslanička grupa Srbija centar, poslanička grupa Pokret slobodnih građana, SDA PDD i poslanička grupa Narodni pokret Srbije.
Reč ima Tatjana Marković Topalović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Predložene izmene je neophodno brisati imajući u vidu da autora bira izdavač na osnovu svojih internih pravila i procedura. Dakle, autora bira izdavač a ne država ili izmišljena komisija.

Negde ću da vas uputim ili podsetim na dosadašnje izdavanje udžbenika koje se odvijalo po sledećoj proceduri. Znači, ministarstvo, Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja i Nacionalni prosvetni savet propisuju program i sadržaj po kome se realizuje izrada udžbenika. Znači, prvo moramo imati program i sadržaj. Posle toga, pripremljeni udžbenik na osnovu striktno utvrđenog programa, pregleda, kontroliše i odobrava ZUOV, a odobrenje potpisuje ministar. Dakle, odgovornost za svaki udžbenik preuzima ministarstvo.

Pre nekoliko meseci ja sam postavila poslaničko pitanje – šta je sa Nacionalnim prosvetnim savetom. Dobila sam jedan, da kažem, vrlo površan odgovor da Nacionalni prosvetni savet postoji. Od 2018. godine na sajtu Narodne skupštine ne postoji zapisnik Nacionalnog prosvetnog savete. Mi prosvetni radnici, a rekla sam vam ja sam 30 godina u prosveti, nemamo pojma šta radi Nacionalni prosvetni savet. d

Dakle, šta ćete da radite pošto vam jedna karika u ovom lancu debelo nedostaje i mi nismo upućeni u to šta radi Nacionalni prosvetni savet. Čak, ni kadrovske promene koje su trebale da se dese kroz Društvo fizičara Srbije, a kome ja pripadam, znam da se nisu desile i znam da ti ljudi nisu izglasani.

Prosto, da podsetim gospodina ministra – te senzacije koje vi imate da je ovo berza i da se mi nudimo nekim privatnim preduzetnicima su jako ružne i naravno da nisu tačne i kada iznosite takve izjave i kada pravite takve konotacije mislim da treba da imate dokaze za tako nešto.

Što se tiče publike koja vam uredno tapše, evo malo da iskočimo svi iz obrazovanja. Pročitajte „Arhipelag“ Solženjicija i pročitajte šta znači jako dug aplauz kada ga držite u nekoj sali.

Hvala lepo.

Hvala.
Samo polako.
Ministre, samo se prijavite.