Hvala.
Nije vas spomenuo. Pitali ste nešto. Dobili ste odgovor. Dobili ste i retoričko pitanje.
(Pavle Grbović: Dobacuje sa mesta.)
Evo, izvolite.
Reč ima narodni poslanik Pavle Grbović. Izvolite.

Opet moramo da se natežemo kao i svaki put.

Dakle, pitate zašto polazimo od tih apokaliptičnih scenarija. Dakle, nisu apokaliptični, oni su nažalost realistični. Zasnovani su na neposrednom iskustvu iz bliske prošlosti. Zato vam kažem, ne možemo da se ponašamo kao da u ovom trenutku živimo u Danskoj i da živimo u miru i blagostanju.

Jer, to prosto nije takva situacija zato što polazi iz situacije iz socijalnog i političkog konteksta iz kog sam i ja i mnogi drugi ljudi ovde rasli zato što smo okruženi atmosferom u poslednjih trideset godina u kojima se Šešeljeve baljezgarije na televiziji „Pink“ o klanju zarđalim kašikama posmatrali kao deo humorističkog programa, a ne kao nešto što je etički nedopustivo, zato što se mera nečijeg patriotizma predstavljala spremnost da brani ratne zločine i ratne zločince, zato što su neki od njih bili promovisani od strane političkih aktera u Srbiji.

Zbog svega toga kada smo u Narodnoj skupštini ovde formirali zajednički poslanički klub su predsednici većine neretko napadali to što mi sedimo sa predstavnicima bošnjačkog i albanskog naroda.

Dakle, govorimo vam iz ličnog iskustva, iz aktuelnog sociološkog ambijenta u kome mi danas živimo.

Meni je samo drago što smo nakon celog ovog natezanja, nakon svih ovih reči koje su bile upućene sa raznih strana, što smo konačno došli do toga da vi pomenete ne samo patriotsku, već i građansku vrlinu. Nije sporno da imamo, mada ne razumem šta to tačno znači – nacionalno senzitivne naraštaje i nove generacije obrazovne programe, ali mislim da bismo trebali da poradimo malo i na toleranciji.

Nije poenta samo da kažete – mi ćemo dozvoliti i manjinskim narodima da rade to isto. Nama nije potrebna etnička segregacija po nacionalističkim, odnosno po etničkim … nego nam je potrebno da uspostavimo mehanizam gde ćemo moći da poštujemo jedni druge i da živimo ne jedni pored drugih, već jedni sa drugima.

Hvala vam mnogo.
Na član 20. amandman je podnela Vlada Republike Srbije.
Odbor za obrazovanje je prihvatio amandman.
Amandman je postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 20. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Narodni pokret Srbije.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Stanković.
Izvolite.

Hvala puno.

Moram da iskoristim priliku da pitam ministra na temu ovog drugog fakulteta koji se pravi iz Filozofskog fakulteta u Nišu. Znači, suprotno mišljenju Univerziteta u Nišu, Vlada je donela odluku o formiranju fakulteta srbistike.

Moram da priznam da je to jako, jeko loše protumačeno na samom fakultetu, ali i na univerzitetu. Na neki način, deljenje fakulteta koji ugrožava više stvari na našem univerzitetu, odnosno ugrožava ceo program studiranja.

Između ostalog, dovela je u problem studente koji su do jednog trenutka studirali istoriju na Filozofskom fakultetu, a sada pokušavaju da podele taj fakultet i da dođe do situacije gde se studira srbistika, odnosno, bolje rečeno, drugi fakultet.

Ja ovde imam na neki način kao narodni poslanik potrebu da vas to pitam, s obzirom da nisam dobio odgovor, a u danu za koje je bilo nadležno da se postavljaju pitanja. Ovde se ruši autonomija univerziteta. Ovde se ugrožava rad samog univerziteta i fakulteta i voleo bih da znam na koji način, pošto očigledno odgovarate i bilo bi mi drago da čujem odgovor na to pitanje, šta je razlog u ovom slučaju, da li ste to vi smislili ili je to možda ministar Selaković koji je upravo na neki način… Pokušano je hapšenje od strane TOK-a, a ovde očigledno ne postoji pravna država pa je i to obustavljeno. Znači, da li je ovo vaša ideja ili je ovo ideja ministra Selakovića, s obzirom da znam da su ljudi bliski njemu uključeni u formiranje ovog fakulteta srbistike?

Naravno, ja sam postavio više pitanja tada u danu za postavljanje pitanje i očekujem sve odgovore. Evo, iskoristio bih priliku da i sada popričamo na tu temu.

Hvala puno.

Verujem svakako da ćete dobiti odgovore i pisanim putem.
Što se tiče ministra Selakovića, nemojte da širite neistine. Dakle, n ije priveden. Niko ga ne privodi.
Dakle, molim vas, ne širite neistine.
Ovo jeste Narodna skupština Republike Srbije.
Čovek je otišao sam da da izjavu. Koliko vidim, on je otišao da da izjavu, ovi su otišli u kafanu.
Na član 21. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Narodni pokret Srbije.
Reč ima narodni poslanik Ana Eraković.

Narodni pokret Srbije je predložio brisanje svih članova, jer bi ovako usvojen zakon dodatno naneo štetu kvalitetu obrazovanja u našoj zemlji. Nikakve zaštite nacionalnih interesa nema, jer nacionalni interes jeste da naša deca imaju najkvalitetnije udžbenike iz kojih će sticati potrebna znanja i veštine i na čijoj izradi će biti angažovani najkvalitetniji ljudi.

Drugo jeste da sva deca u Srbiji imaju besplatne udžbenike. Sve to ovim zakonom nije predviđeno. Naprotiv, njime se samo otvara prostor da vlast izvlači novac preko Zavoda za udžbenike, a troškove izgubljenih arbitražnih sporova ćemo plaćati mi, dok će kvalitet obrazovanja dece biti dalje srozavan.

Hvala.
Na član 21. amandman je podnela Vlada Republike Srbije.
Amandman je prihvaćen i postao je sastavni deo Predloga zakona.
Na član 22. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Narodni pokret Srbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Đorđe Stanković.
Izvolite.

Hvala puno.

Nastaviću na ovu temu. Nadam se da ću dobiti pismene odgovore, ali nažalost ih do sada nisam dobijao, pa ću sada iskoristiti priliku da postavi i javno pitanje.

Dakle, ko je doneo odluku da se osnuje fakultet srpski studija u Nišu bez mišljenja Univerziteta u Nišu, bez mišljenja Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje? Ko je odlučio da se departman nasilno iščupa iz Filozofskog fakulteta bez saglasnosti dekana i Saveta fakulteta i univerzitetskih organa?

Da li vam je jasno da ovakvim potezom pravite pravni haos za studente generacije koje ste ostavili između dva fakulteta bez garancije da će završiti ono što su upisali i da li ste svesni da dovodite u rizik međunarodne programe Univerziteta u Nišu – „Erasmus+“, Horizon, CEEPUS i šaljete poruku da država Srbija više ne garantuje stabilnost svojih univerziteta?

Dakle, ovo su samo pitanja koje su postavili predstavnici Filozofskog fakulteta i Univerziteta u Nišu i smatram da, ako ste već tu i, kao što je rekao moj kolega Pavle Grbović, zaista cenimo što ste ovde došli da odgovarate, bilo bi lepo da znamo i odgovore na ova pitanja, s obzirom da znamo da ste uključeni u to.

Ja se izvinjavam ako sam rekao da je ministar Selaković priveden, nego da je predat nalog. Tu se izvinjavam.

Evo, samo još jedno pitanje za kraj. Pošto sam rekao da mi, između ostalog, želimo da, osim predloga, pokažemo i na delima kako se neke stvari rade, evo pitam ministra u ovom slučaju Dejana Vuka Stankovića – šta ga sprečava da se predloži da na nivou cele Srbije postoje besplatni udžbenici koji se dele kao što se radi u Beogradu, kao što se radi u ovom slučaju u Nišu, odnosno na neki način finansijska pomoć u zamenu za te besplatne udžbenike se odvaja. Dakle, očigledno da je to moguće. Očigledno da je moguće uglavnom u onim gradovima gde je ugrožena vlast SNS. Dakle, da li je to potrebno da bi se ovakva jedna stvar, koja bi pomogla roditeljima koji imaju decu u osnovnoj školi, odvojila ili jednostavno bi zdrave logike jedan ministar mogao da se založi za to da se to obezbedi svoj deci.

Hvala.

Hvala vam.
Ja vas molim samo da pričate po amandmanu, kao što su to radile vaš e kolege.
Zaista jesu radile to i svaka im čast na tome. Nemojte samo da idemo na šire teme i pitanja ministara o svemu i svačemu.
Na član 23. amandman su zajedno podneli narodni poslanici iste poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Stanković.
Izvolite.

Hvala puno.

Pokušaću da se sada vratim na temu i na amandman koji smo podneli.

Dakle, mi želimo u ovom slučaju da predložimo jednu inicijativu s naše strane, da jednostavno unapređenje obrazovanja postoji u nekoliko koraka. To bi, između ostalog, bilo nazvano i digitalna učionica, a reforma nastavnih programa, profesionalni razvoj nastavnika, bolja infrastruktura i bezbednost i povezivanje škola sa privredom i zajednicom i ovo ću obrazložiti, nadam se, najkraće što mogu.

U digitalnoj učionici smatramo da je važno da se uvedu i pametne table. Znači, o tome smo pričali, ali jednostavno nije dovoljno da to bude u velikim gradovima, nego u svim gradovima i u svim školama.

Dakle, stabilan internet u svim školama, a znamo da to ne postoji, razvoj domaćih digitalnih platformi i da, između ostalog, naravno, kako to vreme bude dozvoljavalo, uvodimo i tablete i lap-topove kao osnovni alat za korišćenje.

Takođe, reforma nastavnih programa smatramo da fokus treba da bude na primeni znanja, učenje kritičkog mišljenja i više praktičnih projekata, jer jednostavno ne mogu deca samo da uče ono što je suvoparno. Trebalo bi negde i kroz praksu neke stvari pokazivati.

Profesionalni razvoj nastavnika. Mislim da je u ovom slučaju nastavnički kadar često prepušten sam sebi. Bukvalno preokupiran administracijom u poslednje vreme. Znači, jednostavno je važno i u njih ulagati ako želimo da naše obrazovanje napreduje.

Bolje infrastrukture, bezbednost. Mislim da nema potrebe da tu previše obrazlažem. Potrebno je veće ulaganje u te škole koje su već postojeće, izgradnja novih, ali za početak makar da svako kupatilo, odnosno WC da ne budu čučavci, nego da jednostavno budu najosnovniji i najelementarniji za 21. vek uslovi korišćenja.

Naravno, povezivanje škola sa privredom i zajednicom, to je za kraj. Jednostavno, partnerstvo sa firmama i oblastima u kojima se razvijaju određeni delovi zemlje ili grada. To bi pomoglo na koji način će i osnovno i srednje i, kažem, kasnije visoko obrazovanje da napreduje. To je nešto slično dualnom obrazovanju, ali je važno da privreda bude uključena u razvoj svih škola.

Hvala puno.