Reč ima ministar.
Izvolite.

Samo neko pojašnjenje ili ako je neko hteo da čita, mogao je da pročita, ako neko ima unapred pripremljeno izlaganje i političku tiradu, to je postigao. Ovde je vrlo jasno specifikovano i u članu 1. i u članu 2. šta se pod čim podrazumeva.
Drugo, ne vidim kakve veze rasprava o udžbenicima ima sa slučajem Generalštab ili sa nekim drugim slučajevima koje ste pomenuli. Mislim da je osnovna stvar u svakoj diskusiji držati se teme. Pretpostavljam da vam je to kao parlamentarnim zastupnicima jasno, ili vam nije jasno, ili koristite televiziju za jeftinu propagandu, što isto tako razumem, ali vas ne razumeju građani Srbije, što su pokazali rezultati izbora, ali to sad nećemo.
Vratimo se na ono što ste namerno prenebregli, a to je da smo mi vrlo jasno klasifikovali koje to predmete smatramo relevantnim za ono što je formiranje nacionalnog identiteta, kako većinskog, tako i manjinskih naroda. Dakle, nije tačno da to nije određeno. To jeste vrlo jasno i nedvosmisleno određeno.
Ako govorimo o interesima nacionalne bezbednosti, to je shvaćeno u najširem mogućem kontekstu. Niko nije shvatio izdavanje udžbenika od nacionalnog značaja kao pripremu za neku militarizaciju društva. To nikome nije palo na pamet. Palo nam je na pamet da u eri globalizacije u kojoj dolazi do potiranja nacionalnih identiteta po malo počnemo da stvaramo jedan veći osećaj za pripadnost naciji kroz proučavanje jezika, književnosti, likovne kulture, geografije i istorije. Dakle, dajemo samo akcenat na nekim predmetima i ništa više i ništa manje od toga.
Što se tiče izbora autora, pa izbor autora će biti stvar komisije koju ćemo formirati, nakon stupanja na snagu ovog zakona, i tu komisiju će formirati javni izdavač i u njoj će biti jasno definisane propozicije.
Najzad, mi smo otvorili prostor u članu 2. da i nacionalne manjine po analogiji sa većinskim narodom razviju svoj senzibilitet. Dakle, mi nismo dovodili u pitanje uopšte nikakav multikulturni karakter ove države. Ovaj zakon je dobio podršku svih bošnjačkih stranaka u trenutku kada je bio pripreman na Vladi u junu mesecu, čak i Bošnjačkog nacionalnog veća, koliko sam ja informisan, i dve koalicione stranke iz bošnjačkog korpusa stranaka.
Dakle, ni na koji način to nismo radili da bilo koga zanemarimo i da sa bilo kim ulazimo u bilo kakav konflikt. Dakle, to je ono što mogu da vam kažem.
Naravno, pomenuli ste, više govornika je pomenulo, nastavu iz prirodnih nauka i matematike. Da, ali ovim zakonom, to nije predmet ovog zakona. Ko kaže da u obrazovnom sistemu ne daje se akcenat i na to? Daje se i te kako akcenat i na to. Mi imamo vrlo kvalitetne i univerzitete koji se bave time, tim naukama, šta više rejting Beogradskog univerziteta u velikoj meri na tim šangajskim listama i drugim listama uspostavljaju naučnici iz tih oblasti. Nažalost, ne iz društveno-humanističke sfere.
Možda je i ovaj zakon put ka tome da među mladima razvijemo senzibilitet i za društveno-humanističke nauke, a ove zlonamerne političke ocene mislim da ne vode ničemu drugom do pretvaranju ove rasprave u neku vrstu, ajde da kažem, dnevno političke rasprave u kojoj samo gubimo vreme i energiju.
Nisam video ništa što bi poboljšalo ovaj zakon, video sam rezignaciju zbog toga što se donosi, što mi je razumljivo, video sam neke taktičke opozicione propagandne igre, i to mi je razumljivo. Šta da radimo, tako je kako je. Ovo je demokratija, ovo je procedura, moramo da čujemo različito mišljenje. Imate pravo da kažete šta mislite, govorite. Videćemo ko će biti manje ili više u pravu kada i ako ovo zaživi.
Da, još jedna stvar – mi ni na koji način nismo doveli u pitanje tržišne uslove u oblasti izdavaštva. Zašto je ovde dat akcenat na neke predmete da imaju isključivo javnog izdavača? Zbog toga što je nama stalo do uspostavljanja jedinstvenog sadržaja u nekim predmetima koji su nacionalno senzitivni, a predvideli smo i predmet „jezik i nacionalna kultura“ kao neku vrstu suplementa, odnosno dodatka obrazovnog nacionalnoj čitanci koju znate da smo postavili kao jedan od obrazovnih prioriteta još pre nekoliko godina. Kao što znate, biće četiri izdanja te čitanke, dva su urađena, i nastavlja se taj projekat.
Pokušali smo da napravimo ovde ravnotežu sa još jednim dodatkom koji bi podstakao interes đaka, pre svega, za nacionalnu književnost i kulturu i razvio literalnu i drugu pismenost.

Hvala vam.
Gospodine Škrijelj, po amandmanu?
(Ahmedin Škrijelj: Replika.)
Replika? Niste pomenuti.
(Narodni poslanik Ahmedin Škrijelj dobacuje.)
Imate vreme po amandmanu, imate vreme ovlašćenog, ako želite, pošto nemate osnovu za repliku. Nemate osnovu za repliku.
Da li želite po amandmanu ili ne želite? Ne želite po amandmanu?
(Ahmedin Škrijelj: Ne.)
U redu.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Đorđe Pavićević.
Da li želite reč?
Izvolite.

Ja bih isto rekao da je ovaj zakon nepopravljiv, ali da neke sramotne formulacije ovde bi trebalo ukloniti, poput ove da predmeti od nacionalnog značaj službe da uvećaju stabilnost i otpornost na strane uticaje koji su potrebni u osnovnom obrazovanju, ali čuli smo ministra neki dan da nisu potrebni, čak su poželjni u visokom obrazovanju u tom smislu, kao i ova da obrazovanje služi kao stub nacionalne bezbednosti, pa bih možda pitao da li će onda za obrazovanje ili sadržaj ovog dela predmeta, to je osam predmeta u pitanju, biti zadužen vrhovni komandant ili Ministarstvo odbrane, kao što je za 20.000 učenika već zadužen Generalni sekretarijat Vlade, odnosno Kancelarija za dualno obrazovanje, a da Ministarstvo prosvete nema baš puno veze sa tim procesom ili ima mnogo manje, recimo, nego Privredna komora.

Kada govoriti o politizaciji, samo se setimo kako je došlo do ovog zakona, a u jeku rasprave o filmu „Dara iz Jasenovca“ 2020. godine predsednik države, a sada vi hoćete da kažete vrhovni komandant, je izneo ovu ideju. Aleksandar Vulin je razradio, a vi ste u stvari, Vlada i ova većina, požurili da volju vođe pretvorite u zakon. Ako to nije politizacija obrazovanja, ja onda ne znam šta je. Možda ste malo zakasnili, jer je on tada rekao da će to biti gotovo do 2021. i da će početi da se primenjuje 2022. godine. Tada ste u međuvremenu uveli ove nacionalne čitanke. Prosto, ovakve formulacije i ovakve intencije spadaju u neke druge režime i nadamo se da Srbija neće otići tim pravcem, mada je čekirala mnogo karakteristika takvih režima. Hvala.

Hvala vama.
Reč ima Milenko Jovanov.

Ovo naravno da nema veze sa bilo kakvom politizacijom obrazovanja. Dakle, ovo nema apsolutno nikakve veze sa politizacijom obrazovanja. Pošto kaže da ne zna kako izgleda politizacija obrazovanja, pa izgleda tako što predstavnici političkih stranaka i narodni poslanici blokiraju fakultete u želji da time angažuju studente u svoju političku korist. Politizacija obrazovanja je kada roditelji zajedno sa nastavnicima ili profesorima iz političkih stranaka ili politički opredeljenima blokiraju škole. Politizacija obrazovanja je to kada rektori univerziteta onemoguće rad univerziteta u Srbiji zato što žele da ostvaruju svoje političke ambicije. Politizacija obrazovanja je kada se ti isti rektori posle toga, kako imamo prilike sada da vidimo, nađu na listama, očigledno, blokaderskim, opozicionim. Politizacija obrazovanja je kada profesori imaju dvostruke kriterijume na ispitima za one koji su blokirali i one koji nisu blokirali fakultete. Politizacija obrazovanja je kada profesori imaju dvostruke kriterijume na ispitu za one koji podržavaju i one koji ne podržavaju njihovu opciju. To su vam sve politizacije obrazovanja.

Nažalost, u toj politizaciji i te kako učestvuje neki ovde prisutni, a ono što mi radimo i ono što ćemo uraditi ovim zakonom jeste da se onemogući to da nam više objašnjavaju u udžbenicima istorije i da nam uče decu kako je tursko vreme bilo super, malo su vas nabijali na kolac, ali nije to tako strašno bilo, bilo je mnogo kulture i tako tih stvari, da se u dva pasusa opisuje Prvi svetski rat, da nam deca završavaju osnovu školu i ne znaju ko je bio vojvoda Mišić, ni ko je bio vojvoda Stepa, ni ko je bio vojvoda Putnik, ni ko je bio kralj Petar, ni ko je bio regent Aleksandar, da ne znaju ništa o Prvom svetskom ratu, da su više pisali o Prvom svetskom ratu komunisti u njihovo vreme, nego što se piše u današnjim udžbenicima koji pišu stranci. To hoćemo da promenimo i to ćemo promeniti, a politizacija – za to ste zaduženi vi. Hvala.

Hvala.
Izvolite.
(Đorđe Pavićević: Replika. Direktno se obratio meni.)
Mislim kada kaže vi, da misli na grupaciju ljudi u tom delu sale, ne na vas lično.
Na član 3. amandman u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici zajedno poslaničke grupe Srbija centar, zajedno poslaničke grupe Pokret slobodnih građana, SDA PDD i zajedno Narodnog pokreta Srbije.
Prvo Tatjana Marković Topalović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Ovaj predlog ne donosi ništa novo, rekla bih da se radi o nekoj vrsti leksičkog šminkanja.

Ovako, udžbenik na jeziku i pismu nacionalne manjine sada postaje udžbenik za izvođenje nastave na jeziku i pismu nacionalne manjine, što je potpuno nebitno, i trebamo da menjamo član zakona, koji je danas doveo do toga da manjine imaju 95% udžbenika i dodataka na svom jeziku i pismu. Potpuno nepotrebna leksička šminka.

Takođe, mislim da je važno da napomenemo da 85% svih udžbenika izdaju privatne izdavačke kuće, kojim se ovim izmenama Zakona o udžbenicima predlaže oduzimanje prava da rade ono što odlično rade poslednjih 15 godina.

Osim što ste besmisleno promenili redosled reči u zakonu, vi monopolizujete tržište, i nije tačno da to ne radite i mislim da bi trebalo da znate da ukoliko želite nacionalne sadržaje to možete da uradite na dva načina. Možete da povećavate fond časova, tako je, i možete da promenite fond časova nastave i učenja i da promenite plan nastave i učenja, time biste izbegli mnogo drugih stvari, a udžbenici to mogu da prate. Međutim to je i slobodan prostor za profesore.

Takođe, bih volela da zamolim gospodina ministra prosvete, koji je jedan od šestorice ovih osam godina, da izbaci taj politički narativ, jer mislim da ga mi ne koristimo, kada smo razmatrali u Srbija Centru ovaj zakon, mi smo konsultovali veoma ozbiljan resorni Odbor za obrazovanje, ali i niz stručnjaka iz stručnih društava koji su dali komentar ovom zakonu.

Znači, zamoliću vas da se prosto bavite zakonom, tek ste nedavno, ni godinu dana niste spojili, prosto mislim da politički narativ sa „Informera“ ne odgovara tome, jer nas ima ovde i stručnih, koji se bave veoma ozbiljno i zakonima i nastavom. Hvala lepo.

Izvolite.

Da pođem od toga gde se sa vama slažem. Slažem se sa vama da će u daljem radu, pre svega, Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja raditi na tome da se promene planovi i programi u kontekstu intencije ovog zakona i da se verovatno, redefiniše plan i program izvođenja nastave, odnosno da se napravi neka ravnoteža u broju časova. Tu ste potpuno u pravu sa stanovišta pedagoške prakse. Verovatno akcenat na ovim predmetima podrazumeva i davanje većeg prostora u rasporedu časova, što je osnova za odvijanje nastavnog procesa.
Da izbacim politički narativ. Sada, što se tiče političkog narativa, pa, ne može da se izbaci politički narativ, kada sedite u Skupštini, možda može na nekom naučnom skupu, a ne može da se izbaci ovde, jer ovde i vi igrate za poene, a mi nećemo da vam dopustimo da baš, svaki put krenete sa targetiranjem i olakim ocenama. Ne mislim na vas lično, i na vaše izlaganje, ono prethodno, po prethodnoj tački nisam baš najbolje razumeo, osim što sam razumeo da identitet kompleksna stvar čime se takođe načelno slažem.
Što se tiče vaše leksičke intervencije, jednako je nepotrebna koliko je bila, ono što je po vašem mišljenju nepotrebno i sadržano u zakonu. Dakle, formulacija znači isto, a vi ste hteli da primenite jednu retoričku figuru da omalovažite ono što je tekst zakona. Da vam pokažem da sam vas vrlo dobro slušao i čitao zakon, pošto ste mi i to zamerili. Dakle, nemam ja problem s time da me vi kritikujete, nemam nikakav problem sa tim.
Samo gospodinu Pavićeviću da kažem jednu stvar, intencija ovog zakona, gospodine Pavićeviću, jeste da stvori negde prostor za razvijanje patriotske vrline, što je kao što znate, sastavni deo onoga čime ste se vi bavili. Vi ste se bavili humanitarističkim teorijama svojevremeno, ja vas poznajem iz tog perioda, a istovremeno je želja da se stvori neki etos socijalne odgovornosti. Dakle, pokušavamo to da uradimo, zbog toga su te formulacije društvenoj koheziji i željom za stabilnošću.
Što se tiče nacionalne bezbednosti, ona je ponavljam još jednom, shvaćena u najširem mogućem kontekstu, ako čovek nema svest o identitetu, ako nema svest o tome da je država najviši oblik nacionalne slobode, onda se postavlja pitanje da li u turbulentnim vremenima spreman nju da brani.
I vama je jasno, da u trusnom području, kao što je ovo, u kome nisu završene geopolitičke igre, uvek postoji rizik za nacionalnu bezbednost, šta god radili i kojom god društvenom aktivnošću se bavili, uključujući i obrazovanje.
Dakle, cilj je da se stvori patriotska vrlina, ako je to moguće, bez nametanja bilo kome jednobraznosti u pogledu shvatanja šta je patriotska vrlina, a da se istovremeno razvije i društvena odgovornost, negde kao potekst i pretekst ovog zakona. Dakle, ne želimo da budemo do kraja vrednosno neutralni. Ne želimo da nam sistem bude potpuno, kada je reč o identitetu, nesenzitivan zbog toga imate i svest o identitetu dominantnog naroda, ali i svest o identitetima drugih naroda. U toliko je zakon sažeo nacionalno i demokratsko sa jedne strane, zato što je obuhvatio i većinsko i manjinsko stanovništvo.
Mi smo se vodili tom ravnotežom između demokratije i multikulturalnosti u ovom društvu.