Onda kasnije kada dođe vaš amandman.
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici stranke SRCE.
Da li se neko javlja za reč?
Izvinite, ali pre toga ministar Bratislav Gašić.
Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Želeo sam da saslušam svu trojicu predlagača amandmana. Ovo je aktuelni Zakon o Vojsci. Jako mi se sviđa kada dobijete dodatnu pamet. Zašto ga niste promenili 2006. godine? Zašto ga niste promenili 2007. godine, jer u tom zakonu vi ste upravo stavili, vi generale i vi kapetane bojnog broda ste bili moji saradnici, pa se nikada niste setili da to izmenite, a danas ne razmišljate o jednoj drugoj dimenziji.
Osnova današnjeg zakona i promene Zakona o Vojsci nisu vaše političke priče, već da vojnici po ugovoru koje imamo od 2006. godine ne moraju svake tri godine da produžavaju svoje ugovore, do svoje 43 godine, i da tada odu na ulicu, već da sada posle prvog ugovora o radu, ako zadovoljavaju sve ono što od njih Vojska traži, mogu da pređu na ugovor za stalno u Vojsci Srbije i da do svoje 53 godine zasnuju stalni radni odnos.
To je suština današnjih promena zakona. Ne jeftini politički poeni, već da 10.000 porodica dobije budućnost. Pa ste onda rekli - do koliko godina? Zašto produžavate do 35? Zato što u ovom trenutku 10.000 porodica radi i živi i prosek im je 34 godine starosti. Mi moramo da mislimo i na te ljude koji su sada u aktivnom sastavu Vojske Srbije po ugovoru i primljeni su sa osam razreda škole i o njima moramo da mislimo, jer ste tada u zakon stavili osam razreda škole. To je vaša odredba. Mi ništa drugo nismo ni menjali u ovome sem da posle prvog ugovora imaju pravo da zasnuju stalni radni odnos u Vojsci Srbije i da budu do 53 godine života, da mogu da podignu kredit, da mogu da kupe stan, da mogu svoje porodice da pomognu mnogo bolje i više, nego što su do sada mogli, da mogu da pređu i razne bezbednosne provere i sve ostalo.
Zamena teza od ove liste koja ima manje glasova nego što ima nevažećih listića, od nekom sada davanju, ne napisali ste u prvom članu da načelniku Generalštaba komanduju nadređeni. A ko su, bre, njenu nadređeni? I ubih se objašnjavajući po raznim odborima svima koji znate to, ali vam je onako bogougodno da pričate o tome. Nikakve veze nema. Ko su nadređeni načelniku Generalštaba? Samo je to definisano ovde, a u skladu sa Ustavom Republike Srbije i ničim drugim. Ono što ste mu dali, pa sam vam pokazivao kada Boris Tadić u listu „Blic“ kaže – ja komandujem Vojskom. On komanduje Vojskom na osnovu Ustava i svega onoga što ste vi 2007. godine usvojili. Znači, ništa tu promenjeno nije, pa niste pročitali član 2. gde se nabrajaju sve starešine Vojske Srbije koje dotle i kako komanduju, ali to niste pročitali, jer vam je ovo bilo – aha, super, evo sada ćemo mi da napadnemo sa tim.
Suština promene ovog zakona jeste samo u jednom, a to je da 10.000 porodica dobije budućnost i ja sam iskreno zahvalan i njima na strpljenju i svim starešinama koje su radile na pravljenju ovih promena u zakonu i da sam na vašem mestu glasao bih za ovaj zakon ali, naravno, šta vredi? Pričao sam milion puta, nećete da shvatite, šta vredi. Hvala vam.

Hvala vama.
Reč ima Petar Bošković, po amandmanu.
Izvolite.

Hvala.

Da građanima Srbije bude kristalno jasno. Ovde se radi o dve ključne reči koje su apsolutno nepotrebne. Prva ključna reč je „predsednik Republike“. Znači, nema potrebe da se ta reč dodaje. Mi kažemo i predlažemo da načelnik Generalštaba Vojske Srbije komanduje Vojskom Srbije u skladu sa zakonom i aktima komande. Vrlo prosto i jednostavno.

Hajde da sklonimo sa strane predsednika Republike, bez obzira ko je i kakav je bio. Hoću da objasnim jedan detalj vezan za odgovornost u Vojsci, a koji je vrlo problematičan. Probaću slikovito. To je kao kada deca igraju zuce, pa ih ima jedno desetak, pa onda udare ovog po dlanu i odmah viču – nisam. Ovo je taj problem što načelnik Generalštaba hoće sa predsednikom države da se igra zuce i da viče da nije on odgovoran za sve ono što je uradio. Gospodo, u tome je problem. Ne može načelnik Generalštaba da izbegne odgovornost tako što će reći – meni je vrhovni komandant, koga on voli da zove, tako naredio. Ne može, jer je onda on samo poštar u prenošenju akata predsednika države.

Druga ključna tačka, odnosno ključna reč je „lica“. Znači, mi ne želimo da „lica“ na komandnim dužnostima komanduju sastavima Vojske, nego da se vrati, da piše „starešina“, jer, gospodo, civilno lice u Vojsci je i Nenad Miloradović, zvani Baća…

Molim vas, završite misao.

Podsetiću, završavam, pomoćnik ministra za materijalne resurse koji je zbog svog komandovanja doveo do toga da na Pešteru pogine čovek. Hvala najlepše.

Hvala.
Reč ima ministar Bratislav Gašić.

Svega ovoga ne bi bilo da je Pera postao general. Po ko zna koji put objašnjavam i čitam i pokazao sam vam i pročitao sve članove Ustava koje ste vi doneli, gospodo, a gde su jasno definisana ovlašćenja predsednika Republike. Nije taj koji je bio, nego je i sada naš predsednik Aleksandar Vučić, ali sam vam i tada rekao – pročitajte i stav 2. koji se menja i glasi – lica na komandnim dužnostima, na komandnim dužnostima.
Baća Miloradović je jedan od najboljih stručnjaka, ako ne svetskih, onda evropskih za naoružanje i vojnu opremu. U pogrešan kontekst ga stavljate. Čovek koji 12 godina vrlo časno obavlja svoju dužnost i koji je jedan od najzaslužnijih za opremanje Vojske Srbije. Znam da neke vaše mnogo boli ono što su videli na paradi „Snaga jedinstva“. Mnogo ih boli to što su videli i zato gledaju da tu temu bace u ćošak, a toliko su lepo pričali ti isti vaši o hrvatskom mimohodu kako je to, eto, rapsodija. Kada su videli srpsku paradu „Snaga jedinstva“, onda su svi zaćutali - samo nemojte o toj temi da pričamo, jer naš zadatak je bio da 2012. godine uništimo sve.
Neizmerno sam zahvalan predsedniku Republike i vrhovnom komandantu Vojske Srbije Aleksandru Vučiću na svemu onome što smo uložili u proteklih 12 godina u Vojsku Srbije.
Kada je došao za ministra odbrane, jedan jedini avion, a vi ste mi svedok, bio je u ispravnom stanju i dva helikoptera. To je jedino što smo imali u avijaciji. Dežurnu paru nismo mogli da napravimo. Sećate se, generale. Samo jedan jedini avion je bio ispravan, jer je tada intencija bila tadašnjeg državnog rukovodstva da se avijacija ugasi i da naše nebo čuvaju NATO snage iz Avijana. To je bilo već pripremljeno da se potpiše i da plaćamo uslugu NATO-u. Klimate glavom, generale, hvala vam na tome što podržavate to. Tada nismo imali čizme da možemo da odemo u bilo koju kasarnu i da imate vojnike postrojene da sačekaju ministra, predsednika ili neko treće zvanično lice ili načelnika Generalštaba, nego su kombijem nosili iz jedne kasarne u drugu.
Danas nemamo više taj problem. Zato kažem, veliko hvala predsedniku Republike i vrhovnom komandantu Aleksandru Vučiću na svemu onome što smo uradili za ove vreme.
Zamena teza ne može da vam prođe. Lepo ovde piše – lica na komandnim dužnostima. Pomoćnici ministra nisu na komandnim dužnostima. U njihovim rešenjima koje Vlada daje ne piše da su oni na komandnim dužnostima.
Gospodo, još jednu stvar ste izbacili iz starog zakona. Zaboravili ste čitav jedan čin, koji nam je više od 15 godina bio viseći, kapetana prve klase. Ko njega unapređuje? Da bi mi jedan od vas rekao – pa da, ali to je nama po naređenju NATO-a, jer mi smo hteli da napravimo po NATO standardima Vojsku Srbije. Zvanično mi rekao na skupštinskom odboru. A zaboravili ste čitav čin. Sada vraćamo i taj čin kapetana prve klase, da o njemu načelnik Generalštaba donosi za unapređenje i sve ostalo što je potrebno.

Hvala, gospodine ministre.
Sada imam dvojicu generala u sistemu.
Pretpostavljam gospodin Petar Bošković. Izvolite.

Pre svega, da kažem gospodinu ministru Gašiću, s obzirom na činjenicu da je jako dugo u sistemu, tačno je da sam ja kapetan bojnog broda u penziji, to je tačno. Ali ja, sve i da sam hteo i da nisam hteo, nisam mogao postati general, eventualno komodor, jer je to čin u mornarici.

(Predsedavajuća: Moja greška, izvinite.)

Kad već mene stalno spominjete u tom kontekstu, onda možete da me spomenete, onaj, znate, koji nije, posle 15 godina kao pomoćnik ministra, ni stan od Vojske uzeo, a Bogu hvala nisam iz sirotinje došao u Vojsku, tako da zaista tu nema problema.

Hteo bih da objasnim ovaj detalj oko izmena i dopuna Zakona o Vojsci. Gospodo, 13 godina, 13 godina, da ne kažem 14, vi kadrujete Vojskom i vi vršite selekciju. To su generacije i generacije koje izlaze podobne po vašem španovanju SNS-a. Ako ste već tako vodili računa, što to do sada niste izmenili? Nemojte se vraćati za nešto više od decenije unazad.

Što se tiče kapetana prve klase i uopšte NATO procedura, da podsetim građane Srbije da od Vojne akademije preko generalštabnog usavršavanja, škole nacionalne, pa čak i VSBO, koji je gospodin Selaković završio, sem ostalih iz SNS-a, su gospodo po NATO proceduri. Prema tome, ne kunite se više u srpstvo, jer ćemo postati zaista…

(Predsedavajuća: Isteklo je vreme.)

Hvala vama.