Hvala.
Ivana, nije realno za repliku, ali imate vreme poslaničke grupe ako želite da iskoristite.
(Ivana Rokvić: Jeste, realno je.)
Ali, zaista ružno nije rekao.
(Ivana Rokvić: Kakve to veze ima?)
Kakve to veze ima? Pa, ima veze zato što…
(Ivana Rokvić: Po Poslovniku piše…)
Ne piše po Poslovniku kako vas neko pomene imenom da možete.
Evo, izvolite.
Ovim završavam.
Izvolite.

Hvala.

Ono što je tragedija našeg društva u ovom trenutku je to što vi zaista mislite da samo zato što se pojavljivali u medijima, kako sada kažete, da vas to kvalifikuje da budete ministar informisanja.

Evo, recimo, ja sam postala majka tako što sam se porodila carskim rezom. Da li zaista mislite da mogu da operišem druge ljude? Ne, to vas ne kvalifikuje.

Vi ste se pojavljivali u medijima, ali nemate nikakve veze sa informisanjem, niti sa medijima, što znači da ne možete ni da vodite adekvatno sistem informisanja ove zemlje.

Hvala.

Reč ima, po amandmanu, Mitar Kovač.

Koristim vreme poslaničke grupe.

Poštovana predsedavajuća, poštovane dame i gospodo, drugi put se ponavlja ovde narativ protiv Ruske federacije, lično protiv predsednika Putina. Mislim da je to neprimereno da se izgovara u ovom domu i mislim, takođe, da niko od nas pojedinačno nije niti ovlašćen, niti ima mogućnosti da ocenjuje pojedinačno ljude u Vladi, niti time da se bavimo.

Znači, generalno, ako je nekome isključivo put za EU, našoj poslaničkoj grupi nije. Naprotiv, EU je jedna militantna organizacija i čekamo jednostavno kada će sazreti uslovi i vreme da se napravi strateški zaokret od te EU i da u Srbiji sve više ili manje ljudi prihvataju otklon od te eu. To pokazuju i najnovija istraživanja.

Za ove ljude koji žale za EU, koja nam oduzima Kosovo i Metohiju, neka žale i dalje, ali nadam se da će imate sve manju društvenu ulogu.

Hvala.

Hvala vama.
Želim da vas podsetim da je na dnevnom redu Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom medijskom servisu i amandmani. Dakle, ne široka tema, pa ko šta hoće da priča, tako da molim sve da se držimo teme.
Na član 3. amandman sa ispravkom zajedno su podneli narodni poslanici Đorđe Komlenski i Bojan Torbica.
Reč ima Đorđe Komlenski.

Zahvaljujem, predsedniče Skupštine gospođo Brnabić.

Naime, kada je u pitanju član 3. ovog zakona, sa stavom 1. nemamo nikakav problem gde se definiše osnovna delatnost javnog medijskog servisa i njegova funkcija u ostvarivanju javnog interesa, ali kada je u pitanju stav 2. gde se kaže da, pored delatnosti iz stava 1. ovog člana, javni medijski servis može obavljati i komercijalnu delatnost kojom se ne sme ugroziti obavljanje osnovne delatnosti, tu već imamo primedbi, jer je krajnje vreme da javni servis postane zaista javni servis.

Da bi on zaista bio javni servis treba ga u celosti finansirati iz budžeta i TV pretplate ili samo iz budžeta ili samo iz TV pretplate, ali prekinuti maltretiranje građana sa reklamama.

Niko od građana ne želi da plaća TV pretplatu da bi gledao reklame, a siguran sam da niko od građana ni novac iz budžeta ne želi da se izdvaja da bi se te reklame emitovale na RTS-u. Radi toga treba ukinuti i mogućnost pružanja tehničkih usluga i iznajmljivanja proizvodnih i drugih kapaciteta jer su upravo reklame i tzv. iznajmljivanje proizvodnih i drugih kapaciteta i tehničkih usluga upravo prostor za zloupotrebu od strane zaposlenih na RTS-u koji bi morali isključivo da vode interes o javnom interesu, o javnom servisu, a ne da koriste ovaj međuprostor za lične interese.

Hvala.

Hvala vama, posebno što ste se držali amandman i obrazložili amandman.
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Narodni pokret Srbije – Novo lice Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Narodni pokret Srbije – Novo lice Srbije.
Da li neko želi reč?
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Da li neko želi reč? (Da.)
Izvinite, vratite ovaj amandman.
Prvo ima reč Borislav Novaković, pa ćemo preći, Đorđe, na vaš amandman.

U senci razgovora o Zakonu o javnim medijskim servisima ostala je RTV. Ja bih rekao da je to perverzan spoj minimalne gledanosti i maksimalne zabrane svakog slobodnog izražavanja kada su u pitanju društveni problem i stanje je potpuno neizdrživo. Iz razumljivih razloga RTS kao gledanija i uticajnija televizija je predmet pažnje, ali RTV je veća Bastilja neslobode nego RTS. Tamo ne postoji mogućnost da se pojavi istina ni u forenzičkim tragovima, a grad Novi Sad je postao grad torture.

Uhapsili ste porf. Jocića, uhapsili ste prof. Naumovića. Smenili ste dr Nikolića, potom ste uhapsili dekanku Medicinskog fakulteta. Svugde se kao povod nabrajaju razne pravne stvari, samo da pokriju to, ali prava stvar i pravi motiv svih tih hapšenja i prof. Jocića i prof. Naumovića i smena dr Nikolića i ono što radite dekanki Medicinskog fakulteta je činjenica da podržavaju studentske proteste i to je sramotno.

Svako u ovoj zemlji ima pravo da slobodno izražava svoja politička uverenja i njegova politička uverenja ni na koji način ne mogu da korenspondiraju sa njegovim radnim mestom. Niko ne sme da bude kažnjavam profesionalno zato što ima određena politička uverenja, kao što ne može da bude nagrađivan zato što ima određena politička uverenja. Vi ste sebi dozvolili u Novom Sadu, ali Novi Sad vam pruža otpor i Novi Sad zato i jeste epicentar otpora, da hapsite nevine ljude.

Ako mislite da ćete ućutkati profesora Jocića, profesora Naumovića, dekanku Medicinskog fakulteta, ako mislite da ste uveli red u zdravstvo tako što ste smenili direktora UC, gospodina Nikolića, varate se. Toga ćete biti svedoci već na narednim izborima.

Hvala vam.
Bilo bi lepo da ste se osvrnuli i na pokušaj linča dekana Patrika Drida, ali nažalost niste.
Đorđe Komlenski, po sledećem amandmanu.

Zahvaljujem.

Predložili ste izmenu člana 6. tako što odgovornost Javnog medijskog servisa prema javnosti, kao i uticaj javnosti na njegovo delovanje se ostvaruje posebno, pa kažete – komunikacijom sa slušaocima, gledaocima i civilnim društvom.

Naime, ovaj amandman podnosimo tražeći da se iz predloženog teksta briše civilno društvo. Ni jednim jedinim zakonom u Republici Srbiji pa ni ovim nije definisano šta bi taj pojam trebao da predstavlja, šta on označava, koga obuhvata i ko sve tu može da spada. Tako da, uspostavljanje obaveze da ova komunikacija bude neposredna sa slušaocima, gledaocima i čitaocima je više nego dovoljna.

Na ovakav način u zakonodavstvo Srbije uvodite pojam civilnog društvo je nepotrebno, zbunjujuće i otvara veliki prostor da se na pogrešan način tumači.

Ako ste hteli da govorite o udruženjima građana onda ste trebali da napišete udruženja građana. Civilna društva, sem njihovih definicija na „Vikipediji“ i nekim drugim mestima nigde drugde ne postoji, prvo gde se pojavljuje jeste ovaj zakon. Mislim da je to nedopustivo, u zakonskom tekstu tako nešto raditi, pogotovo što ovaj zakon nema pojmovnik, pa ste i u pojmovniku pokušali da to definišite.

Prema tome, ovo je nešto što se za ovih dvadeset i nešto godina nije desilo, da se pod pritiskom EU, bukača sa ulice uvodi nešto što nije pravna terminologija Republike Srbije na ovakav indirektan i neprimenljiv način.

Molim vas da o ovome još jednom razmislite i usvojite ovaj amandman.

Hvala.