Hvala vama.
Samo podsećanja javnosti radi, tekst Predloga zakona u članu 7: „Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“, a vaš predlog amandmana je bio: „Briše se.“
Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 6. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O ZAŠTITI VAZDUHA.
Primili ste amandmane koji su podneti na Predlog zakona.
Primili ste izveštaje nadležnih odbora.
Otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima, saglasno članu 157. stav 3.
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Radomir Lazović, doc. dr Biljana Đorđević, prof. dr Jelena Jerinić, Robert Kozma, prof. dr Đorđe Pavićević, Natalija Stojmenović, doc. dr Rastislav Dinić, Marina Mijatović, Dobrica Veselinović i Bogdan Radovanović.
Gospodin Robert Kozma, po amandmanu.
Izvolite.

Hvala vam, predsedavajuća.

Podneli smo nekoliko amandmana na ovaj zakon, jer, nažalost, ovaj zakon je trebalo da reguliše jednu važnu tematiku, a to je pitanje borbe za čist vazduh u Srbiji, a podsetiću zašto je to važno, jer u Srbiji na godišnjem nivou između 10-15 hiljada građana ranije premine usled zagađenja vazduha.

Različiti su podaci, ali nijedan izveštaj ne spori da je ovaj problem izuzetno ogroman u Srbiji i da moramo da se bavimo njime. Ovaj zakon, nažalost, nije na sistemski način pristupio tome da se reši ovaj gorući problem kada se radi o zagađenju vazduha. Jedna od ključnih stvari koju ovaj zakon omogućava jeste da pravi tzv. rupu u zakonu i izuzeće za preduzeća iz namenske industrije.

Ministarka je govorila o tome i nije imala odgovor zašto to rade. Govorila je da je to tako svugde, iako nije uspela da kaže na koju se tačno direktivu to poziva kada pokušava da obrazloži zašto je uneto trajno izuzeće za preduzeća iz namenske industrije da ne moraju da brinu i da sprovode mere na zaštiti kvaliteta vazduha.

O čemu se zapravo ovde radi? Svi znamo za to da je, na primer, u Valjevu, jednom od najazagađenijih gradova u Srbiji, je tokom gotovo cele godine vazduh prekomerno zagađen. Mi imamo situaciju sa „Krušikom“, sa namenskom industrijom, gde „Krušik“ koristi, i to se ne spori od strane ministarke, 70-80 tona sirovog lignita dnevno i koristi tri tone mazuta dnevno za grejanje njihovih kotlarnica. „Krušik“ doprinosi minimum četvrtini zagađenja, aerozagađenja u samom Valjevu i na ovaj način, omogućavanjem ovog izuzeća, vi ste suštinski rekli da se ovaj zakon neće primenjivati u Valjevu i rekli ste Valjevkama i Valjevcima da, što se vas tiče, njihov problem je samo njihov i vi o njima nećete da brinete.

Hvala vam.

Hvala vama.
Gospodin Nenad Filipović, izvolite.

Koristiću vreme ovlašćenog predstavnika.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo iz ministarstva, uvaženi narodni poslanici, Predlog zakona o zaštiti vazduha predstavlja jedan od najvažnijih akata koje će ova Skupština verovatno već danas usvojiti. Čist vazduh je temelj zdravog života, a ne postoji više obaveza države od očuvanja života i zdravlja svojih građana.

Kada govorimo o zaštiti vazduha, pre svega mislimo na sprečavanje zagađenja u urbanim sredinama, a razlozi za ovakvo stanje brojni su i proizilaze iz savremenog načina života.

Najpre, tu je intenzivna urbanizacija koja dovodi do sve veće gustine gradnje. Kao što znamo, postoje migracije stanovništva iz sela u gradove i građevinski objekti koji se izgrađuju doprinose toj gustini, zatvaraju tzv. koridore vetrova koji bi inače pročišćavali vazduh u gradovima.

Druga stvar, takođe jedna gustina, mnogo bitnija gustina, to je gustina saobraćaja. Dok je u prethodnom periodu, pre tridesetak godina a možda i manje, svako domaćinstvo imalo po jedan automobil, danas svako domaćinstvo ima bar dva ili više automobila i to povećanje broja vozila ne samo što povećava emisiju izduvnih gasova, već i dovodi do usporavanja saobraćaja, tako da ako duplo usporite saobraćaj, to će biti puta dva vozila a to sve dodatno pojačava zagađenje.

U pojedinim delovima gradova, posebno u socijalno ugroženim kategorijama stanovništva, u zimskom periodu se za grejanje koriste neprikladne sirovine, plastika, gume i drugi otpadi, što dramatično utiče na kvalitet vazduha.

Što se tiče klimatskih promena, one su još jedan faktor i one više nisu stvar spora i ne treba mnogo komentarisati, jer svi se sećamo da je pre dvadesetak i više godina bila jedna klima a danas sasvim drugačija i pojava globalnog zagrevanja i rast temperature dodatno utiču na dinamiku i kvalitet vazduha.

Na kraju, mora se naglasiti da je za najveći deo zagađenja odgovoran upravo pojedinac, tj. čovek, koji svojim ponašanjem, nemirom ili navikama doprinosi narušavanju kvaliteta vazduha. Upravo zbog toga su potrebni ovakvi zakoni i oni predviđaju sistemske mere na nivou države, na nivou lokalnih samouprava, ali tu su potrebne i mere koje podrazumevaju odgovornost samog pojedinca. Dakle, i pojedinac da se ograniči, da ne bi dolazilo do prevelikog zagađenja.

Neke od najvažnijih mera uključuju pošumljavanje i razvoj zelene infrastrukture, uvođenje gasa kao energenta umesto mazuta i lož ulja, pre svega u gradskim toplanama ali i do individualnih ložišta, energetsku sanaciju objekata, podizanje svesti građana o značaju čistog vazduha, itd, itd.

Posebno bih istakao pozitivan primer grada Beograda koji je najavio da će početkom septembra planirati da u svakom odeljenju predškolske ustanove kao i u odeljenjima osnovnih i srednjih škola uvesti prečišćivače vazduha, čak njih 11.500 i mislim da je to dobar primer i za ostale lokalne samouprave.

Postoje i mere koje nemaju odmah vidljiv efekat za prečišćavanje vazduha ili za zdraviji vazduh, ali dugoročno doprinose boljem kvalitetu vazduha. Jedna od njih je i besplatni javni prevoz, koji je među prvima ako ne i prva uvela lokalna samouprava grada Jagodine, na čelu sa tada predsednikom Jedinstvene Srbije Draganom Markovićem Palmom, a sada se primenjuje i u drugim gradovima, Beogradu, Nišu, itd. Ovde su viđeni ti ekonomski efekti na građane, a manje su viđeni da ova mera vodi ka smanjenju broja automobila, a smanjenje broja automobila dovodi do ubrzanja saobraćaja i mnogo manjeg zagađenja.

Ovde bih posebno istakao što se tiče ovog zakona deo zakona koji se odnosi na informisanje građana o trenutnom stanju kvaliteta vazduha. Građani se danas informišu putem raznoraznih mobilnih aplikacija, takvih aplikacija postoji sve više, koje pružaju podatke, ali pouzdanost tih podataka varira. Zato je važno da država razvije, odnosno ministarstvo, jednu zvaničnu aplikaciju sa proverenim i tačnim podacima, kako bi građani bili adekvatno i blagovremeno obavešteni, jer kad su obavešteni, to vam je kao kad imate sad obaveštenja o indeksu UV zračenja, a mi pre dvadesetak godina nismo ni morali o tome da mislimo, ali danas se o tome misli. Znači, kada građani imaju adekvatne informacije, onda svoju decu ili starije neće slati napolje, jer to su najugroženije kategorije.

Nadam se da se u bliskoj budućnosti očekuje čak i vizuelno informisanje građana, jer svaki dinar koji se uloži u zdrav vazduh jeste dinar uložen u zdravlje i život, a vazduh, kao što je više puta rečeno i za šta se svi slažemo, jeste tihi ubica. Hvala.

Hvala, gospodine Filipoviću.
Gospodin Dušan Bajatović, po amandmanu. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, koristiću vreme ovlašćenog predstavnika, da bih dao jednu informaciju koja je korisna za građane u Valjevu.

Završen je deo gasovoda od Beograda do Valjeva, došli smo do "Krušika" i u pravu su kolege koje kažu da su u stvari individualna ložišta ali i "Krušik" i Toplana u stvari najveći zagađivači. Kad to pogledate, to je više od 70%. Znači, proverili smo, protivpožarci su dali mere i možemo vrlo brzo da pustimo gas u taj gasovod. "Krušik" isto investira u "Srbijagas" a gradimo i potpuno novu kotlarnicu, čak ćemo uraditi unutar fabrike i veštačku atmosferu, da bi dolazilo do manje incidenata. Ja očekujem najkasnije do kraja marta sledeće godine "Krušik" će dobiti mogućnost, kao i Toplana, da se priključe na gas. Mi kao "Srbijagas" investiramo u "Krušiku" da se napravi nova kotlarnica, tako da ćemo to uraditi.

Što se tiče gasifikacije grada Valjeva, ugovor je potpisan. Rok za završetak je tri godine jer brže ne može. Nije u pitanju samo Valjevo, nego i sva naseljena mesta i Divčibare i prosto sam hteo da kažem da ne može brže od tri godine da se izgradi i da se to sve završi, tako da građani Valjeva mogu da računaju da će najduže za tri godine, neki i pre, ali najduže za tri godine, moći da se eliminišu veliki broj individualnih ložišta koji su, u stvari, pored "Krušika", najveći zagađivači u Valjevu. Dakle, to je tačno, ali brzinom kojom možemo da to uradimo, to će biti završeno.

Mislim da je ta informacija korisna i za poslanike, ali i za građane u Valjevu. Hvala.

Hvala vama.
Svakako je korisna informacija, pogotovo za ovakvu raspravu. I zaista vam hvala svima na vrlo kvalitetnoj raspravi.
Prelazimo na član 4.
Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Sonja Pernat.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Ovaj amandman ima za cilj jačanje zaštite vazduha u urbanim sredinama sa učestalim ili hroničnim prekoračenjem graničnih vrednosti zagađujućih materija.

Poseban režim za gradove sa teškim zagađenjem vazduha, to je svima jasno, je neophodan, jer stanovništvo u tim zonama trpi dugoročne posledice po zdravlje, kao što su respiratorne i kardio-vaskularne bolesti, nažalost, sa primetnim povećanjem stepena obolelih od karcinoma.

Uvođenjem strožijih mera češćih analiza transparentnog javnog izveštavanja osnažuju se preventivne mere i omogućava brža reakcija nadležnih organa, pod uslovom da institucije rade svoj posao.

U gradovima poput Valjeva, Bora, Pančeva, Novog Pazara, mog Zrenjanina, građani svakodnevno udišu otrov. Ovaj amandman obavezuje nadležne da odmah sprovedu strožije mere vazduha, jer svesni smo koliko je značajan kvalitet vazduha. Neusvajanjem ovog amandmana država poručuje samo jedno, a to je da potpuno prihvatljivo da građani dišu otrovan vazduh. Ako je cena tako nekih investicija sa kojima se stvarno već svi hvale, da građani Bora, Zrenjanina, Valjeva, Smedereva, Novog Pazara, dišu otrov, onda to, znate, već nisu investicije, to je tiho trovanje naroda uz političko saučesništvo.

Nadam se da nam to nije cilj i da ćemo ovo uzeti u obzir, jer investicije ako ostavljaju bolest za sebe nisu investicije već neke tihe ubice.

Najlepše hvala, gospođo Pernat.
Da li se još neko javlja po ovom amandmanu za reč? (Ne.)
Prelazimo na član 6.
Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Ana Jakovljević i Ana Eraković.
Reč ima gospođa Eraković.
Izvolite.

Poštovani građani Srbije, Narodni pokret Srbije je predložio amandmane na Predlog zakona o zaštiti vazduha, i to na članove 6, 7, 30. i 38, tako što je za ocenjivanje kvaliteta vazduha, pored već navedenih elemenata, potrebno meriti i koncentraciju žive i teških metala.

Republika Srbija je 2024. godine ratifikovala Minamata konvenciju o živi, a cilj ove konvencije jeste zaštita zdravlja ljudi i životne sredine od zagađenja i posledica nastalih usred emisije ispuštanja žive i njenih jedinjena u životnu sredinu.

Pored žive, potrebno je pratiti i koncentraciju teških metala u vazduhu, pa smo iz tog razloga predložili amandmane na član 30. i 38. zakona koji se odnose na nacionalni program kontrole zagađenja vazduha i mere za sprečavanje i smanjenje zagađenja vazduha.

Najbolji primer zašto je to potrebno jeste Bor. Ovde smo od predstavnika vlasti čuli kako je u centru Bora postavljen semafor koji pokazuje da je sumpor-dioksid konačno doveden u granice dozvoljenog, ali ono što nismo čuli jeste da se na istom tom semaforu prikazuju i rezultati merenja koncentracije teških metala kao što su arsen i kadmijum. Tu se mogu videti podaci da je ta koncentracija arsena i kadmijuma i drugih teških metala viša od dozvoljenih, što ima katastrofalne posledice na građane Bora.

Studija zdravlja o građanima nije rađena 40 godina i imamo pilot studiju Batuta koja je 2018. godine objavljena i pokazuje da je u Boru značajno veći rizik oboljenja i umiranja od raka pluća, rektuma, pankreasa, bubrega i štitne žlezde. Hvala.