Zahvaljujem se predsedavajuća.
Poštovani gospodine Macut, ja moram da priznam da ta priča o narodnom jedinstvu i narodnoj slozi je ovako lepa poštapalica generalno. Ja sam, računajući šta smo sve prošli u proteklih pet meseci, apsolutni protivnik toga. To ne postoji. To je iluzija. Ne zato što mi to nećemo, nego što druga strana to neće. I što ubeđivati nekoga da živi u slozi sa nama kada oni to neće. Ponudite im razgovor, dijalog, oni odbiju. Ponudite im da dođu da razgovaraju u parlamentu oni to odbiju. Šta nam ponude, ponude nam imaginarne plenume. Ne zna se ni ko predsedava tim plenumom, ni ko tamo zaseda, ni ko šta radi.
Imali smo jednu paradoksalnu situaciju, gospodine Macut, momak je bio gost sat i po u jednoj televizijskoj emisiji, nije rekao svoje ime i prezime. Rekao je da plenum mu ne dozvoljava da kaže kako se zove i preziva. I oni nam to nude i ja sada treba da izražavam narodno jedinstvo sa njima. Ne pada mi na pamet.
U proteklih pet meseci su nas tukli, premlaćivali, pretili da će da nas vešaju, šišaju, ubijaju. Što bih ja sada sa njima imao bilo kakvo narodno jedinstvo. Ne zanima me šta misle. Oni su pokazali šta misle. Zanima me šta ćete vi da uradite. Zanimaju me novi putevi. Zanima me EKSPO. Zanimaju me strani univerziteti da dođu. Zanimaju me privatni fakulteti da se razvijaju, da ovi marksistički fakulteti na našem Univerzitetu konačno prekinu sa ovakvim radom, da se uvede red. To me zanima da ova buduća Vlada uradi.
Vi ćete imati strašan problem. Reći ću vam zašto. Zato što ovde, kao što vidite, ne mitinguju na ulici siroti ljudi, oni kojima je teško. Ne, nego dobrostojeći i bogati, tipa ovaj CES Mekona, koji je pokrao državu, ojadio zemlju sa svojim tatom. Taj protestvuje.
Oni koji kada ih vidite kako su obučeni, vidite na njima po pet, šest hiljada evra garderobe, taj ide i demonstrira. Njemu je nešto loše, a uglavnom su svi u državnom sektoru i na državnim jaslama i vi ćete imati najveći problem upravo unutar sistema, a zašto? Zato što oni dok su bili vlast, privatni sektor nije radio. Privatni sektor su uništili. Kamen na kamenu nije ostao i šta ste jedino mogli da radite – ubacite vaše partijske kadrove ili nekoga ko završi fakultet preko veze ubacite u državnu firmu i najveće dostignuće je bilo da zaposle nekoga tada u Telekomu ili recimo u nekoj drugoj državnoj firmi.
Danas mladi ljudi idu da rade u privatnom sektoru. Neće da rade u državnom zato što imaju privatne inicijative. Ako je nešto Aleksandar Vučić uspeo sjajno da uradi to je što je pokrenuo privatnu inicijativu kod mladih, da razmišljaju o privatnom poslu, da krenu da rade, da krenu da nešto grade, da proizvode. Šta smo imali u njihovo vreme? Šta se to proizvelo u njihovo vreme? Dva krana u Beogradu nismo imali. Ljudska dva krana nismo imali u njihovo vreme.
Imali smo monopol ovog jednog što sedi ovde na reklamnom prostoru. Niko nije mogao da dođe do posla od njega. Sve televizije su kao taksimetar morale da kucaju njegove tarife za reklame. Oni su tako zamišljali biznis. Tako što dođeš da budeš na državnoj funkciji i onda sebi obezbediš monopol i kažeš – ja sam uspešan, imam uspešnu firmu. Pa to može tako svako da bude.
Ili kao ovaj majstor što je privatizovao Agrobanku, jel tako, pa odete u državnu banku, uzmete kredit koji nikada ne vratite, a za to date u zalog šupu i kažete – što sam ja uspešan biznismen, uzeo sam jedno pet, šest miliona evra kredita, a ne moram da vratim. Što je to lep biznis. Tako svako može.
Meni je drago što ova Vlada i uopšte politika koju predsednik Vučić zagovara je upravo razvoj privatnog sektora. Podstičite što više privatni sektor. On ne štrajkuje. On ne mitinguje. On ne izlazi na ulicu. Izlaze vam ovi u sistemu. Ovi što su baš sve od ove države najviše dobili sa najvišim platama. Oni vam danas protestvuju.
Slažem se, mora vlast da se zapita zašto, iz kog razloga neko ko prilično dobro stoji, ima siguran posao, izlazi i mitinguje. Ali, ne znači da bi trebalo da im klečimo i da se njima povlađujemo. Ne zanima me šta oni misle. Ne interesuje me. Interesuje me šta ćete da uradite za državu. Mene interesuje red da se uspostavi u zemlji. To građani traže od nas. To svi oni ljudi koji su došli na ovaj veliki narodni skup traže od nas. Traže red.
Ne može više da se dogodi da mi neko blokira fakultet i da ne mogu da studiram, jer tamo najmanje ima studenata, tih koji blokiraju. Uglavnom su to politički aktivisti ili ovih partija preko puta ili određenih marksističkih, levo radikalnih koje kakvih organizacija, anarhista itd. koji su valjda to profesionalno sebi doživeli ulogu da profesionalno demonstriraju i za to primaju novac.
Treba ljudima reći o čemu se zapravo radi. Ko god se tome suprotstavi, prolazi toplog zeca. Evo recimo gospodin Dejan Vuk Stanković samo zato što se usprotivio tome, a profesor je na fakultetu, pogledajte šta doživljava čovek. Izmišljaju prijave. Nikada u životu niko nikada nije prijavio ništa protiv njega, ali morate, znate, sad to da doživljavate kako je navodno napao studentkinju, šta god. Oni ne razumeju da nekome možda tako porodicu uništavaju. Zato što ih baš briga. Zato što oni žele da vas dehumanizuju i sve će vas dehumanizovati, kao što to inače rade sa nama.
Proteklih pet meseci smo proživeli pakao. Srbija se sada vraća, ustaje i uzvraća udarac ovakvima i pobediće Srbija. Ja to znam, samo što morali smo ovu muku i toplog zeca da prođemo da bi ljudima dokazali sav besmisao ovoga što oni rade.
Duboko verujem u vas s obzirom da ste, čuo sam o vama, smireni, taktični. Čuo sam da volite šah da igrate, što je jako pozitivno. Ubeđen sam da ćete uspeti da ovu zemlju dovedete na pravi put u smislu da razmišljamo o privredi, o ekonomiji, onome što hrani narod, da punimo budžet i ovi ljudi su direktno nam krivi zato što imamo danas manjak stranih investicija, zato što strani investitor kada vidi da neko blokira televiziju ili ulicu, ko je lud da dođe u tu zemlju. Namerno su to radili, ciljano su radili da bi nam uništavali ekonomiju. Zato tražim da se uspostavi red i da razmišljamo o ekonomiji. To je najvažnije.
Ne postoji ništa važnije nego o ekonomiji da se razmišlja. Da krenete u ozbiljnu reformu univerziteta. Izvinite, ali to kao žao mi Beogradskog univerziteta. Ljudi, ako su oni to preuzeli sa ovim marksističkim profesorima i ovim levičarima što su ga tako upropastili. Pravimo novi nacionalni univerzitet. Kakve veze ima. Afirmišite privatne fakultete. Dovedite strane, pa neka bude konkurencija. Ovi samoupravljači. Slobodno gospodo izađite na tržište sa vašim programima da vidimo ko će da vam upiše fakultet onda.
Ja gospodine Macut ne želim da moje dete ide na fakultet gde će da mu Dinko Gruhonjić predaje. Ne želim da mi ide na fakultet gde će Jovo Bakić da mu predaje. Ne želim da mu predaju takvi radikalni levičari na fakultetu. Ne želim da mi dete ide na fakultet gde će da ga uče o marksizmu, a ne da ga uče o gradivu koje mu je zaista potrebno. Fakultet ne treba da služi radikalnim levičarima da se uče sindikalnom organizovanju, nego bi trebalo da bude nešto što će da osposobi mladog čoveka da preuzme i privredu i da nešto korisno radi za ovo društvo. Zato vas molim da krenete hitno u ozbiljne reforme i univerziteta i našeg pravosuđa i kulture i svega onog gde ovi haraju decenijama i gde nije mogao niko da ima nikakav pristup zbog njih.
Ja duboko verujem da ćete vi to uraditi da ćete tu duboku državu koju moramo da prepoznamo da postoji, pobediti i da ćete po dubini to zaista lepo srediti i da će ova država konačno moći da kaže – e sada možemo u pravom smislu te reči da idemo napred. Hvala vam.
