Hvala.

Kolege narodni poslanici, kandidati za ministre, Vlada koja bi ovde trebala da bude izglasana narednih dana biće osma Vlada za vreme vlasti SNS, za ovih nepunih 13 godina. Da je sve normalno u ovoj državi, tek bi četvrta Vlada krckala prvu godinu svog mandata. Nijedna prethodna Vlada nije pala zato što vam se raspala koalicija, imali ste većinu. Te vlade su padale zato što je neko procenjivao da mu treba učvršćivanje lične vlasti ili zato da bi zabašurio brljotine koje su se dešavale tokom tih nepotpunih mandata.

Ovo je Vlada lošeg kontinuiteta, tu nema nikakve dileme. Od 30 ministara, imate 18 koji su ostali na svojim pozicijama. Ukupno 20 starih ministara. Žao mi je što u novoj Vladi nema nekih omiljenih mojih ministara iz prošlog saziva. Recimo, nema Aleksandra Vulina. On je ipak bio najzabavniji od svih, on je nezamenjiv u nekoliko disciplina, u disciplini bavljenja srpskim svetom. Ko će sada da se bavi tom temom? Ja koliko razumem, to je i dalje ostala politika ove vlasti. Hoće li to gospodin Beriša da radi? Hoće li to gospodin Bratina? Ko će da se bavio tom temom?

Nema tu ni gospođe Slavice Đukić Dejanović. Ako nema Vulina, to baš nije dovoljan razlog da nema ni nje. Gde su mogla tri doktora, mogao je i četvrti. Šta je problem? Možda će trebati neki konzilijum i u ovoj Vladi.

Zamalo da zaboravim Miloša Vučevića. On doduše nije bio puno primećen ni dok je bio premijer. Ja se nadam da će sada dobiti neki posao koji zna da radi.

Pogledao sam biografije predloženih kandidata. Najbogatija je biografija gospodina Vujića. Govorim o sadržaju, o stranicama, gotovo je tri puta veća od biografije Ivice Dačića. Gospodin Dačić je bio jako skroman. Biografija kao da je pripravnik, nema razloga, vi iza sebe imate solidan staž.

Biografija gospodina Beriše je veoma kratka, ali efektna. On je jedini od ministara izgleda koji ima vozačku dozvolu, ne samo B, nego i C i E kategoriju i to ponosno naglašava.

Detaljnu biografiju je priložio i ministar Gašić. Nije mi jasno zašto, svi ovde znamo ko je Bratislav Gašić. To zna i Aleksandar Vučić, Gašić je jedan od ljudi kome ni Vučić ne sme ništa. Nema razloga da bude ovako opširna biografija. To je gospodin Glišić jako dobro shvatio. Njegova je vrlo skromna. Svi znamo ko je gospodin Glišić i on je vrlo skromno to i napisao, nije bilo potrebe da detaljno opisuje.

Jasno mi je da je gospođa Pavkov to napisala nešto opširnije, da je navela sve uspehe iz srednje škole i sa fakulteta. Biografija Milice Đurđević Stamenkovski je uznapredovala u odnosu na onu kad je birana prethodna Vlada. Tada je imala sedam redova, a sad ima 22. Jedina razlika u odnosu na onu prethodnu gde je pisalo da se rodila, završila školu i kandidovala za predsednika, ovde piše da je bila i ministarka, ali detaljno.

Pogledao sam i biografiju Dejana Vuka Stankovića. Dok je nisam pročitao, mislio sam da je gospodin Stanković imućan i dokon čovek koji ima tu volju i želju da bude po televizijama, da objašnjava stvari ili da mu je to profesija. Iskreno nisam znao da ste univerzitetski profesor, ovo mi je sasvim novo, a sad kad sam sve ovo čuo, jako mi je teško i da povežem da ste vi čovek koji se bavi obrazovanjem ljudi koji treba da se bave vaspitanjem. Pretpostavljam na osnovu svega što sam čuo da vas je za ovu funkciju kvalifikovalo ovo što ste se opredelili kako bi vi rešavali ovaj studentski protest. To, naravno, govori i o vama i o toj kvalifikaciji, ali i o onome ko vas je predložio i ponudio vam tu dužnost i tu funkciju.

Ja mislim da je, s obzirom da ima nekoliko ljudi koji su predloženi u sastav ove nove Vlade i gde su oni očigledno podložni ozbiljnoj kritici, da je to svesno urađeno, kako bi se odvukla pažnja od nekih mnogo ozbiljnijih problema. To je metodologija koja nije nepoznata, ali pokazuje izvesnu dozu, ako ne i preveliku dozu neozbiljnosti u rešavanju problema u kojima se Srbija nalazi.

Biografija mandatara profesora Macuta je svedena i nenametljiva. Kada bi joj se dodale naučne i stručne reference koje, uveren sam, profesor poseduje, bila bi primerena uz aplikaciju za direktora bolnice, pa i kliničkog centra. Problem je u tome što se profesor Macut ne kandiduje za direktora bolnice, nego za premijera.

Nažalost, u priloženoj biografiji nema nijedne reference koja bi ukazivala na vaše menadžerske reference i kvalifikacije u upravljanju velikim sistemima. Nema nijedne reference koja bi ukazivala da ste se bavili ili pokušali baviti nekom javnom delatnošću čak ni kao volonter. Doduše, u biografiji ne piše ni kad ste rođeni, što je dosta neobično za našu praksu. U Srbiji uglavnom muškarci pišu kad su rođeni, ali to može da se nađe.

Prilično sam uveren, kao što sam već rekao, da je vašim transferom iz medicinske struke u politiku izgubila i struka i politika, ali to je vaš izbor. Sudeći po priloženoj biografiji, niste bili aktivni ni u strukovnim udruženjima čak u Srbiji, piše samo neka angažovanja u inostranstvu. Ne piše da li ste bili nekad aktivni u studentskoj organizaciji, u savezu socijalističke omladine, u savezu komunista, u Titovim pionirima, u izviđačima, u podmlatku srpskog četničkog pokreta, SPO. Znate, to je generacijska stvar, vi ste 1963. godište, morali ste negde nekad biti. Morali ste nekad biti angažovani u nečemu. Sad ste se pojavili kao niotkud. Ispada da vam je ceo život bio posao – kuća – posao, dosta neobično. Ništa ni kućni savet, ni menjanje sijalica, ni udruženje ljubitelja ptica, ništa. Razni ljudi imaju razne navike, ali baš je čudno. Ispada da ste vi sad u poznim godinama odjednom osetili taj neki poriv da se bavite javnom delatnošću i da vam je probuđen osećaj dodeljene životne misije iz nekog skupa kojim bi se bavila protestantska etika. Ako je to u pitanju, svaka vam čast.

Postavlja se pitanje zašto bi neko poverovao čoveku koji nema ništa od tih referenci, ali s druge strane, nema razloga eventualno ni da vam ne poverujemo, jer nas vi nikad niste slagali do sada. Problem je što mi ne možemo da poverujemo čoveku koji je vas predložio. On nas je slagao previše puta. Za njega svakako vredi ona narodna izreka – slaže čim trepne, ili češće nego što trepne. U njegovom slučaju je to baš tako, zato što on češće laže nego što trepće.

Kako verovati čoveku koji je tako relativno nedavno promovisao plan „Srbija 2025“? Kako se primicala 2025. godina on je isti plan promovisao pod nazivom „Srbija 2027“. U subotu je tu istu priču krstio kao plan „Srbija 2035“. Rekao je: „potreban nam je plan do 2035. godine i zato nam je tu potreban novi pokret“. On je rekao i da ćemo 2035. godine imati prosečnu platu u Srbiji 2.000 evra. Podsećam da je 20. januara 2024. godine izjavio da će prosečna plata u Srbiji do kraja 2027. godine biti 1.800 evra i više. Znači, ispada da ćemo mi od 2027. do 2035. godine imati povišicu u platama prosečnim samo za 100 evra. Nije neko obećanje vredno pažnje.

Na kraju, kako verovati čoveku koji je pucao u svoj narod iz soničnog oružja 15. marta, i to u narod koji je mirno protestvovao i to za vreme petnaestominutnog ćutanja?

Sastav ove Vlade i njen mandatar su dokaz da Vučićeva privatna stranka još jednom nije bila u stanju da iznedri kandidata…

Gospođo Brnabić, možete li da obezbedite red, molim vas?

Hvala vam.

… da ta privatna stranka nije bila još jednom u stanju da iznedri kandidata za mandatara i da je morao da potraži glumca u nekom drugom pozorištu.

Potpuno sam uveren da ovako sastavljena Vlada ima obeležja Vučićevog pokušaja da ta Vlada bude njegova i prelazna i ekspertska. Prelazna ne zato da omogući izlaz zemlje iz krize, iz ovog jednog nenormalnog stanja u stanje normalnosti, nego da omogući da prođe ovo leto, dok ne ojača taj pokret koji pravi, kako bi se izašlo na neke izbore, jer sa SNS-om očigledno više ne može da se izađe na izbore. Ekspertska, tako što je za ovu Vladu napravljeno tih par kadrovskih akvizicija sa ljudima koji su ostvareni u svojim strukama i koji do sad nisu imali takvu očiglednu bliskost sa SNS-om, jer oni koji su imali verovatno ne bi bili mnogo upotrebljivi da im bude dominantan taj prizvuk ekspertske. Na neke se ovo, naravno, odnosi.

Jasno je da ni ova Vlada neće biti tu da vlada, nego da izvršava. Kao što se sećamo, Vučić je i prilikom već izbora prethodne Vlade najavio da će ona biti rekonstruisana. Sad to nije morao da kaže, prilično je očigledno da će ova Vlada trajati nekoliko meseci.

Iz govora mandatara ja bih izvukao nešto što me je učinilo srećnim. U njegovom govoru i ovom što je napisano, proverio sam, litijum se uopšte ne spominje. Gospodine Macut, svaka čast na tome. Ako to neće biti politika ove Vlade, vi ipak zaslužujete pažnju.

Bez obzira na sve to, dobro bi bilo da se kandidati za ministre u ovoj Vladi prisete one naše stare narodne izreke – ko se u kolo vata u noge se uzda. Ja ne znam u šta se vi uzdate, jer u vrlo opasno kolo ste se uhvatili, nadam se da vam je to jasno.

Jasno je da je ovaj režim nespreman na racionalno sagledavanje dubine krize i da ovo kako postupa, uključujući i ovaj pokušaj da se napravi nova stara Vlada, nije pokušaj da zemlja izađe iz krize, nego da se kupi vreme. To je bilo dosta očigledno i načinom na koji je ova vlast pristupila onom protestu, veličanstvenom protestu 15. marta koji je bio miran, nenasilan, masovan. Vlast se spremila da se sa učesnicima protesta brutalno obračuna. Na svu sreću sve ono što je spremljeno nije urađeno zahvaljujući prisebnosti organizatora protesta, pre svega studentima.

Drugi dokaz tog nerazumnog odnosa je ovo što je bilo tokom nekoliko prethodnih dana, tokom održavanja onoga što sam ja nazvao „Ivkovom slavom“. Razumeo bih da je to bilo u čast, gospodine Macut, vaše krsne slave, Lazareve subote. To se onda ne bi slavilo ovako, ali očigledno nije tako bilo zamišljeno, ovo je bila prilično neuspešna „Ivkova slava“. Aleksandar Vučić je iskoristio tu slavu da bi pretio studentima, profesorima, tužiocima, sudijama, opoziciji. Tako se kriza ne rešava, tako se komplikuje. Mnogo vam je otežao posao koji ste uzeli da radite.

Tom prilikom ova vlast je uradila i nekoliko prilično neprimerenih poteza. Od ove važne institucije, od ove zgrade napravili ste vip toalet u koju su vaši vip ljudi ulazili preko crvenog tepiha. Falilo je još samo da postrojite gardu da vas pozdravi kad idete sporad sebe, što bi naš narod rekao. Potpuno neprimereno, neverovatno.

Da postoji ozbiljnost ne bi se pravila ta prelazna vlada da se pređe do na jesen i ekspertska, pozajmljujući nekoliko imena sa strane. Ne bi se tako pokušavala rešiti ova kriza koja je duboko raspolutila Srbiju tokom ovih 12, 13 godina vladavine SNS-a. Ne bi predsednik Vučić bio prinuđen da više računa na oslonac u kriminalnim strukturama nego na oslonac u snagama bezbednosti. To, složićete se, ipak nije normalno. Zašto više računa na oslonac u kriminalnim snagama bezbednosti? Zato što ovi ljudi rade za neku skromnu platu i sad već veoma iscrpljeni, sve ove mesece, dok su kriminalci samofinansirajući. To im je on omogućio.

Nažalost, gledaoci RTS-a nisu bili u prilici da se informišu o onome što mi kao opozicija predlažemo, šta je put za izlazak iz krize. Nadam se da se svi slažemo da je zemlja u krizi.

Kao što su rekle već kolege, nije tačno da opozicija hoće na vlast bez izbora. To svakako nije tačno. Mi želimo da se studenti vrate na fakultete, da se nastava nastavi, da deca idu u školu, da prosvetni radnici primaju normalnu platu, da prestanu ove pretnje i zastrašivanja na svakom koraku, da televizije počnu da liče, one koje mi finansiramo, pre svega, na normalan javni servis. To mi želimo. To očigledno prethodna Vlada nije bila u stanju da obezbedi. Sa ovakvom kadrovskom strukturom da ima 20 bivših ministara teško je poverovati da će tu nešto da se promeni.

Ono što mi predlažemo to je ono što smo mi nazvali prelaznom vladom narodnog poverenja. Slažem se sa nekim od vas ko je rekao da je potrebno poverenje. Ovo što mi predlažemo jeste pokušaj izgradnje tog poverenja, jer je to u interesu celog društva. To je u interesu i vas. Mi sada nemamo dovoljno tog poverenja, ali mi smo predložili kako i šta. Predložili smo koncept prelazne vlade u kojoj opozicija neće imati ni ministarska mesta. Rekli smo onima koji na javnoj sceni zagovaraju, kao što studenti zagovaraju, da u toj Vladi ne treba da bude ni vlast sa ove druge strane, da mi to ne možemo da obezbedimo. To moraju sa vama da vide. Meni to ne izgleda kao nešto što je sasvim izgledno, ali ne možete da kažete da mi nismo napravili iskorak ka razumnom izlasku zemlje iz krize.

Na vama je da vi uradite nešto, da vi nešto predložite. Ovo što radite je zatezanje. To ne vodi zemlju izlasku iz krize. Možete da menjate personalna rešenja, ako vam je politika ista, pokazalo se da to ne radi. Ako mislite da je sve što ste radili prethodnih godina bilo ispravno, a zašto se onda plašite te prelazne vlade koja ima zadatak da obezbedi normalne i fer izborne uslove. Ako ste bili dobri, pobedićete na tim izborima. Zašto zazirete od toga? U čemu je problem, ako ste toliko samouvereni?

Mi nismo imali priliku da se dokažemo. Bili smo opozicija. Ovo što sada radite, a nadam se da je i vama jasno, to je jedno pritiskanje federa. Svako ko pritiska feder mora da bude pažljiv i vodi računa da postoji šansa da taj feder odskoči i da ga povredi. Bilo bi dobro da razmislite o tome. Prevelik pritisak vršite na razne društvene strukture i profesore, srednjoškolske, i učenike, i studente, i opoziciju, i slobodne medije. To ne valja. Tako zemlja ne može da izađe iz krize.

Ovaj naš dolazak danas u Skupštinu za koji ćemo verovatno platiti deo političke cene kod ljudi koji podržavaju opoziciju je naš pokušaj da se urazumite i da nađemo izlaz iz ove krize. Mi predlažemo konkretno rešenje. Ako imate nešto oko čega možemo da se dogovorimo, predložite. Ovo što nudite, nije dobro. ovo je pokušaj da radite po starom. Manite se te „Alan Ford-ovske“ logike da je bolje biti 100 godina na vlasti nego jedan dan u zatvoru. Hvala vam.

Hvala vama.

Idemo sada replika prvo Đorđe Komlenski. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedniče Skupštine.

Niste me razumeli. Ja sam se javio po Poslovniku i reklamiram da ponovo ste prekršili član 27. i to radite od kada je ovaj saziv konstituisan.

Naime, ja razumem vašu toleranciju da ovim nepotpunim poslanicima dozvoljavate da govore u Skupštini, a nepotpuni su, to je najblaža forma koju mogu da koristim, jer zakletvu građanima Srbije nisu položili onako kako je propisano u ovoj sali, već su tu zakletvu polagali u holu između dva WC-a.

Neću koristiti termin nekih koji kažu da je to zbog toga WC koalicija, ali ako neko u ovom domu priča o VIP toaletima, a pripada WC koaliciji, onda zaista ne treba da mu dozvolite da se u ovoj sali ponaša kao da je iz te prostorije koja se nalazi pored hola se tako i ponaša.

Pored toga, prekršili ste i član 107. i povredili dostojanstvo ovog doma, jer ste dozvolili nekome kome su ustaški satnici pomogli da dobije hrvatsko državljanstvo kao nagradu, jer kao rođeni Kninjanin bio potpuno nezainteresovan, hajde tako blago da kažem, za pad Knina, da on govori o srpskom svetu i da govori o Aleksandru Vulinu. Ono što ja mogu samo da kažem, srpski svet je zaživeo, ujedinjenje je počelo i to ovakvi zgubidani ne mogu da zaustave.

Hvala.
Gospodine Komlenski, izričem vam opomenu zato što nema nikakvog smisla da pričamo ovde o ustaškim satnicima.
Imamo civilizovanu atmosferu posle duže potrebe. Nema potrebe. Tako da, idemo dalje.
Milenko Jovanov ima reč.

Iskreno, ja bih voleo da smo ovakvu debatu vodili prošli put. Nažalost, vi sada apelujete na nas da se urazumimo, ja vidim da ste se vi urazumili. Umesto da nas gađate jajima, šok bombama, topovskim udarima, itd. sada ste došli da razgovarate.

Hvala vam na relativno korektnom izlaganju i bilo bi bolje da smo tako razgovarali na prethodnim sednicama. Nažalost, vi ste odabrali jedan potpuno drugačiji način komunikacije i jedan drugačiji vid obraćanja svojim biračima. Kako će vam odgovoriti, videćemo.

Kada je član stranke ili predsednik SNS na čelu Vlade, to ne valja, pa je napadnut, kada neko ko nije stranački angažovan na čelu Vlade ni to ne valja, pa je i on napadnut. Ja ne znam, šta je više status osobe koja treba da se nađe na čelu Vlade, pošto i članstvo u stranci i onaj ko nije član u stanci na isti način bude kritikovan.

Više bih voleo da sam čuo nešto o programu Vlade, ali tu očigledno nema primedbi ili kako je Sokrat rekao – veliki ljudi govore o idejama, prosečni o događajima, a mali o ljudima, pa smo samo čuli analizu ljudi, prebrojavanje broja redova u biografijama i slične stvari.

No, ono što je suština i da se na to posebno osvrnem, to je prelazna vlada. Dakle, vi nudite prelaznu vladu kao rešenje. Moje pitanje - u čije ime? U čije ime vi to nudite, osim u sopstveno ime, pošto tu prelaznu vladu ne podržavaju ni oni za koje kažete da će biti smireni i vratiti se učenju itd. ukoliko ta vlada bude formirana. Pre neki dan ste imali situaciju da ti studenti kažu da ih ne interesuje ta prelazna vlada. Sada pokušavate preko nekih univerziteta i sada je ova, kako se zove, sa niškog univerziteta, ova banana, Nata banana, da, uspela da neke angažuje da proba da progura tu priču o prelaznoj vladi, ali Beogradski univerzitet to neće, neki drugi neće, itd.

Dakle, vi to nudite isključivo u svoje ime i to je jedini način da se vi nekako instalirate i vratite da budete nekakav politički faktor, pošto ste trenutno apsolutno van svih tokova. Ne podržavaju vas naravno, ni oni koji su za vlast, a više vas ne podržavaju ni oni koji su u opoziciji. Pokušavate da se prišljamčite i da u celoj ovoj gunguli izvučete nešto za sebe. Neprihvatljivo je to sa prelaznom vladom. Hvala.

Vreme.
Moje izvinjenje gospodinu Lazoviću. Bili ste pomenuti, ja se izvinjavam. Evo vam pravo na repliku. Izvinite što je došlo kasnije.

Hvala. Nek se desi nešto i za pohvalu ovde.

Ja bih zaista hteo da vratim ovu temu na ono što je suština, a to je Vlada, i evo još jednom da pitam mandatara, evo cela država, mediji, javnost ima to pitanje - zašto Dejan Vuk Stanković? Jel ima neki razlog? Možete molim vas, jel vama zabranjeno da govorite? Rekli ste da nećete davati izjave medijima pre nego što budete izabrani za premijera. U redu. Šta je sada? Zašto sada ne odgovorite na to.

Dakle, zaista se cela javnost pita, ako ste govorili o dijalogu, ako ste govorili o razgovoru sa nezadovoljnim građanima - kakva je to poruka za sve te ljude ako čovek koji je tražio hapšenje studenata, izbacivanje iz zgrada fakulteta, nasilno prekidanje blokada, smenu i hapšenje rektora dolazi na mesto, ja se nadam da se slažemo ovde svi u sali, da je to trenutno najosetljivija pozicija u državi?

Ministar prosvete je iz više razloga i zato što su ljudi, đaci, studenti nezadovoljni na ulicama i zbog toga što se vrše enormni pritisci na prosvetare najosetljivija pozicija u ovoj državi trenutno. Prethodno je Branko Ružić podneo ostavku u prethodnoj krizi koju smo imali, jer je bio pritisak. Nije bitno zašto.

U svakom slučaju, teška pozicija. Zašto nam to ne objasnite?

Druga stvar, kolega Zdravko Ponoš me je inspirisao da vas pitam još nekih par stvari koje niste pomenuli u vašem ekspozeu – gde je REM, šta je sa REM-om? Zamalo da zaboravim, gde je REM gde ste hteli da nam podmetnete istog tog Dejana Vuka Stankovića sada kao medijskog eksperta kao člana Saveta REM-a? Gde je revizija Biračkog spiska? Gde je reformska agenda? Gde je unapređenje tih uslova koje ste obećali evropskoj zajednici? Šta se dešava sa vama? Objasnite nam to. Toliko od mene. Hvala.

Hvala vam.
Idemo dalje.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić.
Izvolite.

Poštovani građani Srbije, kolege narodni poslanici, evo nas osmi put, kako reče moj kolega Ponoš, da biramo Vladu istih ljudi iste vlasti. Za 13 godina vladavine promenili ste 208 ministara, 208. Ne znam da li bi ko od vas mogao da se seti ko su bili pre pet, šest, sedam godina.

Dakle, i posle 13 godina vladavine nastavljate da se ponašate kao da ste opozicija u Srbiji, a ne vlast i stalno svaljujete krivicu na neke druge. Dakle, 13 godina vi donosite sve odluke u ovoj državi suvereno sa apsolutnom većinom vrlo često i tražite odgovornost od nekih drugih ljudi za sve ovo što mandatar reče u ekspozeu.

Znate, prethodna Vlada je trajala devet meseci. Najavljivali ste je kao Vladu perspektive, ekonomskog razvoja itd. Devet meseci. Ova vaša, gospodine Macut, sam siguran da će trajati mnogo manje, posebno ako se gospodin Dejan Vuk Stanković bude potrudio i radio što više.

Potpuno je nebitno ko su ministri. Jel vam to jasno? Vi ste samo brojevi Aleksandra Vučića. Niko vas ništa ne pita i prihvatili ste tu ulogu. Koga ste vi od ministara predložili, gospodine Macut? Navedite ovde par imena koji su vaš predlog kao mandatara. Čitate ovde ekspoze. Pa ni samo ne verujete u taj ekspoze. Toliko ste bili uverljivi, ubedljivi da prosto čovek kaže – vau, kakav mandatar, kakav ekspoze. Pa ne možete ni da budete uverljivi, niste ga ni pisali.

Siniša Mali je ministar, on će biti premijer, on je mandatar. On je mandatar. On je predsednik Vlade, a vi ste samo izabrani da bude figura i to mnogo više govori o vama nego o onima koji su vas predložili.

Dakle, ova Vlada apsolutno je Vlada koja nema nikakvu težinu, Vlada u kojoj nije bitno ni koje čini. Evo, posle dužeg niza godina i naša draga koleginica Snežana Paunović postade ministarka. Eto jedna dobra stvar.

U vašem ekspozeu, gospodine Macut, koji sam pročitao, nešto je jako zanimljivo. Dakle, kad se govori o ljudskim pravima, pravima žena i pravima manjina, to je u vašem ekspozeu 21. poglavlje od ukupno 22, pretposlednje, i to što se tiče ljudskih prava, a tu je i odnos prema studentima, a vi ste profesor, i građanima, i institucijama, jedan pasus ceo, jedan ceo pasus. Kad je reč o odnosu, odnosno pravima žena, dva pasusa, tu ste malo bolji, ali pomoći će vam gospodin Dejan Vuk Stanković, on ima reference za to.

Da biste vi znali, pošto ne znate o čemu se radi, jedna trećina Ustava Republike Srbije se odnosi na ljudska prava, prava žena i prava manjina. Ja razumem da vi to ne znate, ali vam nisu ni rekli. Znate zašto? Zato što ste prihvatili da vodite Vladu represije. Vlada koju ćete voditi je ovde osmišljena da sprovodi represivne mere, što se već može čuti od pojedinih kandidata za ministre, kako bi se oni ophodili prema profesorima, univerzitetima i prema studentima.

Kad govorimo o vašim organizacionim referencama, gospodine mandataru, znate, ovako izgleda klinika u kojoj ste vi zamenik direktora. Jel znate za to? Jel ulazite u vašu kliniku? Ovako izgleda klinika u kojoj vi radite privatno. Pogledajte, građani Srbije, to je referenca mandatara. Ovo, zamenik ste direktora. Evo, imate još dve fotografije. U jednoj radite privatno a druga je državna. Ovako izgleda zdravstvo u Srbiji.

Kad kažete vi da je Srbija umorna od podela i blokada, vi zaboravljate da ste vi samo kontinuitet ljudi koji vode ovu državu 13 godina. Pa, Srbija je umorna od vas! Zato su blokade! Zato su protesti! Ljudi više neće da ćute. Oteli ste institucije, oteli ste pravdu, oteli ste slobodu, oteli ste sve što možete, uzurpirali ste ovu državu, kao skakavci! I kao - umorni smo od blokada. Stvarno? Vi ste umorni od blokada? Kad kažete i pozivate na mir, znate, gospodine Macut, nema mira bez pravde, a pravdu ste vi oteli građanima Srbije.

Jel znate zašto vi sedite danas ovde? Jel ste razmišljali o tome zašto su vas predložili i otkud vi danas ovde? Pa, zato što je, nažalost, 16 građana Srbije mrtvo, poginulo je pod nadstrešnicom u Novom Sadu! Zato je pala Vlada. Zbog korupcije, zbog nepostojanja institucija. Zato što ste bejzbol palicama napadali studente, zato što su kapuljači sa maskama napadali građane Srbije, zato što se sve raspada. I vi ste prihvatili da sedite tu. Zbog toga sedite tu, ako niste znali. I potpuno ignorišete ono što se dešava u Srbiji, što je realnost.

Nikada veći protesti u istoriji Srbije nisu bili, slobodnih građana predvođenih studentima, poljoprivrednika, lekara, profesora, političara, koga god hoćete. Svi su ustali, ne zato što im je dobro, nego zato što se raspada zemlja posle ovih 13 godina.

Imali ste ovde u Beogradu stotine hiljada ljudi, svi ste to videli. Došli su sami, sipali svoje gorivo, niko ih nije naterao, niko ih nije stavio na spisak, najveći protest u Nišu, najveći protest u Novom Sadu, na stotine protesta širom Srbije. Cela Srbija gori, cela Srbija je, gospodine Macut, u ranama, a vi sipate so na tu ranu Srbije i učestvujete u tome. To govori o vašim vrednostima, govori o vašem moralu, govori o vašem interesu zašto sedite tu i zašto prihvatate da sipate so na ranu Srbiji. Danas je jako važno na kojoj ste strani istorije. Svi vi ste izabrali, drage kolege, vašu stranu istorije.

Danas vam je kolega Albijanić, koji je bio sa vama do danas ili do pre neku sednicu, rekao šta misli o vama sa kojima je sedeo. Znate, vrlo je važno danas na kojoj ste strani istorije. Vi ste, gospodine Macut, i ostali u vašem kabinetu, izabrali stranu istorije, a to je stabilokratija, laž, manipulacija, korupcija, kriminal, batinaši, generatori podela mržnje, agresije, oni koji uništavaju ovu zemlju, medijske trovačnice koji svakog dana targetiraju građane Srbije. I vi ste izabrali da sedite tu! I to govori najviše o vama, jer ste naspram druge strane istorije, a to je mladost, a to je budućnost, a to je perspektiva, a to je studentska ljubav koju oni pružaju svima nama! Izabrali ste ovu prvu. I to takođe govori, gospodine Macut, o vama. Jel znate šta je ljubav i šta su vrednosti?

Vrednosti su, gospodine Macut, kada domaćini i studenti u Nišu za kolege iz Novog Pazara pripreme ramazanske obroke, a kada njihove kolege iz Niša i drugih gradova odu u Pazar, tamo ih sačekaju mantije sa zeljem, posne. A vi na vašem protestu, usred vaskršnjeg posta, delite pljeskavice, ćevape, kobasice! To su vrednosti! I to kome delite?

Doveli ste jadne ljude koji su u stanju socijalne potrebe, kojima plaćate da dođu, koje ucenjujete da neće dobiti socijalnu pomoć ako ne dođu. Doveli ste sve što ste mogli zaposlenih iz javnog sektora, svih opština, svih javnih preduzeća. Privatne firme su dobile zadatak da moraju da dođu tu. Niko nije došao svojom voljom. Jedna ste skupili i to sa silom šatora i svega. Pa, gde su vam 700.000 članova? Nestali, isparili kao Albijanić, jedan po jedan. Ne možete da skupite 100.000 ljudi uz autobuse, plaćanja i sve ostalo.

Vi govorite nekome da imate podršku? Nemate više podršku, pomirite se s time. U Srbiji se sve promenilo, dragi prijatelji. Kada pričate o izborima, pa krijete birački spisak kao zmija noge, nećete godinu dana da dozvolite njegovu reviziju niti bilo šta, a pozivate nas na izbore.

Znate, gospodine Macut, izabrali ste i tu stranu istorije, da na tom protestu vlast podržava Zvonko Veselinović, da vas podržava Nikola Petrović, Milan Radojičić, Predrag Koluvija, Dijana Hrkalović, sve sama elita. Znate ko još da vas podržava? Ovi ljudi, pogledajte, ovi sa kapuljačama i maskama. To su ljudi pola njih kriminalci, a pola direktori javnih preduzeća. Kapuljače i maske. To je Srbija i strana istorije koju ste izabrali. I ovo što danas stoji ovde ispred zgrade Skupštine, šatori i prazna ulica Bulevara.

Znate, učestvujete u projektu pravljenja pokreta za odbranu države Srbije, kako to kaže predsednik države, a i vi - ne damo Srbiju. Kome ne date Srbiju? Ko ste vi, kome ne date? Ne date studentima? Ne date seljacima? Jel vama pripada? Uzurpirali ste je, pa hoćete da uživate. Pozivate tu studente da učestvuju u nekakvim obojenim revolucijama, da su strani plaćenici kao i svi mi. Sada pravite pokret da branite Srbiju. Sa kim? Sa kim pravite pokret? Sa Demom Berišom, sa Bela Balintom, sa Borisom Bratinom. Od koga da branite Srbiju? Od mene? Od studenata, seljaka, od mene? Moja deca su osma generacija u Trsteniku, u selu Počekovina. Osma generacija! Moje dvojce deda su poginula braneći ovu zemlju. Dvojca su bili u zarobljeništvu. Od mene ćete vi da branite Srbiju?

Vi branite samo vaše fotelje i vašu vlast, jer ste zavisni od vlasti. Vlast vam je popila pamet i razum i ne znate gde vodite ovu zemlju. Vi rasprodajete Srbiju, ne branite je. Rasprodajete je Kinezima, Amerikancima, Nemcima, Francuzima, Rusima. Ko god šta potraži, vi rasprodajete. Albancima rasprodajete. Znate, rekao je Sveti Vladika Nikolaj - prokletstvo je kada rasprodajete zemlju koja je branjena krvlju mučenika. Vodite se razmišljajte ponekada o tome.

Koga ste predložili za mandatare, gospodine Macut? Sinišu Malog. Evo ga, sedi pored vas, on je ministar. Koga ste predložili za ministra? On je u stvari mandatar, nije ni ministar. Nisam ni napravio lapsus.

Dakle, da li ste pitali Sinišu Malog možda o njegovoj ulozi vezano za "Alta banku", "Magna farmaciju"? Da li vam je dostavio izveštaj Uprave za sprečavanje pranja novca i njegovih 45 računa, od kojih veliki broj uopšte nema? Da li ste ga pitali to? On će vam biti ministar finansija.

Da li ste pitali Dubravku Đedović kako je mogla da dodeli posao firmi "Euro KB Rent" da skladišti 12.000 tona nafte u rezervoarima, za koje nemate upotrebnu dozvolu, kao što je niste imali ni za nadstrešnicu koja je ubila 16 ljudi? Da li ste je pitali za to? Tri puta su odbijeni za upotrebnu dozvolu. Čak ih je i Dačićevo ministarstvo zbog toga odbilo.

Znate ko je „Euro KB rent“? Ako ne znate, pitajte ovu Sašku Damjanović, Aleksandru, ona zna ko je, evo je tamo, sakrila se. Pitajte i Batu Gašića, zna i on, i Glišić zna ko je „Euro KB rent“, znaju i ko je „Virom grup“, koja je snabdevala EPS ugljem onda kada ste uništili Kolubaru, kada se ugalj kupovao. Stotine miliona, stotine miliona uglja ste kupili, sve pojedoste od ove zemlje. I vi pričate nekome nešto o nekom poštenju institucija i o Ustavu. Da li ste pitali možda ministra Dačića šta je sa tom istragom vezano za zvučni top. Šta je utvrdila istraga FSB-a? Da li ste ga pitali – kako je moguće da ovi sa čekićem u ruci stoje u Pionirskom parku pored pripadnika policije? Zašto ponižava policajce? Zašto ih maltretira? Zašto dozvoljavate da kriminalci stoje pored policajaca i da ih policajci štite? Da li ste pitali Dačića ko je udario žandarma. Dokle se stiglo sa tom istragom? Optužili ste studente da su oni bokserom udarili ovog žandarma. Šta bi? Međusobno se pobili i puj-pike, ćuti se, niko ne govori ništa. Da li ste pitali možda ministra Zlatibora Lončara – kakvo je stanje u zdravstvu? A to bi vi trebalo da znate.

Evo, ja da vam kažem, gospodine Macut, ako niste informisani. Dakle, Zdravstveni centar u Užicu je danas, zaključno sa današnjim danom, pet godina i jedan dan u blokadi 118.684.000. Evo, 3. aprila 2025. godine, uputili ljudi dopis i kažu – u dugogodišnjoj smo blokadi, nemamo sopstvena sredstva kako bi nabavili nedostajuću opremu i potrošni materijal, tonere i ribone. Danas u toj istoj Užičkoj bolnici pao je plafon, danas je pao plafon. Mandataru, da li vidite ovo? Izvinjavam se, pozlilo je ministru.

Izvinite, samo sekund.
Nastavite, izvolite.