Zahvaljujem.
Vidim u sistemu narodnog poslanika, ali u ovoj fazi sada su postavljanja pitanja, nema Poslovnika, nema replike.
Kad nastavimo rad…
(Miloljub Albijanić: Proziva me sve vreme.)
Ne mogu da vam dam reč. Ovo je sada 287. postavljanje pitanja.
Proverite u Poslovniku.
Dogovorite se, možete u hodniku.
Da nastavimo sednicu.
Pošto se niko više od predstavnika ili predsednika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Dakle, nastavljamo zajednički jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka od 33. do 55. dnevnog reda.
Da li izvestioci nadležni odbora žele reč?
Reč ima narodna poslanica potpredsednik Skupštine Marina Raguš.
Izvolite.

Hvala, gospođo predsedavajuća.

Pre nego što pređem na sporazum koji je za našu državu jako važan, radi se o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Tuvalu, o okidanju viza za nosioce običnih pasoša, dozvolićete mi samo da se osvrnem na nekoliko stvari koje sam čula i pritom nisam mogla da verujem da to čujem od profesora i od ljudi iz opozicije koji, kako ste kolega rekli, postavljajući svoje pitanje, ne želite da etiketirate, ali ste sve pripadnike vlasti stavili u kategoriju ljudi koji generišu zlo, nasilje svih 13 godina.

Da vas podsetim vezano za studente o kojima ste govorili. Predsednik Republike je od tragedije, od pada nastrešnice u Novom Sadu do dana današnjeg svaki put nekoliko puta dnevno pozivao na dijalog, tražio da se definišu zahtevi plenuma.

Kolega, da vas podsetim, plenumi su nezakonita kategorija. U Zakonu o visokoškolskom organizovanju ne postoji plenum kao institut, postoji studentski parlament.

Mi nismo znali ko čini plenum, s kim treba da razgovaramo, koji su zahtevi dok zahtevi nisu došli mesecima kasnije.

Takođe, moram da vas podsetim da su studenti, kako vi kažete, koji su blokirali fakultete, a to znamo po svedočenjima profesora, recimo, sa Filozofskog fakulteta, recimo, prof. Čedomira Antića, koji je rekao da su njemu upali nepoznati ljudi na predavanje i rekli – od danas ovaj fakultet je u blokadi. Ti ljudi nikada nisu bili studenti Filozofskog fakulteta. Kako je bilo na Filozofskom, tako je bilo i na većini fakulteta. Dakle, protivzakonito, protivustavno. Sa kojim ciljem? To bih ja vas sada trebalo da pitam. Mi sada dolazimo do tog 15. marta i do subote kada svi, svako normalan poziva na mir i na stabilnost, a mi to pokušavamo da uradimo od prvog dana, jer sve blokade svih puteva, svih institucija, svih škola, najtragičnije osnovnih i srednjih škola su protivzakonit.

Ovo što se sada desilo, a čuli smo paralele i sa 5. oktobrom, čak se ni u ratovima građanskim nije dešavalo tako što su maloletnu decu, čak i u vrtićima počeli da deli.

Recite mi, molim vas, kolega, ko onda ovde ima klasičan predumišljaj da napravi destabilizaciju sistema i da zadugo Srbija ne može da reši ovu društvenu krizu, jer su porodice sada podeljene na pola, pa vi u Novom Sadu imate 500 roditelja ispred osnovne škole koji traže da im se deca vrate u školu, a gde dolaze drugi i kamenuju jer su oni, tobož, u blokadi. Kakvoj blokadi? Onoga na šta deca imaju Ustavom garantovano pravo kao što je pravo na obrazovanje?

Recite mi kakve to veze ima sa užasnom tragedijom koja se desila u Novom Saduk, sa padom nastrešnice, gde je 15 ljudi izgubilo svoje živote, gde danas njihove porodice mole da ih ostave na miru, da mogu da ih ožale, da ne mogu da podnesu kako neki vrte prasiće, blokirajući Srbiju, a povod pad nastrešnice i vi nama prepisujete u stvari šta? Šta vi nama prepisujete?

Upravo zahvaljujući smirenosti tog predsednika Aleksandra Vučića i ove države, ovog sistema, mi nismo imali veće incidente, kolega. Upravo zahvaljujući tome što smo isuviše tolerisali, mi smo došli do ovoga. I sada imamo situaciju da 15. marta studenti u blokadi pozivaju na okupljanje u Beogradu, na način da su oni jedini odgovorni da obezbede mir i stabilnost i sve što bi trebalo na kraju da protekne u redu. Da li mislite da bilo ko može da organizuje takav skup kakav su oni prizvali u Beograd? Sa kojim ciljem? Da se ispune studentski zahtevi. Recite mi jedan zahtev koji nije ispunjen.

Prošle nedelje smo usvojili tu tačku koja ispunjava četvrti zahtev. Ja se bojim da se sve vreme radi o petom zahtevu…

Vreme.

Dopustićete mi samo da završim, ovo mi je najvažnije, važnije od ovog sporazuma.

… a to je smena režima, smena Aleksandra Vučića.

I da se ne pravimo mi ludi, ovde se lomi Srbija preko Vučića, da bi moglo ovo što se dešava u Republici Srpskoj da prođe. A to u Republici Srpskoj, samo da vam kažem, najavljeno hapšenje državnog vrha Republike Srbije znači rat. A kada vam u Bosni i Hercegovini izbije građanski rat, više regiona nema i više vam neće biti bitne ni blokade, ni studenti, ni bilo šta. Nazovite stvari pravim imenom.

Znam da želite da budete patriota, ali 5. oktobra i onog što se dešavalo u periodu NATO agresije, dopustićete mi da završim rečenicu, mnogi od nas bili smo na prvoj liniji otpora protiv agresije, dok su vaše kolege koje sede ovde prizivali produženje te agresije koja je bila zapravo pretpostavka 5. oktobra i smene režima. Ni to vam nije bilo dovoljno, lustrirali ste celi politički, vojni i policijski vrh, isto što sada imate na pameti i na umu.

Ono što vam garantujemo kao pripadnici većine, država će se izboriti sa subotom i sa nedeljom, ali svima nama ostaje problem gde ćemo svi biti odgovorni, a to je debela i duboka društvena kriza, za koju ste direktno odgovorni sa Šolakovim medijima, jer ste sistematično negovali mržnju. E, to je krst, dragi kolega, koji ćete vi i profesor, dodvoravajući se studentima, takođe da nosite.

Ja se nadam da će biti dovoljno razuma, jer mi Srbiju ovaj put ne damo, ne damo onima koji su se namerili da je zgaze. Da otpočnemo konačno dijalog, bez topovskih udara, bez suzavaca i bez takvih kvalifikacija, tobož, nećete da etiketirate.

Ovo je sada minut do 12 i ovo je naša vododelnica. Nije samo odgovornost na vlasti, kolega, nego na prvom mestu na vama, jer ste u ovu Skupštinu uneli najgore sa ulice, a mi odgovorni jer smo spustili cenzus na 3%. Lično se zalažem da bude stepenasti i da ovo zdanje dobije parlament kakav ovaj narod napaćeni, a nema šta mu niste navalili na leđa, zaslužuje.

Ovaj put, mi ćemo znati da odbranimo Srbiju, ali je odgovornost i na vama. I to mnogo velika, jer vrlo dobro znate kakva je igra u pitanju. Ovde će se vlast birati na izborima i to je poruka svima onima koji po službenoj dužnosti prate i ovo zasedanje. Ovde će se garantovati mir i stabilnost svakom građaninu Republike Srbije. Nemojte samo da mi se izvlačite od odgovornosti jer ste zakuvali svi vi, dodajući najrazličitije briselske i ostale začine, i to dobro znate, po kojekakvim koridorima moći. Ovo je odgovornost svih nas.

Zahvaljujem.
Reč ima Siniša Mali, potpredsednik Vlade i ministar finansija. Izvolite.

Hvala puno.
Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, samo jedna kratka ali veoma važna vest za sve građane Srbije, za sve vas.
Na jučerašnjoj sednici Vlade mi smo iz tekuće budžetske rezerve na poziciju visokog i višeg obrazovanja i studentskog standarda preneli 12 milijardi dinara, što je bio poslednji detalj iz četvrtog studentskog zahteva.
Ako se sećate, zahtev je bio da se za 20% poveća budžet za visoko obrazovanje. Mi smo to uradili izmenom Zakona o visokom obrazovanju, a onda su se setili pa rekli - pa dobro, ali novac još nije raspoređen na poziciju za visoko obrazovanje. E, upravo smo jučerašnjom odlukom Vlade iz tekuće budžetske rezerve 12 milijardi preneli na tu poziciju, tako da je taj novac sada na raspolaganju i može da se troši, kako bi se umanjile školarine studenata za 50%, onih koji se samofinansiraju, kako bi se pokrili materijalni troškovi i kako bi se obezbedio novac za povećanje plata svih onih koji su zaposleni u visokom obrazovanju.
Dakle, na ovaj način poslednji detalj iz četvrtog zahteva studenata je u potpunosti ispunjen. Nadam se da će to biti signal studentima da se vrate u klupe i da krenu sa nastavnim aktivnostima. Država Srbija je svoje uradila i ispunila i taj poslednji zahtev studenata. Hvala puno.

Sledeći izvestilac Odbora je narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam mislio da u ovom obraćanju kao predstavnik Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava govorim u ime Odbora i da podnesem jednu vrstu izveštaja šta je Odbor radio na prethodnim sednicama, ali ne mogu da se otmem utisku koji evo već nedeljama trpimo mi ovde u Narodnoj skupštini, a sa nama i građani Republike Srbije koji su za očuvanje javnog reda i mira i poštovanja svakog čoveka koji živi i koji je građanin Republike Srbije.

Danas smo imali ponovo jednu priliku da vidimo na jednom primeru kako oni koji su iz klupa koje su sada prazne nas zatrpali dimnim bombama, topovskim udarima, suzavcem, jajima, flašama, protivpožarnim aparatima, nas optužuju za nasilje i da mi hoćemo da izazovemo i sprovedemo neko nasilje. I nije to samo scena od pre neki dan, to oni rade godinama unazad. Pri tome, ako im se neko suprotstavi, glume žrtvu, a žrtva koja je trpela nasilje postaje nasilnik.

Čuo sam i neke svoje kolege ovde koji su apelovali i apelima možemo svi da se pridružimo, samo ne mogu da razumem, svako od nas može da porazgovara sa studentima koji hoće da nastave škole u Pionirskom parku, a idite, pokušajte, ako ti koji zastupaju tu tezu da razgovaraju sa ovima koji ne žele i koji blokiraju univerzitete. Jel možete nešto da im kažete? Jel možete da im se obratite? Jel možete i smete da im kažete da greše i da rade na svoju štetu?

E, pa, gospodo, te mlade ljude i njihov način razmišljanja stvorili ste vi jednom otrovnom kampanjom po svim društvenim mrežama i ovim tajkunskim, lopovskim televizijama, kao što su N1 i Nova S.

Podele u društvu zarad vlasti radite vi i ništa drugo. Treba da vas bude sramota, ne da odmahujete glavom.

Jedan podatak koji sam spremio za ovu diskusiju jeste koliki je bio javni dug za vreme vaše vlasti?

Vidite, njemu je to smešno.

Evo, neka me ispravi gospodin ministar Siniša Mali. Godine 2008. javni dug Republike Srbije bio je 778 milijardi. Godine 2012. godine 2.014 milijardi dinara. Deset milijardi evra najmanje ste zadužili Srbiju za četiri godine i to nikome nije pošlo za rukom. Tad je Srbija bankrotirala.

Postavljam pitanje, voleo bih da je još vaših kolega tu, a šta smo mi kao građani Srbije imali od tih 10 milijardi evra što smo zadužili Srbiju, što ste je zaduži? Ništa. Ni jednu bolnicu, ni jedan put, ni jednu školu. Dobili smo vrhunske lopuže na vlasti i vrhunske lopuže na vlasti sada počinju da postaju vrhunski teroristi, jer smo terorizam imali priliku da vidimo ovde u Narodnoj skupštini. Neko će da kaže – pa dobro, to je oblik političke borbe. Ma, nije. Možda teroristički oblik političke borbe i u maniru vrhunskih lopuža i terorista - izvode ponovo decu na ulice, jer jedan od oblika terorizma jeste zloupotreba dece u političke terorističke svrhe. Treba da vas bude sramota za to. To vam, bez obzira na rezultat 15. marta, nikad neće oprostiti građani Srbije. Kad tad, budite u to uvereni, i manite se tih priča, kako oni kažu to, pročitah negde – vlada društvenog poverenja. Evo, sad vam kažem - pre bih sebi ruku odsekao nego glasao za tu Vladu, pre bih, po cenu života, da mi stavite cev na čelo ne bih glasao za jednu vladu vrhunskih lopuža i prevaranata zato što znam kakvu su nam Srbiju ostavili 2012. godine kada smo imali te ekspertske vlade.

Završavam. Zamislite ekspertsku vladu, recimo, između ostalih bio je i neki ministar Dragan Milovanović, vaš kolega iz sindikata postao ministar. Na fakultet krenuo kad sam ja krenuo u osnovu školu, a nije ga završio kad sam ja postao narodni poslanik u 32 godine, pa ili sam ja brzo postao narodni poslanik ili je on sporo učio fakultet, ali bio je ministar za rad u toj vašoj ekspertskoj vladi društvenog poverenja.

Vreme.

Ne možete vi više nikoga da prevarite. Srbija će da pobedi. Živela Srbija!