Narodni poslanik Đorđe Komlenski, po Poslovniku.
Izvolite.

Član 103. stav 2.

Ja bih samo zamolio da ovako dubokoumno i širokopojasno obrazlaganje ovog amandmana u koji je očigledno uložen jedan ozbiljan intelektualni napor, meni bude samo pojašnjeno šta piše u članu zakona čija se izmena predlaže sa ovim „briše se“ i ako može da mi se pojasni šta će se dobiti ukoliko se član ovog zakona izbriše i to bi bilo nešto čime bi prestali da vređamo dostojanstvo ovog parlamenta i radili po amandmanima na način na koji treba da radimo.

Hvala.

Apsolutno ste u pravu.
Da li želite da se izjasnimo o povredi Poslovnika?
(Đorđe Komlenski: Ne.)
Hvala.
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Aleksić, Borislav Novaković, Đorđe Stanković, Uroš Đokić, Nenad Milojičić, Ivana Rokvić, Ana Jakovljević, Ana Eraković, Aleksandar Ivanović, Snežana Rakić, Miloš Parandilović i Dragan Ninković.
Da li neko želi reč? (Da.)
Izvolite, kolega Parandiloviću.

Da li ste vi u stanju da pustite mene dva minuta da govorim po amandmanu ili niste? Hajde da razjasnimo to za početak.

Po amandmanu čak i da vam, kao kolegi Ninkoviću, produžim par sekundi ako ne završite misao.

Sve je to u redu. Pustite me da napravim uvod.

Da bih napravio uvod, ja moram prvo da kažem ko ste vi i zašto se ovo briše.

Trebali ste takvi da budete…

35/4 GD/MP

Sve se slažem, samo probajte da to uradite u dva minuta. Da li može?

Sve je u redu. Pustite me dva minuta da govorim.

Znači, nemojte me seckati. Najmanji je problem ovde seckati. Ja se mogu ovako do sutra javljati, ali nije to rešenje ni meni, ni vama.

Dakle, vi ne možete biti zadovoljni sa onim što ću ja da kažem i meni je to jasno. Da bih došao do poente amandmana morate me pustiti da napravim uvod. Meni je potrebno određeno zagrevanje.

Dakle, da podsetim građane zemlje u kakvoj državi živimo, u kakvom mafijaškom sistemu mi živimo, da je ceo sistem napravljen tako da se skupina oko Vučića bogati. Vi čim čujete njegovo ime, vi trčite ka tasteru. Nema razloga za strah, bre, ljudi. Kada prođe ovo zlo vreme vi ćete poginjati glavu. Niko neće smeti da kaže da je bio član Srpske napredne stranke, a bogami ni SPS-a. Krićete se po državi, kao što se već sada vaši funkcioneri pojedini kriju po gradovima ili dolaze na protest ili šalju svoje prijatelje na protest. Svi kukaju i kažu – do ovde im je mafijanja.

36/1 BN/CG 17.00 – 17.10

Mislite da su građani ove Srbije potpuno poludeli, pa da veruju vašim glupostima koje servirate ceo božiji dan danas. Čim neko krene da priča o mafijaškim poslovima u ovoj zemlji, vi hop, cup na taster. I to vam je rešenje. Hajte da isključimo sve. Hoćete da sedite sami opet? To hoćete, da diskutujete, da zamazujete narodu oči ovde, da pričate budalaštine po ceo božiji dan, da nema niko da vam kaže da pričate budalaštine i besmislice.

Da ministri sede ovde kao sužnji ovde, u Vladi koja je raspuštena, u kojoj je premijer podneo ostavku. Sede i pričaju tu. Oni donose neke predloge, a onda će Vučić da ih zameni za petnaestak dana i da postavi isto tako nove neke koji će da sede tako i da pričaju gluposti, a ove će da hapsi, tobož, a oni će da jadni da pristaju na to, da bi ih amnestirao za budućnost.

Da li mogu da vas pitam samo nešto, pošto ste sada govorili punih dva minuta, na koje ste imali pravo po amandmanu, da li je ovo bio uvod ili amandman ili vaspitno obraćanje meni kao socijalisti i to autentično? Da vam kažem, biće mi, kako god mi bilo biće mi lakše nego vama. Ja iz jednog dresa i ako budem imali razlog da se stidim to će biti zato što sam bila dosledna. Ostavite se tih priča. Svaki put ćete dobiti dva minuta. Istina, sada ćete dobiti manje za uvod. Ovo ću tretirati kao da vam je bio uvod, a vi ćete o svim ostalim amandmanima govoriti u skladu sa tekstom koji ste predložili. Da li smo se civilizovano dogovorili o nastavku ovog rada? Hvala.
Milenko Jovanov, pravo na repliku.

Mislim da morate imati više razumevanja. Neće to moći. On je krenuo da se zaukćava. Zagrejan je došao, to je uredu. Imate jednu scenu u jednoj kultnoj domaćoj seriji „kamiondžije“ se zove, kada Čkalja piše sastav, pa je napisao jednu rečenicu. Onda ga ova pita, u večernjoj školi, ima tu i neke veze, pa ga pita dokle, kaže dok se ja zaukćem, pa ću onda da krenem. Ja mislim da moramo da imamo toleranciju za zaukćavanje. Da se zaukće, da on krene, treba da se zagreje mozak da krene da funkcioniše.

Ovo do sada je bilo na nekom leru. Ja čekam da čujemo to što je sada epohalno. Ovo je sada samo zaukavanje, ovo je sada samo zagrevanje. Tek sledi najbolje. Nemojte da ometate molim vas, pustite neka priča čovek. Čekamo to najbolje da čujemo, pa možda i odgovorimo na nešto, možda nešto smisleno čujemo. Sumnjam, ali ko zna. Iznenađenja su razna u životu. Da pustimo mi to, da se on zaukće, pa da vidimo šta će da bude. Hajde da napravimo eksperiment, da vidimo, da gleda Srbija šta će da se desi kada se on zaukće.