1. OSNOVNE INFORMACIJE O SEDNICI

Odbor: Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije (19. sednica) i Odbor za evropske integracije (29. sednica) – zajednička sednica

Datum sednice: 12.02.2026.

Trajanje sednice: oko 51 minut

Tema / naziv tačke dnevnog reda: Predstavljanje rada Transportne zajednice u 2025. godini i aktivnosti u narednom periodu

Predsedavajući: Uglješa Marković (Odbor za prostorno planiranje) i Elvira Kovač (Odbor za evropske integracije)

Broj prisutnih poslanika: 14 članova Odbora za prostorno planiranje i 12 članova Odbora za evropske integracije (kvorum konstatovan)

Učesnici van poslanika: Matej Zakonjšek, direktor Stalnog sekretarijata Transportne zajednice, sa saradnicima

Ko je koliko govorio (procena prema obimu transkripta):

Poslanici vladajuće većine: oko 40%

Poslanici opozicije: oko 10%

Član vlade/gost (Transportna zajednica): oko 50%

Ukratko sa sednice:
Sednica je bila posvećena predstavljanju izveštaja o radu Transportne zajednice za 2025. godinu, sa fokusom na usklađivanje Srbije sa pravnim tekovinama EU u oblasti saobraćaja i realizaciju infrastrukturnih projekata. Rasprava je u drugom delu dominantno bila usmerena na problem ograničenja boravka vozača kamiona iz Srbije u EU (pravilo 90/180 dana), zadržavanja na granicama i konkurentnost domaćih prevoznika. Gost je istakao da Transportna zajednica nema nadležnost nad šengenskim pravilima, ali da posreduje u dijalogu sa Evropskom komisijom. Sednica je protekla bez većih tenzija i bez formalnog odlučivanja, jer je bila informativnog karaktera.

2. STAVOVI UČESNIKA U RASPRAVI

Matej Zakonjšek, direktor Stalnog sekretarijata Transportne zajednice (gost)
Predstavio je stepen usklađenosti Srbije sa pravnim tekovinama EU u oblasti saobraćaja, navodeći da je 42% zakonodavstva u potpunosti transponovano, 35% delimično, dok 23% tek predstoji. Ukazao je na napredak u železničkom i drumskom sektoru, bezbednosti saobraćaja i zelenim koridorima, ali i na potrebu daljeg rada, posebno u oblasti bezbednosti na putevima i prava putnika. Povodom problema vozača kamiona i pravila 90/180 dana, naglasio je da je reč o šengenskom zakonodavstvu koje nije u nadležnosti Transportne zajednice, ali da su organizovani sastanci sa Evropskom komisijom i da je tema na visokoj agendi, uključujući ministarski nivo. Fokusirao se na institucionalnu saradnju i tehničku pomoć kao ključni mehanizam napretka.

Branko Pavlović, MI – Glas iz naroda (opozicija)
Na početku je ukazao na tehničku primedbu u vezi sa označavanjem Kosova u dokumentu, ali je potom povukao primedbu uz izvinjenje, navodeći da je fusnota sa objašnjenjem ipak postojala. U daljoj raspravi nije učestvovao.

Dragan Jovanović, ALEKSANDAR VUČIĆ – Srbija ne sme da stane (vladajuća većina)
Otvorio je pitanje položaja srpskih prevoznika u EU, posebno problema ograničenja boravka vozača na 90 dana u periodu od 180 dana, uz tvrdnju da se pravilo primenjuje restriktivno i diskriminatorno. Ukazao je na višednevna čekanja na granicama, naročito sa Hrvatskom, i na ekonomske gubitke za domaće firme. Pohvalio je infrastrukturne projekte, ali je insistirao da se hitno reši pitanje tretmana vozača i konkurentnosti srpskih preduzeća.

Aleksandra Tomić, ALEKSANDAR VUČIĆ – Srbija ne sme da stane (vladajuća većina)
Podržala je iznete primedbe o položaju vozača i ocenila da je reč o pitanju od obostranog interesa, s obzirom na obim trgovinske razmene Srbije i EU. Ukazala je na neujednačen položaj vozača u drumskom saobraćaju u odnosu na druge vidove transporta i pomenula slučajeve hapšenja vozača zbog prekoračenja boravka. Smatra da Transportna zajednica treba aktivnije da utiče na izmene spornih rešenja i da pomogne u otklanjanju, kako je navela, anomalija koje štete i EU i Srbiji.

Slobodan Cvejić, SRBIJA CENTAR – SRCE (opozicija)
Ocenio je da problem pravila 90/180 dana prevazilazi nadležnost Transportne zajednice i da bi pre svega trebalo da bude upućen Vladi Srbije. Istakao je da bi punopravno članstvo u EU eliminisalo takve prepreke. Ukazao je i na potrebu bržeg sprovođenja reformi, efikasnije primene sistema na granicama i stvaranja konkurentnih uslova, imajući u vidu razvoj alternativnih saobraćajnih pravaca u regionu koji bi mogli zaobići Srbiju.

Elvira Kovač, Savez vojvođanskih Mađara (vladajuća većina)
Naglasila je značaj usklađivanja sa pravnim tekovinama EU i interes Odbora za evropske integracije za procente transpozicije zakonodavstva. Pitala je o dinamici usvajanja pojedinih zakona u skupštinskoj proceduri i o praktičnim posledicama primene šengenskih pravila na putnički železnički saobraćaj, posebno na relaciji Beograd–Budimpešta. Ukazala je na problem dugih čekanja na granicama i njihov uticaj na prava putnika.

Uglješa Marković, SPS (vladajuća većina)
Vodio je sednicu i istakao da je Narodna skupština mesto za otvaranje praktičnih problema privrede i građana. Na kraju je izrazio očekivanje da će u narednom periodu doći do konkretnih rešenja i podsetio na raniji dogovor o poseti odbora Transportnoj zajednici.

3. ZAKLJUČAK SEDNICE

Sednica je imala informativni karakter. Nije bilo glasanja o zaključcima niti formalnih odluka, osim usvajanja dnevnog reda. Izveštaj Transportne zajednice je predstavljen i primljen k znanju. Otvorena su pitanja položaja srpskih prevoznika u EU, funkcionisanja granica i daljeg usklađivanja sa pravnim tekovinama EU, bez konkretnog rešenja, uz najavu daljih razgovora na tehničkom i političkom nivou.

29. sednica Odbora za evropske integracije 12.02.2026.

UČESTVUJU U RASPRAVI:
Elvira Kovač, predsednica Odbora za evropske integracije, Savez vojvođanskih Mađara, vladajuća većina.
Uglješa Marković, predsednik Odbora za prostorno planiranje, IVICA DAČIĆ - Socijalistička partija Srbije (SPS), vladajuća većina.
Matej Zakonjšek, direktor Stalnog sekretarijata Transportne zajednice
Branko Pavlović, zamenik člana Odbora za prostorno planiranje, MI - GLAS IZ NARODA, opozicija.
Dragan Jovanović, član Odbora za prostorno planiranje, ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane, vladajuća većina.
Aleksandra Tomić, članica Odbora za evropske integracije, ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane, vladajuća većina.
 Slobodan Cvejić, zamenik člana Odbora za evropske integracije i Odbora za prostorno planiranje, SRBIJA CENTAR - SRCE, opozicija.

00:00:00 - Uglješa Marković: Dobar dan, koleginice i kolege. Otvaram devetnaestu sednicu Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije. Konstatujem da imamo kvorum za rad i odlučivanje. Sednici prisustvuje četrnaest narodnih poslanika. Današnjoj sednici iz Transportne zajednice prisustvuju Matej Zakonjšek, direktor Stalnog sekretarijata Transportne zajednice, Tatjana Jovanović Stiglić, rukovoditeljka odeljenja zadužena za pripremu i finansiranje projekata i Nikola Ristić, savetnik za medije.

00:00:30 - Uglješa Marković: Pozdravljam sve prisutne i prelazimo na utvrđivanje dnevnog reda. Za današnju sednicu predložio sam sledeći dnevni red: sa jednom tačkom, to je predstavljanje rada Transportne zajednice u 2025. godini i aktivnosti u narednom periodu. Stavljam na glasanje predloženi red i molim članove Odbora da se izjasne. A glasamo ručno, ručno glasamo.

00:01:00 - Uglješa Marković: Da li ima neko protiv? Uzdržan? Konstatujem da je Odbor većinom glasova utvrdio predloženi dnevni red. Imajući u vidu da sednicu održavamo na osnovu člana četrdeset i četiri stav četiri Poslovnika Narodne skupštine, zajedno sa Odborom za evropske integracije, pre prelaske na rad po utvrđenom dnevnom redu, sačekaćemo da predsednica Odbora za evropske integracije, uvažena gospođa Elvira Kovač, otvori takođe sednicu.

00:01:31 - Elvira Kovač: Zahvaljujem. Poštovani članovi i zamenici članova odbora, poštovani direktore Transportne zajednice, gospodine Zakonjček sa saradnicima, uvažene kolege novinari, dragi gosti, otvaram dvadeset devetu sednicu Odbora za evropske integracije. Sednici prisustvuje dvanaest članova odbora, te konstatujem da postoji kvorum potreban za rad i odlučivanje. Pozdravljamo i u ime Odbora za evropske integracije u svoje lično ime i gospodina Zakonjčeka, kao što sam rekla, sa prisutnim saradnicima. I naravno, ne manje bitno, pozdravljam i kolegu do mene i sve članove odbora i raduje me što, kao što je to naglašeno, u skladu sa članom četrdeset četiri stav četiri Poslovnika Narodne skupštine, posle dužeg vremena imamo zajedničku sednicu dva odbora, što dokazuje da je dobra međusobna saradnja između radnih tela Narodne skupštine, a sa druge strane moram da se zahvalim u ime Odbora za evropske integracije i Transportnoj zajednici koji su iskazali, kako da kažem, svoju, svoj predlog da ove godine izveštaj bude predstavljen i pred nama.

00:02:41 - Elvira Kovač: Poštovane kolege, saziv za sednicu sa predlogom dnevnog reda ste dobili. Da li eventualno ima predloga, mada ne možemo sada da dopunimo dnevni red pošto je zajednička sednica, ali moram da pitam. Molim vas da se dizanjem ruku, pošto ovde nemamo sistem, izjasnite ko je za predloženi dnevni red, dakle članovi Odbora za evropske integracije. Zahvaljujem i jednoglasno konstatujem da je Odbor utvrdio dnevni red i mislim da sada možemo da pređemo na prvu tačku dnevnog reda. Zajedničke sednice dva odbora, koja je jedina tačka dnevnog reda: Predstavljanje rada Transportne zajednice u 2025.

00:03:22 - Elvira Kovač: godini i aktivnosti u narednom periodu. Pre nego što dam reč gospodinu Zakonjčeku, dozvolite da vas kratko upoznam. Dakle, kao što sam rekla, ovde nemamo elektronski sistem za glasanje i za prijave. Naravno, dobijaćete reč, tako da ćemo čuti najpre prezentaciju obećanu i videli ste dobićete i odštampane nisam izveštaje, a onda ćete se javljati i naizmjenično ćemo davati reč kao na običnoj sednici Odbora. Verovatno ćemo skupiti komentare i pitanja, oko toga ćemo se dogovoriti.

00:03:59 - Elvira Kovač: Izvolite. The floor is yours. Što bi rekli

00:04:01 - Matej Zakonjšek: Hvala. Uvaženi zavajoči, poštovani poslanici, dobar dan. Drago mi je što sam danas sa vama. Hvala na gost-gost-gostoprimstvu. Ovo je drugi put da sam u ovom domu i čast mi je da vam danas predstavim ovogodišnji izveštaj Transportne zajednice za godinu dva hiljade dvadeset pet.

00:04:26 - Matej Zakonjšek: Dozvolite mi da sada nastavim na službenom jeziku Transportne zajednice, na engleskom.

00:04:34 - Matej Zakonjšek: Uvaženi poslanici hvala vam najlepše na pažnji i hvala vam na tome što... Hvala predsedavajućoj na tome što nam je omogućila da dođemo danas u Skupštinu i da predstavimo ishode zajedničkog rada Transportne zajednice i naravno, to znači celokupnog regiona Evropske unije sa fokusom na transport u regionu i naravno, konkretno danas sa fokusom na Srbiju. Pre svega da vam dam kontekst, Transportna zajednica je produkt Berlinskog procesa. Sporazum je postignut 2017. godine na samitu u Trstu, ber-berlinskog procesa, gde je transportni ugovor dogovoren od strane lidera i osnov za naš rad jeste Ugovor o transportnoj zajednici.

00:05:28 - Matej Zakonjšek: Ugovor ima cilj, za cilj potpunu integraciju transportnog tržišta zapadnog Balkana u Evropsku uniju. Kako postižemo to? Tako što radimo na dva, dva uporedna pravca. Sa jedne strane radimo ruku pod ruku sa administracijama na usvajanju i implementaciji celokupnog evropskog zakonodavstva kada je reč o transportu, i sa druge strane pomažemo da se realizuju konkretni projekti, projekti koji povezuju region i naravno, povezuju ga i sa Evropskom unijom.To je osnov ove integracije sa Evropskom unijom kada je reč o transportu. Kada je reč o svakodnevnom radu i ono što procenjujemo na godišnjem nivou, mi pratimo akcione planove koje je dogovorio region i dogovorila Evropska unija o tome šta će biti prioritet svake godine, dakle šta treba da se dogodi u svakom periodu.

00:06:33 - Matej Zakonjšek: Aktualni akcioni planovi su oni koji obuhvataju godine od 2025. znači godine 2025. do 2027. godina. Ako ste zainteresovani, možete da ih pronađete na našem sajtu, ali to će vam u osnovi dati jedan pregled onoga što naši partneri u regionu, uključujući Srbiju, čemu su se posvetili kako bi transponovali i sproveli u datoj godini, odnosno u datom vremenskom periodu.

00:06:59 - Matej Zakonjšek: Ovaj slajd će vam dati jednu sveukupnu sliku o tome gde se nalazi Srbija kada je reč o transponovanju pravnih tekovina Evropske unije, dakle zakonodavstva koji se tiče transporta, kao i akcionih planova. Ono što vidite u prvom redu, ove procente, to je upravo u kojoj meri je Srbija realizovala akcione planove za periode 2025-2027. godine. Vidite odmah da kada je reč o stopi realizacije u železnici, to je 66 odsto, zatim 65 odsto za drugom, 79 odsto za bezbednost na putevima, drugi vidovi saobraćaja, olakšavanje transporta, vodni transport, multimodalnosti, pitanje socijalnih, socijalna pitanja i putnička prava. To je prema akcionim planovima i to znači da, naravno, Srbija i svi ostali imaju još dve godine do 2027.

00:07:51 - Matej Zakonjšek: da realizuju sto posto akcione planove. Međutim, ono što ćete videti u drugom redu, to je ovaj grafik sa zelenom, žutom i crvenom bojom označen, to je celokupno zakonodavstvo Evropske unije. Dakle, sve što Srbija i ostali treba da transponuju kada je reč o transportu. Mi to zovemo anex jedan, dakle celokupno zakonodavstvo Evropske unije. Tu Srbija je u potpunosti transponovala četrdeset i dva odsto zakonodavstva EU, trideset i pet odsto je delimično transponovano i još uvek dvadeset tri odsto ju-trek treba da bude transponovano u predstojećem periodu.

00:08:31 - Matej Zakonjšek: I to je rad koji nam predstoji.

00:08:55 - Matej Zakonjšek: Kada je reč o drugoj liniji, kada je reč o celokupnim pravnim tekovinama EU, Srbija ima dobar napredak kada je reč o potpuno transponovanim ili delimično transponovanim elementima, ali to pokazuje da još uvek ima dosta posla u predstojećim godinama Of mode by- Ako detaljnije sada pogledamo po svakom vidu saobraćaja, prvo da pogledamo što se dogodilo u železničkom sektoru. Ovde konkretno bih želeo da govorim o tome da nacrti novog Zakona o železnici i Zakona o bezbednosti u železničkom saobraćaju su izuzetno važni i pripremljeni su. Istovremeno, javne rasprave su takođe završene za to, što znači da zakoni sada će doći, biće vam dostavljeni ako već nisu ovde, i to je važan zadatak koji vam predstoji kada je reč o Zakonu o bezbednosti u železničkom saobraćaju i interoperabilnosti koje treba da budu pred Parlamentom. Kada je reč o prekoru-preporukama, na čemu treba da bude fokus u budućnosti, tu imamo usvajanje, naravno, i implementaciju Zakona o bezbednosti u železničkom saobraćaju i Zakona o železnici i promovisanje uzajamnog priznavanja dozvola, bezbednosnih sertifikata i dozvola za vozila. Sada, ako pređemo na sle-sledeću stavku, a to je postignuće u drumskom sektoru, ono što je naročito važno istaći jesu propisi o klimatskoj otpornosti i alternativnim gorivima.

00:10:02 - Matej Zakonjšek: Tu je puno toga postignuto 2025. godine, kao i inteligentni transportni sistemi. Inteligentni transportni sistem, kada je reč o drumskom saobraćaju, je izuzetno važno, i to je deo plana rasta Evropske unije, kao i reformske agende. I zato ITS, inteligentni transportni sistem, je važna oblast na kojoj zajedno radimo sa vlastima u Srbiji, kako bismo postigli put-potpunu usklađenost. Trideset i dve stanice za punjenje električnih vozila dodate su u putnu mrežu prošle godine i to je korak ka ozelenjavanju transporta i omogućavanju dekarbonizacije putnog saobraćaja.

00:10:42 - Matej Zakonjšek: Kada je reč o preporukama za putni sektor, one su fokusirane na inteligentne transportne sisteme, strategiju, kao što sam prethodno rekao, i na usvajanje novih zakona o putevima i pratećim podzakonskim aktima. To je sve pod-povezano sa inteligentnim transportnim sistemima Ako pogledamo bezbednost na putevima, najvažniji elementi u bezbednosti na putevima, tu je najvažnija činjenica što Srbija i-ima strategiju, nacionalnu strategiju za bezbednost na putevima i Koordinaciono telo za bezbednost drumova, i to je jedno od ključnih elemenata kada je reč o posmatranju p-putne bezbednosti na komplementaran način, sveobuhvatan način koji okuplja sve različite aktere, policiju, edukatore, stručnjake za drumsku bezbednost, sve ih okuplja, dakle, u okviru Agencije. Istovremeno, statistika je još uvek zabrinjavajuća. Statistika pokazuje gde se region nalazi u odnosu na Evropsku uniju, takođe i kada je reč o broju smrtnih ishoda na milion stanovnika. Kao što možete da vidite, možda ne vidite sto posto ovde, ali zelena linija na grafiku, to je prosek za Evropsku uniju, to je četrdeset i pet smrtnih slučajeva na milion stanovnika i tu možete da vidite da većina regiona, uključujući i Srbiju, nalazi se iznad tog pragaPodrazumeva se da naš cilj i na tome zaista radimo ruku pod ruku sa vlastima u Srbiji.

00:12:12 - Matej Zakonjšek: Naš cilj je da te brojke spustimo sve do nule. Naš zajednički cilj jesu nulti broj smrtnih slučajeva i teških povreda na putevima. Da li to može da se postigne da, ukoliko se budemo fokusirali na sistem bezbednog, bezbednog sistema? Znači, događaće se nesreće, sudari. Međutim, oni ne moraju da imaju za rezultat ozbiljne povrede ili smrtne slučajeva na našim putevima i to je glavni fokus.

00:12:43 - Matej Zakonjšek: Naravno, tu puno više posla predstoji u predstojećim godinama. Kad je reč o preporukama za Srbiju u toj oblasti, to je da se potpuno obezbedi usklađenost sa direktivom Evropske unije za sve tunele duže od petsto metara, potpuna je implementacija propisa, odnosno pravnih tekovina Evropske unije u vezi sa ispravnosti vozila i sa pr-propisima o vozačkim dozvolama. Sad kad je reč o vodnom transportu i multimodalnošću, to je relevantno u Srbiji kada je reč o rečnom transportu. Ovde važan element jeste usvajanje dva pravna akta o uslovima za sticanje zvanja i odobrenja za posadu brodova, i kao i tehničkih pravila za sertifikaciju brodova za unutrašnju plovidbu. U isto vreme, kako bismo finalizovali proces priznavanja, dakle finalizacija procesa priznavanja treba da bude u fokusu za sledeće godine.

00:13:39 - Matej Zakonjšek: Olakšavanje transporta, dakle kako možemo da obezbedimo da naš transport ide prekogranično, da trgovina se nesmetano odvija, što je fokus našeg rada kada je reč o olakšavanju trgovine i transporta. Tu želimo da naglasimo zajednički dogovorene kontrole putnica-putnika u železničkom saobraćaju sa Mađarskom, kao i potpisanim memorandumom o razumevanju o podacima pre dolaska na, u zelenim koridorima, takođe sa Mađarskom. Ako sada pogledamo proširenje zelenih koridora, to je razmena podataka između carinskih organa. Tu vidimo na ovoj mapi da, kada je reč o zelenim koridorima na Zapadnom Balkanu, to već funkcioniše na svim graničnim prelazima. Međutim, kada je reč o sporazumima sa državama članicama Evropske unije, najnoviji sporazumi su potpisani sedamnaestog decembra između Italije, Moldavije, Grčke, Albanije, Bugarske i Severne Makedonije Za Srbiju postoji i zeleni koridor između Mađarske i Srbije, a preostali zeleni koridori koji, koji tek treba da se potpišu su između Hrvatske i Srbije, Hrvatske, izvinjavam se Srbije i Hrvatske, Srbije i Rumunije i Srbije i Bugarske.

00:14:54 - Matej Zakonjšek: To su tri preostala zelena koridora koje tek treba da se potpišu. Istovremeno, kada je reč o funkcionisanju g-granica, razmeni podataka, zeleni koridori su samo jedan korak. Podjednako je važno da pogledamo šta se događa na najprometnijim graničnim prelazima i da rešimo sve druge elemente koje treba rešiti kako bismo smanjili vreme čekanja i povećali kapacitet graničnih prelaza. Zato, zajedno ča-sa vlastima i sa Evropskom unijom mi smo prepoznali jedanaest najprometnijih graničnih prelaza, naročito one sa Evropskom unijom, i napravili smo detaljnu analizu svega što je potrebno realizovati na tim graničnim prelazima. Kada je reč o infrastrukturi, kada je reč o ljudskim resursima, kada je reč o IT-ju, kada je reč o, eh, vagama za merenje, kada je reč o dodatnim trakama, i to je upravo ono na č-na šta se sada fokusiramo.

00:15:58 - Matej Zakonjšek: I Evropska unija takođe pruža finansiranja za ta unapređenja i nadamo se da uskoro ćemo moći da vidimo rezultate i na tom polju Sada, preporuke u vezi sa olakšavanjem transporta, to sam prethodno spomenuo, potpisivanje preostalih memoranduma o razumevanju, kao i naravno da, potrebno je da se radi na konkretnim radnjama za unapređenje najprometnijih graničnih prelaza. Na kraju imamo socijalna pitanja i prava putnika. Ovde je usvojen zakon o radnom vremenu posade vozila tahografima, to je važan korak napred. Međutim, naravno, potrebno je još toga uraditi kada je reč o mapi puta za prava putnika kao vodećeg dokumenta za transponovanje pravnih tekovina Evropske unije u toj oblasti Zatim, drugi deo moje prezentacije je fokusiran na to gde se nalazimo kada je reč o konkretnim projektima na TNT mreži, na Transevropskoj transportnoj mreži. To je ono što sada vidite na mapi, taj koridor, i braon linije na mapi su zapadni Balkan, istočno, zapadnobalkanski istočnomediterranski TNT koridor, TENK koridor.

00:17:09 - Matej Zakonjšek: To je novi koridor u skladu sa novom revizijom TENK uredbe i kao što ćete videti da uključuje države članice Evropske unije, kao i celokupni region, i naravno uključuje Srbiju, tako da se proteže od Austrije, Slovenije, Hrvatske i celog regiona. Ima veze sa Mađarskom kroz ceo region, onda zapr-ka ide ka Bugarskoj i dole ka Grčkoj i ima morsku vezu sa Kiprom Sada gledamo koji su uslovi prema ovom zakonodavstvu i zakonodavstvu koje već postoji u Srbiji, dakle gde se nalazimo u odnosu na to i, što je još važnije, kuda se krećemo po tom pitanju. Vidimo da kada je reč o železnici Srbija sprovodi deset železničkih projekata TENK mreže, devet su u fazi pripreme, tako da od sto četrdeset i devet kilometara trenutno prolazi kroz različita unapređenja, a devetsto četrdeset i devet kilometara je u fazi pripremeKada je reč o te-projektima koji su u toku i za koje je finansiranje obezbeđeno, vi ih znate dobro. Tu imamo rekonstrukciju i modernizaciju železničke linije između Niša i Dimitrovgrada. Imamo vezu Zemun Poljane-Nikola Tesla aerodrom i druge, ali oni su na tom spisku, možete već pogledati kasnije ovo.

00:18:27 - Matej Zakonjšek: Imamo stanje infrastrukture kada je reč o železnicama. Iako možda niste blizu ekrana, tu možete videti rezultat sada da zaista ulažemo u železnicu. To znači da uskoro, nadam se, ono što je crveno će se pretvarati u žuto i zeleno, što-što-što će reći da imamo različiti stepeni stanja infrastrukture. Rad na železnici je velikog obima zato što je tehnički složen i rezultat je više decenija tokom kojih nije bilo dovoljno investicija u železnicu. Tako da uz ove tekuće projekte, ono što se nadam da ćemo videti u predstojećem periodu jesu da poboljšanje stanja železnice i to znači stanje pruge koje bi omogućilo veću brzinu i to je glavni element kojim će se privući veći broj putnika kao i tereta u železničkom saobraćaju.

00:19:23 - Matej Zakonjšek: Kada je reč o drumskim projektima i situaciji na putevima... (pauza) To je možda drugačije od železnice. Razlog za to jeste da osamdeset procenata celokupnog finansiranja proteklih decenija je išlo u drumske projekte na glavnim koridorima. Zato su uslovi relativno dobri i stanje na putu ili izveoma dobri kada je reč o putnim projektima drumskim, ali postoji još puno drugih projekata koji tek treba da bude realizovan. U ovom trenutku sto osamdeset i devet kilometara je zajednička dužina deonice puta koje prolaze kroz unapređenja različite vrste.

00:20:01 - Matej Zakonjšek: Kada je reč o onome što treba istaći kada je reč o putnim projektima, imamo izgradnju deonice druma Preljina-Požega. To je završeno. Imamo završenu izgradnju Požega-Duga Poljana, deonice i usklađenost u tom pogledu je na dob-dobrom nivou. Ima mesta za unapređenje u odnosu na stanje železnice, na primer u pogledu usklađenosti, putevi su zeleniji, znatno zeleniji, ali Sarajevo ka Beogradu, na tom pravcu potrebno je da se modernizuju. Naravno, i tu ima još puno posla, ali situacija se je bolja, poboljšala se.

00:20:39 - Matej Zakonjšek: Kada je reč o vodnom transportu, tu je fokus, naravno, na Dunavu i reka Dunav je već sedamdeset i pet odsto usklađena sa evropskim standardima. Sava takođe sedamdeset i pet odsto usklađenosti i Tisa dvadeset i pet odsto usklađenosti. Kada je reč o unutrašnjim lukama, tu je puno toga postvareno. Konkretan fokus sada treba da bude u predstojećem periodu na dostupnosti alternativnih goriva u rečnim lukama Na kraju imamo aerodrome. Aerodromi u regionu se nalaze na mapi koju vidite na ovoj slici.

00:21:19 - Matej Zakonjšek: To su glavni aerodromi koji su deo transeevropske transportne mreže. Trenutno nijedan aerodrom nema direktnu železničku vezu. To će se uskoro promeniti u Tirani zato što Draž-Tirana železnica treba da bude završena, takođe veza sa aerodromom u Tirani i sa Beogradu takođe treba da vidimo tu vezu uskoro. Ali svi aerodromi u regionu treba da imaju železničku vezu. Kao što je slučaj na rekama, jedno od glavnih problema jeste raspoloživost al-alternativnih goriva, zelenih goriva i tu su potrebne investicije u predstojećem periodu.

00:21:59 - Matej Zakonjšek: Ovo ne moramo naročito naglašavati, vi to dobro znate, kada je reč o broju putnika vidimo eksponencijalni rast broja putnika na zapadnom Balkanu. Na svim aerodromima, uključujući beogradski i u svim aerodromima u regionu, i zato modernizacija i širenje aerodroma terminala je nešto o čemu se daje prioritet u regionu i mi već vidimo to i na terenu. I to me dovodi do kraja moje prezentacije. Nadam se da nisam previše stručno govorio, ali nadam se da sam sve obuhvatio. To je bio cilj i naravno, stojim na raspolaganju za eventualna pitanja.

00:22:54 - Uglješa Marković: Izvolite. Kolega Branko Pavlović.

00:23:03 - Branko Pavlović: Ali imamo jedan vrlo veliki problem. Vi u progres riportu označavate Kosovo bez zvezdice. Narodna skupština Republike Srbije ne bi smela da raspravlja o dokumentima u kojima je Kosovo označeno bez zvezdice. I u pripremama ovakvih sednica ubuduće treba voditi... Ne mislim da je do vas.

00:23:29 - Branko Pavlović: Vi ste dostavili progres i port, kako vi mislite, ali u pripremi sednice o tome mora da se veoma vodi računa. Hvala.

00:23:42 - Uglješa Marković: Kolega Pavloviću, ja sam to informisan da je zvezdica ovaj uključena u sam materijal, a ja nisam ovaj materijal smo sad dobili u ovom momentu, ali sam informisan da je da je ima pošto nismo mogli da se upoznamo sa materijalom pre same sednice. Izvolite reč. Reč ima reč ima. Ko se samo javio ja se izvinjavam, pošto izvolite kolega.  Kolega Pavloviću sad izvolite, pošto ste-

00:24:48 - Branko Pavlović: Može? Dakle, izvinjavam se, moja je greška zbog toga što je stavljena zaista napomena zvezdica u skraćenicama, pa nisam obratio pažnju i u ovoj prvoj fus noti, tako da se izvinjavam. Nije, nije tačna bila moja primedba.

00:25:11 - Uglješa Marković: (žamor u pozadini) ... Morate vi da isključite, sad ja ću vam reći gospodine Jovanović, sad ću vama dati reč, ovaj malo nas ova tehnika ovde. Nismo često u ovoj sali. Zahvaljujem se na ovome što ste, što ste vi sad ocenili. Ja sam pred početak obratio pažnju i ispitao da li će biti uključen u materijal.

00:25:28 - Uglješa Marković: Kao što sami znate, smo dobili tek kada smo ovaj seli u salu, tako da, da, zahvaljujem se vama na tome. Gospodine Jovanoviću, izvolite.

00:25:35 - Dragan Jovanović: Najpre dobar dan. Poštovanje predsednicima odbora. Poštovanje uvaženom gostu. Ja bih imao nekoliko pitanja. Pre svega, izveštaj koji izveštaj je veoma iscrpan i njega uvek treba pohvaliti, ali ovde mi u Srbiji imamo ozbiljan problem.

00:25:54 - Dragan Jovanović: Ja sam narodni poslanik i osnivač sam i vlasnik sam firme privatne više od dvadeset pet godina i imam u svom vlasništvu kamione. Vi ste svedoci i verovatno dobro znate da je od dvadeset šestog januara do tridesetoga četiri dana su vozači iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije i Crne Gore blokirali granične prelaze. Srpski vozači kamiona imaju toliko maltretiranja na granicama da je to prevršilo stvarno svaku meru. Odluka Evropske komisije da naši vozači iz Srbije, sada govorim konkretno iz Srbije jer i sam sam vlasnik preduzeća koje ima takve vozače, mogu da borave samo devedeset dana od sto osamdeset u Evropskoj uniji sa jednom velikom diskriminacijom. To mogu slobodno da kažem, ne znam koliko to uopšte kolege narodni poslanici znaju da kada naš vozač uđe na teri-teritoriju Evropske unije bukvalno deset minuta njemu se računa ceo dan.

00:26:55 - Dragan Jovanović: I mi smo došli u situaciju da su naše firme potpuno nekonkurentne sa jedne strane s ovakvim ograničenjem vremenski naših vozača koji ulaze na teritoriju Evropske unije vozeći robu nekada u tranzitu, nekada direktno, a sa druge strane imate takvu na primer kontrolu pre svega na hrvatskoj granici gde naši kamioni nekada čekaju bukvalno i po pet šest dana i gde robu koju voze dolazimo u opasnost da ta roba bukvalno propadne i da imamo kamione koji se vraćaju jer ne možemo da sačekamo da se pređe granica, pa pokušavamo da koristimo alternativne granične prelaze, pa onda oni kažu ovde nemamo taj sistem ne može kontrola, morate gore na Batrovce i onda prosto izgubimo volju i vratimo se i ljudima za koje na primer uslužno vozimo robu kako ćemo mi sutra kod njih doći za bilo kakav posao? Ovo je ozbiljna tema i ovo je ozbiljna molba uz sve dobre stvari koje se rade i oko koridora i oko puteva. Pomenuli ste železnički saobraćaj, to treba pohvaliti. Treba jasno i reći ljudima koji ovo prate da će i aerodrom Nikola Tesla u Beogradu već do Expa imati potpuno povezan železnički transport i tu su sve stvari vredne hvale Već ste pomenuli i aerodrom u Tirani, ali ovaj problem koji mi konkretno imamo i to imaju svi prevoznici Srbije. Srbija je najveća zemlja na zapadnom Balkanu i normalno je da je naš problem najveći.

00:28:26 - Dragan Jovanović: Uz poštovanje svima koji su oko nas, ali ovaj problem je nešto što biste i vi morali lično i vaši saradnici da se uključite i da pokušamo da se ovo što pre reši, jer Srbija na dnevnom nivou ima ogromne gubitke upravo zbog ovakve politike. Hvala vam puno

00:28:50 - Elvira Kovač: Zahvaljujem, ako se slažete, skupićemo više pitanja i komentara, pa ćemo rečima narodna poslanica Aleksandra Tomić. Izvolite.

00:28:58 - Aleksandra Tomić: Zahvaljujem predsednice. Uvaženi predsedavajući poštovane kolege poslanici, imali smo prilike da vidimo ovaj izveštaj što pozdravljamo ovde svi kao članovi oba odbora. I upravo nastavljajući ovu temu koju je otvorio moj kolega Jovanović, htela bih da kažem da mislim da Transportna zajednica mora da stoji upravo prva koja će dati određene predloge izmene zakonskih rešenja koja se tiču Evropske unije, jer mislim da je to u interesu Evropske unije, zato što prošlu godinu smo završili spoljnotrgovinsku razmenu sa Evropskom unijom od pedeset osam zarez tri procenata ukupne razmene Srbije, a to je negde preko četrdeset i nešto milijardi evra. I prve zemlje koje, sa kojima znači sarađujemo u toj spoljnotrgovinskoj razmeni su Nemačka, Italija, Rumunija, Mađarska. Prema tome, to su sve države koje prave generišu ekonomski rast i razvoj, zbog čega mislim da Evropska unija u ovom trenutku ona je pala što se tiče rasta u prošloj godini za jedan procenat generalno ukupno, ali to su države koje generišu rast.

00:30:08 - Aleksandra Tomić: Prema tome, mislim da je u interesu Evropske unije da se ovo pitanje reši. S druge strane, treba naglasiti da prava vozača u drumskom saobraćaju nisu izjednačena sa pravima vozača u železničkom, vodnom i vazdušnom saobraćaju. Prema tome, ako vi vršite određenu diskriminaciju učesnika u drumskom saobraćaju za zemlje zapadnog Balkana, onda to nije u redu, a ide na štetu i same Evropske unije. Mislim da vi kao organizacija koja imate uticaj i na Evropsku komisiju morate to pitanje da rešiteS druge strane, eh, imate veliki problem vozača koji su uhapšeni zato što su prešli tih devetdeset dana, koji su u zatvoru, koji jednostavno su stavljeni u isti rang kao turisti koji imaju pravo da provedu devetdeset dana u zemljama Evropske unije i zbog toga oni su uhapšeni na granicama i sprovedeni u za-- u zatvor. Zbog toga se sad postavlja pitanje da li oni imaju pravo na odštetni zahtev zato što jednostavno su vršili svoju osnovnu delatnost?

00:31:13 - Aleksandra Tomić: Da li su njima i ugrožena ljudska prava na određenu pitanje rada i mogućnosti da vrše svoj posao, kad već firme imaju ugovore o transportu da izvrše razmenu, odnosno spoljnotrgovinsku delatnost? Tako da naša Privredna komora se jako uključila u ovaj problem. Naravno, država, Ministarstvo trgovine, ali mislim da ste vi tu jedna od važnih organizacija koja treba da pokrene ovo pitanje, da ispravi sve anomalije koje, očito, su negde kroz te direktive prošle i nisu uopšte na neodređeni način sagledane kakve sve mogu dugoročne probleme da imaju, a pre svega u trgovini same Evropske unije, u toj trgovinskoj razmeni sa Srbijom i sa zemljama zapadnog Balkana. Pa ako postoji želja i volja da sarađujemo u budućnosti kao zapadni Balkan koji vi tako posmatrate, onda mislim da je od velikog značaja da je to na tom tehničkom nivou kao transportna zajednica zaista pomogne to otklanjanju svih ovih anomalija i problema. Hvala.

00:32:20 - Elvira Kovač: Molim narodne poslanike da dizanjem ruku signaliziraju da li još neko želi reč na pitanje, komentar. Ukoliko ne u ovom krugu, daću vama priliku da odgovorite. Izvolite.

00:32:36 - Matej Zakonjšek: Hvala. Am, jes... Hvala vam. Da, odgovoriću na oba pitanja istovremeno. Ova tema je zaista visoko na agendi Transportne zajednice.

00:32:52 - Matej Zakonjšek: Mi smo u konstantnom kontaktu, kontaktu sa obe administracije i takođe sa, hm, tr-- Privrednom komorom i sa profesionalnim kompanijama zato što mi razumemo da oni vide nešto što je važno za njih i ova situacija koju ste opisali je svakako nešto na šta obraćamo pažnju. Pre nego što detaljnije budem o tome govorio, želim samo da pojasnim da uloga Transportne zajednice ovde je uloga fasilitatora, zato što zakonodavstvo koje dolazi odatle, to je šengensko zakonodavstvo. 'nači zakonodavstvo koje nije primarno transportno zakonodavstvo, naravno, kao što vidimo, utiče i na ono što se događa u transportnom sektoru. Stoga nije deo ugovora Transportne zajednice, tako da nemamo to u-- kao deo ugovora. Međutim, mi razumemo i zato damo sve od sebe da i odgovorimo na ono što ste nam tražili, da budemo za vas kontakt tačka, jedan element gde možemo da okupimo različite aktere kako bismo s jedne strane razumeli u čemu je, su problemi, kakva su moguća rešenja za njih i kako možemo da ih realizujemo.

00:34:13 - Matej Zakonjšek: Da budem konkretniji, u aprilu 2025. već, zato što smo razumeli da je to problem, mi smo doveli predstavnike različitih udruženja, transportnih udruženja u Brisel, kako bi vodili dijalog sa evropskim institucijama, konkretno s Evropskom komisijom i delovima Evropske komisije koji su za to zaduženi, jer u okviru EU tako se okupljaju različiti akteri. I tom prilikom oni su se okupili, ako se ne varam, kolege iz Srbije su takođe bile prisutne i tom prilikom su imali mogućnost da objasne koji su problemi i da se istraže različita potencijalna rešenja. Takođe, tokom Ministarskog saveta Transportne zajednice na nivou ministara o tome je dva puta bilo reči. Dakle, o tome se raspravljalo jednom u Beogradu 16.05.2025.

00:35:20 - Matej Zakonjšek: i jednom u Briselu 5. decembra 2025. I možete da vidite zaključke tog Ministarskog saveta kako pominje tu temu. Istovremeno, održan je važan sastanak različitih administracija, ministarstva u Evropskoj komisiji i bili smo deo toga trećeg februara, pre dve nedelje se održao sastanak u isto vreme na tehničkom nivou održan je sastanak juče Tako da time želim da kažem da, iako ne mogu sad u ovom trenutku da vam dam konkretno rešenje, budite uvereni da svi razumeju sada u čemu je problem, razumeju i da je to nešto š-š-na šta sada svi obraćaju pažnju u Briselu na svim nivoima, kao i u državama članicama, jer, nemojmo zaboraviti, Evropska unija nije samo Brisel, već su to države članice koje takođe daju svoje povratne informacije i daju izveštaje o tome kako vide stvari i naravno, mogu da pruže podršku predloženim promenama. Stoga, ovo je nešto što je na našoj agendi i nastavićemo da radimo sa svima kako bismo rešili problem.

00:36:35 - Matej Zakonjšek: Jedna stvar koju bih tome dodao, jer, kao što je prethodno spomenuto, dobar primer smo čuli iz vašeg ličnog iskustvaEh, kada imamo pitanja olakšavanja transporta. Čak i kada se ostavi po strani pitanje devedeset i sto osamdeset dana čekanja na graničnim prelazima u našem regionu je nešto već sa čime sarađujemo da kako bismo to smanjili čekanje kako za putnike, a tako i za prevoznike tereta. I to je složen zadatak zato što podrazumeva puno različitih aktera sa obe strane granice koji treba da se koordiniraju između sebe kako bi ostvarili to smanjenje. Fitosanitarne inspekcije, carina, policija, prevoznici itd. Transportna preduzeća.

00:37:36 - Matej Zakonjšek: I to je upravo razlog zašto transportna zajednica, zajedno sa CEFTom i sa Evropskom komisijom i sa svim partnerima iz regiona su sačinili plan koji sam vam prethodno pokazao. Nije potrebno da se vraćamo na prezentaciju, ali stavljen je fokus na jedanaest najprometnijih graničnih prelaza gde većina trgovine je-ide u pravcu ili iz Evropske unije u region ili iz Turske preko regiona u kao statku Evrope. Zato što potrebno je da to sagledamo na naj-sistemski mogući način. Šta je potrebno da se dogodi na određenom graničnom prelazu, kad je reč o unapređenju infrastrukture, šta treba da se realizuje kada je reč o ITju, kada je reč o vagama za merenje i kada je, recimo, reč o ljudskim resursima. Da li postoji dovoljno ljudskih resursa sa obe strane graničnog prelaza?

00:38:34 - Matej Zakonjšek: Da li fitosanitarna inspekcija funkcioniše? Da li radno vreme je usklađeno? I upravo iz tih razloga Evropska komisija je takođe posvetila, opredelila finansiranje namensko koje je usmereno upravo ka tim merama. I to je nešto na čemu radimo ruku pod ruku sa admin-administracijama zato što smatramo da to nije problem sa kojim se suočava samo Srbija ili samo Severna Makedonija, već je to jedno pitanje transportne mreže i to je transportna mreža koja ne poznaje ili ne bi trebalo da poznaje granice u tom smislu, jer funkcionisanje njeno zavisi ne samo od infrastrukture, već takođe od onoga što se događa na granicama i tako dalje. I zato je to nešto na šta zaista puno obraćamo pažnju.

00:39:24 - Uglješa Marković: Hvala Otvaramo drugi krug. Da li se još neko javlja za reč? Izvolite, kolega Slobodan Cvejić.

00:39:33 - Slobodan Cvejić: Zahvaljujem. Hvala našem gostu na ovako iscrpnom odgovoru na temu koja gotovo uopšte nije u njegovoj nadležnosti. Ovaj, lepo je čuti da ljudi hoće i iz ustanova koji nisu nadležni da pomognu da se neki problem reši. Naše pitanje vezano za ovaj problem sa transporterima i kamiondžijama je trebalo da bude pre svega upućen Vladi. Znači, kao komentar na ovo što je kolega izneo, mogu da kažem da ako ispunimo odgovarajuće uslove i uđemo u Evropsku uniju, mi nećemo imati takve probleme.

00:40:06 - Slobodan Cvejić: Naše ključno pitanje je šta mi radimo na tome da ispunimo uslove, da podignemo standarde i da uđemo u Evropsku uniju i zašto to toliko traje. Druga stvar, pitanje je moglo biti usmereno Vladi i nadležnim telima, jer IS sistem se najavljuje već više godina, dva puta je odlagan. Uveden je pre nekoliko meseci. Šta ste uradili za taj problem koji je mogao, koji je bio očekivan da on bude rešen na adekvatan način, a ne da se desi da ljudi moraju da izađ-izlaze na granicu, da protestvuju i na taj način ovaj reaguju? I konačno, ni rešenjem ovog problema neće doći kraj problemima koje će imati transportne firme iz Srbije dok ne uđu u Evropsku uniju, jer vi znate da je već kompletirana linija autoputa kroz Rumuniju i Bugarsku i da je u najavi sada izgradnja autoputa kroz Hrvatsku preko Crne Gore do Albanije.

00:41:00 - Slobodan Cvejić: Mi ćemo biti zaobiđeni sa dve strane. Šta god nakon toga da uradite i kad uđemo u Evropsku uniju, mi ćemo morati da stvorimo kompetitivne uslove da bi transportne firme i dalje birale da putuju kroz autoput kroz Srbiju, a ne ovim zaobilaznim linijama. I ovo samo ističe u prvi plan koliko je vreme važan resurs, a mi se razbacujemo njime kao da ga imamo na pretek. Nemamo više ni ljudi ni vremena i mora mnogo efikasnije sve ovo da se radi. Hvala još jednom gostu što je ovoliko opširno odgovorio na ovo pitanje, ali mislim da uopšte na ovoj sednici ne treba da diskutujemo o toj temi

00:41:38 - Uglješa Marković: Zahvaljujem gospodine Cvijiću. Da li se još neko javlja? Koleginice Elvira Kovač, izvolite.

00:41:44 - Elvira Kovač: Zahvaljujem. Eh, bez, inače ne komentarišem to što je prethodno rečeno, ali još jednom da objasnim poslanicima, ovo je zajednička sednica. Sami novinari su pitali da li će ova goruća tema, i zahvaljujem se kolegama koji su je pokrenuli, biti tema, jer to je od životnog značaja. Ja sam juče rekla novinarima da je na dnevnom redu naravno, najpre izveštaj Transportne zajednice, ali potpuno je logično da kada pričamo o saobraćaju, a i o evropskim integracijama, pokrenemo i ovo pitanje, pa bih ja nastavila. Zah-, koristiću vreme člana Odbora za evropske integracije.

00:42:23 - Elvira Kovač: Dakle, zahvaljujem se na detaljnoj prezentaciji, naravno za nas, pošto je naš najbitniji zadatak usklađivanje sa ACIEM, jer su najznačajniji upravo procenti o kojima ste govorili. Nije mi baš najjasnije, pošto ne znam ovako slobodan prevod. Ja sam našla, pošto ste vi rekli sa pravom da su pripremljeni ti zakoni i da su prošli sve neophodne procedure i da su došli u skupštinsku proceduru. Dakle, mi imamo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju. Samo to, koliko ja znam, u skupštinskoj proceduri davno od jula prošle godine mi smo kao Odbor za evropske integracije i raspravljali, dakle, pošto mi nismo matični odbor, to je očigledno Odbor za saobraćaj, ali mi uvek raspravljamo o tim predlozima koji dolaze od Vlade iz ugla usklađenosti sa ACIEM.

00:43:18 - Elvira Kovač: I eto, proverićemo da li je moguće da to što pre stavimo na dnevni red Narodne skupštine, pošto se sprema redovno zasedanje od početka martaAli sa druge strane, pošto ste svesni toga, znam da pratite sve što se dešava u regionu. Naravno, ne usko vezano za ovo, već za evropske integracije. Pošto bez obzira šta se Srbiji dešava, što nam se ne otvaraju klasteri i ne napredujemo. Ali je Vlada Republike Srbije preuzela na sebe obavezu da sve što je moguće, kao što ste vi rekli, imamo još dve godine, ali plan je neki da se što pre usvoji sve što je moguće i da se preuzme acquis i upravo zbog toga sam čula, pošto je formiran operativni tim i zapravo se na dnevnom nivou vrlo često zasedaju i tačno su dati zadaci određenim ministarstvima. Šta treba da se uradi?

00:44:12 - Elvira Kovač: Na primer, Ministarstvo saobraćaja kaže, to je poslednji deo vaše prezentacije vezano za socijalna prava i za prava putnika. I raduje me što ste sad to spomenuli. Dakle, činjenica je da se na našim graničnim prelazima stoji satima i da je nemoguće po njima kako zapravo preuzeti taj acquis i kako to napisati dok mi ne budemo deo schengenskog prostora, nemoguće je ispoštovati prava putnika ukoliko oni ipak satima stoje na toj granici i to ću vezati za dilemu sa kojom se stranka kojoj pripadam godinama bavi. Jer za nas koji živimo u Vojvodini blizu granice sa Mađarskom je od vitalnog značaja i raduje me što je na vašoj prezentaciji to bio zeleni deo, dakle deo kroz Vojvodinu i zapravo putnički saobraćaj koji će konačno krenuti između Beograda i Budimpešte. Čuli smo ovih dana navodno trinaestog, četrnaestog marta.

00:45:09 - Elvira Kovač: Naš deo je bio spreman ranije i konačno je, to je Mađarska rekla da će to da krene putnički saobraćaj. Ali velika dilema šta će biti sa tim putnicima, jer znam da se nedeljama, mesecima, pa i godinama tražio način da li će se rešiti. Izvinjavam se ako je to rešeno ili, ali ja nisam obaveštena. Dakle, da li će ipak, jer mi pričamo o tome kako ćemo brzo za kratko vreme stići od Beograda do Budimpešte. A možda to ipak neće biti toliko brzo ako će upravo zbog ovog što mi nismo deo Šengena, što će svakome proveravati pasoš i ta provera u tom vozu trajati.

00:45:50 - Elvira Kovač: Mislim da su to neki životni problemi, kao što je malopre spomenut, za čije rešenje nam treba pomoć svih. Zahvaljujem

00:45:59 - Uglješa Marković: Zahvaljujem kolegici Kovač. Da li još neko od kolega želi reč? A ako ne gospodine Matej, bi ste vi odgovorili. Izvolite.

00:46:12 - Matej Zakonjšek: Hvala puno na ovom pitanju, ako mogu da kažem generalno govoreći. Evropsko zakonodavstvo, evropski acquis koji se odnosi na transport je jedno veliko polje u poređenju sa drugim delovima acquis evropskog acquis zbog prirode prekogranične prirode transporta i transportnih saobraćajnih mreža. Neophodni su zajednički standardi i zajednički propisi i zbog toga je Sporazum transportne zajednice koji je, čiji je Srbija deo važan deo i čitav jedan segment evropskog zakonodavstva koji se odnosi na saobraćaj u okviru svoje nadležnosti sve što se odnosi na železnicu, na na socijalna pitanja, na prava putnika, na ekološka pitanja. Sve je to jedan deo jednog šireg zakonodavstva koje Srbija, kao i svi drugi regionalni partneri su se opredelili da usvoje i da primene potpisivanjem Sporazuma o transportnoj zajednici. I zbog toga vi imate svu podršku sekretarijata i svih ostalih na tom putu, što znači u praksi ne samo da mi prikupljamo informacije i objavljujemo izveštaje, već zaista osamdeset procenta našeg rada je organizacija tehničke pomoći, organizacija tvinga, organizacija sastanaka u kojima će kolege iz ministarstva i javnih preduzeća razgovarati i pronalaziti rešenja na koji način to da se upoznavati sa načinom rešavanja na drugim mestima, tako da nije samo deo zakonodavstva koji nam je važan, već je sprovođenje ono što je nama jako važno.

00:48:11 - Matej Zakonjšek: Koristite nas koliko najviše možete. Mi jesmo transportna zajednica i što ste aktivniji, to će biti više koristi za sve. Imamo odlične odnose sa kolegama i mislim da se to i vidi u ovom izveštaju o napretku, što se vidi u oblicima napredovanja u transportiranju acquis kada je u pitanju pitanje granica i preganički prolazi. Kao što sam rekao, već olakšavanje transporta jeste suštinska. Suštinski element toga zato što funkcionišu, jer čitave mreže uzima pogranične prelaze i granicu u obzir i vode se razgovori o tome kako da se kreira jedan modul koji će biti efikasan, što je najviše moguće i koji će poštovati i nacionalno zakonodavstvo i evropski acquis.

00:49:10 - Matej Zakonjšek: I u tom smislu Schengen i sve druge zahteve. Ali Vlada Srbije je nadležna. Ona je adresa na koju treba uputiti ovo pitanje i mi ćemo pomoći da se to što efikasnije sprovede železnička mreža u Evropi u Evropi od Britanije doNa teritoriji celog kontinenta funkcionalne i postoje mnogi modeli i mnogi načini rešavanja ovog problema koji se mogu primeniti i u ovom vašem konkretnom slučaju. Toliko sa moje strane hvala vam.

00:49:51 - Uglješa Marković: Ako nema više prijavljenih za reč, ja bih se samo osvrnuo. Mislim da je opet bilo mesto i zahvaljujem se vama na odgovorima. U ime Odbora za prostorno planiranje i saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije i verujem i u ime koleginice. Ipak, jeste Narodna skupština mesto da istaknemo ono što su praktično problemi u svakodnevnici kako građanki i građana, tako i naše privrede. Ako govorimo o transportu i verujem da u narednom periodu ćemo veoma brzo se nadam doći do nekih rešenja.

00:50:28 - Uglješa Marković: Ono što želim da vas podsetim da smo prošle godine takođe dogovarali, potencijalno da dođemo kod vas, da vas posetimo kao odbor i mi smo taj poziv prihvatili, a ja ću vas podsetiti i sada ću biti slobodan da vas podsetim da to nismo realizovali i nadam se da ćemo to ove godine uraditi. Zahvaljujem se još jednom u ime Odbora. Zahvaljujem se koleginicama i kolegama i zaključujem devetnaestu sednicu Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije i prepuštam reč koleginici Elviri Kovač da i ona zaključi svoju sednicu.

00:51:06 - Elvira Kovač: Zahvaljujem, kao što sam to rekla na samom početku. Zahvaljujem se na inicijativi da ovo bude zajednička sednica ili da zapravo vašu prezentaciju predstavite i nama. Čula sam od kolega iz drugog odbora da su oni imali priliku da je čuju prošle mi nismo. Tako da ovo zanimljivo iskustvo i nadam se da ćemo nastaviti saradnju svakako u budućnosti. Što se tiče članova Odbora za evropske integracije, da se formalno zahvalim za prisustvo i da najavim da odmah po zaključivanju dvadeset devete sednice Odbora će imati jednu kratku sednicu, kada da odmah po završetku, da ne čekamo što nismo znali da procenimo.

00:51:48 - Elvira Kovač: Dakle, zahvaljujem se na prisustvu i zaključujem dvadeset devetu sednicu Odbora za evropske integracije.