| 18.11.2024. | Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika |
usvojen
|
| 20.04.2024. | Zakon o izmenama i dopuni Zakona o lokalnim izborima |
usvojen
|
| 08.03.2024. | Odluka o izboru predsednika Narodne skupštine |
usvojen
|
Hvala, predsednice parlamenta, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije.
Bogu hvala, u sedmom smo danu od početka prolećnog zasedanja, međutim, nikako ne možemo da se otrgnemo utiscima, osećanjima i zaključcima koji su preplavili prethodni vikend, kao i prethodnu radnu nedelju od početka prolećnog zasedanja.
Ne možemo da prepustimo zaboravu, prvenstveno zbog žrtava, i to ne nepromišljenog, nego isključivo planskog i promišljenog delovanja lidera opozicionih stranaka. Oni su prvenstveno delovali tako da su imali nameru da sve nas ovde napadnu, ali su žrtve bile naše tri drage koleginice, Jasmina Obradović, Jasmina Karanac i Sonja Ilić, dok je desetine drugih kolega i dalje pod utiscima i dalje ima posledice od udisanja otrovnih materija koje su bacali na nas.
Danas je napadnut jedan mladić, Miloš Pavlović, jedan od najboljih studenata Medicinskog fakulteta. To je za svaku osudu. Moramo priznati da danas nije biti lako opozicija u Srbiji. Prosto, nije lako. Već deceniju i nešto oni uporno gube na izborima. Žao mi je. Međutim, posledica toga je da njih napuštaju njihovi članovi, simpatizeri, međusobno se svađaju, cepaju i dele u manje frakcije, doduše, njihov problem, i napuštaju ih i razočaravaju se njihovi članovi i porodice. To je rezultiralo da pre godinu i tri meseca otprilike izgube na prethodnim parlamentarnim izborima. Jedva su prešli cenzus.
Međutim, ono što zaista očekujem od svih tih lidera manjih opozicionih stranaka koje su na ta mesta u njihovim frakcijama postavili isključivo strani ambasadori i tajkunski moćnici jeste da podnesu odgovornost za svoja delovanja, kako političku, i da daju ostavke na svoje političke funkcije, ali i na državne.
Srpska napredna stranka zajedno sa svojim koalicionim partnerima je pokazala šta je to politička odgovornost i prvenstveno odgovornost prema građanima Republike Srbije. Mi smo svedoci da je nekolicina visokih funkcionera SNS dala neopozive ostavke na sve svoje funkcije, ali svedoci smo da je nekolicina i procesuirana. Tužilaštvo je zaista veoma brzo, prebrzo reagovalo, pa neka sada jednako tako brzo reaguje kada ovi nepomenici sa druge strane sale, koja je sada prazna, možete pokazati slobodno, vrše nasilje, kako u parlamentu tako i na ulicama Srbije.
Gledali su nasilje 1990-ih i 2000-ih, kako u parlamentu, tako i u državi, i sada bi to hteli opet. Meni je stvarno žao zbog toga jer su vuvuzelama ovde predstavljali cirkus, palili su, kidali su i zaista jedna ružna slika. Ne znam kako ih nije samih sramota od njihovih porodica i dece koja prate prenos Skupštine na malim ekranima.
Takođe, očekujemo odgovornost od njih prvenstveno zato što oni apliciraju i pretenduju na pozicije vlasti. Je li tako? Ako pretendujete na te pozicije, onda i preuzimate odgovornost za svoje postupke. Pa tako onda kažete – ja sam bacao dimne bombe, ja sam bacao suzavac, ja sam želeo da Jasmina doživi moždani udar, nisam želeo da se rodi mali Gavrilo, ja sam hteo da pogodim i povredim Miloša Pavlovića. Preuzimate odgovornost za svoje postupke. Ja se bojim da ta odgovornost i hrabrost će ovom prilikom izostati.
Naime, prvi dan prolećnog zasedanja je relativno normalno počeo, koliko normalno može biti uz njih, s obzirom na to da su stalno dobacivali, vređali, omalovažavali poslanike u parlamentu, i onog momenta kada je ušla Vlada Republike Srbije, dakle predstavnici izvršne vlasti u Republici Srbiji, čijih mesta oni žele da se domognu i dokopaju, kreće vandalizam. Dvojica njih su, doduše, sedela, posmatrala, ne znam da li su ih samo kontrolisali ili su prosto takvi, kako se u mom kraju kaže, dok oni rangom manje bitni, ali ne manje bitni kada je vandalizam u pitanju, su dejstvovali.
Međutim, i danas, umesto da se bavimo kvalitetnim predlozima, zakonima, sporazumima, imenovanjima, mi se isključivo bavimo ovim lošim prilikama iz našeg društva. Međutim, kada njih nije sramota da konstantno omalovažavaju, konstantno napadaju, konstantno lažu i izvrću činjenice, zašto bi mene i moje kolege bilo sramota da branimo ono što je najsvetije, a to je porodica, to su žrtve iz našeg okruženja i pre svega to je država.
Koliko je srpski narod veliki, po istoriji, po tradiciji, po sportskim, naučno-tehnološkim dostignućima, svi smo svedoci i svi to dobro znaju. Mi smo poznati i po inatu. Mi smo poznati po gordosti. Ali ono što je takođe činjenica, mi smo poznati da se na deceniju ili dve uvek izrodi izdajnik svoga naroda. Kada to kažem, ne mislim na državljane naše Republike Srbije koji imaju dvojno državljanstvo neke druge države, jer mogu biti različiti razlozi, ali isključivo govorim o onima koji zastupaju prvenstveno interese tih drugih država, a ne svoje sopstvene i postaju miljenici, plaćenici i sledbenici Aljbina Kurtija, pa urušavaju institucije Republike Srbije.
Žalostan je prizor iz parlamenta od prošle nedelje otišao u svet. Neki nam se smeju, a neki nas žale. A mi smo prethodnih godina zajedno sa građanima Republike Srbije gradili pristojnu i modernu Srbiju.
Žao mi je, jako mi je žao, onih koji su obmanuti. To su uglavnom mladi ljudi, nesrećni iz različitih razloga. Neki su prosto u to ubeđeni od strane svojih roditelja, koji su možda neostvareni ljudi, neki od strane svojih profesora, ali je najveći broj mladih ljudi koji želi da polaže ispite, koji želi da završi fakultete, želi da ide u srednju školu. Oni su jednostavno tu bili u Pionirskom parku i njima treba dati podršku, oni moraju da se vrate u svoje klupe.
Mada nije strašno, moram priznati, kada blokaderi šetaju i do Vršca i do Kragujevca, upoznaju se sa prirodom, šta je sporno, ali je i te kako sporno kada ne znaju razlog zašto to čine i ko ih je na to naveo. Bojim se da će uglavnom biti na gubitku, gubitku rokova, gubitku položaja u društvu, odnosno sa profesorima, ali i u gubitku odnosa sa autoritetom, koji je i te kako bitan u tom dobu i tokom samog obrazovanja.
Govoreći o dnevnom redu ja prosto ne mogu da kažem koji je od kog značajniji predlog ili zakon, ali definitivno da se izdvaja Zakon o obrazovanju, koji će i te kako pomoći, posebno porodicama kojima su sredstva najneophodnija. A sledeći po bitnosti izdvaja se zakon koji uređuje mogućnost kupovine stanova za mlađe od 35 godina. To podrazumeva i onog ko je student i onog ko nije, i onog ko je zanatlija, iako mi je lično žao zašto ne postoji više zanatlija, obzirom da je to jako unosan, cenjen i častan posao.
Međutim, dobar je broj onih mladih ljudi koji su oko 35 godina, pa čak je i navršili, koji su i dalje na budžetu svojih roditelja i neko im je treći kriv, pa zajedno sa ponavljačima se danas nalaze na ulicama naših gradova. Neki su, opet kažem, instruisani od strane profesora, ali su to pretežno ljudi u opozicionim strankama. Pojavljuju se među njima i lekari. Žao mi je što svoje profesije, koje su zaista svete, a odnose se na decu i njihovo obrazovanje i brigu o bolestima koriste u političke svrhe.
Onoliko koliko smo doprineli ovim zakonima, u budućnosti će se videti značaj, posebno za kategorije studenata i mladih ljudi, jer utiču na to da ostanu u svojoj zemlji, ostanu u svojim gradovima, osamostale se i pomažemo pri natalitetu, pri kupovini njihove prve nekretnine, njihovoj samostalnosti. Srpska napredna stranka je tome doprinela.
Naravno, bitan je i set sporazuma koji utiče prosto negde na rejting i odnos Srbije sa državama u regionu.
Završila bih svoje obraćanje rečima predsednika Republike Srbije, koji je u nekoliko navrata rekao sledeće: "Gospodo, nemojte dozvoliti da vam strah ukalja obraz". Ja ću se nadovezati samo na te reči predsednika Aleksandra Vučića, uz sledeće reči - I nemojte dozvoliti da se stidite sami sebe, nemojte dozvoliti da vas se stide vaši preci, niti vaši potomci, jer ne postoji novac niti pojedinac koji vas može naterati da izdate svoju zemlju, jer ukoliko postoji, onda je niste dostojni. Hvala vam.
Hvala, poštovana potpredsednice parlamenta.
Veliko mi je zadovoljstvo što na dnevnom redu imamo Zakon o muzejskim delatnostima, pre svega jer muzej neguje tradiciju i neguje istoriju, a mi ne smemo da zaboravimo ko smo, kakav smo i koliko veliki narod, bez obzira što po broju stanovnika smo manji od mnogih evropskih i svetskih zemalja, ali duhovno i kulturno smo i te kako bogatiji od mnogih evropskih i svetskih zemalja. Negde sam ubeđenja da je to ono što izaziva zavist kod njih, koja im ne dozvoljava da priznaju ekonomske, zdravstvene, kulturne rezultate, a nažalost i sportska dostignuća koja mi postižemo.
Elem, kada govorimo o Zakonu o muzejskoj delatnosti, veoma je bitno da kažemo da će on detaljno utvrditi način i uslove vođenja muzejske delatnosti evidentiranjem muzejske građe, dokumentacije, kako se to istražuje, kako se to analizira, kako se to vrednuje, ali ono što je ključno jeste da Zakon o muzejskim delatnostima utiče na razvoj društva.
Srbiju krasi na desetine muzeja, pored Nacionalnog, odnosno Narodnog muzeja u Beogradu, Muzeja Vojvodine u Novom Sadu, ja moram izdvojiti Narodni muzej Zrenjanin. Narodni muzej Zrenjanin osnovan je 1906. godine, a počeo je sa radom 1911. godine i on je savršen zato što je kompleksnog tipa, i zato što je po istraživačkom području veoma kompleksan, jer obuhvata ceo srednji Banat, odnosno 52 naseljena mesta. Zavičajnog je karaktera, poseduje 33 hiljade predmeta i prostire se na 1.200 metara kvadratnih.
U našem muzeju, u gradu na Begeju, pothranjena su dela Uroša Predića, koji je istaknuti Banaćanin, rođen u Orlovatu. Pored Uroša Predića, koji je jedan deo života posvetio i oslikavanju u crkvi, opus njegovih dela obuhvata preko 1.600 radova. Pored Uroša Predića imamo takođe dela Đure Jakšića, koji je iz Srpske Crnje, takođe jedan istaknuti cenjeni Banaćanin, ali i Save Šumanovića i Paje Jovanovića.
U Narodnom muzeju u Zrenjaninu veoma su bogata odeljenja etnološka, kao i arheološka, ali naravno i olimpijski legati, kao i prirodnjački.
S ponosom ističem činjenicu da su kustosi i istoričari Narodnoj muzeja prošle godine realizovali jedan projekat kojim je potpomognut finansijski i dobrom voljom od strane Ministarstva kulture. Ovom prilikom se naravno zahvaljujem ministarki Gojković, obzirom da je odobren i realizovan projekat – „Muzej u školama“.
Obzirom da smo zatečeni korona virusom i da je izmenjen režim rada, kustosi i istoričari u saradnji sa đacima, nastavnicima i nastavnim kadrom na području Novog Bečeja, kao i Sečnja, uspeli su da digitalizuju više od tri i po hiljade predmeta koji su kulturnog i istorijskog značaja. Dobar deo tih predmeta je poklonjen Narodnom muzeju.
Međutim, ove godine su aplicirali za drugi deo tog projekta kako bi nastavili sa istim tim radom, ali na području opštine Zrenjanin, odnosno naseljenih mesta u opštini Zrenjanin. Nadaju se toj realizaciji, jer upravo ono što ovaj zakon govori to ovaj projekat i sprovodi, saradnju obrazovne i kulturne institucije, a pre svega akcenat je na radu sa decom, te ovom prilikom i ja bih zamolila, obzirom da se kao i deca, kao i kustosi u muzeju, raduju realizaciji i mogućnosti za realizaciju drugog dela faze ovog projekta i da ćete pronaći prostora i sredstava da omogućite da se ova praksa nastavi.
Obzirom da smo u domenu kulture, ne mogu a da ne pomenem to da je Ministarstvo kulture izdvojilo četiri miliona dinara, grad Zrenjanin dva miliona kako bi se rekonstruisao krov Narodnog pozorišta „Toša Jovanović“ u Zrenjaninu. Zašto je to važno? Iz prostog razloga, jer je objekat i samo pozorište „Toša Jovanović“ u Zrenjaninu ponos grada i za Banaćane se pozorišne aktivnosti vezuju još za 18. vek. Sala našeg pozorišta je u baroknom stilu i daje posebnu dimenziju svim predstavama i mi se radujemo što ćemo moći da nastavimo tu našu tradiciju. Hvala vam još jednom ministarka na tome što ste imali sluha i odobrili nam da prevaziđemo problem koji smo imali sa sanacijom krova.
Kada govorimo o muzeju, govorimo o umetnosti, govorimo o kulturi. To je ono u šta treba da ulažemo, jer ako je zaboravimo, zaboravićemo i sebe. Politika Aleksandra Vučića upravo govori o tome da ne smemo da zaboravimo ko su naši preci i da trebamo da stvaramo kulturno nasleđe za nadolazeće generacije.
Međutim, paralelno sa ovom pričom danas u Srbiji gravitira nekolicina javnih ličnosti kod kojih je na stotine puta utvrđeno odsustvo kulture i apsolutna je dominacija nekulture prilikom izražavanja i delovanja. Tako, na primer, kolege veoma je nekulturno, potom bezobrazno, a onda je na kraju krajeva to krivično delo kada otuđite novac građana Republike Srbije u vrednosti od 67,9 miliona evra. Onda ga deponujete na račune ofšor kompanija u 17 različitih zemalja, na 53 različita računa, kao što je to uradio Dragan Đilas.
Potom je veoma nekulturno, a onda bezobrazno, najblaže rečeno, kada isti taj političar na krajnje sarkastičan i podao način provocira jednu ženu, novinarku, profesionalca. Možda nije preskočio tečaj o pranju novca obzirom da je prirodni talenat, ali definitivno da je preskočio prelistavanje bontona, jer nakon toliko godina istupanja u javnosti, nije u stanju da na pravi način održi konferenciju za novinare i sa poštovanjem se ophodi prema medijima.
Krajnje je nekulturno lagati, kao što to rade Marinika i njen Dragan. Obzirom da su stanju da novac građana Republike Srbije prebacuju, dobacuju se sa njime sa računa na račun u iznosu u nekoliko stotina hiljada evra kako bi jedno drugom nadoknadili za sve izgovorene laži, jer to jedno drugom čine.
Da zaključim, krajnje bi kulturno bilo da priznaju svoja nedela, obzirom da će svakako biti razotkrivena, ali posle neće moći da bude – nismo znali, nismo mi, slučajno se desilo, jer će to zasigurno biti krivično delo i ona nema kraja. Hvala.
Hvala predsedniče na prilici da se obratim.
Javljam se po osnovu prethodno iznetog amandmana, sa kojim se ne slažem, ne zato što nisam razumela šta je predlagač amandmana u jednom delu pokušao da pročita ili zato što sam pročitala mišljenje Vlade o tom amandmanu, već isključivo zbog subjektivnog stava koji se odnosi i pokušava na neki način da zameni teze. O čemu se radi?
Mi danas imamo mogućnost da pratimo da pratimo više od stotinu kanala i možete posvetiti nekoj emisiji, programu minut, pet, 24 minuta, sat vremena. Zašto baš 24 minuta svog vremena ćete posvetiti nekoj emisiji? Zato što postoje danas izvesni komičari, voditelji koji vode emisiju i daju sebi za pravo da komentarišu narodne poslanike, pa tako i našeg kolegu Jovanovića iz PUPS-a za kog kaže da je on jedan od sedih deda na Kališu koji igraju šah, pa jednako tako kaže da je pripadnik onih koji su pipači hleba, pa zatim za kolegu kaže da je on jedan od onih koji zatvaraju prozor u autobusu. Da li je to objektivnost i demokratičnost izveštavanja za koje se vi zalažete? Da li je moguće da taj komičar, njegov nalogodavac ili televizija zastupa stav da su danas penzioneri pipači hlebova? I šta to uopšte znači? Da li može neko da mi objasni šta to uopšte znači i kakva je to objektivnost? Mi se za to ne zalažemo.
Mi smo ponosni na građane Srbije koji su omogućili reformu, finansijsku reformu Srbije. Taj gospodin komičar je tim potezom uvredio milion i 717 hiljada građana Republike Srbije, među kojima su, naravno, i Albanci, i Mađari, i Srbi, i Romi, svi penzioneri. To nije jedina stvar koju u svoja „24 minuta“ skromna je u stanju da uradi.
Našeg kolegu Tasovca nazvao je rakunom odžačarem, a potom i pokislim mišem. Da li slušate te sintakse i te epitete koji su upućeni narodnim poslanicima? Zašto? Samo zato što je u jutarnjem programu govorio o dehumanizaciji predsednika Republike, a nakon toga se obratio i premijerki sa pitanjem koja, naravno, nije bila u njegovom studiju i rekao ovako – da li premijerka želite da vam naseckamo još malo dehumanizacije i da li volite krvavo? Dok to pitanje postavlja u pozadini ide tekst sa naslovnim stranama, isečcima iz novina koji su instruisani od strane njihovog Dragana, a gde je na najgori mogući način satanizovan, dehumanizovan predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić.
Da li je to objektivnost za koju se vi zalažete? Pa, mi apsolutno ne. I žao mi je što neki na taj način misle da dobro rade svoj posao. Možda se samo nadaju da će od svog Dragana dobiti stan, jer im je parola za koju se zalažu – što više nekretnina, to bolje, jer ni jedna nije na odmet. Hvala vam.
(Zrenjanin, 07.09.2020.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije (Reizbor na funkciju) | Republika | Mesečno | 36000.00 | RSD | 01.08.2022 - |