1. OSNOVNE INFORMACIJE O SEDNICI

Odbor: Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu
Datum sednice: 28.07.2025.
Trajanje sednice: približno 2 sata i 10 minuta
Tema / naziv tačke dnevnog reda: Stanje u poljoprivredi, sa posebnim osvrtom na voćarstvo, proizvodnju, otkup i preradu
Predsedavajući: Marijan Rističević, predsednik Odbora
Broj prisutnih poslanika: 9 (konstatovan kvorum na početku sednice)
Učesnici van poslanika:

Željko Radošević, državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Predstavnici Uprave za zaštitu bilja i Uprave za agrarna plaćanja

Predstavnici udruženja poljoprivrednika i prerađivača (Milovan Jakovljević, Mihailo Prodanović, Slobodan Obradović)

Ko je koliko govorio (procena na osnovu obima izlaganja):

Poslanici vladajuće većine: približno 40%

Poslanici opozicije: približno 35%

Član Vlade i gosti: približno 25%

Ukratko sa sednice:
Sednica je bila posvećena teškom stanju u poljoprivredi, posebno u voćarstvu, usled mraza, suše i grada tokom 2025. godine. Gosti iz redova proizvođača i prerađivača izneli su podatke o drastičnom padu prinosa, finansijskim problemima i zaduženosti, dok su poslanici iz vlasti i opozicije iznosili različite poglede na uzroke i odgovornost države. Na kraju sednice usvojeni su zaključci kojima se Vladi preporučuju interventne mere, uključujući moratorijum i reprogram kredita i dodatnu podršku voćarima.

---

2. STAVOVI UČESNIKA U RASPRAVI

Milovan Jakovljević (gost, Udruženje poljoprivrednika „Zemlja domaćina“)
Ukazao je na dubinsku krizu u voćarstvu, posebno u malinarstvu, naglašavajući neravnomeran regionalni razvoj, pad proizvodnje i nepostojanje adekvatnih državnih mehanizama za zaštitu proizvođača. Predložio je formiranje interventnog fonda, moratorijum na kredite, mogućnost javnog skladištenja i subvencije za proizvodnju u zaštićenom prostoru.

Dragan Jovanović (poslanik, vladajuća većina)
Podržao je većinu navoda gostiju, ocenivši 2025. godinu kao jednu od najgorih za poljoprivredu u poslednjim decenijama. Poseban akcenat stavio je na hitnu potrebu za moratorijumom na poljoprivredne kredite i aktivniju ulogu države u ublažavanju posledica klimatskih nepogoda.

Slobodan Ilić (poslanik, opozicija)
Govorio je o demografskom pražnjenju sela i regionalnoj neravnoteži, ocenjujući da država sistemski zapostavlja poljoprivredu van Beograda. Podržao je zahteve udruženja poljoprivrednika, uključujući jednokratnu pomoć po hektaru i subvencionisani dizel, uz upozorenje na moguće proteste.

Mihailo Prodanović (gost, poljoprivredno gazdinstvo)
Izneo je iskustvo proizvođača sa terena, navodeći drastičan pad prinosa kod gotovo svih voćnih kultura u njegovom kraju. Naglasio je da većina proizvođača ima kredite koje neće moći da servisira i upozorio na mogućnost napuštanja poljoprivrede i sela.

Milija Miletić (poslanik, nije član poslaničke grupe)
Podržao je predloge za pomoć voćarima i ukazao na dodatne probleme jugoistočne Srbije, uključujući sušu, požare i nedostatak vode. Istakao je potrebu većih transfera sredstava lokalnim samoupravama kako bi one mogle da pomognu proizvođačima.

Miroslav Aleksić (poslanik, opozicija)
Ocenio je da država nema dugoročnu strategiju poljoprivrede i da se problemi ponavljaju iz godine u godinu. Kritički je govorio o kašnjenju subvencija, nedovoljnom ulaganju u navodnjavanje i izostanku sistemskih rešenja za klimatske rizike.

Radoslav Milojičić (poslanik, vladajuća većina)
Naglasio je da su izdvajanja za poljoprivredu danas znatno veća nego ranije, ali je upozorio da deo predloženih mera nije lako izvodljiv u praksi. Kao prioritet istakao je korišćenje IPARD fondova i dodatnu podršku centralnoj Srbiji.

Veroljub Matić (poslanik, vladajuća većina)
Ukazao je da se deo rizika u poljoprivredi mora pokrivati i kroz osiguranje i da država ne može u potpunosti nadoknaditi štete od prirodnih nepogoda. Podržao je moratorijum na kredite kao realnu kratkoročnu meru.

Dejan Bulatović (poslanik, vladajuća većina)
Oštro je kritikovao politizaciju rasprave i ocenio da opozicija koristi probleme u poljoprivredi za političke obračune. Istakao je da su značajna sredstva već uložena u sektor i da se rešenja moraju tražiti bez političkih uslovljavanja.

Slobodan Obradović (gost, prerađivač)
Govorio je o teškom položaju prerađivača i hladnjača, naglašavajući pad proizvodnje, zaduženost i narušeno poverenje banaka. Predložio je jasne i predvidive subvencije, kao i snažniju podršku sistemima za navodnjavanje, zasenjivanje i kvalitetan sadni materijal.

Željko Radošević (državni sekretar Ministarstva poljoprivrede)
Naveo je da je 2025. godina bila ekstremna po klimatskim uslovima i podsetio na postojeće mere podrške, uključujući subvencije, osiguranje i investicione podsticaje. Priznao je da postoji zaostatak u isplatama iz 2024. godine i najavio njegovo izmirenje, kao i spremnost Ministarstva da razmotri zaključke Odbora.

---

3. ZAKLJUČAK SEDNICE

Usvojeni su zaključci kojima se Vladi i Ministarstvu poljoprivrede preporučuje izdvajanje sredstava za interventne mere u voćarstvu.

Preporučeno je da se sa bankama ispregovara moratorijum i reprogram kredita za proizvođače, otkupljivače i prerađivače voća.

Odbor je potvrdio ranije zaključke u vezi sa skladištenjem i tržišnim intervencijama.

Predloženo je razmatranje dodatne podrške proizvodnji voća u zaštićenom prostoru zbog klimatskih promena.

17. sednica Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu 28.07.2025.

UČESTVUJU U RASPRAVI:
Marijan Rističević, predsednik Odbora, ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane, vladajuća većina.
Milovan Jakovljević, gost, Udruženje poljoprivrednika "Zemlja domaćina"
Dragan Jovanović, član Odbora, ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane, vladajuća većina.
Slobodan Ilić, član Odbora, MI SNAGA NARODA PROF. DR BRANIMIR NESTOROVIĆ, opozicija.
Mihailo Prodanović, gost, Poljoprivredno gazdinstvo Plantaža Prodanović Topola
Milija Miletić, član Odbora, nije član nijedne poslaničke grupe.
Miroslav Aleksić, član Odbora, Narodni pokret Srbije - Novo lice Srbije, opozicija.
Radoslav Milojičić, član Odbora, ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane, vladajuća većina.
Veroljub Matić, član Odbora, ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane, vladajuća većina.
Dejan Bulatović, član Odbora, ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane, vladajuća većina.
Slobodan Obradović, gost, preduzeće Drenovac 
Željko Radošević, državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

00:00:01 - Marijan Rističević: Dame i gospodo, da počnemo. Otvaram Sedamnaestu sednicu Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu. Konstatujem da sednici prisustvuje devet narodnih poslanika. Imamo kvorum za rad i odlučivanje. Današnjoj sednici prisustvuju iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Željko Radošević, državni sekretar, Nebojša Milosavljević, direktor Uprave za zaštitu bilja, Kolinda Hreh, Hrehorović.

00:00:31 - Marijan Rističević: A jeste vi menjali prezime? Sektor za poljoprivrednu politiku, Bojan Živković, pomoćnik direktora Uprave za agrarna plaćanja. Na današnjoj sednici kao gosti prisustvuju i oni su inicirali ovu, uhm, sednicu na određeni način, Milovan Jakovljević, Udruženje poljoprivrednika "Zemlja domaćina", Slobodan Obradović, preduzeće Drenovac i Mihailo Prodanović, Poljoprivredno gazdinstvo Plantaža Prodanović Topola. Prelazimo na utvrđivanje dnevnog reda. Za ovu sednicu predložio sam sledeći dnevni red: stanje u poljoprivredi, sa posebnim osvrtom na voćarstvo, proizvodnju, otkup i preradu.

00:01:13 - Marijan Rističević: Treba da se izjasnimo o dnevnom redu. Već sam rekao da je ovo na inicijativu poslanika Jovanovića i gostiju koji su ovde prisutni, da se ova sednica održi posebno pre godišnjih odmora. Uhm, da li se, da se izjasnimo da li se članovi Odbora slažu sa predloženim dnevnim redom? Molim vas, izjasnite se. Ako neko ima problema da služba obrati pažnju.

00:01:45 - Marijan Rističević: Za osam, uhm, nije glasao jedan od ukupno devet narodnih poslanika. Saopštavam da smo usvojili dnevni red. Uhm, pre nego što pređemo na prvu tačku dnevnog reda, predlažem da usvojimo zapisnik sa šesnaeste sednice Odbora. Molim da se izjasnimo o zapisniku sa šesnaeste sednice. Molite.

00:02:07 - Marijan Rističević: (pauza do dvadeset sekundi) Za osam, uzdržan jedan, nije glasao jedan od prisutnih deset narodnih poslanika. Saopštavam da smo usvojili zapisnik sa šesnaeste sednice Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu. Prelazimo na red po utvrđenom dnevnom redu. Prvai jedina tačka dnevnog reda. Je.

00:02:41 - Marijan Rističević: Još jednom ponovim, molim. Stanje u poljoprivredi sa posebnim osvrtom, uhm, na voćarstvo, proizvodnju, otkup i preradu. Ko se prvi javio?

00:03:08 - Marijan Rističević: Gospodine Jakovljeviću, vi.

00:03:15 - Milovan Jakovljević: Hvala lepo.

00:03:15 - Marijan Rističević: Izvolite, posle toga Jovanović Dragan, a posle toga Drenovac i ovi ako žele, naravno.

00:03:25 - Milovan Jakovljević: Poštovani narodni poslanici, predsedniče Odbora, uvaženi gosti, kolege poljoprivredni proizvođači. Ja sam Milovan Jakovljević, predvodnik Udruženja poljoprivrednika "Zemlja domaćina". Dolazim iz Ivanjice i tačno je da sam jedan od inicijatora današnjeg sastanka i ono što me raduje da su ovde predstavnici ne samo zakonodavne vlasti, već i izvršne. I ja hoću u startu da vam uputim jedno pitanje. Da li smo mi uopšte potrebni?

00:03:57 - Milovan Jakovljević: Da li ovaj sastanak ima ikakvog smisla? Da li smo mi voćari potrebni, a posebno poljoprivredni proizvođači? Ja ću vas podsetiti da Srbija ne vodi računa o regionalnom ravnomernom razvoju. Srbija ima više problema u tom smislu i ja ću biti slobodan da vam iznesem nekoliko činjenica, nekoliko podataka, da u Srbiji od četiri hiljade sedamsto dvadeset sela, hiljadu i dvesta potpuno je prazno, a hiljadu i osamsto se spremilo za izumiranje. Da li neko razmišlja u ovoj zemlji o prehrambenom suverenitetu, o bezbednosti države, o demografiji, o zdravstvenoj zaštiti ovog naroda?

00:04:48 - Milovan Jakovljević: Ili ćemo sve svesti na putnu egzistenciju, na uvoz hrane i tako dalje. Sa dvesta pedeset hiljada hektara jednu koma tri milijarde prihodimo od voća i alkoholnih pića. To bi bio ekvivalent proizvodnji pšenice na sedam i po miliona hektara. Ne kažem da pšenica nije strateški proizvodni nasušno važna za ishranu stanovništva. I bez nje se ne može.

00:05:21 - Milovan Jakovljević: Bez malina se može i bez svog drugog voća. Takođe bih nešto hteo da vam dam do znanja, pa sam i ovde poneo, da čisto ovako plastično vam ilustrujem da u taj naš zajednički ćup, državnu kasu. Tri regije su u pitanju, a ja sam ih podelio na sledeći način. Beograd u tu našu zajedničku kasu unosi četrdeset jedan posto u budžet, Vojvodina dvadeset šest posto, a centralna Srbija trideset tri posto. I to bi se reklo da je u redu.Međutim, ono što nije u redu.

00:06:03 - Milovan Jakovljević: Nije u redu da te iz te državne kase ponovo se vraća korisnicima budžeta na sledeći način: Beogradu se vraća sedamdeset tri posto, Vojvodini devetnaest posto, a nama u centralnoj Srbiji svega osam posto. Mislim da ovo nije pošteno i odavde moramo krenuti. Ovo je uzrok, a sve ovo što doživljavamo su kasnije posledice. Sa ekonomskog značaja, poljoprivredna proizvodnja u ukupnom izvozu učestvuje negde sa sedamnaest posto. Ako jedna Holandija sa jednom trećinom zemljišta u odnosu na Srbiju ima sto dvadeset jednu milijardu evra izvoz, a mi svega pet koma sto trideset šest miliona, pet milijardi sto trideset šest miliona, moramo da se zapitamo da sa nama nešto nije u redu.

00:07:01 - Milovan Jakovljević: Da li će ova poljoprivreda biti socijalna kategorija ili razvojna šansa svih nas? Ja mislim da je krajnje vreme i našem strpljenju je, čini mi se, došao kraj. Pre neki dan sam čuo da uvažene kolege ratari, njih desetak udruženja, su podneli zahtev zbog nesagledivih šteta od suše, prolećnog mraza. Traže trista evra po hektaru. Na neki način to opravdavam i razumem, ali pitam se ko je njih ovlastio da za nas voćare traže trista evra?

00:07:38 - Milovan Jakovljević: Šta je trista evra u zasadu malina, koja je proizvodnja kada je u pitanju pšenica, kukuruz ili, recimo, maline. Šteta u moji malinjaci na tri hektara je preko četrdeset hiljada evra. Ko to da nadomesti? Nismo ni pomislili na-nadomestiti. Ono što mi se također ne dopada: država mora da uvede red, da stvori ambijent za privredni razvoj, a ne hajduči - ko je jači taj kači.

00:08:07 - Milovan Jakovljević: Mi imamo one male voćarske traktore, mi ne možemo baš da blokiramo neke ras-raskrsnice i saobraćajnice. I nije tu sporno, ako treba da se razračunava po putevima, ja nisam za to. Ja sam za to da dođem ovde ili pred Vladu Republike Srbije i da pokažemo svoje nezadovoljstvo, i ljudi koje predstavljam i predvodim su me ovlastili da vas upozorim na to. Svi su imali neke benefite u poslednjih par godina, mi voćari, a posebno isto kolege povrtari nisu imali nikakve benefite. U ovoj vašoj odluci, gospodine Radošević, vi ste tamo devet biljnih kultura subvencionisali.

00:08:49 - Milovan Jakovljević: Dali ste podsticajne subvencije za sertifikovane seme. Šta da rade voćari? Šta da rade proizvođači krompira? Znate koliko košta hektar krompira kada je u pitanju original seme? Sedam-osam hiljada evra.

00:09:01 - Milovan Jakovljević: Znači, izopštili ste to i mnogo toga. Treba samo razgovarati, slušati ljude i tako dalje. Takođe, hoću da vam, erm, dam jedan predlog, da ne kažete da sam došao da kritikujem samo. Ja sam to bio slobodan da pošaljem ovom Odboru u pisanom obliku. Dugo bi ostali da vam govorim koji su sve problemi u voćarskoj proizvodnji, al' eto, zbog racionalizacije vremena brzo ću isčitati.

00:09:30 - Milovan Jakovljević: Nekontrolisani uvoz i stvaranje nelojalne konkurencije; surovi i neadekvatni klimatski uslovi; niska otkupna cena; neisplaćene maline i drugo voće; prevareni proizvođači; nedak-neadekvatan sadni mate-materijal. Ono što želim da vam sada kažem, a mogu to i da iščitam, to su četiri mere ili predlog. Al' evo, obrazložiću ovako. Prva mera koju mislim da bi trebalo da unese u svoj zaključak ovaj Odbor je da se formira Fond za interventne mere kada dođe do poremećaja na tržištu takozvanih dumping cena. Ako vi imate, recimo, slučaj u proizvodnji krompira, eto, prvo mi padne na pamet to.

00:10:22 - Milovan Jakovljević: Ako je proizvodnja krompira po kilogramu četrdeset dinara, a na tržištu je cena trideset, najmanje što bi država trebala iz tog fonda za da interveniše je deset dinara, da bi se održala proizvodnja. Drugu meru koju mislim da treba da uvrstite u zaključak je otkupljivačima, hladnjačarima, izvoznicima da obezbedite moratorijum na kredite kod komercijalnih banaka jer je došlo do zagušenja u isplati, kako u tekućoj godini, tako i u prethodnim godinama, tako da bi plaćali ljudi kamate, a glavnica bi mirovala uz ugovornu obavezu da isplate poljoprivrednim proizvođačima pr-, ovaj, dugove koje imaju od ranih godina i tekuće, i to na neki način bi relaksiralo ove ljude. Treću meru koju bi trebalo možda uraditi je da ljudi koji su u voćarskoj proizvodnji, pa i u povrtarskoj, nezadovoljni otkupnim cenama u sezoni da takvu robu mogu da skladište, al' ne kod otkupljivača i po svaku cenu da ih oni ucenjuju, već da država, Uprava za agrarna plaćanja javnim pozivom pozove sve zainteresovane vlasnike rashladnih kapaciteta da konkurišu kod države i da svoje kapacitete na konkursu opredele za nova javna skladišta u kojima bi država subvencionisala zamrzavanje, kutiju, kesu i barkod. Barkod, naravno, je potreban da se roba ne bi mešala, da bi svako odgovarao svojim imenom i prezimenom, svojim gazdinstvom za kvalitet robe, da se ne bi pojavljivala roba koja ima patogene, noroviruse i s-tome slično.Eh, država bi možda tako nešto sumencionisala sa trideset, četrdeset dinara po kilogramu kada su u pitanju maline, a poljoprivredni proizvođači bi bili u obavezi da lagerovanje, dužinu lagera plate iz svog džepa. Tako na neki način bi solidarno snosili troškove oko svega toga i na taj način bi izazvali poremećaj na tržištu.

00:12:34 - Milovan Jakovljević: Samim tim manjak robe, a povećanu tražnju. Tako da naš izvoznik kad ode u Nemačku ili neku zemlju gde prodaje svoju robu, ne može u startu da kaže ja imam monopol koliko im ja odredim, toliko će biti. Evo, ja mogu sad da ti potpišem ugovor, nego će sa rezervom da prilazi tome kad zna, recimo da dvadeset, trideset, pa i četrdeset posto takve robe je izuzeto i nalazi se u vlasništvu poljoprivrednih proizvođača u javnim skladištima. Nadogradili bi možda tu priču i novim momentom, a on se zove logistički trž-tržišni trgovački centar. Sabrali bi par javnih skladišta iz tog centra bi distribuirali robu širom sveta.

00:13:17 - Milovan Jakovljević: Tako da što se svega toga tiče, mislim da sam vrlo bio konkretan i naravno. Još jednu meru bih izdvojio, a samo momenat da... u tome svemu da vidim gde sam. Samo momenat. Da.

00:13:45 - Milovan Jakovljević: Prilagoditi proizvodnju voća klimatskim surovim uslovima na taj način što treba postaci ili sumencionisati proizvodnju jagodičastog voća u zaštićenom prostoru. Zašto? Pa zato recimo što voćarska proizvodnja je takva da za petnaest, dvadeset, mesec dana najbrže se obere, skladišti i tako dalje. Na ovaj način remontantne sorte, dvorodne sorte bi imale duži vek eksploatacije, tako da bi mogli, recimo, konkretno kod malina od juna do novembra da beremo maline i sa manje površine da imamo veći prihod. Na taj način bi imali svežu robu za tržište, zaposlili bi veći broj radnika, rasteretili bi proizvodnju.

00:14:39 - Milovan Jakovljević: Došlo bi do izražaja porodična poljoprivredna gazdinstva gde ljudi iz kuće bi mogli u četiri, pet meseci lagano da oberu desetak tona malina po značajno većim cenama od sadašnjih i da ponudimo tržištu kvalitetniju robu. Na taj način bi bili konkurentniji na tržištu i nadam se da od ove četiri mere makar ste dobar deo usvojiti, jer još jednom ponavljam, nisam došao da kritikujem samo već da ponudim rešenje, a ovo rešenje je nastalo iz živog razgovora sa kolegama i voćarima i povrtarima i ljudima koji se ozbiljno bave poljoprivrednom proizvodnjom i ozbiljno žive od tog. Ja vas molim da shvatite da ovde nije samo u pitanju ekonomija, već i demografska erozija stanovništva. Znate, pogranična mesta i južno od Dunava i Save, ako prostor bude nenaseljen, rizikujemo i da bezbednosno budemo ugroženi ne samo demografski, ekonomski, pa i zdravstveno. Još se proizvodi hrana na gotovo organski način u krajevima iz kojih ja dolazim i ja vas zaista molim da imate meru da uvedete red.

00:15:58 - Milovan Jakovljević: Ministar Glamočić čini mi se da pokušava da taj red uvede. Nadam se da će u tome istrajati. I ljudi su poslali poruku da još neko vreme neće radikalizovati svoje zahteve na bilo koji način, al vas još jednom molim, uzmite ovo ozbiljno jer nećemo podnositi više da budemo marginalizovani i ne želimo da prioritet imaju oni koji su za državu na neki način značajniji. Uzmite parametre, iščitajte lepo koliko ko puni budžet, koliko je ko značajan u svemu ovome, a ne na osnovu intonacije, boje glasa ili na osnovu toga ko je fizički spremniji da nešto blokira ili da zaustavi. Na ovom ja završavam.

00:16:54 - Milovan Jakovljević: Nadam se da ću imati kasnije priliku za neku repliku i tome slično. Hvala vam.

00:17:03 - Marijan Rističević: Zahvaljujem. Jovanović Dragan, izvolite.

00:17:08 - Dragan Jovanović: Dobar dan svima. Gospodine predsed-predsedničo Odbora, uvaženi gosti iz Ministarstva, koleginice i kolege narodni poslanici. Ja ne bih da dužim, pošto je već su ovde gosti, gospodin Jakovljević koga pozdravljam i bio nam je ovde kolega i član Odbora. Drago mi je- Aha. Drago mi je da je ponovo ovde sa nama.

00:17:29 - Dragan Jovanović: Želeo bih da, erm, poželim dobrodoškicu gospodinu Željku Radoševiću. Lepo je vas ponovo videti na Odboru. Žao mi je što ministar nije sa nama, jel ja već sve što sam imao sam kazao. Ono što bih samo hteo da ponovim da ono što je rekao gospodin Jakovljević, osamdeset posto stvari mogu da potvrdim i ono što je bio moj predlog jeste da imamo jednu ovakvu posebnu sednicu Odbora, da pokušamo sa zaključcima konkretnim Odbora da obavežemo Ministarstvo poljoprivrede da neke stvari mora urgentno da reši. To urgentno rešavanje pre svega ovaj moratorijum za poljoprivredne kredite.

00:18:05 - Dragan Jovanović: Ja sam već o tome govorio. Imao sam, nažalost, i pokušaji sa ministrom da to već sada rešimo. Mi u Topoli imamo već to radimo pojedinačne slučajeve, ali bi bilo dobro na nivou cele Srbije da se ovo pitanje reši. Ono što se slažem također, to je da je prijeko potrebno, ali pitanje je sada u polovini godine. A još jednom da ponovim da je ova godina verovatno najgora u poljoprivrednoj proizvodnji u zadnjih dvadeset godina.E, nažalost, u Šumadiji imamo pre svega mraz.

00:18:35 - Dragan Jovanović: Ono što se ne slažem sa gospodinom Jakovljevićem je, mi imamo u poljo-, pre svega u voćarstvu cenu ove godine koje su otišle u nebo, ali džaba je što su one otišle u nebo kada nemamo šta ni da uberemo ni da prodamo i to je ključna stvar. Ako Fond za hitne intervencije, koji je već trebao ne juče, nego prekjuče već ne znam pre koliko godina da se osnuje i da imamo mogućnost da intervenišemo sada, a pre svega ovim ljudima je potrebna pomoć i preko republičkih robnih rezervi, a verujem i preko Fonda za razvoj, gde bi trebalo da se nađe mogućnost da se pomogne konkretno, jer sada preživeti ovu godinu, imali smo i prošlu tešku godinu jer smo imali grad, ali mraz koji nas je pogodio nam je stvarno napravio probleme sa kojima veliki broj proizvođača ne može da izađe na kraj. Ili će davati zemlju koju je stavio pod hipoteku za dobijanje kredita i banke će krenuti sa nekom zaplenom ili će država morati da pomogne i da interveniše. Naravno, tu su važni lokalne samouprave, ali mi imamo primer na kojima se, na koji sam se ja pozivao iz 2014. godine, kada je gospođa iz Ččka bila ministarka poljoprivrede i kada smo rešili u roku od petnaest dana problem tekućih kredita i ka proizvođačima, a i ka otkupljivačima, jer to je sve jedan lanac.

00:20:11 - Dragan Jovanović: Jedni bez drugih ne mogu. I tu moramo da se razumemo. Sa druge strane, kada sam pomenuo republičke robne rezerve, mora se iznaći mogućnost da se ljudima pomogne pred sledeću sezonu. Da li će to biti preko veštačkog đubriva, da li preko hemije, ali se mora naći način kako da im se pomogne. Ova godina je stvarno za preživljavanje veoma teška.

00:20:37 - Dragan Jovanović: Em s jedne strane nemate rod, a sa druge strane imate troškove da bi se zaštitili i stabla i biljke i zemljište gde su nam veći troškovi nego prethodnih godina kada imate rod. I to su sve stvari kojim, na koji mi nekako moramo sada da nađemo prostora da pomognemo. Imamo iskustva i drago mi je. Zato još samo da kažem da ste vi Radoševiću ovde sada sa nama jer ste bili i tih godina kada smo te probleme u hodu rešavali. Eh, zato bih da se još jednom zahvalim i predsedniku Odbora na razumevanju da imamo ovakvu jednu posebnu sednicu i sa druge strane, da imamo konkretne zaključke.

00:21:15 - Dragan Jovanović: Ti zaključci, jedna je stvar, znači da se mora staviti tačka na kredite. U redu je, Jakovljević je već jasno i definisao. Ja sam to govorio na prethodnim sednicama Odbora, takođe. Znači, hajmo sa glavnicama. Mi već to u Topoli radimo, ali radimo pojedinačno sa bankama.

00:21:33 - Dragan Jovanović: Nemamo u suštini taj opšti stav koji sam ja bio molio ministra, ali eto, nije bilo prostora razumevanja, govorite kako god hoćete, da do ovog trenutka to uopšteno rešimo. Sa druge strane je potrebno da se formira taj fond koji bi mogao u ovakvim ekstremnim situacijama da se koristi za konkretnu pomoć ljudima. Mogu samo da kažem da se slažem. Ovde nas dosta koji se bavi voćarstvom i dolaze iz voćarskih krajeva, ima i međunarodnim poslanicima i svi gda govorimo o uspesima srpskog agrara uvek nekako zaboravljamo, i lepo ste rekli, i prošle i pretprošle godine se pomagalo i ratarima i stočarima, a kada se pogleda struktura izvoza vi vidite ustvari kako bi mi na seou rekli gde je mrz. A to je upravo kod voćarstva i kod izvoza voćarstva.

00:22:29 - Dragan Jovanović: E, sada kada treba tim ljudima da se pomogne i da se to vrati, e, sad je puj pike. Ovi imaju veće traktore, pa oni će pre da zauzmu saobraćajnice, onda će njima više da se pomogne, a onda voćari ostaju negde po strani i gledaju šta se dešava. Evo, ja ne bih već je, eh, predsednik i, i formulisao određene zaključke koje će i kasnije, kada pre svega čujemo sve goste i njihove probleme, ne bih hteo više da dužim što sam imao i rekao sam i na prethodnim sednicama i voleo bih samo da ministar dođe što pre ovde ispred nas i više održavati sednice Odbora, a da on lično nije prisutan mislim da nema ni neke velike svrhe, ali dobro. Eh, samo bih još jednom da vas zamolim gospodine Radošević, želim pisani odgovor, pisani, jer mi je obećan usmeni, a nisam ga dobio u zadnja tri meseca vezano za projekat navodnjavanja Jaseničke kapi sa tristo osamdeset hektara u selima Vinča, Polaskovac i Blaznova, gde je prva faza završena pre tri godine. Sada se, nažalost, rastura to što je urađeno, a druga faza nikako da se reši, iako je u budžetu za ovu godinu predviđena ta sredstva.

00:23:39 - Dragan Jovanović: Bila su i u pr-, u budžetu za prethodnu godinu. Ja ih znam, mislim, imaju u tom Saudi Arabija fondu koji je predsednik Vučić dogovorio sa, sa njima. To je neki, eh, da kažemo kredit od sto miliona dolara i taj projekat se tamo nalazi, ali se ja bojim ako je ovakva situacija da se to neće realizovati nikada i zbog toga Vas molim da vi lepo vidite i sa gospodinom Puzovićem i sa gospođom Grbić i da se meni pisano odgovori kada konkretno će ovaj projekt kad se privesti kraju, jer sada kad je ovakva suša, takvi projekti su nam preko potrebni da ovi ljudi mogu da opstanu i naravno da se ti projekti šire, ali ako se ovako radi, mi nećemo doći nikad do realizacije. Evo zahvaljujem.

00:24:33 - Marijan Rističević: Ilić Slobodan, izvolite.

00:24:36 - Slobodan Ilić: Zahvaljujem. Evo na početku da pozdravim predstavnike udruženja poljoprivrednika i drago mi je da su danas na odboru. Ovaj, čuo sam dosta dobrih, korisnih informacija od kolege i onda na početku da kažem da ga apsolutno podržavam u svemu, gotovo u svemu što je rekao. Ja sam ovde pre nekoliko meseci na ovom odboru ukazivao upravo na probleme koje je on govorio, a to je pražnjenje sela u Srbiji koji je strateški i problem suvereniteta Srbije da je praktično tri, tri i po hiljade sela u ovom trenutku nestaje i za nekih deset do petnaest godina najkasnije Srbija će biti bez tri do tri i po hiljade sela koja danas postoje. Neka su već praktični ugašena, kao što je kolega rekao.

00:25:18 - Slobodan Ilić: Takođe, na jedan drugi problem je ukazao koji, koji mi koji nismo iz Beograda ukazujemo takođe godinama. Ja dolazim iz Srema, ovaj, imamo zajednički problem. To je beogradizacija Srbije. Praktično sve finansije, sve što poštuje u Srbiji se gura u Beograd i Beograđani su građani prvog reda, a svi ostali smo građani drugog reda i to je nažalost tako već mnogo, mnogo godina. Ovaj, tako da ovo što ste naveli da Beograd puni budžet četrdeset jedan posto, a da mu se vraća sedamdeset tri posto upravo to govori i to je strateški jako loše za državu Srbiju.

00:25:51 - Slobodan Ilić: Bojim se da to neko namerno radi i praktično se Srbija pretvara u Beograd, Novi Sad, Niš i eventualno još neki grad. Sve ostale opštine i gradovi su pod velikim znakom opstanka i ugrožene, uopšte ugroženi ostanak i velikih gradova recimo u Vojvodini kao što su Sombor i Zrenjanin, koji su se za nekih petnaest-dvadeset godina smanjili za trideset posto. Dakle, Zrenjanin i Sombor su se smanjili za trideset posto, baš upravo iz ovog razloga što ljudi nemaju, ne mogu da opstanu u tim gradovima da žive. A zamislite kako je u manjim opštinama i selima gde ljudi moraju masovno da se iseljavaju za Beograd, Novi Sad ili Niš i mi smo bukvalno država koja nestaje i čija je i bezbednost, to ste takođe rekli, pošto su najčešće, to i pogranična područja veoma ugrožena jer nemamo baš prijateljski nastrojene komšije. Eh, ono što ste rekli da ste vi poslali predlog ovom odboru za te mere, ja nisam dobio taj predlog.

00:26:48 - Slobodan Ilić: Ja prvi put čujem za taj predlog, jer ja sam zapisao neke stvari, ja se izvinjavam ako je poslato, ali meni, meni nije poslato. Dakle, ja to nisam video, prvi put sam čuo sada od vas i to je pitanje za predsednika Odbora i službu. Zašto nismo dobili ovaj predlog mera koji ste vi uputili članovima Odbora? Sve mere koje ste naveli su veoma stručne i veoma smislene i mislim da bi Odbor to trebalo danas da podrži i da natera Ministarstvo praktično da usvoji dobar deo tih mera i da proba da se pomogne ovaj, poljoprivrednicima koji su ove godine izuzetno ugroženi. Velika većina grana poljoprivrede je ugrožena.

00:27:23 - Slobodan Ilić: Ja sam prvenstveno došao danas, ovaj, zbog poljoprivrednika i zbog ovog sastanka koji se desio u Vojvodini, eh, gde je deset udruženja održalo sastanak 11. jula ove godine. Ja ću pročitati kratko koji su zaključci tog sastanka i da kažem da, da podržavam i zaključke tog, tih udruženja i ovo što je kolega rekao uz njegove neke ispravke i specifičnosti voćarstva koje naravno, gde su mnogo veće ulaganje štete ako dođe do, do, do elementarnih nepogoda, kao što je ove godine došlo do mraza i gde su u voćarstvu ogromne štete na zasadima, a zbog suše i drugih stvari je u ratarstvu takođe ogromna šteta i prinosi su smanjeni. To je bilo i prošle godine i ja sam to govorio da su mnogi poljoprivredci, čak i u Staroj Pazovi koji ima jedan od najplodnijih zemljišta u Evropi, morali da podižu kredite da zasade prolećni, da obave prolećnu setvu, jer nisu mogli od prethodne godine od proizvodnje da isfinansiraju setvu pšenice, kukuruza i ostalih kultura koje se najviše seju po Sremu. Eh, dakle 11.

00:28:25 - Slobodan Ilić: jula je poljoprivrednici iz deset udruženja Vojvodine i centralne Srbije su odlučili da zbog štete od mraza i suše traže od države jednokratnu pomoć od trista evra po hektaru za prolećne useve i voćarske zasade koji su prijavljeni u sistem e-Agrara, i ako im se ne dodeli, najavljuju proteste u avgustu. To je dogovoreno na sastanku, dakle u Stajićevu. Suša je uradila svoje i ako se ništa ne preduzme, mnoge, mnogo štoki će ostati bez hrane i završiće u klanicama, a mnogo ratera će bankrotirati. Poljoprivrednici podsećaju na to da udruženja neće ići na pregovore dok se studentski zahtevi ne ispune, ovaj, tako da oni neće pregovarati sa Vladom dok se ovo, dok se ne reši ova politička kriza koja traje već desetak meseci. Ono što oni zahtevaju to su, to su četiri tačke.

00:29:07 - Slobodan Ilić: To je da se isplati jednokratna pomoć podrške, kao što sam već naveo, tristo evra po hektaru i da to bude usvojena uredba najkasnije 1. avgusta ove godine, eh, da se isplate sve ostale subvencije do najkasnije 1. avgusta ove godine. Nažalost, subvencije iz prošle godine još nisu sve isplaćene poljoprivrednicima. Da se izmeni zakon do prvog septembra po kojem će poljoprivrednici biti, poljoprivrednicima biti omogućeno točenje dizela bez akcize, dakle po osnovnoj ceni.

00:29:33 - Slobodan Ilić: Ja sam o tome gotovo na svakom odboru govorio da je u državi Srbiji, po mojim podacima, poljoprivrednici plaćaju najskuplji dizel u Evropi. Mislim da nema države gde se plaća toliko skup dizel i da poljoprivrednici praktično nisu oslobođeni ničega i da je procedura vraćanja akciza izuzetno složena, da većina ljudi to i ne radi. I da se refinansiraju, četvrta tačka, svi poljoprivredni krediti sa jedan posto kamate. Dakle, to su osnovni zahtevi ovih udruženja poljoprivrednika iz cele Srbije i ja ovaj put želim samo da kažem da apsolutno podržavam njihove zahteve. Podržavam zahteve i kolege koji su-kolega koji se bave voćarstvom i apelujem i tražim od Odbora i od Ministarstva da se usvoje svi, gotovo svi zahtevi poljoprivrednika.

00:30:18 - Slobodan Ilić: Naravno, treba razgovarati o nekim modalitetima i detaljima i inače ćete imati u avgustu ljude na ulicama i već uzavrela politička atmosfera će se podići na veći stepen i bojim se da će to dovesti do totalnog haosa.

00:30:36 - Slobodan Ilić: Tako da moja podrška sto posto ide poljoprivrednicima u svemu što budu dalje radili, pa i ako budu protesti, biću sa njima na protestima, naravno. Hvala.

00:30:45 - Marijan Rističević: Zahvaljujem. (pauza) Samo se predstavite, da.

00:31:02 - Mihailo Prodanović: Proda...

00:31:05 - Mihailo Prodanović: Ovaj, želim da se zahvalim na pozivu, da, da si odbor. Ja sam Prodanović Mihailo, selo Blaznava, Topola Šumadija. Bavim se proizvodnjom voća, nekih trideset hektara, i otkud (preklapaju se) imam ljudi da rade borovnicu kod mene i, ovaj, što se tiče poljoprivrede i voćarstva, ukupno tamo u našem kraju i cijela Srbija. Dve godine, dve godine je voćarstvo ozbiljno pogođeno sa mrazom, sa gradom, sa sušom. Da ne pričam, to je mnogo veći problem.

00:31:43 - Mihailo Prodanović: Sljedeća godina, sljedeće proleće je pitanje uopšte da li će narod moći da, da bi ovo šta uradio u voćarstvu, jer nema prinosa, nema ove godine pogotovo. Znači, nisu narod ni uzdudinar za ništa. Znači, višnja nije rodila uopšte. Znači, moje selo imamo kupam možda petsto tona višnja. Otišlo je možda petnaest tona.

00:32:03 - Mihailo Prodanović: Celo selo, znači, od petsto, imali smo petnaest tona ukupno. Za nektarinu isto, jabuke imamo blizu možda dvije hiljade tona. Imat ćemo trista, četiristo tona jabuke na ukupno, na ukupnim površinama kod nas, svi, svi proizvođači. I to nije samo u mom selu. To su, to su sva sela u krugu naša i Čačanska opština i Smederevo i sve.

00:32:29 - Mihailo Prodanović: Eh, zamolio bih da se iznese, ako može te, kaže ovo, pominje se da se krediti, da se krediti odlože. Tu je, tu kaže svi, svi, prvi, ono, ja mislim da možda osamdeset, devedeset posto proizvođača imaju kredite realno. To je veliki, što je veliki problem, jer nećemo moći, nećemo moći da ih plaćamo. Problem je ogroman. Suša, suša uzima, suša uzima danak, sad ogroman.

00:33:00 - Mihailo Prodanović: Pitanje je i sljedeće proleće i sljedeća sezona kako će biljke da spreme, da spreme rođe, jer je mnogo velikih problema iznurenosti stabala od suše, znači, kad se prođe, vidi se. To kaže... I to je pitanje sljedeće godine da bude dobra godina. Pitanje koliki će prinos da bude, da, da bude prinos u voćarstvu od suše. Pa, kažem, neće, neće pupoljci biti spremni za i neka mala, neki manji mraz i neka zimi će da pravi probleme biljka nema imunitet i ostalo.

00:33:30 - Mihailo Prodanović: Realno, to su problemi tamo. Što, kažem, ima tu kod nas taj sistem što je pravljen za navodnjavanje. On nije dovršen. Čeka se koliko godina. To bi mnogo, to bi mnogo doprinijelo, doprinjelo da taj u našem kraju doprinijelo bi taj sistem za navodnjavanje pokrio bi možda sedamdeset posto zasada gde je realno gde bi mogao da se, da se, da to navodnjavanje radi.

00:33:57 - Mihailo Prodanović: Tiče veštačkog đubreta. Znači, ako se ne baci, ako se ne bude bacilo đubre na jesen. Nas je kad se baca đubre da bi to stiglo, sve to ima svoje i tu isto ja ne znam ko će imati novca da ulaže i da ulaže i dinar u veštačku đubru za hemijem i da ne pričam i ova godina sad što je što se radilo i to će morati da se plati, a u čega ćete da se plati videćemo. Jer ako se ne prska, nema šta da se čeka sljedeća godina. Bile su kiše u ovom prvom početku sezone.

00:34:26 - Mihailo Prodanović: Ko god je nije radio kako treba, to su bolesti zahvatile. Ozbiljne su, ozbiljne, znači, stvarno su mnogo ozbiljni problemi koji ja mogu da nabrajam. Mogu dva sata da pričam ovde o problemima, o problemima u voćarstvu, što se tiče tih mraza, suše, grada. Bio je grad prije, juče jutri je bio grad kod nas i tamo nešto ceo taj kraj od Milanovca je do Šobak i usred do Aranđelovca je bio grad. Tako da je to sve što kaže, sve što može da se u godini da bude loše, bilo je.

00:35:05 - Mihailo Prodanović: Što se tiče toga sada, ako možemo, ako može da se čuje glas nas poljoprivrednika. Znači, mnogo ljudi otišlo je ove godine, zaposlilo se jer prošla godina ništa nisu ubrali i sad nema ništa. Ljudi su otišli da se zaposle i ti, i ta, i te njive propadaju jer on ne može čovjek da ide i u firmu i da radi u voćarstvu. To ta dva, to dva, ta dva ne idu zajedno. Tako da, ako se nešto ne bude rešeno, ne bude se pomoglo poljoprivrednicima, neće imati ko da radi, neće imati ko da radi poljoprivredu i ostat će sela pusta.

00:35:40 - Mihailo Prodanović: Realno će da ostanu sela pusta. Odići će narod, ne to sada će da ode, da kaže da se napune fabrike, da se napune srpske fabrike i to neko da ode. Otići će narod u inostranstvo, otići će iz Srbije jer nemoguće, nemoguće da se ovdje zadrži više. Kod nas u selu koliko nas ima nas? Deset, petnaest?

00:35:59 - Mihailo Prodanović: Radimo to ozbiljno, ostali smo tu, oženili smo se i decu, sve je to levo-desno, ali nas je ovo pritislo da mi nemamo dalje. Ja ovo pričam za sve ljude, ne samo za sebe, pričam za sve. Znači, pričam... Ukupno sve svoje kolege pominjem u toj priči. Svi smo u zajedničkom tom...

00:36:21 - Mihailo Prodanović: Tako da, ako to može da se čuje negdje naš glas, to je to. Što se nas tiče. Mislim mogu ja da pričam dva sata ovde, bez problema, ali ne vidim potrebu da-Dakle, najveći su problem realno krediti. To je to.

00:36:48 - Dragan Jovanović: To je to. Samo da kažem zbog ljudi, izvijam se samo dodam, mislim OK. Mihailo Prodanović je ovdje prvi put u Skupštini, ali hteo sam da vam pokažem jedan primjer. Evo iz opštine Topola, konkretnog čovjeka koji ima trideset i nešto godina, ja sam ovdje stalno spominjao pa mi netko nije ni verovao. Mi u Topoli imamo najmlađu strukturu nosioca gazdinstava, kojih ima skoro tri hiljade i četristo i nešto.

00:37:16 - Dragan Jovanović: I sada ako njih izgubimo, a to su, Mihailo je predstavnik te generacije koja je sada na prekretnici da li će ostati ili će otići. I to je ključna stvar. I kad je on rekao, to su sve porodični ljudi koji imaju decu i koji su se bazirali na ozbiljnu proizvodnju. Trideset hektara voća je mnogo ozbiljna priča i ko je ima i pedesetari zna kako to izgleda. I zato je važno da prosto shvatimo ovaj trenutak kao ključni da li ćemo mi i kao poslanici i Vlada, resorno ministarstvo i svi ostali učiniti nešto da tim ljudima pomogne konkretno.

00:37:55 - Dragan Jovanović: Ono što mi možemo na lokalnu da radimo, možemo, ali ove stvari vezano, što je sada se opet vraćamo, prva i osnovna stvar je da ih pokušamo finansijski relaksiramo, a to je da rešimo pitanje kredita. To je, to je problem ogroman i tu Ministarstvo mora da se uključi i da se napravi uopšteni dogovor da svaka banka pojedinačno uđe u taj program. Jer ovako mi dogovorimo s jednom bankom, ona banka pravi problem. Onda gleda se kreditni, mislim Kreditni biro i ostale stvari da sad ne ulazim u sve te pojedinosti. Ministarstvo kažem ako smo mogli 2014.

00:38:34 - Dragan Jovanović: godine to da uradimo, ne vidim zašto ne bismo to mogli danas. A imamo konkretno ima nas, ima ovdje nekoliko koji smo tada učestvovali u svemu tome. Tako da vas molim da se to pitanje urgentno reši. Eto.

00:38:46 - Mihailo Prodanović: Bogu samo još nešto da kažem, izvinjavam se uopšte. Što se tiče ovih kredita. Eh, banke i kad se podnese zahtjev za, da se ono da se odloži kredit, mnogo je skupo.

00:39:04 - Mihailo Prodanović: Oni ono ogromne kamate pripisuju na ogromne kamate idu na- Jel se dodaju još dodatnu- Dodatnu kamatu. Jedne godine smo koristili to. Znači, ogromna je kamata bila na nešto u privodu možda dvajst posto i više je bilo kamate na taj status. Tako da to, ako može država da stane da to bude realno, da kamata onak što je taj momenat kamate kolika je kamata u tom momentu da se plati, a ne da se plaćaju dvajst, trideset posto na sav trošak. Jasno.

00:39:27 - Dragan Jovanović: I troškovi obrade zahteva.

00:39:33 - Marijan Rističević: Zahvaljujem. Miletić Milija izvolite.

00:39:43 - Milija Miletić: Zahvaljujem se predsjedniče. Uvaženi poljoprivredni proizvođači, članovi udruženja, eh, kolege mislim ono što smo govorili sada, to je ono fakat stanje što se tiče voćarstva. Evo, ja ću kao prvo podržati sve vaše predloge. Gospodine Jakovljević koji je bio sa nama u prethodnom periodu kao poslanik je predložio te zaključke koji su stvarno na svom mestu. Uvijek kada govorim, govorimo o problema svih naših ljudi.

00:40:13 - Milija Miletić: Jugoisnoćna Srbija je veliki problem kod nas tamo, što se tiče i u svakom delu u svakom delokrugu, a posebno voćarstvo. Sada, kao što vidimo, situacija je takva da je suša sad uradila svoje. Imali smo što se kaže tu mraz i veliki broj mojih ljudi sa teritorije opštine Srljig i okolnih opština imali su problema. I recimo sada konkretno, sada šljiva je kod velikog broja mojih voćara u veoma lošem stanju. Ali šta je problem tu?

00:40:44 - Milija Miletić: Problem je što se tiče tih kredita, jer da se ne ponavljam više mislim sve one zaključke koje je predložio gospodin Jakovljević govorio, gospodin Dragan Jovanović, eh, mladi poljoprivredni proizvođač voćara koji je zajedno sa Dragom došao tu. To moramo podržati, moramo naći rešenja i naš odbor će sigurno zaključke dostaviti nadležnom ministarstvu koje će u okviru svojih mogućnosti da to i reši. Šta sam hteo da kažem, ja sam juče obišao jedno gazdinstvo jednog našeg p-p-voćara koji ima isto oko pet hektara, koji se vrlo ozbiljno radi. Eh, gazdinstvo zove se gazdinstvo Gajić. On je njegova, njegov rod će biti stvarno odličan.

00:41:25 - Milija Miletić: Cena će verovatno biti dobra, ali on ima problema pošto treba oni, eh, pošto je veliki broj ljudi kada bude berba tog voća je dosta skupo i onda sad te takozvane te tresače, kako se kaže Dragane?

00:41:43 - Milija Miletić: Da, berač tresač, to treba da obezbedi i mi to Ministarstvo poljoprivrede sada ne sufinansira, odnosno ne subvencioniše. Bilo bi dobro da se nađe načina da u svakoj opštini se bar, gde nema tih velikih proizvođača kao recimo što je Topola, što je prepoznatljivo po stvarno jakim voćarima i kod nas je bogom dato što se tiče stočarstva, ali i voćarstva dosta, dosta veliki broj ljudi rade. Bilo bi dobro da se nađe načina da tim ljudima se obezbede da se to subvencioniše i da tim ljudima se to pomogne. Inače, mi smo prethodnih dana imali problema sa vodosnabdevanjem u samom Svrljigu s našim selima. Tema ovog našeg odbora jeste voćarstvo, ali to je isto i veliki problem.

00:42:24 - Milija Miletić: Zato vodosnabdevanje i eh, je nešto što se tiče svih nas. Uveli smo vanrednu situaciju gde su kod nas bili prisutni i predstavnici Vlade. Predsjednik Vlade je bio ministar unutrašnjih poslova, gde su, gde očekujemo od njih da se obezbede određena sredstva za kopanje eh, nekih bunara kod nas u samom Svrljigu, a to važi i za naša seoska područja.Od pre nekih deset godina krenuli su veliki požari gde su ljudima izgorali votnjaci, šume. Pojedina gazdinstva su izgorila cela. Mislim da imamo i da su neke, neka, neka, neke kuće izgorile, tako da, to je stvarno veliki problem tih naših mla-malih sredina jugoistočne Srbije, demografija.

00:43:10 - Milija Miletić: O tome nećemo da pričamo, o tome smo i govorili. Sve se to svodi na isto. Da suština svega jest, to je Jakovljević u početku rekao, koliko se izdvaja, koliko se, koliko grad, grad Beograd puni budžet Republike Srbije, koliko, aa, Vojvodina, koliko istočna, južna Srbija, cela Sr-, odnosno taj zapad i centralna Srbija. Ali verujte mi, kod nas tamo vrlo mali procenat se vraća. Ja to stvarno, kao što kaže Koljić, to je stvarno, to je stvarnost, da se malo izdvaja, da se malo vraća u odnosu na ono što se uzima.

00:43:44 - Milija Miletić: Sela se gase. Nema tamo dovoljno ljudi, tam-tamo je granica. Znači, zbog toga, zbog svih takvih stvari, mi moramo naći rešenja da se mnogo više vraća tim našim lokalnim suprugaama, jer lokalna samouprava uvek može da izađe u susret našim proizvođačima kad ima budžet. Budžeti naših lokalnih samouprava su isti koja su bili 2011., 2012. godine.

00:44:07 - Milija Miletić: Isti transfer, isti budžeti, isto sve. A vidimo koja je razlika u cenama, konkretno troškovi i sve ovo, sve ostalo. Ja o tome govorim i u Skupštini jer moramo naći rešenje da se to na neki način da reši na najbolji način, da se tim lokalnim samoupravama obezbede ta sredstva kroz, makar da im se vrati ono što se od njih tamo uz-uzima, što one tamo daju u budžet Republike Srbije, da se makar deo toga više vrati. A s druge strane, ja bih sad iskoristio priliku, nećete mi zameriti, da mi sada ovog vikenda, narednog vikenda, to je petak, subota i nedelja, prvi, drugi i treći avgust, u Svrljigu imamo neku jednu tradicionalnu manifestaciju za koju se zove Belmužijada. To je jedna organizacija gde se kod nas može videti kvaliteti poljoprivredni proizvodi, što se tiče i voćarstva i povrtarstva i stočarstva, gde se mogu videti tr-tradicionali naši, naši, naša nošnja i sve ono što krasi i jel lepota našega kraja.

00:45:11 - Milija Miletić: Tako da bih pozvao sve kolege članove Odbora. Evo, ja sam tu poneo pozivnicu. Daću je predsedniku našeg Odbora, gospodinu Marjanu. A to znači, to je poziv za celokupni odbor da budu, da dođu da vide tu organizaciju. Mi se to ra-, mi to radimo srcem.

00:45:27 - Milija Miletić: Situacija je stvarno alarmantna. Dosta naših ljudi koji su u nezadovoljnom situacijom, nemaju vode. Nema jedno, nema drugo. Ljudi su u pravu, ali nešto što je, što je održivo, što, što, što je dobro da se pokaže, da se vidi šta je, šta su lepote našeg kraja, mi to moramo održati. Znači, imate poziv da budete naši gosti u Svrljigu.

00:45:47 - Milija Miletić: To je prvi, drugi i treći avgust, da vidite na jednom mestu sve ono što krasi našu zemlju, a u prvom planu to su, to je veliko srce svih nas kao dobrih domaćina i dobrih domaćica. Imate poziv da budete naši gosti. Još jednom, ja ću podržati sve ove pre, zaključke koje je u prethodnom, aa, predložio gospodin Jakovljević, čovek koji stvarno ima veliko iskustvo i kao poljoprivrednik i kao čovek koji se bavi politikom. Dragan Jovanović, tu su i ostali njegovi ljudi koji su zajedno sa njim. Neophodno je da to bude, da se nađe rešenje za naše voćare.

00:46:24 - Milija Miletić: Gde je voćarstvo i pčelarstvo? Vi znate koliki je veliki problem za pčelarstvom. Ja mislim trideset do četrdeset posto s košta će biti manje sledeće godine zato što je baš loša godina. Znači, moramo naći rešenje svi zajedno i da se nađe način i mogućnost da se prerasporede ta sredstva koje budžet Republike Srbije daje, odnosno dobija od tih lokalnih samouprava, da se na neki način vrati u više, da bismo mi mogli iz lokalne samouprave lakše da pomognemo tom proizvođaču, jer kako se kaže, ovaj, onaj ko nema, on ne može imati ni da mu pomogne ko do njega. Znači stvarno veliki problem.

00:47:01 - Milija Miletić: Tako da država Srbija, budžet Republike Srbije mora drugačije da se raspoređuje, da se mnogo više daje tim našim poljoprivrednim proizvođačima kroz određene subvencije. Normalno, a lokalna samouprava mora biti i motor pokretač, s tim da se njoj vrate sredstva da može da pošle, da može da funkcioniše. Hvala još jednom. Možda sam više od, uhm, govorio nego što treba, ali podrška vama kao ljudima. To mislim na naše voćare i na sve ostale poljoprivredne proizvođače, jer znam kako je biti na selu i od sela kako se živi. Evo, predsedniče, to je poziv da budete naši gosti- Tu mislim i za sve člane Odbora.

00:47:33 - Marijan Rističević: Mi ćemo to slikati i proslediti. Aleksić Miroslav, izvolite.

00:48:12 - Miroslav Aleksić: Kolege poslanici, poštovani poljoprivrednici. U krug jedna ista priča od odbora do odbora, od godine do godine i ništa se ne menja. Zadnjih trinaest godina je bio dosta dug period da ako je neko hteo da napravi neki iskorak i iskoristi potencijale u poljoprivredi, mogao je šta god da su radili oni pre njega, al šta god da su radili. Ovi ljudi poput Mihajla Prodanovića, on je voćar. Isto tako imamo probleme i sa stočarima, proizvođačima mleka, ratarima sa svima. I svi oni ljudi kukaju. Kukaju dok on priča, predstavnici Ministarstva gledaju u pod, jer sit gladnom ne vere.

00:48:57 - Miroslav Aleksić: A ni oni ništa ne mogu da urade, jer to je opredeljenje države. I država određuje prioritete šta će raditi, koliko će ulagati u koje grane privrede i da li će poljoprivreda biti iskorišćeni resurs ili propuštena šansa. Da li ćemo iskoristiti potencijale koje imamo i proizvoditi hranu, koja će biti najveće oružje u budućnosti i to sve zemlje sveta znaju. Ili ćemo ovako čekati da se nešto desi, primiti ove ljude ovde. Milovan će da priča kakva mu je situacija u malinarstvu i kakve monopole trpe kad je u pitanju otkup cena malina i tako dalje.

00:49:36 - Miroslav Aleksić: On, čovek, će da priča o problemima u svojoj proizvodnji, mlekari o svojim problemima i svi imaju probleme. Raspada se sve u poljoprivredi. Sve se raspada i možete vi da pričate ono šta god hoćete. Podaci su neumoljivi i danas je tema voćarstvo. Voćari su najprogresivnija grana poljoprivrede.

00:50:04 - Miroslav Aleksić: Velike potencijale imamo u toj proizvodnji. Šta su pretrpeli samo ove godine? Kasni mraz koji je umanjio priv-prinosi nekih voćnih vrsta, poput kajsija do devedeset posto, ali isto tako i šljive i kruške, jabuke i maline. Posle višnje, posle tog hastog mraza usledile su rane suše. Kada je vegetacija trebala da radi, onda se desilo to što se desilo sa malinom u smislu kvaliteta prinosa, pa i borovnica je trpela te takve posljedice.

00:50:42 - Miroslav Aleksić: Da, te takve posledice. O ratarskim kulturama i da ne govorim. Onda se desio grad, u Topoli, topola, plenac, pa čak i Čačak i taj deo. Skoro sto posto su štete, što od mraza, što od suše, što od grada. Zašto?

00:51:03 - Miroslav Aleksić: Pa zato što država nema nikakvu strategiju kako voditi poljoprivredu. Znate kad je u pitanju mraz, pa potrebno je investirati, pomagati ljudima. Klimatske promene su u toku. Vi ste ti koji trebate to sagledavati i videti i u svojoj strategiji usmeravati i proizvođače, ali i mere podsticaja u tom smislu. Ako može da se nešto uradi sa antifrost sistemima, ako može da se investira u to, raditi, pomagati i davati.

00:51:32 - Miroslav Aleksić: Kad je u pitanju suša, sistemi za navodnjavanje. Gospodo draga, šta se dogodilo sa osamsto miliona dolara sredstava Svetske banke odobrenih za izgradnju sistema za navodnjavanje u državi Srbiji? Šta se dogodilo sa sredstvima Abu Dabi fonda? Sto miliona, koliko je urađeno sistema za navodnjavanje? Od tri i po ili koliko miliona hektara, koliko obrađujemo danas zemljišta, navodnjava se dva posto.

00:52:04 - Miroslav Aleksić: A imamo uslova da se barem trideset posto navodnjava. Nema više poljoprivrede bez navodnjavanja. Šta je sa sistemima za navodnjavanje? Šta je sa kanalima? Zašto novac nije povučen?

00:52:13 - Miroslav Aleksić: Ko je odgovoran za to? Mihailo iz Topole? Ili ja, pa ne gospodo, odgovorni ste vi koji vodite ministarstvo i vršite vlast ovih svih godina poslednjih, poslednjih, poslednju deceniju barem. Jel prioritet za državu Srbiju da se grade akvarijumi i delfinarijumi ili da se izgrade sistemi za navodnjavanje, za proizvodnju hrane i poljoprivredu i da se kupe protivgradne rakete. Da barem kažemo eto, uradili smo što je do nas, ispalili smo protivgradne rakete, barem smo smanjili malo nešto.

00:52:46 - Miroslav Aleksić: Ništa. Na svakih nekoliko godina šteta od poplava, isto. Kad se dese, ajmo da vidimo neki fond, neku pomoć, nešto nema ništa od toga. Zašto nema? Pa zato što poljoprivrednicima treba da se preventivno investira i pomogne, a ne da se leče posledice sa nekom crkavicom i mukom koju dobiju.

00:53:07 - Miroslav Aleksić: Zato što im treba predvidivost i treba im strategija države, da znaju na šta mogu da računaju. Koliko dugujete novca, gospodo iz ministarstva i države Srbije, poljoprivrednicima za sve vrste subvencija i podsticaja iz 2024. godine? Mi smo sada, ulazimo u Avgust dvadeset pet. Vi još dugujete sredstva od prošle godine.

00:53:32 - Miroslav Aleksić: Smešno gospodine Radoševiću. Smešno koliko ste isplati-, koliko dugujete novca za opremu i za mehanizaciju, za voćare i za voćarstve iz prošle godine? Treći odbor za redom. Pitam predstavnike ministarstva da nam daju taj podatak, jer kada se hvalite budžetom za poljoprivredu za dvadeset petu godinu i kažete nikad nije bio veći jer je sto sedamnaest milijardi za podsticaje, dužni ste da kažete koliko od tog budžeta ćete iskoristiti da isplatite dugovanja iz prethodne godine. Pa onda da kažemo koliki je budžet za dvadeset petu, a ne da manipulišete građanima svake godine brojke, podaci evo volko li je ovako.

00:54:11 - Miroslav Aleksić: Isplatite dugovanja, a u tekućoj godini ono što obećate seljacima, to im i dajte. To je jedino što oni ljudi svi očekuju koji se danas bave poljoprivrednom, poljoprivrednom proizvodnjom. Jel postoji Fond za ublažavanje šteta od klimatskih, od klimatskih nepogoda i promena koje se dešavaju? Ko će da nadoknadi sad onima koji imaju nula prinosa voća, kako će da prežive i kako će sledeću godinu da krenu da rade? Tako što će da manje imaju novca da eh, koriste đubriva, tako što će ređe da prskaju, tako što će da sve razrede i naravno da imaju problema sa kvalitetom, sa prinose i svim ostalim stvarima.

00:54:55 - Miroslav Aleksić: Ove godine su dobro prošli samo oni koji su imali sreće, pa ih je mimoišao i mraz i grad i ne znam ko je imao sisteme za navodnjavanje. Oni su uzeli novac jer je sve skupo i preskupo.Cene su ogromne. Voća ove godine, to je tačno, ali to je zato što su prinosi katastrofalni nema ih. Od srešnje preko svega ostalog. E, to je to kad ne postoji nikakva strategija, ne postoji nikakav plan i kad jednostavno je sve prepušteno potpunoj jednoj stihiji i od odbora do odbora, od godine do godine i ni pri čemu 11.

00:55:32 - Miroslav Aleksić: Nema pomaka niti će biti dok si neko u državi ko donosi odluke ne kaže poljoprivreda mora da bude jedna od strateških grana privrede zato što je važna i za demografiju. Rekli su moji kolege i prethodnici. Direktno je vezana za demografiju. Ljudi koji ne mogu da na svojim u svojim selima i mestima gde žive da ostvare normalne prihode i da žive od poljoprivrede. Pa naravno da će da idu da voze kamione u Nemačku.

00:56:01 - Miroslav Aleksić: Naravno da će da ode da mota kablove negde. Prazni se Srbija zato. Preko milion ljudi danas živi i radi u poljoprivrednoj proizvodnji u Srbiji. Ne postoji veći poslodavac u Srbiji od poljoprivrednih gazdinstava. Nijedna fabrika.

00:56:20 - Miroslav Aleksić: Najveća fabrika je poljoprivredna proizvodnja u Srbiji. Najviše ljudi tu rade. Pa ko treba da dobije najveće podrške, najveću podršku iz budžeta? Pa poljoprivreda. Zato što imamo strahovite potencijale koje ne koristimo.

00:56:33 - Miroslav Aleksić: I svake godine samo konstatujemo problemi suša, problemi suša. Mali se gase. Oni veliki koji rade neke druge biznise polako preuzimaju to što su manji radili. To se pre svega dešava u Vojvodini i-i-i kod, u ratarskoj proizvodnji, a Boga mi i u svim drugim. Sad je na red dolazi polako i voćarstvo.

00:56:53 - Miroslav Aleksić: I voćarstvo dolazi na red. I nastavite li ovako za par godina možemo da se pozdravimo sa poljoprivredom, al' se nadam da će shvatiti poljoprivrednici i seljaci kojima niko ne može da zabrani da rade svoj posao. Oni su najslobodniji u ovoj državi. Da shvate da moraju da biraju one koji su spremni da ulože u poljoprivredu i koji znaju šta znači poljoprivreda i za državu Srbiju i za srpsko selo i za same naše poljoprivrednike. Jer ovakva priča mi na odboru možemo da pričamo svaki put da sažaljevamo jedni druge, konstatujemo stanje iz godine u godinu ista stvar.

00:57:32 - Miroslav Aleksić: Para nema, investicija nema. Bez jakih i snažnih investicija u poljoprivredu i sisteme za navodnjavanje i ozbiljne podsticaje i fondove za ublažavanje posledica od ovakvih situacija nema predvidivosti, nema perspektive i nema budućnosti za srpskog seljaka. Iako imamo sve ono što nam je Bog dao, ali nažalost mi to ne koristimo. Prema tome, ja podržavam svaku meru. Svaki predlog je vezano za ove kredite da se pomogne ljudima šta god hoće, šta god njima je potrebno, ali ljudi moramo da tražimo da imamo strategiju poljoprivrede, da vidimo šta mi radimo u narednih pet godina iz oblasti agrara, pa da onda podvučemo crtu za pet godina i vidimo gde smo i šta smo. Hvala

00:58:21 - Marijan Rističević: Jovanović Dragan replika Ajde.

00:58:28 - Dragan Jovanović: Hvala. Zahvaljujem. Eh, samo kratko. Ovo što je kolega Aleksić govorio i kada kaže eh, šta treba država da uradi i kada govorimo o sredstvima, možemo se mi složiti ili ne složiti, ali i zbog javnosti i zbog svih drugih koji će pratiti ovo treba reći samo tri rečenice koje su veoma važne. Dve hiljade i dvanaeste smo imali ulaganje od nekih dvesta pedeset miliona evra.

00:58:53 - Dragan Jovanović: Sada je to prešlo preko milijardu. Ono što se slažemo da se efekat kod nas koji živimo na selu od toga ne vidi. E sad, da li je kriva država ili je krivo resorno ministarstvo, ali neko je kriv, ali trebamo to jasno da kažemo u raspodeli tih sredstava. Zašto ta sredstva ne dolaze kod nas koji smo primarno na selu i bavimo se proizvodnjom? To je prva stvar.

00:59:16 - Dragan Jovanović: Druga stvar, u prošlosti, dve hiljade šesnaeste godine sam bio u radnoj grupi. Eh, mi smo napravili jedan značajan iskorak država, i tada je to inicirao tadašnji predsednik Vlade, gospodin Vučić, sada predsednik države, gde smo dobili pet okrug u Srbiji sa zubencijama od, eh, to su Šumadijski, Koubarski, Moravički, Zlatiborski i-i-i sad sam zabravio koje je pet- Tako je, Raški, gde smo dobili sedamdeset posto subvencije za policu osiguranja i tada sam smatrao, bio sam, kažem u toj radnoj grupi, ogromnim iskorakom da se na takav način ljudima pomogne. I sa druge strane, treba napomenuti kada kažemo šta smo to uradili u prošlosti. Uradili smo jedan veliki korak gde je značajan deo radarskih sistema, kao što je na primer Bukulja kod nas, koja pokriva nekih Boga mi šesnaest opština, sto gradova u centralnoj Srbiji, već skoro stopostotno digitalizovana. Ali ekstremne promene klime su dovele do toga da mi danas imamo, na žalost, situaciju i da to što smo uradili nije dovoljno i moramo ići dalje.

01:00:26 - Dragan Jovanović: I zbog toga ja jasno i glasno kažem ljudi koji ste sada eh, imenovana, postavljena kako god hoćete lica u Ministarstvu poljoprivrede pošto ovde nema trenutno ministra na ovoj sednici, morate se hitno uzeti u pamet kako bismo mi rekli i pronaći način kako da se ljudima pomogne. Ovo što smo 'nači već govorili da se ne ponavljamo, ali sam prosto osećao dužnost da ovo kažem jer smo odnapravili određene korake koji su dobri, ali je potrebno da se sad taj veliki kolač koji se deli iz republičkog budžeta prosto podeli na takav način da on može da dođe do krajnjeg korisnika. To je ključna stvar. Eto, toliko

01:01:12 - Marijan Rističević: Zahvaljujem... Milojičić Radoslav, izvolite.

01:01:18 - Radoslav Milojičić: Hvala. Neće niko da brani seljaku da se bavi poljoprivredom, niti je to nekad neko planirao da radi, niti je neko nekad mogao to da radi. Mi moramo pre svega da budemo svesni da smo mi ovde jedna od tri grane vlasti, da nismo izvršna vlast. Izvršna vlast je Vlada, da smo mi ovde da damo predloge, da razgovaramo, ali da razgovaramo na realnim osnovama, kao što je realna osnova da ja nisam ovde došao iz vračarskog kafića, nego sam jutros u pola sedam bio u njivi sa ženama. Evo, može da se vidi to i po mojim, i po mojim rukama.

01:01:52 - Radoslav Milojičić: I drago mi je da ovde većina ljudi, eh, takođe se bavi poljoprivredom, ali je takođe realno da je budžet za poljoprivredu bio trideset milijardi u vreme onih koji su sada kritikovali da ništa ne valja, a da je sada budžet sto trideset milijardi, da je budžet bio sed-- da je budžet danas sedam i po posto ukupnog budžeta, budžet za poljoprivredu, a da je nekad bio dva, dva i po posto, da su subvencije nekada bile dvanaest hiljada dinara, da su sada četrdeset hiljada dinara, kao što je činjenica da u poljoprivredi nikada nije bilo lako da se sedi na traktoru, da se vozi, da se ore, da se seje, da se žanje, da se reže voće, sada na četrdeset stepeni, kao što sam ja to radio sa, sa ljudima poslednjih petnaestak dana, ili još gore da se reže zimsko rezanje kada je temperatura minus petnaest, minus deset i tako dalje, po snegu, blatu, kiši. Tako da treba da budemo, treba da budemo realni. Oni koji kažu da su se desili mraz i grad i da je država iznenađena, pa svaka država je iznenađena jer ne znate kada će se desiti grad i kada će se desiti mraz. Naravno da su sve lokalne samouprave koristile protivgradne rakete. Ako neka lokalna samouprava to nije radila, ja vas molim da dostavite dopis predsedniku Odbora, a mi ćemo onda preko Ministarstva i drugih organa da vidimo da li postoji ta lokalna samouprava koja nije koristila protivgradnonosne rakete da zaštiti, eh, eh, svoja polja, eh, bez obzira da li su oni sa voćarskim, eh, u voćarstvu ili bilo čime, čime drugom.

01:03:28 - Radoslav Milojičić: Ono što treba da se ovde govori jesu ove četiri mere koje je gospodin Jakovljić predložio. Ja mislim da je jedna od tih mera, to je, mislim, četvrta, skladištenje. Nije moguće da se iz raznoraznih stvari desi. Prvo, ko će upravljati tim skladištima? Kako će upravljati?

01:03:44 - Radoslav Milojičić: Čije će to biti vlasništvo? Da li ćete sada vi da stavite vašu robu, a ja moju neću? I ko će meni da kaže da ja ne mogu da stavim, a vi možete? Uzeo sam nas dvojicu kao primer. I-i ko će to kontrolisati?

01:03:56 - Radoslav Milojičić: Mislim da to nije realno i to nije izvodljivo i da treba da razgovaramo ovde o stvarima koje su realne, jer većina nas ovde živi od poljoprivrede. Mi imamo veliki broj poljoprivrednih gazdinstava, ali imamo i ljude koji nisu registrovali svoja poljoprivredna gazdinstava i bave se poljoprivredom. Ono što bih ja predložio, a to možemo u razgovoru sa Ministarstvom, mislim da je najvažnija stvar IPARD sa kojim smo mi, a-a-zaostatku, čujem da će od septembra krenuti, pre svega za podizanje novih zasada. Mehanizacija je sada završena, jer mislim da kroz IPARD može da se predupredi i navodnjavanje, da kroz IPARD može da se predupredi i zaštita od mraza, pogotovo kada govorimo o voćarstvu, jer je mnogo skuplji voćarski proizvod, bez obzira koje vrste, nego žito i kukuruz i mislim da treba da odemo i korak dalje, da vidimo da ukrupnjavamo poljoprivredne posede i da navodnjavamo i žito i kukuruz, jer je poznato da pet puta više... Mi smo sada u Šumadiji imali oko sedam tona, Željko ispravi me ako grešiš, izvinjavam se što smo na, na ti, mi smo prijatelji dugi niz godina, pa ako grešim sedam tona je bilo žita po hektaru, kukuruza daj Bože da bude dve ili tri tone zbog ove suše, pet puta bi bilo više da je bilo navodnjavanja, tako da treba da idemo u tom pravcu i da razgovaramo o-o tim stvarima.

01:05:27 - Radoslav Milojičić: Ono što mislim da treba da razgovaramo takođe, to je da subvencije za poljoprivredu za centralnu Srbiju, ne zato što ja dolazim iz centralne Srbije, moraju da budu veće. Ako su subvencije šezdeset posto za one koji imaju ispod trideset godina, za centralnu Srbiju moraju da budu sedamdeset ili čak osamdeset. Zašto? Pa zato što svaki dan slušam na radiju, i svaka čast na tome, da Beograd poziva svoje poljoprivrednike da koriste subvencije, da Vojvodina poziva svoje poljoprivrednike da koriste subvencije, a isti ti poljoprivrednici koriste i državne subvencije. A mi iz centralne Srbije smo naslonjeni samo na Ministarstvo i oni imaju, kako se to prosto kaže kod mene u selu, eh, dve sise, a mi imamo samo jednu.

01:06:11 - Radoslav Milojičić: Tako da mislim da o tim stvarima treba razgovarati sa, sa ljudima koji su nadležni u Ministarstvu. I ono što bih ja izdvojio ovde kao, kao pojedinac i kao narodni poslanik, što je rekao Ponošev jurišnik, koji svaki put kad ovde izlupeta niz gluposti pobegne napolje, nikada ne ostane na Odboru, dođe, kaže šta ima da bi zasenio medije ili ne znam ni ja koga i ode. Čovek koji se nikada nije bavio poljoprivredom, koji ne zna da razlikuje motiku od traktora, zna da lupa ovde gluposti i pobegne. I ja poštujem one iz opozicije koji su kritikovali, nemam ništa protiv toga i ostanu ovde i razgovaraju sa nama. Mislim da je to fer odnos.

01:06:50 - Radoslav Milojičić: Čovek koji je rekao da podržava neki sastanak koji je bio, prete blokadama, hoće pare od Ministarstva, ali unapred kažu da neće da pregovaraju sa Ministarstvom dok se ne ispune blokadarski zahtevi. E, ja takvima ne bih dao dinar, makar se prevrnuli naopačke, jer mi smo ovde da razgovaramo. Ovo nije naša država koji smo na vlasti, nije ni onih koji su opozicija. Ovo je država svih nas.I treba da razgovaramo ovde u interesu poljoprivrede i mislim da to zanima i sve moje seljake i moje ljude kod kojih ću otići kad završim ovo, ahm, ahm, koji mi rade u voćnjaku danas, s kojima sam ja jutros radio i sve one ljude koji se bave poljoprivredom. To da mi držimo lepe govore i tako dalje, i tako dalje to možemo da držimo u skupštini u plenumu, a da mi ovde treba da razgovaramo kon-kre-tno šta možemo, kako možemo, mi možemo da usvojimo neke zakone o-predloge.

01:07:43 - Radoslav Milojičić: To je predsednik Odbora. Mi ćemo, naravno, iz vladajuće većine da pomažemo ministarstvu i državnoj politici, ali mislim da je Ministarstvo adresa koje treba da da konkretne znake da li nešto može, da li ne može, da li za to ima novca, da li nema, da li idemo u dobrom pravcu ili ne idemo u dobrom pravcu. Od mene toliko. Mislim da treba da se baziramo na, na IPARD pre svega, jer tu leži ogroman, ogroman novac.

01:08:13 - Radoslav Milojičić: Mislim da smo od 288 miliona potrošili sto

01:08:14 - Radoslav Milojičić: I da mi treba da ulažemo u razvoj.

01:08:17 - Marijan Rističević: Na kraju. Zahvaljujem. Matić Veroljub, izvolite.

01:08:30 - Veroljub Matić: Zahvaljujem.

01:08:38 - Veroljub Matić: Ja imam utisak iz drugog dela ovih diskusija i rasprava da je ovo država kriva za sve. I za setvu, i za nepogode, i za ubiranje plodova i tako dalje. Moramo to malo da razdvojimo. Naravno da je država bitna u celoj priči, ali svi moramo da delimo trenutak i tako dalje. Mi imamo ovu godinu, nismo je dugo imali na ovaj način, il ja, ja se baš ne sećam ovakve godine, iako sam dete sa sela, odrastao na selu.

01:09:16 - Veroljub Matić: Znam šta je poljoprivreda, rasao u tim suvim uslovima, ahm, koje poljoprivreda nameće. Mi smo ove godine imali kumulativno. Znači, imali smo mraz, imali smo ekstremni mraz, ekstremnu sušu i to je objektivno napravilo veliki problem poljoprivrednim proizvođačima.

01:09:47 - Veroljub Matić: Recimo i grad možda nije bilo na celoj, celoj teritoriji, ali tamo gdje je bilo grada onda, onda je to nula od prihoda s te strane. I naravno da država treba da priskoči u pomoć. Naravno, ali u merama i granicama mogućnosti. To mora shvatiti i jedna i druga strana. Ja jesam spomenuo, to ću reci na kraju.

01:10:10 - Veroljub Matić: Na kraju, to su prirodni uslovi ili prirodne nepogode. Nije sad država naručila mraz, nije naručila poplave, nije naručila sušu. A ono što niko ovde nije, nije pomenuo, mislim da nemamo navike uopšte da koristimo osiguranje u poljoprivredi. Mislim da je to nešto što moramo da koristimo, pogotovo ovi ozbiljni proizvođači koji imaju ogromne površine ovaj u, pod, pod ovaj otvorenim nebom. No, to je, znači imali su dupli ili trodupli udar na poljoprivredu i moramo, moramo pomoći nama, ja sam jedan od onih kojih je od predsednika Odbora tražio da se zakaže Odbor na temu problema u poljoprivredi, ali prvenstveno u voćarstvu, jer ova godina je najviše udarila na voćarstvo.

01:11:10 - Veroljub Matić: Imamo mi problema i u ratarstvu, ali recimo nama kukuruz je ovaj u, u na udaru i mislim da ova kiša koja je pala ili koja će pasti na sedamdeset posto površina neće, neće pomoći kukuruzu ovaj, ali, ali bar u poljoprivredu smo imali da, da ovaj određeni deo žitarica imamo dobar, dobar prihod. Zato mislim da je voćarstvo praktično postaje neka pored stočarstva glavna grana u poljoprivredi i moramo oko nje se ovaj da tako kažem pažljivije odnositi. Mislim da u svim dosadašnjim raspodelom sredstava subvencijama i tako dalje nekako to voćarstvo nam je svima ostalo malo, malo po strani. Mislim da treba više da obratimo pažnje u smislu te pravične raspodele, ako je to moguće pravično nešto raspodeliti. Imamo nešto što, što nam se pojavilo u zadnjih petnaestak dvadeset godina.

01:12:11 - Veroljub Matić: Mi voćarstvo imamo sve više razvijeno pored tradicionalnih voćarskih krajeva. Imamo ga u Vojvodini, imamo ga u Mač, imamo ga u Stigu. Tradicionalne ratarske površine postaju dobrim delom i voćarske. Da li je to dobro ili nije dobro, to je sad ovaj za analizu, za stručna lica. Mi imamo ovde bilo predloga i jednih i drugih, ali to treba podeliti na čini mi se na dva dela, ovo strateško ono što se predlaže i trenutno.

01:12:48 - Veroljub Matić: Mi trenutno imamo problem prvenstveno u voćarstvu. Mislim da je ono najoštećenije ovaj, a strateško je ono generalno sagledati sve i u sledeće godine ulaziti sa tim strateškim opredeljenjem i biti spreman da sačekamo eventualno ovakve godine koje nam idu, a mi više ovu prirodu ne možemo ni kontrolisati, ni predvideti. Čini mi se da je to vrlo teško uraditi. Ono što, ahm, mi smeta delom ovde, ovaj Kena je govorio o tom delu i mislim da je u pravu. Ahm.Prvi put uvlačimo politike u nešto što, što nam je život.

01:13:30 - Veroljub Matić: Mi smo sastali se ovdje da vidimo kako da pomognemo našim proizvođačima. I previše nekih uslovljavanja. Mislim šta znači uslovljavanje, šta znači usloviti. Mi ćemo znati ako ovo ne bude, mi ćemo onda da izađemo da, da blokiramo, blokiramo. Hoćemo s time pomoći, sem što ćemo moći, ne možemo pomoći.

01:13:54 - Veroljub Matić: Posjetite samo svoje, svoje domaćinstvo. Ja mislim od pet domaćinstava da dvoje vam stanu pred i ne daj Bože da uđete u vašu kuću i tako dalje, a vi ste glavni donosite prihod i tako dalje i tako redom. Naravno, mislim da to onda nije iskreno. Koristi se trenutak za politiku. Nije ovo trenutak za politiku.

01:14:20 - Veroljub Matić: Ovo je trenutak da pomognemo našim ljudima i našoj poljoprivredi. Naravno, ono što je moguće, mislim da treba i na kraju ću reći šta mislim da je možda, možda dobro rešenje. Ovde se neka dva stava iskristalisala za ovo trenutno, da, da prevaziđemo ovo stanje. Jedan je kratkoročni, drugi je dugoročni. Oko, opomenuo se fond.

01:14:49 - Veroljub Matić: Možemo ga zvati kako god hoćete. Nek je to nekin, neka kesa tamo samo mogućnost da intervenišemo kad treba. I ja mislim da je naš predsjednik odbora to svojevremeno predlagao. Ne sećam se da li zvanično nezvanično u razgovorima da, da se formira fond koji će, fond u poljoprivredi koji će pomoći u tim nepredvidivim situacijama da se može poljoprivredi u eh, mislim da nije govorio za ovo čaršafovao, već ove generalno i mislim da to, da to treba generalno i prihvatiti kao stratešku mjeru, a-a trenutna mera ono što mislim da bi mogli pomoći i to se slaže sa, sa ovim početnim, početnim ovim raspravama koje su bile od Jakovljevića, od Dragana i ovaj mislim da je odlaganje kredita. Mi smo imali ili moratorijum i tako dalje.

01:15:50 - Veroljub Matić: Mi smo to imali u dva slučaja, ako se sjećam kad su bile poplave i za kovid. Mi već imamo iskustva u tom delu. To nije prvi put i generalno na nivou države smo to uradili. Ako, ako je to moguće, a mislim drugačije kad država pregovara sa, sa bankama drugačije kad se pojedinačno pregovara ili određena udruženja i tako dalje. Drugačije i mislim da što se tiče eh, eh voćara, proizvođača, hladnjačara, ljudi hladnjačari čini mi se da su, da su u najvećem problemu.

01:16:28 - Veroljub Matić: Oni su uglavnom pod kreditima i tako dalje. Oni ove godine nemaju šta da otkupe. Ne postoji otkup, ako nema otkupa, on ne može da radi, ne može da zaradi. I predlažem da ovaj, ovaj moratorijum na kredite da je to godinu dana, dve godine i ne znam eventualno pomoći isplate tih poljoprivrednih proizvoda koji su otkupljena a nisu plaćeni. Da vidimo kako to da radimo i ono malo što je otkupljeno nije plaćeno.

01:16:55 - Veroljub Matić: Ili ako ima nekih zaostataka i mislim da je to neko realno rešenje koje možemo da ponudimo, ne možemo pričati ovde bajke. Evo ja kao vijećnik pričam hajde ak se pomogne jedan deo shvatit će to ljudi, shvatit će taj dobar deo ljudi. To je neki neki moj konačan konačan predlog da ako možemo to predložimo ministarstvu, da Ministarstvo to ozbiljno, a vidi i da nađe ono konkretno rešenje kako možemo pomoći. Naravno da i mi kao odbor tu je i predsjednik koji je jako, jako upoznat sa svim delima poljoprivrede u ovoj Srbiji, ako možemo da pomognemo, mislim da smo spremni i da je to jedno od mogućih rešenja, realno moguće. Možemo pričati bilo koje priče, ali da vidimo ono što je realno i moguće.

01:17:46 - Veroljub Matić: Mislim da je ovo realno i moguće. Zahvaljujem.

01:17:56 - Marijan Rističević: (zvuk mikrofona) Zahvaljujem se. Bulatović Dejan.

01:18:04 - Dejan Bulatović: Dobar dan. Najpre pozdravljam predsjednika našeg odbora, onda i sve članice i članove ovog odbora. Znate šta politički je najlaže, najlaže polemisati kada su ovakve stvari u pitanju. Ja mogu ovako politički da odgovorim i prosto sam i prinuđen da to uradim. Da vam kažem nešto kada kažete koliko bi mogla država da uloži, koliko bi koliko je moglo otići u poljoprivredu?

01:18:27 - Dejan Bulatović: Okej, a šta mislite koliko bi država mogla da uloži od ovih osam meseci što ste blokirali Srbiju? To što ste radili na blokada? Koliko je Srbija izgubila za tih osam meseci? I šta mislite da to što je izgubila? Da je to uložila upravo u poljoprivredu?

01:18:47 - Dejan Bulatović: Hoćete politički? Hoćete da vam kažem šta ste dalje radili? Hoćete da vam kažem kad ste pravili one proteste poljoprivrednika, da li znate i jednog koji je kupio sam tra-traktor, one ogromne traktore John Deere i onda svega? Hoćete da kažete to ste sami radili, da vam to država nije omogućila. Hoćete da pričamo o tome koliko je voćnjaka upravo pod, pod, pod protivgradnom zaštitom, mrežama, onim navodnjavanjem?

01:19:13 - Dejan Bulatović: Da li mislite da, da li mislite da je toga malo na prste nabrojati? Jer da vam kažem nije tačno. Mnoga poljoprivredna gazdinstva u Srbiji su itekako dobili od države podsticaje ako su to radili na vreme, ako su to radili na način kako to propisuje zakon o tim samim eh.Subvencijama i tu nema, tu nema nekih problema. Ne pričamo o odvajanima države. Mi se približavamo i to jeste cilj da deset, deset procenta BDP-a se ulaže u poljoprivredu.

01:19:42 - Dejan Bulatović: I nemojte, nemojte političke floskule jer daleko više imamo argumenata na toj strani. U ovom Odboru pričamo otvoreno, a vezano za poljoprivredu. S-s-to vam je isto kao kad kažete zamislite u Ribnikaru se desila ona tragedija, pa onda u Mladenovcu. I onda vi izađete i kažete: "Ne, ne, ovde nema nikakve politike. Mi ovde šetamo.

01:20:03 - Dejan Bulatović: Kakva politika? Ni slučajno politika? Mi smo Srbija protiv nasilja." A onda dođu izbori i onda vi napravite listu koja se zove Srbija protiv nasilja. Nemojte to da radite i to sad radite u poljoprivredi.

01:20:16 - Dejan Bulatović: To nije pošteno, to nije korektno. I onda isto imate isto ovo sa, u Novom Sadu što, što, što, što se desilo. I onda kažete krivi su ko? Ko je kriv? Kažite nam samo ko je kriv?

01:20:29 - Dejan Bulatović: Kome su to ruke krvave? Kažite, to je ovde i u ovom Odboru, pošto ste sve ispolitizovali, pa recite i u ovom Odboru. Da li su i meni i nama svima, jesu ruke krvave? Jesmo mi ovde u Odboru krivi zato što je promena klime, zato što nema kiše? Zato što je bio mraz?

01:20:45 - Dejan Bulatović: Zato što... Čekajte ljudi, zaustavite se bre! Stanite više. Ima li kraja? Ima li kraja licemjerju, dvoličnosti?

01:20:53 - Dejan Bulatović: Ima li kraja napadu na državi, a bez presedana to radite i bez argumenata, mnogo često. Da je sjajna situacija? Nije, naravno da nije. A da l' je, da l' je sjajno u Francuskoj, Holandiji, Nemačkoj? Mislite da je sjajno?

01:21:08 - Dejan Bulatović: Pa nije, nije. Ali naravno da treba da, da zajedno sa Ministarstvom, da Ministarstvo sedne sa svojim ekspertima, svojim savetnicima, državnim sekretarima, ministrom. Naravno da se mora tražiti rešenje i tu nema ništa sporno. Ali nemojte, nemojte da politizujete. I opet vam ponavljam, daleko više imamo argumenata na ovoj strani, nego, nego ovo što vi radite.

01:21:36 - Dejan Bulatović: Evo, samo počnite. Dajte mi samo odgovor koliko bi poljoprivredi lakše bilo da niste pokušali u ovih osam meseci da Srbiju uništite, potpuno uništite ekonomski? Mi ćemo morati sad da obnavljamo univerzitete jer su tamo napravili svinjce od onih amfiteatara. Napravili su haos. Možda bi baš te pare, opet ponavljam i to je drugi, drugi deo.

01:21:59 - Dejan Bulatović: Umesto da ulažemo sad u to, bespotrebno, te pare mogle možda to baš u poljoprivredu. I ko će da snosi odgovornost? Ko je odgovoran za to? Koliko voćaka bi moglo da se navodnjava tim istim parama? Koliko bi se moglo pomoći u ratarstvu?

01:22:16 - Dejan Bulatović: Koliko bi, koliko bi toga moglo da se uradi za stočarstvo? Koliko? E, to su, to su, to su sada, neko bi rekao Pandorine kutije, ali one su otvorene odavno. Svi zli, zli duh su izišli. Nema nijednog zlog duha da je više u kutiji.

01:22:33 - Dejan Bulatović: Sve je napolju. Sve je nekako, aa, pušteno na ulice. Nemojte samo da nam pričate o protestima kako ste vi hteli, pa sad nećete, pa sad ćete ovako, pa sad ćete onako. Znate kako, to, to ostavite za nekog drugog. To nemojte nama ovde pričati.

01:22:53 - Dejan Bulatović: Što se tiče ljudi koji se bave poljoprivredom, ako oni misle da nešto nije u redu, znate, to je kao ona priča o Isusu Hristu kada je, kada su hteli da kamenjuju Mariju Magdalenu, a onda je on stao dole i ispisao na pesku sve njihove grehe i rekao ko nema grijeha, neka baci taj kamen. E, tako i ti poljoprivrednici. Ako misle da država im ništa nije pomogla, ako misle da država baš u ničemu nije učestvovala, e, onda vi bacite taj kamen na državu. Prema tome, nije dobra situacija. Apsolutno saglasan.

01:23:29 - Dejan Bulatović: Ovde treba o tome da pričamo, o tome da, na tome da radimo. Najlakše je naći problem, identifikovati problem i onda kažu: "Znate, to bi trebalo ovako." A izvinite jeste vi bivša vlast? Samo mi to recite. Este vi bivša vlast ili ste vi pali s Marsa?

01:23:46 - Dejan Bulatović: Pa ste vi sad ovde pali s Marsa, pa vi onda kažete evo, mi bi to ovako, a imali ste prilika. Ne, to je puj pike, ne važi. Šta ima sad veze? Svet je nastao 2012. godine i poljoprivreda.

01:23:59 - Dejan Bulatović: Nije poljoprivreda bila ni u 2001, drugoj, treće, petoj, desetoj, dvanaestoj godini. Ne! Poljoprivreda, vi nama objašnjavate, nastala je 2012. godine. O čemu pričate ljudi?

01:24:11 - Dejan Bulatović: O čemu govorite? Kažite mi šta je Dušan Petrović, Dušan Silni u poljoprivredi Šapca uradio za poljoprivredu? O čemu pričate ljudi? O čemu vi govorite? I vi sad želite da mi ćutimo i da vas se plašimo?

01:24:26 - Dejan Bulatović: Jer vi ste babaroge, znate. Mi sad treba da kamolo, joj, sad će mi nalepiti njemu su krvave ruke. Ma bre, ne plaši vas se niko i reći ću vam uvek u lice ono što imam i nemojte to da radite na odborima. Nemojte to da radite ovde. Imate, imate, imate skupštinsku salu, imate plenum.

01:24:45 - Dejan Bulatović: To radite tamo, to radite na blokadama. Ja vam želim uspeha na tim blokadama i ono što, što mi je najvažnije i što, što podržavam jeste da otvarate tamo kontejnere na svakoj blokadi i tražite Mariniku Tepić u tim kontejnerima i to je u redu. Tu vas podržavam. Možda ćete i naći Mariniku Tepić jer evo svi je traže, pa ne mogu da je nađu. Eto, toliko.

01:25:09 - Dejan Bulatović: Ako hoćete o politici uvek, al' ajde da se zadržimo baš ovde o poljoprivredi. Hvala.

01:25:15 - Marijan Rističević: Zahvaljujem. Idemo. Vi ste hteli dva minuta.

01:25:21 - Milovan Jakovljević: Da, da. Da uključite. Pa da pojasnim malo oko ovih javnih skladišta, pošto nisam baš sve podatke izneo transparentno. Kada je u pitanju konkretno proizvodnja malina. Ehm...Da od sedamdeset, osamdeset hiljada tona mi smo došli do proizvodnje od dvadeset do dvadeset pet hiljada tona, koliko će biti u ovoj godini.

01:25:51 - Milovan Jakovljević: Sa devetnaest hiljada hektara spali smo na osam hiljada hektara, a rashladnih kapaciteti u Srbiji postoje i u međuvremenu su se novi izgradili, tako da se procjenjuje da negdje oko sto četrdeset hiljada tona su kapacit, rashladnih kapaciteti u vlasništvu privatnih firmi, banaka, fizičkih lica, poljoprivrednih gazdinstava i tome slično. Kada sve to imamo u vidu, želim da pojasnim gospodinu Vujovičiću, kako sam to mislio i razmišljao, i to bi se sve uredilo jednim kvalitetnim pravilnikom. Taj pravilnik bi definisao potrebe ljudi. Preliminarno bi se znalo koliko ljudi žele da skladište, da li su to samo voćari, proizvođači malina, višanja, borovnica, jagoda i tako dalje ili su delom mešoviti sa nekim vrstama kulturama povrtarske proizvodnje, tako da bi se hipotetički na primjer znalo da deset ili dvadeset hiljada tona su potencijali koji bi ljudi skladištili i onda bi država raspisala upravo za taj potencijal javni poziv i svi zainteresovani vlasnici raslnih kapaciteta da bi se javili državi. Država bi po jasnim pravilima imenovala upravu svega toga, ne bi bilo nepoznanica.

01:27:10 - Milovan Jakovljević: To je vrlo jednostavno. A onda kao nadogradnju svega toga bi mogli da napravimo i te logističke centre gde bi tri četiri javna skladišta se udružila i onda bi kupac znao za maline dolazi u Ivanjicu, za borovnice ili za kajsije dolazi u Topolu i tako dalje. Rejonizacija je još jedna od tema, ali da ne širimo to i na kraju da vam samo kažem apsolutno sam saglasan sa ogromnom negativnom pričom o beogradizaciji Beograđanima mojim prijateljima, mojim sunarodnicima koji su došli, recimo, iz Ivanjice da žive u Ivanjic, u Beograd. Njima koj-kojima je skupa malina šesto dinara ili trešnja hiljadu dinara, krompir pedeset dinara, mleko sto dinara, ja ih pozivam da se vrate na dedina imanja, da okrče zarasle livade i njive i da proizvode na ekološki način zdravu hranu koja nije toliko skupa kad se obrađuje motikom znate. A nije u redu da izdaju stanove po hiljadu, hiljadu i po evra tu na Novom Beogradu i da nam pričaju kako je skupa poljoprivredna proizvodnja i kako je nešto skupo toliko.

01:28:25 - Milovan Jakovljević: Hvala.

01:28:29 - Marijan Rističević: Zahvaljujem. Evo ovako. U vezi sa tim skladištenjem. To ćemo iz ovog vašeg predloga izbaciti, a mi ćemo ostaviti informaciju da ostajemo pri ranijem zaključku odbora, jer mi je pomalo glupo da istu stvar usvajamo dva puta. Znači taj predlog zaključka u vezi sa skladištenjem smo mi već jednom usvojili.

01:28:50 - Marijan Rističević: Dakle, i to sadržajnije nego što je ovde slučaj. Znači da se dogovorimo oko toga.

01:28:57 - Milovan Jakovljević: U redu.

01:28:57 - Marijan Rističević: Da se dogovorimo oko toga, a vi iz ministarstva želite li nešto? Hajde, da čujemo i vas. Evo više nema prijavljenih sem mene posle vas.

01:29:07 - Željko Radošević: Zahvaljujem.

01:29:09 - Marijan Rističević: Samo sačekajte da ja vidim.

01:29:14 - Marijan Rističević: Ima li još neko?

01:29:18 - Željko Radošević: Mi ćemo da sačekamo.

01:29:22 - Željko Radošević: Ima prednost.

01:29:23 - Marijan Rističević: Ko se javio? Samo da vidim. Ja sam dao, kome sam ja dao reč,  vama jel? Ajd' vas izbacujem. Jovanović Dragan?

01:29:36 - Marijan Rističević: Izvolite.

01:29:38 - Slobodan Obradović: ( nedostaje početni deo izlaganja)

01:31:46 - Slobodan Obradović: Do osamdeset tona kad smo smatrali da su prinosi lošiji, mi smo u ovom momentu spali, kao što je gospodin Jakovljević rekao, na proizvodnju od dvadeset pet do mogućih nekih trideset hiljada tona, koje će možda završiti sa jesenjom berbom i sa novim, eh, eh, eh, tim berbom koja sleduje u toku jeseni. Znači, po meni ovi podaci su baš dramatični i dovode u problem i proizvođače i, i ovaj, i prerađivače. Naime, ova malinu je osim kasnijih mrazeva pogodila što kaže rana suša koja je već tokom juna meseca krenula i dočeka, malinjaci su dočekali ovakve klimatske promene krajnje nespremni. Podatak da se verovatno svega od postojećih zasada deset do petnaest posto maline se navodnjava. U na nivou statističke greške su malinjaci koji imaju zasenu ili protivgradnu mrežu, što znači da smo mi ove klimatske promene i ovu situaciju dočekali onako baš nespremni, a moglo je se ovo desiti i pre, moglo je kasnije, ali bilo kad da je se desilo, mislim da ovo treba da nam bude kao velika opomena, da moramo u to ulagati pre svega kroz, kroz mere subvencije koje, koje treba Ministarstvo da propiše i da budu dostupne poljoprivrednim proizvođačima.

01:33:37 - Slobodan Obradović: Ne mogu reći, bilo je subvencija, značajnih subvencija u prethodnom periodu, ali mislim da su one možda iskorištene i za neke stvari koje možda nisu ovoliko bile potrebne što se tiče borbe sa klimatskim promenama. To su pre svega skupa mehanizacija, traktori koji znače pomažu, ali direktno ne, ne mogu da doprinesu borbi sa temperaturama, sa ovolikim jakim suncem i-i-i ovolikom malom količinom, količinom padavina koje su se desile u prethodnom periodu. Takođe, eh, sadni materijal što se tiče maline je u dosta lošem stanju. N-ne pratimo svetske trendove što se tiče obnavljanja s-sasada sa sadnim materijalom koji je eh, u boljoj i zdravstvenoj ispravnosti i u boljem sortimentu kome bi trebali da se posvetimo i da na taj deo neke naredne godine dočekamo i ukoliko je moguće da popravimo situaciju. Posledice klimatske promene neće biti samo za ovu godinu, one će se odnositi i na narednu godinu.

01:34:58 - Slobodan Obradović: Znači, eh, slabo odrasli lektorasti oni će doprineti sigurno ogromne posledice će biti ovaj, iduće godine, ali da, da pokušamo da što je do nas i do ministarstva da uradimo, da nekim merama kojima možemo da malo popravimo situaciju. Naravno, ne možemo je popraviti idealno i daće Bog da nema ne bude svaka godina ovakva, ali daj da se spremamo i da nekim merama i planovima eh, utičemo na to da nas s što manje iznenade ovakve, ovakve drastične klimatske promene. Pored problema proizvođača koji će vrlo teško preživeti ovu sezonu sa ovako malim prinosima, sa malo profitabilnošću na malim prinosima, idu veliki troškovi berbe. Sve to jedno drugo povlači i vodi u neku, eh da kažem lošu, lošu situaciju gde će oni vrlo teško obnoviti zasade i-i spremno dočekati narednu sezonu, a i pitanje i onih zasadi koji će nekako preživeti, eh, šta ih čeka iduće godine. Znači ovaj, eh, ako su oni ove godine trpeli posledice i ako se nekako izborili da te letorasti donesu rod neke iduće godine bez nekih hitnih mera, teško je i iduću godinu može očekivati da bude još drastičnije, ali da bude ovakva.

01:36:32 - Slobodan Obradović: Ali moramo na nekim merama raditi kako bi tu situaciju popravili. S druge strane, ja sam prerađivač, a i situacija u, kod prerađivača je takođe teška, pre svega financijska situacija. Ako bi ne bi preterao ako bi rekao da osamdeset posto prerađivača ima velike financijske probleme, a te financijski problemi se ogledaju od bankrota firme do neplaćanja poljoprivrednim proizvođačima za preuzetu robu. Tako da u prethodne tri godine otprilike po nekim mojim podacima, svaka godina je prerađivački sektor, najviše malinarstva ostajao dužan bankama, proizvođačima po više desetina miliona eura. Znači, stvorilo je se veliko nepoverenje između prerađivača i bankarskog sektora, tako da je i ove godine vrlo, banke su vrlo obazrivo i-i mnogo manje sredstava placirali u ovu oblast zbog tog narušenog poverenja, a pre svega ovaj-Eh, rekao bih na neki način i opravdano jer o-oliki dugovi koji su ostali iza nekih firmi koje su u likvidaciji, koje su u bankrotu, neke koje, koje su nestale prosto sa ovog područja znači da su nanete velike posledice i proizvođačima i bankarskog sektoru i uzajamnoj poverenju banaka i, i hladnjača.

01:38:14 - Slobodan Obradović: Eh, hladnjače, prerađivači, oni su jednostavno imali, prethodni period je bio sa vrlo nestabilnim cenama, od mnogo niskih do mnogo visokih, mnogo, eh, velike razlike u prodajnim cenama n-na ino tržištu i, i ovaj tako da je velikih investicija koje su morali prerađivači da prate kako bi zadovoljili standarde ino kupaca, ino tržišta, sve je to moralo dovesti se na neki visoki nivo. I sad hladnjače dolo-došle su u situaciji da ove godine, gde je rod drastično smanjen, ne samo maline, već i svog ostalog voća, pre svega kajsije. Ja ne znam, ja vr-bavim se otkupom kajsije, ali mislim da je možda i više od devedeset posto kajsije uništeno. Maline je šezdeset posto smanjen rod, višnje isto tako značajno pedeset, šezdeset, šljive smanjen rod od sedamdeset posto, jagode smanjen rod, ali mi smo već proizvodnju jagode i konkurenciju u proizvodnji jagode izgubili, tako da je to na evropskom nivou. Taj posao su preuzeli pre svega Egipat- Koji je već toliko dominantan da je ugušio proizvodnju i u Poljskoj i u cijeloj Europi, tako da su oni dominantni što se tiče proizvodnje, eh, jagode.

01:39:41 - Slobodan Obradović: Sve ove male količine proizvoda dovelo je do već počinju prerađivači da otpuštaju deo radnika jel nemaju šta da rade i vrtimo se u čarobnom krugu, ovaj, da nema posla, nema voća, otpuštanje radnika i sve to jedna nesreća za drugom vodi u-u-u-u-u kompletnu lošiju situaciju. Moram da pom-napomenem i drugu stvar. To je desilo se nas. Mi smo najizloženiji klimatskim promjenama, ali proizvodnja maline u našim konkurentskim zemljama, pre svega u Ukrajini. Ukrajina je ratom zahvaćeno područje, ali oni su u zadnjih pet godina proizvodnju sa deset, petnaest hiljada podigli na šezdeset pet hiljada tona, tako da je i to neka, eh, opasna konkurencija od velike zemlje koja naglo raste sa proizvodnjom malina i koja može sve te u narednom periodu eh, eh uticati na plasman naše maline iz Srbije, što znači da bi mi trebali biti i konkurentniji sa boljim prinosima i manjim troškovima, kako bi prevazišli ovu krizu koja je baš onako drastična.

01:40:58 - Slobodan Obradović: Eh, predložio bih neke mere koje bi bile konkretne za Ministarstvo poljoprivrede, pre svega subvencije. Kad se radi o subvencijama, trebale bi da budu one jasne, na vreme, izvesne i što kaže kratko i jasno. Na početku godine, ako možemo da donesemo neke subvencije, da proizvođači znaju da će te subvencije biti raspisane, da će biti, eh, realizovane, ko realizuje da će biti isplaćene kako bi imali tu izvesnost da subvencije toliko ne kasne. Mogu biti možda i manje, ali da budu izvesne i bez nekih rokova. Recimo, vidim po nekim pozivima sad koji su zadnji bili da je ono trka ko će prvi da preda, a ko će zadnji, ko je prikupio papire, ko nije, ko je prikupio potvrde neke ko nije, tako da bi te neke sitnice trebali izbeći ako su već raspisane s-subvencije, da budu raspisane bez nekog roka, kao da ne trčimo do šaltera ko će pre da preda, već da budu one konkretne i-i-i dostupne svima, bez neke selekcije.

01:42:06 - Slobodan Obradović: Naravno, ko ispunjava uslove za to. Što se tiče malinarstva, ja vidim da bi bilo ono što bi trebalo hitno reagovati, a mislim da, da ovaj da su to mere u-u-i dosad su bile subvencija u sisteme za navodnjavanjem. Takođe, s obzirom da su sad na zapadnoj Srbiji kod mene u Arilju, da su već svi, većina vodozahvata, većina bunara koje su koristili proizvođači koji su pravili od malo novca ovaj presušili, tako da bi možda trebalo u-u ili već to postoji uvrstiti kopanje tih dubinskih bunareva, gde je sigurno obezbeđenje vodom. I mnogo bi značilo da se u jednom delu moram biti iskren da se voda koristi sa vodozahvata sa rečnih korita koji ne odgovaraju baš za navodnjavanje, ali ljudi moraju da se snalaze i daj šta daš. U momentu vrše zalivanje vodom koja je možda neispravna za te, za tu svrhu, ali šta ćemo bolje išta nego ništa.

01:43:14 - Slobodan Obradović: Znači, eto, to su onda subvencija za, s obzirom na ove, na ove drastične temperature, već je se ukazala velika potreba za sisteme za zasenjivanje i, i, i ove ili možda proizvodnju u zatvorenom prostoru. Možda deluje ovaj malo nelogično, ali ovaj možda nisu svi poznavalaci tog, ali mi na našem imanju imamo proizvodnju ovaj tu eksperimentalnu, zatvorenu u prostoru, u plastenicima. I ovaj tu je proizvolj, temperatura u plastenicima je petnaestak stepeni viša nego na otvorenom prostoru. Eto, to je otprilike to. Subvencija za sadni materijal i-Erm, otprilike to su neke mere, ali takođe bi bilo značajno da bude sasvim da proizvođači na, u početku godine znaju na šta konkretno mogu računati i uz to sve te investicije ne mogu se rešiti bez nekih povoljnih kredita kao sa niskim kamatama na duži period.

01:44:17 - Slobodan Obradović: Kao što mislim da Pokrajinski fond ima neke kredite od jedan posto na godišnjem nivou. Hvala na pažnji.

01:44:26 - Marijan Rističević: Zahvaljujem. Predstavnik Ministarstva. Izvolite.

01:44:35 - Marijan Rističević: Ajde. Izvolite.

01:44:39 - Željko Radošević: Poštovani gospodine predsedniče Odbora za poljoprivredu. Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gosti na današnjem Odboru. Imam čast i zadovoljstvo da vas pozdravim ispred Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i da prosto vam se svima zahvalim na jednoj aktivnoj diskusiji gde smo svi zajedno imali prilike da pro-praktično se osvrnemo na sve ono što nam je, nama u Ministarstvu poljoprivrede, ali i vama poznato, s obzirom da se nalazimo u toku jedne, u proizvodnom smislu jedne od najzahtevnijih godina. Erm, te specifičnosti koje je ova godina donela se mogu u najkraćem ogledati u sledećem. Mi smo imali prve ozbiljne niske temperature osamnaestog i devetnaestog marta, gde su se temperature spuštale čak i do minus deset, a ono što je takođe karakteristično u tom martu mesecu bile su u jednom periodu i visoke temperature koje su inicirale određene voćne kulture koje su krenule, što je nama predstavljalo dodatni izazov, da bi kasnije osmog, devetog aprila takođe usledio jedan ozbiljan mraz, gde je praktično, odnosno šestog, sedmog, izvinite molim vas, gde je praktično ovaj, napravljena, mogu da kažem finalna šteta, ali nažalost, to nije bio kraj naših problema i naših muka, jer su veoma brzo nakon toga uz porast temperature usledile izrazito sušni period koji je u nekim našim glavnim proizvodnim reonima trajao između šesdeset i osamdeset dana čak.

01:46:15 - Željko Radošević: Sve to u jednoj, erm, u jednom, u jednom zajedničkom dejstvu napravilo je zaista velike probleme, erm, i našim voćarima, ali i ratarima, a složiće te se sigurno sa mnom posredno i stočarima, jer ćemo se gotovo izvesno suočiti sa nedostatkom kvalitetne kabaste stočne hrane i sa svim ostalim problemima koji prate sektor poljoprivrede. Poljoprivreda je, nema potrebe da na tu temu pričam, ja se zaista zahvalan svim narodnim poslanicima koji su, erm, iz svih uglova izneli svoje gledište na, na ovaj probleme sa kojima se suočavamo, ali prosto postoje, postoje neke stvari koje sam u obavezi da ovde pred Odborom iznesem i da samo podsetim uvažene članove Odbora da čitav niz mera je dostupan našim voćarima u smislu borbe protiv ne samo klimatskih promena, nego i sa ciljem da podignemo konkurentnost našeg, naših poljoprivrednika. Erm, pre svega, mogu da samo napomenem kratko. To su podsticaji za podizanje novih višegodišnjih zasada voća, gde dugi niz godina postoje, postoji mera koja je dobro poznata našim voćarima i koji naši voćari koriste. Zatim, erm, dos-, našim voćarima, kao i ostalim, erm, erm, proizvođačima je dostupna mera osnovnih podsticaja za biljnu proizvodnju i regres za gorivo koji je značajno uvećan, jer ako kažem da je to osamnaest hiljade dinara po hektaru sa regresom za gorivo znači tarefakcija koja je konkurisanje i podnošenje zahteva veoma jednostavno i vrlo i brzo i efikasno se taj novac vraća za sto litara po hektaru u iznosom od pedeset dinara.

01:48:03 - Željko Radošević: I to je takođe mera koja je dostupna našim poljoprivrednicima, ne samo voćarima, nego i ostalim poljoprivrednicima. Zatim postoje, erm, podrška investicijama za nabavku novih mašina i opreme za unapređenje primarne poljoprivredne proizvodnje. To je čitav niz mera. Tu svakako treba dodati i već više puta ovde spomenute i protivgradne mreže i sisteme za navodnjavanje i prosto sad dajem sebi slobodu da kažem da većina naših voćara je te mere koristilo i koristi obilato i ja prosto koristim i ovo moje obraćanje da pozovem sve zaista naše poljoprivrednike da koriste sredstva koja su budžetom opredeljena, jer ove godine imamo u prilici n-da se i pohvalimo činjenicom da su budžetom opredeljena sredstva najveća u istoriji i da govorimo o sedam zarez pet procenata nacionalnog budžeta. Dugi niz godina smo se borili za pet.

01:48:56 - Željko Radošević: Sada smo došli u nivo da pričamo o sedam zarez pet procenata nacionalnog budžeta i sigurno je da poljoprivrednici zaslužuju i označajniju podršku i pred nama je i zadatak da se trudimo i da je tu podršku u periodu koji pred nama obezbedimo. Takođe, erm, u obavezi sam da na određena pitanja koje su uvaženi narodni poslanici ovde postavili, erm, dostavim odgovore. Narodnom poslaniku gospodinu Jovanoviću u pisanoj formi kako je on to i kako je on to zahtevao. Erm, kakvo je stanje projekta Esenčke kapi druga faza? Ja mogu samo da vam preliminarno prenesem da je projekat Abu Dabi ima obavezu da se okonča tokom ove godine zaključno sa trideset prvim decembrom i radi se o ukupno devedeset sedam miliona, devedeset sedam miliona dolara.

01:49:44 - Željko Radošević: To su sredstva koja su obezbeđena i mi tu obavezu moramo da završimo i takođe želim da napomenem da je u, da se u, erm, u našim evidencijama daleko više od dva procenta navodnjava.Znači, nije samo ta, ta površina za navodnjavanje dva posto, nego je to daleko više. Takođe, eh, više puta je pomenuto da, eh, naši poljoprivrednici možda u nedovoljnoj meri koriste osiguranje useva. Dobro je poznato da je ta mera takođe predmet podsticaja, ali ono što takođe stoji, ne možemo svi zajedno biti zadovoljni obuhvatom osiguranja, jer tu postoje ozbiljni problemi sa kojima i u tom smislu, da bismo to rešili, veoma brzo ćemo sesti sa osiguravajućim kućama kako bismo unapredili taj sektor i kako bismo te poteškoće koje postoje na relaciji poljoprivredni proizvođači-osigurovači rešili, odnosno kako bismo imali veći obuhvat osiguranja i samim tim smanjili rizike kada je poljoprivreda u pitanju. Dobro je poznato da postoje linije kredita za naše poljoprivrednike sa stimulativnim kamatnim stopama, i to naši poljoprivrednici takođe obilato koriste, jer je to jedna od dobrih mera koje su dobro prihvaćene od strane naših poljoprivrednika. Šta je ono što smo mi u Ministarstvu učinili od momenta kada je profesor Glamočić preuzeo upravljanje resorom?

01:51:14 - Željko Radošević: Mi smo videli u tom trenutku da je i nismo mogli biti zadovoljni, eh, procentom realizacije budžeta koji je tada bio na nivou četrnaest procenata. To je jako nizak procenat realizacije. Mi u ovom trenutku zaista smo taj procenat podigli na preko šezdeset procenata i u ovom trenutku u završnoj je fazi realizacija, eh, jedne važne mere, a to je isplata subvencija za kvalitetno, za kvalitetno sertifikovano seme. Znači, s-zahtevi su obrađeni i trenutno na isplatu čeka gotovo deset milijardi dinara koje će biti u najkraćem mogućem roku distribuirano na račune naših poljoprivrednika. Što se tiče zahteva iz 2024.

01:51:54 - Željko Radošević: godine, tačno je da postoji jedan deo zahteva koji nisu isplaćeni iz dvadeset četvrte godine. Ako bismo govorili o nominalnom iznosu kada su u pitanju investicije, radi se o iznosu od okvirno oko osamsto miliona dinara i ono što stoji, mi smo sada u fazi donošenja izmena krovne takozvane uredbe ili Uredbe o raspodeli ili preraspodeli sredstava za podsticaje u poljoprivredi i ruralnom razvoju i tom promenom biće obezbeđena nedostajuća sredstva da se taj deo obaveza iz 2024. godine izmiri ka našim poljoprivrednicima. A ono što ćemo nastaviti uporno da radimo u m-mesecima koji su pred nama da maksimalno ubrzamo isplate svih podsticaja jer smo svesni da i na taj način možemo doprineti i dati pun doprinos da naši poljoprivrednici sa što manje posljedica prođu ovaj težak period. Takođe, želim da naglasim da smo mi apsolutno spremni i otvoreni da, eh saslušamo i da razmotrimo sve one zaključke i predloge koji su ovde izneti i koji imaju zadatak i cilj da ublaže štetne posljedice ovih ekstremnih uslova u kojima smo se našli.

01:53:05 - Željko Radošević: I želim još jednom da napomenem da smo mi ovde apsolutno na jednom istom poslu, a to je da stvorimo preduslove da u poljoprivredi Srbije u perspektivi bude i bolje i predvidivije i zato planiramo da za sledeću godinu napravimo jasan plan javnih poziv-poziva, tako da naši poljoprivrednici tačno znaju kad i u kom trenutku mogu očekivati određene javne pozive i kako bi mogli da planiraju svojem, eh svoje eh, aktivnosti. I ono što svakako stoji, mislim da je to, da to direktno utiče na predvidivost. Ja zaista ne bih želeo više da oduzimam vreme eh, Odboru, ali ono što sigurno stoji jeste da smo apsolutno spremni i otvoreni za svu komunikaciju i saradnju. Eh, molim te? Pa ja, ja sam rekao da, da, da smo ovaj spremni da razmotrimo sve te mogućnosti i to je definitivno, tu nema dileme.

01:53:59 - Marijan Rističević: Dobro, idemo ovako. Sad sam ja. Ovako. Ovo je zla godina, ja se s tim mogu složiti. Rat protiv Boga i prirode niko nije dobio.

01:54:14 - Marijan Rističević: Pa nećemo ni mi. Rekli ste za sertifikovano seme planirate deset, deset milijardi.

01:54:28 - Marijan Rističević: To su već zahtjevi koji su, koji su obrađeni- Deset milijardi. Imamo dva miliona hektara. Sedamnaest hiljada, deset milijardi. Meni ta računica nekako ne stoji.

01:54:40 - Marijan Rističević: To je prema podnekim zahtjevima- Ja kao mlad sam imao neku matematiku, ali okej, kad vi tako kažete. A zašto smo onda-- hajde da vi završite, pa ću ja.

01:54:53 - Marijan Rističević: Ja vas pitam zašto smo onda iz rebalansa budžeta istresli osamnaest milijardi za sertifikovana semena, a sad nam dovoljno deset? Čisto matematika moja onako, zna. Sad će reći ovaj je bio drugi ministar, ovaj sad novi ministar i tako dalje, al' matematika kaže nešto drugačije. Vi ste, gospodo, izbacili krmno bilje iz sertifikovanih semena.

01:55:19 - Marijan Rističević: Mi se kao zalažemo za stočarstvo, a sertifikovana semena, recimo, raž ništa, detelina, lucerka, ništa. A onda stočni grašak, ništa, da ne nabrajam dalje. Ja se jednostavno pitam, znate zašto smo u dosi? Zato što smo istresli osamnaest milijardi iz rebalansa i potrošili novac na, na mere, a sad se ispostavilo da je nama u stvari bilo dovoljno deset milijardi, a s obzirom da ta mera je kad je usvojen rebalans budžeta bila toliko kratkotrajna da ja ne verujem da bi i, da bi i pet bilo potrošeno. Ali je neko rešio da damo tih osamnaest milijardi za-Kao ajde kao.

01:56:08 - Marijan Rističević: Uzmite, kaže, po deset hiljada po hektaru. Rističević kaže da nemate ni pet milijardi računa, jer to trebalo po računima da se isplati. Drugo onaj pravilnik tamo. Vi se bavite poljoprivredom, imate onaj pravilnik i to iscepajte. Taj pravilnik je katastrofa.

01:56:28 - Marijan Rističević: Vi ste tamo napisali, recimo da se kod kukuruza maksimalno, maksimalni broj biljaka može da bude semenki sedamdeset pet hiljada.

01:56:43 - Željko Radošević: Tako je.

01:56:43 - Marijan Rističević: Je l'to uslov? To je upravo to.

01:56:47 - Željko Radošević: Ne nije uslov sedamdeset pet hiljada. Maksimalno- Maksimalno sedamdeset pet hiljade.

01:56:51 - Marijan Rističević: Zašto to maksimalno sedamdeset pet hiljada? Da li ste vi čuli razumem za, za setvu biljaka da negdje ne ide sedamdeset pet hiljada, možda negdje ide pedeset hiljada. Šta znači maksimalno do sedamdeset pet hiljada biljaka? Šta to znači? Mi ne finansiramo po broju biljaka ispod hektara.

01:57:12 - Marijan Rističević: A šta vam znači, ja sam vas opomenuo da ispravite to u Pravilniku da to nije prihvatljivo da stoji do sedamdeset pet hiljada biljaka. Ja se ono oni kažu neko upotrebi manje, kaže dobiće manje para. Čekaj, ovde treba da kaže do sedamdeset pet hiljada. Može i pedeset hiljada. A zašto su onda napisali do sedamdeset pet hiljada, kad se tako stručno, a onda ne znam trista i koliko vam beše kilograma pšenice.

01:57:45 - Marijan Rističević: Do toliko. To je besmislena mera. Znači može manje, ali ne može više. Ali mi ne isplaćujemo po semenkama, isplaćujemo po hektarima. Jeste shvatili?

01:57:57 - Marijan Rističević: Ja se nadam. Onda idemo dalje. Docnja je nastala zbog ove zbog ovih osamnaest milijardi koje smo istresli. Kao ajde da im damo, pa se oni neće dići, a oni su se za petnaest dana digli i predvodili sve proteste koji su bili. Znači, bila je pogrešna procena.

01:58:21 - Marijan Rističević: Dakle, kako to osamnaest milijardi prošle godine, sada je dovoljno deset milijardi. Pri tome su ove godine vojsari i stočari za sertifikovanje seme dobili nulu. Nula. Krompir, povrtar i takođe krompir. Recimo imaš u Vojvodini ima dosta paprike, ima kupusa, ima, recimo futoški, ne znam.

01:58:48 - Marijan Rističević: Paprika začinska Horgoška itd. Na značajne površine pod povrćem koji su veoma bitni ima i izvoz, ali nema ni na spisku za sertifikovanje semena. Ja se bojim da mi finansiramo baš upravo onaj deo. Koji je biljna proizvodnja namenjena stranom stočarstvu. Ja ponovo moram da ispričam priču da hiljadu petsto tona kukuruza koji izađe tamo negde Košidba dnevno košta tristo hiljada evra.

01:59:30 - Marijan Rističević: Sa tom količinom može da se utoji pet hiljada toviljnika. Pet hiljada prerađenih toviljnika. Profesor Vidović kaže da je to po petsto evra, a da mi računamo četristo. To je dva miliona. Znači, izveli smo kukuruza.

01:59:49 - Marijan Rističević: Tristo hiljada, a da smo ga upotrebili za naše stočarstvo, mogli smo da napravimo proizvodnju vrednu dve milijarde dva miliona, što znači da mi smo izgubili milion i sedamsto hiljada na hiljadu petsto tona ili milion i petsto hiljada kilograma. Znači, gubimo evro i više zato što naša biljna proizvodnja nije namenjena našem stočarstvu i proizvođaču industriji, što mi već godinama apelujemo na ministarstvo, bez obzira ko je ministar da se to, da to bude namenjeno našem stočarstvu. I sad kad uzmem da nema krvnog bilja u ovim podsticajima za sertifikovanje seme, onda ja ne znam čemu više te preporuke Odbora uopšte da usvajamo. Stočarstvo je kopča između biljne proizvodnje i proizvođačke industrije. Sve razvijene poljoprivrede su na bazi stočarstva, dakle sedamdeset i nešto posto prihoda Evropske unije od poljoprivrede potiče iz stočarstva, a kod nas dvadeset i osam procenata.

02:00:56 - Marijan Rističević: Mi jesmo izvozno orijentisana zemlja, ali da nije CEFTE, mi bi imali, sa Evropskom unijom imamo minus dvesta miliona. Jedini ekstremni plus je na voćarstvu.

02:01:12 - Marijan Rističević: Da. Znači, to je sa alkoholima, tu preku milijardu, a imaš plus domaću itd. Na dvesta hiljada hektara. Znači, izvoz nam je šest hiljada evra po hektaru i sada su voćari u problemu. Ja kažem da je to zla godina, ali mi na određen način ljudima možemo pomoći.

02:01:39 - Marijan Rističević: Pitanje strategije poljoprivrede je neka poljoprivreda koja bi trebala da bude predvidiva, a politika dugoročno, dugoročno predvidiva poljoprivredna politika. Mi od slučaja do slučaja mi treba da budemo na određen način samokritični. Ja se slažem sa ovim predlozima zaključka o, koji je meni dostavljen, a ja sam to malo preradio na bazi diskusija, pa ću to pročitati, pa ćemo o tome se izjasniti.Mi smo se o tom, kao vrsti skladištenja, to su takozvane javne intervencije, tržišne intervencije i tako dalje. To postoji u Evropskoj uniji. Dakle, čak i privatne intervencije postoje u vezi skladištenja u Evropskoj uniji.

02:02:24 - Marijan Rističević: Dakle, to nije nikakva novina i treba nešto što je pozitivno uzeti i njih. Što se tiče nekih kritika oko poljoprivrede izdvajanja, 2012. došlo do promena. 2011. uzem prethodnu godinu, podsticaji su bili, odnosno poljoprivredni budžet je bio dvadeset jednu zapeta jednu milijardu, sada je sa gorivom negdje sto pedeset.

02:02:50 - Marijan Rističević: Podsticaji znači podsticaji u poljoprivrednoj proizvodnji su bili četrnaest zarez osam milijardi, sada smo negdje na milijardu eura ili sto dvadeset milijardi dinara. Tako da nije neophodno dokazivati da je bolje da imamo ovaj sistem podsticaja i ovaj iznos, nego da se vratimo na 2011. godinu. Ako se vratimo na 2011. godinu, onda to svakako neće valjati ni za poljoprivrednike, ni za, a bogami i za otkupljivače.

02:03:24 - Marijan Rističević: Ja razumem da otkupljivači sad imaju problem i sada proizvođači i otkupljivači mogu da se rasprave oko toga čije su suze vrelije. Ja mislim da smo neophodni i jedni i drugi. Bila je greška zato što zaključak Odbora nije poštovali ni po pitanju malina i uvoza malina iz Republike Srpske. Znači, mi smo bili, eh, za to da ne treba sprečavati uvoz maline iz Bosne i Hercegovine, s obzirom da je proizvodnja maline bila u padu. Mi smo od vas tražili, od Ministarstva, ne lično od vas, da se dozvoli i da je to, čak smo navodili primer da je to isti narod po pitanju Republike Srpske i da treba dozvoliti da naše firme koje su imale čak ugovorenu proizvodnju tamo, imali delove svog preduzeća tamo, tako gospodine Drenovac, da im se dopusti da deo svog poslovanja, zato što je CEFTA bila na njihovoj strani i onaj ko uđe u neke poslove, on koristi mogućnosti koje mu država daje.

02:04:28 - Marijan Rističević: CEFTA je bila mogućnost da se trguje, kao što je mogućnost i Eh, Evropska unija. Ali, Bože moj, neko je rešio da čuva maline time što je zabranio neku drugu. S time smo sebi stvorili konkurenciju. Sad će nam se Bosna i Hercegovina pojaviti kao konkurent. Znači, od nešto što je bilo pozitivno i što smo mogli, što smo mogli da-da-da poentiramo, mi smo sebi stvorili na određen način konkurenciju i da će se oni pojaviti posle Ukrajinu, pojaviće se i oni.

02:05:00 - Marijan Rističević: Ja sam bio mišljenja, Odbor je bio stava da tu malinu treba da otkupe naše firme ovde kao što otkupljuju i da na takav način čuvamo tržište. Ako propadne Drenovaći otkupljivači, Bože moj, ali ja vas pitam, A kako ćemo se vratiti na to tržište? Oni su ljudi, ja sam to razumeo prateći taj problem, zahvaljujući i ovim predlagačima ove sednice, ja sam pratio to i uh, shvatio da su ma-uma-ko je otkupljivao samo maline imao problem. Da su ljudi, eh, krpili eh, svoje dugove i kad je bila malina, ne znam, otkupili po petsto, prodavali po trista, da su ostali, ostali na tržištu oni koji su otkupljivali više vrsta voća, pa su se jednim voćem nadoknadili gubitke koje su imali na nekom drugom voću. E, a sada, pošto je gotovo svo voće obmanulo, ja se pitam ljudi, a čime će, čime će oni sad svoje poslovanje eh, na-na-na-nadoknaditi minusa kada nema gotovo svo voće obmanulo.

02:06:12 - Marijan Rističević: Znači, oni moraju da servisiraju kredite, servisiraju plate, doprinose, poreze i tako dalje. I mi moramo naći način da im izađemo u susret, a da to ne bude na način evo kao ovaj broj telefona pozovite predsjednika banke i direktora. Ozbiljno, ozbiljno vam kažem da, eh, kao što kad dođe ovdje neki investitor, on donese koma tržištu i zato je za nas prihvatljiv. On dođe nešto da proizvodi ovdje, za šta ima tržište. Tako je i ovde slučaj.

02:06:41 - Marijan Rističević: Nama otkupljivači pre svega trebaju zato što sa njima ide koma tržištu. Ajde, probajte sami da se probijete u-u trgovini sa voćem, povrćem kao početnici. To u Evropi i na tržištima može veoma, veoma teško da-da se desi. Zato ja smatram da je ova sednica bila u redu, što smo je održali, ali mislim i da Ministarstvo pre svega, naravno, ima stvari koje, eh, i sama Vlada, stvari koje nisu direktno vezane za podsticaje, ali jesu reprogram kredita ili moratorijum na kredite u određenom periodu, za mene je sasvim normalna stvar da pokuša Vlada da nađe načina da čuvajući, čuvajući otkupljivače, čuvaju i poljoprivrednike. Dakle, da sutra, ukoliko oni nemaju kome da prodaju robu, ukoliko se izgubi tržište, naš problem će se uvećati.

02:07:37 - Marijan Rističević: E sada, ja bih da pročitam predloge, a da mi to lepo izglasamo, pa da onda svi zajedno pokušamo da tako gospodine Bulatoviću utičemo na Vladu, cjelokupnu Vladu i ministarstvo. Ja moram priznati da gospodin Vučević kad je bio premijer, da je iza njega bilo ono intervencija od dvadeset dinara za skladištenje sasvim prihvatljiva koliko je eh, bio račun i, na žalost, on je zbog pritisaka podneo ostavku. Sada je neka druga vlada, al' da pokušamo na, da, da, da barem nešto od ovog što ćemo predložiti realizujemo. Pa kaže Odbor preporučuje da se...I izdvoji određeni procenat poljoprivrednog budžeta za interventne mere kojima bi se podržala proizvodnja voća, čime bi se očuvala dohodovna sigurnost gazdinstava. Procenat nisam spominjao pet ili levo desno, nek se izdvoji koliko mora.

02:08:37 - Marijan Rističević: Dakle, može da bude i više.

02:08:40 - Milija Miletić: Što više, to bolje.

02:08:41 - Marijan Rističević: Kaže: Odbor preporučuje da Vlada i Ministarstvo poljoprivrede u pregovorima sa bankama reprogramiraju... Jel kako da ubacim, moratorijum, jel?

02:09:01 - Marijan Rističević: Da isposluju moratorijum i reprogram kredita, um, proizvodjačima, okupljivačima, hladnjačarima i prerađivačima, um, voća za kredite koje duguju bankama, čime bi se očuvala strana tržišta, čime bi se očuvao okup i stra-- i plasman na strana tržišta. Ovaj, um, treći zaključak sam ovako formirao. Odbor ostaje pri ranijem zaključku sa sednica trinaeste i četrnaeste sednice vezanim za skladištenje. To će u prilogu uvek staviti kojim budemo slali. I poslednje je da se razmotri-- razmotri mogućnost povećane podrške u proizvodnja-- proizvodnje-- proizvodnji voća u zaštićenom prostoru zbog klimatskih promena.

02:10:04 - Marijan Rističević: Eto. Ajde, glasamo. Izvolte.

02:10:20 - Marijan Rističević: Za jedanaest, protiv nema, uzdržatih nema. Zahvaljujem svima. Usvojili smo zaključak na sednici Odbora, po meni najvažnijeg odbora u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Zaključujem sedamnaestu sjednicu.