Hvala predsedavajuća.

Ovde se zaista, bar posle svega ovoga ili posle nedelju dana zaista je trebao da pojavi gospodin Dačić.

Gospodine Dačiću, bez obzira što niste ovde obratiću vam se putem medija. Vi ste lično postavili Veselina Milića na čelo beogradske policije. Da li ste ikada kroz službene izveštaje operativnog saznanja ili upozorenja bilo koje državne službe dobili informaciju o njegovim mogućim vezama sa organizovanim kriminalom? Ako jeste, zašto je ostao na toj funkciji, a ako niste, kako je moguće da takve informacije nisu došle do ministra unutrašnjih poslova?

Drugo pitanje. Da li je Veselin Milić te večeri bio u restoranu u privatnom ili službenom svojstvu, ako je bio privatno, po kom osnovu je koristio policijsko obezbeđenje koje finansiraju građani Srbije? Ako je bio službeno, po čijem nalogu, kojim povodom i sa kojim zadatkom je načelnik beogradske policije bio prisutan na tom mestu?

Treće pitanje. Ko je imao pristup snimcima, video nadzora iz restoran i okolnih objekata u prvim satima nakon pucnjave i da li su ti snimci odmah izuzeti, kao dokazni materijal ili je postojao vremenski period u kojem su mogli biti izmenjeni, uklonjeni ili uništeni? Takođe, da li postoji službena evidencija o tome ko je i kada je pristupao tim snimcima?

Četvrto pitanje. Tužilaštvo, naglašavam tužilaštvu u naredbi o sprovođenju istrage navodi da je načelnik policije telefonom kontaktirao žrtvu i pozvao je da dođe na sastanak bez sopstvenog obezbeđenja. Ako se ti navodi pokažu tačnim ko je komandno i politički odgovoran za činjenicu da je prvi čovek beogradske policije posredovao u organizovanju sastanka koji je neposredno prethodio ubistvu?

I peto pitanje za ministra Dačića. Predsednik Republike nakon 14 godina apsolutne vladavine izjavio je da pojedini policijski službenici, citiram – čuvaju ljude iz podzemlja, što bi reko Bata Stojković - ma ajde. Načelnik beogradske policije je uhapšen pod sumnjom za povezanost sa organizovanim ubistvom. Gospodine Dačiću, da li nakon svega osećate političku odgovornost i da li smatrate da građanima Srbije dugujete ostavku?

Na kraju i pitanje za ministra odbrane. Jedinice Vojske Srbije angažovane su u potrazi za telom na teritoriji AP Vojvodine. Ko je izdao to naređenje, po kom pravnom osnovu su resursi Vojske Srbije korišćeni u policijskoj potrazi i zašto Narodna skupština, da vam ne podvlačim da ona odobrava upotrebu vojske, nije o tome obavešten? Ustav jasno propisuje kada i ko može da angažuje vojsku.

I još jedan podatak da znaju građani Srbije, a to je činjenica da Ministarstvo unutrašnjih poslova ima tri puta više ljudi nego Vojska Srbije. Vojska Srbije koja kuburi sa brojnim stanjem ne sme biti angažovana u ovakvim situacijama. Ovo vam je već drugi put da brukate vojsku nakon Kanjiže. Molim vas ovo je zaista prevršilo svaku meru. Hvala, najlepše.

Hvala, predsedavajuća.

Moje prvo pitanje, naravno, odnosi se na Ministarstvo odbrane, a usko je vezano, gospodo predsedavajuća, za ovaj dom i za lično vas, a to je – iako po godinama pripadam ovoj najstarijoj grupi poslanika, a po stažu najmlađoj, ja sam postavio Ministarstvu odbrane od 15.10. do 17.04. osam pitanja. Znači, od tada ni jedan jedini odgovor.

3/1 MT/MO 10.20 – 10.30

Ne radi se ovde o meni, niti o „Srbija centru“, mojoj stranci, već se radi o domu i o nepoštovanju Narodne skupštine, jer, priznaćete, osam meseci da neko ne odgovori na pitanja je zaista, zaista neprofesionalno, pogotovo na pitanja Narodne skupštine.

Moram imati jedan mali uvod kada je reč o moja sledeća tri pitanja, a to je ako me sećanje dobro služi, a čini mi se da me dobro služi, čini mi se poslednjih pet godina intenzivno slušamo obećanje i zamlaćivanje građana Srbije o uvođenju vojnog roka, a sve je počelo od vašeg vrhovnog komandanta, znate čoveka, koji je platio 270.000 evra ne bi li se bilbordi po gradu „Kada se vojska na Kosovo vrati“. Koliko će platiti ove bilborde nove, odnosno ova švrljanja po gradu gde piše da su blokaderi ustaše, to će verovatno platiti ponovo nekoj svojoj agenciji, preko koje će Šapić oprati pare.

Zatim, tu je u propagandu, odnosno bar jedno dva puta godišnje se uključio i gospodin Vulin koji je dao šlag na tortu i služio 15 dana vojnog roka. Naravno, sticajem okolnosti znam da je on služio 12 dana i posle 12 dana je povukao crtu i prekinuo, jer mu je verovatno dosadilo. Zatim, tu je i ministar Stefanović, ministar koji me je lično tužio zato što sam objavio da je koristio službenu vilu i dva službena automobila i da je kupio vilu u Atini, naravno, proces je izgubio. Tu je Vučević takođe, govorio i najavljivao stalno služenje vojnog roka, pri tome, čovek koji je direktno u kamere rekao i izvršio to da će uništiti Vojni sindikat ne bi li mogao da kontroliše i angažuje Kobre za lično obezbeđenje njega i njegovog sina dok je obilazio štandove SNS.

Na kraju, tu je i Gašić, odnosno Bata Santos koji je takođe sada momentalno zauzet u Bujanovcu, jer ima NATO vežbe sa svojim drugom Mojsilovićem, ali Mojsilović nije bio NATO general, nije bio četiri godine u Briselu nego je bio četiri godine u Kosovskoj Mitrovici i pomagao za organizaciju Banjske.

Šta smo na kraju dobili gospodo? Na kraju smo dobili da za vreme vašeg mandata 15.000 ljudi napusti vojsku, a da vojni budžet bude sveden na nulu, vojni budžet, odnosno sredstva namenjena za uvođenje vojnog roka. Naime, vojska je skoro tri miliona evra prebacila Ministarstvu sporta i Ministarstvu kulture. Jel to ponovno zamlaćivanje naroda i građana Srbije i poreskih obveznika? Zato je moje pitanje, odnosno moja sledeća tri pitanja su vrlo jednostavna.

Pre svega, ko je odgovoran što planska aktivnost za koju su određena sredstva nije izvršena? Da li su gospodin Gašić i gospodin Mojsilović svesni šta u vojsci znači kada ne izvršite naređenje vrhovnog komandanta? Zna li se kakve su posledice toga?

Moje poslednje pitanje je ko će garantovati građanima Srbije i poreskim obveznicima da te pare nećete dati sportskim klubovima, navijačima, da umirite navijače i da platite ponovo navijače i kapuljaše da biju ovaj narod? Hvala najlepše.

Hvala, predsedavajuća.

Srbija centar ima svoje resorne odbore ne samo za zdravstvo nego njih 17, i zaista u njima rade vrhunski profesionalci, ljudi dokazani u svojim profesijama, a naročito kada je reč o Vojsci.

Naše izmene i dopune su zaista u interesu profesionalnih vojnih lica, vojnika i uopšte ljudi zaposlenih u sistemu odbrane.

Naravno, ono što meni nije jasno, a to je da vi to ne vidite i da propuštate jednu priliku da to usvojite, jer istini za volju ne bi se to nama pripisalo nego vama koji donosite to ali vaše prilike su kao i uvek propuštene.

Ovom prilikom mi smo govorili o aktivnoj rezervi.

Da vam objasnim. Ukoliko bi aktivirali aktivnu rezervu, o pasivnoj ne bih želeo sada da govorim, i omogućili im da imaju socijalno osiguranje i siguran povratak na posao za razliku od naprednih zemalja koji im daju niz benefita, jer ću vas takođe podsetiti, Vojska ne živi od plata nego od benefita, kada im omogućite povratak na posao, kada im omogućite dobar ugovor, kada im omogućite da pored toga što ste ih angažovali u mirovnoj misiji čeka ih sigurni posao pravnika i inženjera kada se vrate ne bi imali problem sa pobunom Vojske.

14/3 JD/JG

Takođe, vi govorite o robotima, vi govorite o dronovima, svesni smo rata u Ukrajini i tog silnog angažovanja. Bezbednost nije više u fizičkom prostoru, gospodo, ona je i u sajber prostoru i informacionom prostoru.

Vi, čak ne želite da u Vojsci uvedete ni te specijalne službe koje bi bile posebno plaćene i imale poseban benefit, jer ću vam reći da i vaš sajt Vlade i sajte predsednika obezbeđuje 24 sata Vojska, pa platite, ljudi, za to što rade, a to ste sada imali priliku.

Na kraju da kažem još jedan detalj, a to je jačanje demokratske i civilne kontrole. Mi smo nekada u početku dvehiljaditih godina, zaista imali civilnu kontrolu, priznaću, sve do dolaska gospodina Vulina koji kada je shvatio i koji kada mu je prvi general capnuo i rekao – razumem, gospodine ministre, to je sve otišlo dođavola.

Mi smo ovoga puta tražili da uvedemo i Zaštitnika građana u civilnu kontrolu i da uvedemo DRI da bi znali gde se troše pare i koliko ti rafali koštaju.

Hvala najlepše.

Hvala predsedavajuća. Evo, slušajući kolege ipak bih nekako rekao da je zakon kao neka vrsta kompozicija amandmanima i onda mu dođu kao „fajnt uning“, odnosno fino podešavanje, ili da citiram vašeg ministra Dačića – barem je pokušano da se uredi.

Zato mi predlažemo da se u članu 14. nakon stava 5. doda novi stav 6. koji glasi „Savet ima dva kopredsednika, ministra nadležnog za unutrašnje poslove i ministra nadležnog za socijalna pitanja ili ljudska prava. U radu Saveta, sa pravom glasa učestvuju i dva predstavnika udruženja, koja poseduju licencu za pružanje usluga žrtvama trgovine. U slučaju jednakog broja glasova, odlučujući glas kopredsedavajućeg iz socijalne zaštite ili ljudskih prava.“

Da obrazložim, institucionalna ravnoteža između bezbednosnog i zaštitnog pristupa uvodi efektivni mehanizam kontrole. Član 14. važećeg predloga predviđa da je predsednik Saveta isključivo ministar unutrašnjih poslova, a član 15. o kojem ću takođe govoriti potvrđuje da je to nacionalni koordinator, ujedno i rukovodilac organizacijske jedinice u direkciji policije.

To je konkretna i proverljiva koncentracija moći, a ne politička interpretacija. Jedan od problema ovog zakona je koncentracija moći bez protiv teže, a ovo nije slučajnost i to je koncentracija i to znači da sistem koji treba da štiti žrtvu, može vrlo lako da štiti sebe.

Da vas podsetim kako to u praksi izgleda. Primera radi, prekjuče je bila završna reč odbrane u slučaju Banjska, za četvoricu mučenih Srba, Dušana Maksimovića, Blagoja Spasojevića, ranjenog Vladimira Tolića i nedavno uhapšenog Stefana Radulovića, za čiju sudbinu vaš sistem koji ih je gurnuo u sve to, ne haje, jer štiti sebe i Radojičića. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

U članu 15. nakon stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi – Nacionalni koordinator obavlja poslove uz obavezno pribavljanje obrazloženo mišljenje stručnog tela koje čine predstavnici Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima i licenciranih udruženja.

Mišljenja stručnog tela je javno dostupno u delu koji ne sadrži poverljive podatke. U slučaju neslaganja konačnu odluku donosi Savet.

Da obrazložim, sprečava koncentraciju odlučivanja i uvodi stručnu i transparentnu kontrolu nad radom Nacionalnog koordinatora.

Da napomenem, ovde je reč o stručnjacima sa iskustvom i licencama, diplomama, a ne o lojalistima. Nažalost, to nije bio vaš manir kada birate kadar, jer da je tako ne bi Banjskoj dali da vam organizuje kriminalac, pa da vam poginu trojica Srba koje i ne pominjete, Bojan Mijailović, Nedeljković i Igor Milenković od kojih ste se institucionalno i statusno ogradili. Zato vam u toj istoj srpskoj Banjskoj poginuli Afrim Bunjaku, dobija ulicu, kako vi to kažete – pa, šta. Hvala najlepše.

Hvala, predsedavajuća.

Član 23. predlažemo da se menja i da glasi: „Jedinica lokalne samouprave uspostavlja multidisciplinarni lokalni tim za borbu protiv trgovine ljudima“.

Znači, važeći tekst, a ovde su i kolege pričale da jedinica lokalne samouprave može, pod znacima navoda, obrazovati lokalni tim. Znači, ne „može“ nego „mora“ da obrazuje lokalni tim.

Podsetiću da je 2023. godine bilo svega zato što može, svega 17 timova čiji se rad zasnivao na entuzijazmu pojedinaca. Naglašavam, Srbija ima 174 lokalne samouprave. Primera radi, u Šapcu lokalni tim je pokušao da se bavi suzbijanjem prosjačenja o kojem smo već čuli. Nažalost, tom poslu nisu bili dorasli. Svojom politikom drastično su povećali broj prosjaka.

Zvanični podaci pokazuju da u Srbiji u apsolutnom siromaštvu živi, verovali ili ne, 800.000 ljudi, a oni ne mogu da zadovolje osnovne životne potrebe, a stopa rizika od siromaštva je skoro 20, što obuhvata 1,3 miliona ljudi. Svako četvrto dete je u riziku od siromaštva. Napominjem da je prosjačenje direktno vezano za trgovinu ljudima. Jednostavno, gospodo, narod nam je i gladan i siromašan. Hvala najlepše.

Hvala.

U članu 34. nakon stava 3. dodaje se novi stav 4. koji glasi: "Lokacija sigurnog smeštaja predstavlja strogo poverljiv podatak, u skladu sa propisima o tajnosti podataka. Podaci o lokaciji ne smeju se unositi u opšte dostupne informacije, sisteme, bez posebnog nivoa zaštite. Neovlašćeno otkrivanje ovih podataka povlači odgovornost u skladu sa zakonom."

Obrazloženje: direktna zaštita života i bezbednosti žrtava, lokacija sigurnog smeštaja u rukama kriminalaca nije administrativni propust, to je neposredna opasnost po život.

Ne mogu a da ne kažem i priznam da me ovo podseća na vojsku i bezbednosnu kulturu, tipa rezervnog komandnog mesta ili isturenog komandnog mesta. I da ne preskočim Banjsku kao primer tajnosti podataka. Jer, da se nisu slikali vukovi ispred spomenika noć pred akciju, pa na pripremama i uvežbavanjima i kačili fotke po društvenim mrežama, a dronovima otkrivali svoje lokacije, ne bi se danas Kurti ovako junačio i sprovodio teror nad napaćenim srpskim narodom. Ovako, gospodo, vi ste mu dali taj legitimitet. Hvala.

Hvala, predsedavajuća.

U članu 41. o kome smo malopre govorili stav 2. mi predlažemo da se on menja i da glasi – pravo na finansijsku naknadu može se ostvariti kao jednokratna ili periodična finansijska podrška u skladu sa procenom potrebe žrtve.

Obrazloženje. Prosečan period oporavka, gospodo, žrtve trgovine ljudima iznosi od dve do četiri godine. Reintegracija nije proces, odnosno je proces, izvinjavam se, a ne događaj. Amandman ne zahteva neograničena sredstva, traži da zakon otvori mogućnost periodične podrške na osnovu procene potreba čime se omogućava dugoročna i stvarna reintegracija.

Ono što u suštini duboko brine jeste ovaj zakon, kako je donesen na brzinu. Da ne citiram ponovo Dačića, barem je pokušano da se uredi. On je, gospodo, u Skupštinu ušao 14. aprila. On je star svega desetak dana i nekako je očigledno da pokušavate da usvojite evropski usklađenu normativu, ali vas primena i nadzor ne interesuje. Zato vam Evropa i poručuje – opekli smo više puta do sada, a sada tražimo primenu zakona.

Hvala.

Hvala vam.

U članu 46. o kome smo upravo slušali od koleginice Rokvić, mi dodajemo novi stav 6. koji glasi – Kriterijumi za formalnu identifikaciju žrtava moraju biti zasnovani na međunarodnim standardima i javno dostupni.

Član 46. ne daje zakonski definisane kriterijume identifikacije, oni se prepuštaju podzakonskim aktima koje donosi izvršna vlast bez parlamentarne kontrole. Palermo protokol i smernice Kancelarije UN za drogu i kriminal, daju jasne indikatore koje ništa ne sprečava da budu zakonski utvrđene. Amandman jača pravnu sigurnost i objedinjuje praksu. Hvala najlepše.

Hvala.

U članu 49. stav 4. menja se i glasi: „Prigovor ima suspenzivni efekat u pogledu ostvarivanja prava na pomoć i zaštitu žrtve“. Naime, bez suspenzivnog dejstva prigovor je procesna forma bez sadržine. Direktiva EU 2011/36 u članu 11. obavezuje države članice da pruže pomoć odmah i bez uslova. Ovaj amandman sprečava prekid zaštite u najkritičnijem trenutku.

Moram se ovom prilikom osvrnuti na kohezivnu politiku koju vi navodno promovišete. Šta je to kohezija pre svega. Ona označava međumolekularnu silu koja čestice iste materije drži na okupu. Suštinska greška gospodo je da vi napredna stranka, odnosno neoradikali i EU niste materija ista. Niste u koheziji. Hvala najlepše.

Hvala, predsedavajuća.

U članu 59. nakon stava 4. dodaju se novi st. od 5 do 8, koji glase:

"Podaci u Centralnoj evidenciji razmenjuju se u pseudonimizovanom obliku, uz primenu tehničkih i organizacijskih mera zaštite, osim kada je identifikacija neophodna radi pružanja hitne pomoći ili postupanja po nalogu suda.

Svaki pristup podacima mora biti automatizovano evidentiran sa podacima o licu, vremenu i pravnom osnovu pristupa.

Evidencija pristupa čuva se najmanje 10 godina i podložna je nadzoru nadležnog nezavisnog organa.

Žrtva ima pravo da bude informisana o pristupu svojim podacima, osim ako bi to ugrozilo krivični postupak".

Hteo bih da kažem da je ovo tehnički najrazrađeniji amandman i neposredno štiti život i bezbednost žrtava.

Vidim da često opominjete moje kolege iz opozicije za prisustvo ili neprisustvo, pa bih hteo samo da podsetim građane Srbije da ministarstvo gospodina Macuta ima 30 članova, 24 resorna ministara i pet ministara bez portfelja. U sali ovih dana jedva tri do pet ministara. Hvala najlepše.

Hvala, predsedavajuća.

Govorio bih o sporazumu između Srbije i Kipra i statusu njihovih snaga. Naravno, Srbija Centar i moja stranka podržava razvoj bilateralne vojne saradnje i to

22/2 GD/LjL

nije sporno, i Sporazum o statusu snaga, SOFA. On je u tehničkom smislu standardni dokument, to je 17. tačka dnevnog reda, međutim, neke odredbe zaista zahtevaju obrazloženje.

Prvo, krivična nadležnost, član 9. Sporazuma o odbrambenoj saradnji. Evo skoro 15 godina narod Srbije, odnosno građani Srbije, ne mogu da saznaju iz ovog dokumenta ako strani pripadnik, primera radi, učini krivično delo na području naše zemlje, kako odgovara, pred kojim sudom, da li pred našim ili pred njihovim sudom? Ista stvar, pošto je to reciprocitet, važi, gospodo, i za našeg vojnika odnosno oficira i podoficira koji je u mirovnoj misiji. Da li on odgovara sudu, recimo na Kipru, ili on odgovara našem sudu, ako se ne daj bože nešto desilo? Za sada se nije desilo, ali bi trebalo da ima takvo obrazloženje.

I drugi član, meni je žao što ministar odbrane Gašić nije ovde da odgovori na ova pitanja, to je član 7, takođe dopušta stranom osoblju na našoj teritoriji da nosi oružje i samostalno preduzima mere reda u tzv. određenim zonama. Šta je ovde problem? Problem je ko određuje te zone, na osnovu kog akta i da li postoji jasni mehanizam nadzora nad takvim ovlašćenjima na teritoriji Republike Srbije? Ovo bi se zaista moralo definisati.

Osvrnuo bih se na tačku 28. dnevnog reda, a reč je o Vojsci i njenom učešću u multinacionalnim operacijama. Tehnički gledano nama je istekao mandat u osam misija UN. Međutim, ovde se postavlja pitanje – da li smo mi išta uradili da u tim misijama ostanemo ili smo tražili da budemo akreditovani, odnosno u drugim misijama? Jer, i sami znate da je to veliki priliv i veliki autoritet za našu zemlju.

Postavlja se još jedno pitanje, a to je – ako je težište da se naša odbrambena strategija prebacuje iz Ujedinjenih nacija ka Evropskoj uniji odnosno njihovim snagama bezbednosti, onda, ljudi, to moramo znati i onda o tome mora biti obrazloženje.

Još jedan detalj na kraju bih zaista rekao, ne bih da pod ovim svodovima kupole govorim o tome da nema morala bez karaktera, jer da ima karaktera, gospodo, vaš ministar Selaković ne bi juče na samo sat vremena posle suđenja, pa čak i da je za saobraćajni prekršaj, došao ovde u ovaj skupštinski dom i držao moralna politička predavanja. Isto važi i za Predraga Bandića koji predsedava Odborom za odbranu i unutrašnje poslove i, da apsurd bude veći, on govori upravo o ovim zakonima i procedurama, a da je bio i da se pridržavao zakona i procedura ne bi imali aferu helikopter i ne bi stradalo sedmoro ljudi. Hvala najlepše.

Hvala vam predsedavajuća.

Naravno imam pitanja vezana za ministra odbrane. Petog aprila građani Opštine Kanjiža, a boga i mi, i okolnih sela, probudili su se pod opsadom vojne policije i 72. specijalne brigade koje su sa oklopnim vozilima blokirali lokalne puteve i civilnu infrastrukturu, navodno zbog četiri kilograma eksploziva u blizini gasovoda Turski tok. Iste večeri javnosti se obratio direktor VBA Đuro Jovanić za koga usput budi rečeno ja i do dan danas kao narodni poslanik nisam dobio odgovor na poslaničko pitanje – na osnovu čega je on i dalje direktor jer mu je ukaz istekao pre dve godine.

Naravno, tom prilikom on je iznosio detalje iz istrage u maniru njegovog imenjaka Čvorovića iz Balkanskog špijuna – uhvatili smo i prostor smo uhapsili, i dva ruksaka smo uhapsili, ali eto, migranta nismo. Tu leži i moje pitanje – po kom zakonu i kojoj odredbi Ustava direktor VBA vodi istragu od diverziji na civilnom gasovodu u miru, a vojni specijalci patroliraju u punoj borbenoj opremi iako nije vanredno stanje, iako nije proglašeno ratno stanje? Da podsetim na član 139. Ustava koji definiše ulogu i namenu, zadatke i nadležnosti Vojske Srbije. Priznaćete ovo svakako nije bila nadležnost Vojske Srbije.

Članovi 5. i 6. Zakona o VBA o VOA, ograničavaju ih u miru na zaštitu Vojske i Ministarstva odbrane. Naravno, ukoliko su imali operativna saznanja oni su bili dužni takođe po zakonu da to dostave BIA i MUP, međutim, nažalost vi ste Pandorinu kutiju sa njihovim angažovanjem otvorili još u Jovanjici.

4/1 MV/VZ 12.35 – 12.45

Moje drugo pitanje – ko je i po kom pravnom osnovu naredio angažovanje VBA i Vojske Srbije? Treće – zašto u ovom slučaju nije angažovana BIA i MUP?

Građani Srbije trebaju da znaju da li je ovo bila stvarna ugroženost ili teatar apsurda za potrebe spoljne politike i pomoći Orbanu. Naravno, tu su i kolege Mađari koji su učestvovali, odnosno bili svedoci, pa nam možda oni mogu detaljnije objasniti.

Moja sledeća pitanja su vezana za pravni osnov i procedure angažovanja odreda vojne policije Kobre za obezbeđenje predsednika SNS Miloša Vučevića. Da na pomenem, on već dve godine, gospodo, nije državni funkcioner, sem ako nije u vašem maniru „država, to sam ja“.

Moje pitanje zato i glasi – da li je Vlada Srbije donela posebno rešenje ili zaključak o određivanju zaštite koju sprovodi Ministarstvo odbrane, a ne MUP? Da li postoji naredba ministra odbrane kojom se nalaže Kobrama izvršenje zadatka van Ministarstva odbrane, a u skladu sa članom 53. Zakona o Vojsci?

Da podsetim, podaci o tome ko je dodelio vojno obezbeđenje stranačkom a ne državnom funkcioneru, po kom osnovu i koliko košta građane, ne može biti tajna i nemojte pokušavati da ovo stepenujete kao tajnu.

Da li je VBA i BIA izradila elaborat o stepenu ugroženosti Vučevića, koji potvrđuje da mu je život ugrožen zbog prethodnog rada u Ministarstvu odbrane, jer je to procedura? Da li je, takođe, bilo za koordinaciju rada službi bezbednosti razmatrao predloge VBA i BIA i tom prilikom predložio da se za potrebe angažovanja vojni resursi upotrebe? Na kraju, ako je i postojala procena, u šta realno sumnjamo, zašto to, uostalom, jednostavno ne radi MUP umesto Kobri?

Naravno, ovim završavam, proslava odreda zahteva, pošto je to lična vaša garda, kompletno vaše rukovodstvo, za razliku od proslave Četvrte brigade na Kosovu gde vas apsolutno nema.

Hvala najlepše.

Uvažene kolege, predsedavajuća, kada smo predlagali amandmane na izmene Zakona o Vojsci, vi ste ih čuli, Bogu hvala, jer većina vas bar nije gluva, ali niste slušali. Jer, čuti i slušati su dva različita pojma. Da ste ih slušali, videli bi da rečju ništa nije bilo upotrebljeno protiv Vojske, odnosno njihovih članova, ili civilnih, već obrnuto, bilo je u njihovu korist.

Šta bi vi dobili time? Vi bi time dobili smanjenje odliva kadra, da ne kažem zaustavljanje odliva i, da apsurd bude veći, vama bi se to pripisalo.

Međutim, vi, zbog svoje sujete, koja prerasta u jednu bahatost i bestidnost, vi jednostavno to ne možete da dozvolite. Ali, evo prilike, na samo četiri člana, opet napominjem, u korist Vojske i ljudi u Vojsci.

Član 5, gde aktivnom rezervisti, da vam podsetim - aktivna i pasivna rezerva, koju niste uspeli 14 godina da aktivirate. Kažemo da "obezbeđujemo socijalno osiguranje i obavezu poslodavca da ga nakon angažovanja vrati na isto ili odgovarajuće mesto". Time bi rezervisti bilo sigurno za njegov ugovor.

Član 16, da se specifičnom vojnom službom, pored letačke, padobranske, ronilačke, uvede i sajber informaciono-bezbednosna služba o kojoj čovek koji sebe voli da naziva vrhovnim komandantom toliko priča, o dronovima i o robotima. Znači, dajte to unesite u zakon.

Član 29, da se demokratskoj civilnoj kontroli Vojske, pored Narodne skupštine i Zaštitnika građana, doda i Državna revizorska institucija koja bi vršila eksternu reviziju rashoda odbrane i onda ne bi imali problem kako i na koji način se troše sredstva.

Na kraju, član 31. koji govori o najobičnijoj evidenciji podacima vojnih i civilnih lica a naročito njihovih porodica, da se upodobi sa Zakonom o zaštiti podataka i ličnosti. Hvala najlepše.

Hvala predsedavajuća.

Imam par pitanja za ministra odbrane Bratislava Gašića. Da li je tačno da je kriminalističko-istražna grupa iz Niša sprovodila istragu protiv petorice oficira i jednog civilnog lica zbog sumnje da su proneverili više od 100 miliona dinara vezanih za davanje u zakup Sportskog centra „Šivra“ u Nišu?

3/1 MZ/MJ 10.25-10.35

Takođe, da li je tačno da je upravo ta istraga obuhvatila general potpukovnika Milosava Simovića, komandanta kopnene vojske, njihovog pretpostavljenog? Da li je navedena istraga pravi razlog ekspresnog razrešavanja generala Milosava Simovića? Lično ga poznajem, evo skoro 30 godina, još od 1998. i 1999. godine sa Kosova i Metohije, zato ne verujem da je Simke, olovni vojnik, kako smo ga zvali, okaljao svoj obraz najmanje zbog krađe. Da nije ipak, gospodo, u pitanju nešto drugo, nešto što on zna i ima nekakvu arhivu, nekakva dokumenta, prepisku, a što vama i vašem vrhovnom komandantu ne ide u prilog, pre će biti da je to. Zašto to radite čoveku? Zašto to radite srpskom generalu?

I to nije sve. Da li je tačno da ste ga posle smene premestili za Beograd na izmišljeno mesto, možete misliti, generala kopnene vojske postavljate za savetnika u komandi za obuku, uz kontrolisane, napominjem, i ograničene uslove kretanja. Da objasnim, nanogica nije zatvor, to je mera koja je blaža od pritvora, a obezbeđuje prisustvo okrivljenog u krivičnom postupku, pa mu je sada ukinuto. Zašto srpskog generala ponižavate? Zašto to radite? Čega se vi, gospodo, bojite? I na kraju, ko je i kako dao to naređenje i zašto? Hvala.