Uvaženi predsedavajući, poštovani predstavnici institucija o kojima danas imate prilike kroz izveštaje ovde da se obratite kolegama poslanicima, poštovane kolege poslanici, mi smo na Odboru za finansije 24. maja 2021. godine, na 30. sednici, razmatrali ova četiri izveštaja za 2020. godinu, i ono što je nama bilo najinteresantnije, to je da prvi izveštaj Komisije za državnu pomoć ustvari po prvi put imamo prilike da čujemo o tome šta se dešavalo, a drugo, što su oni, kako da kažem komisija u nadležnosti rada Skupštine, zato što su oni 2009. godine bili koncipirani kao komisija koja je odgovarala Vladi do 2019. godine i izbori ustvari su učinili uz pomoć radnog tela Vlade koji su formirali nekoliko predstavnika ministarstava, tako da je njihov rad bio više vezan za Ministarstvo finansija, i sa obzirom da smo ušli u pregovore sa EU i to poglavlje 8. konkurentnost, a vidimo da je to deo i najvažnijeg klastera 3. koje govori o konkurentnosti privrede, jedan od ciljeva sa kojima Srbija ide u pregovore sa EU, u ovoj godini i očito je da smo na vreme kao država preduzeli sve aktivnosti, pre svega Vlada i Ministarstvo nadležno koje je predložilo zakon, nov o državnoj pomoći, koje je formiranje komisije poverilo u nadležnost rada Narodne skupštine Republike Srbije.

Godine 2020. je formalno početak rad ove komisije i to je ono što možemo da kažemo da se potrefilo da najgoru godinu u svetu treba da započne jedna vrlo važna komisija, ali mislim da se ona sa svojim radom dobro snašla, s obzirom kao i Republika Srbija što se dobro snašla u pandemiji i to pokazuju svi rezultati rada naše države, ali komisija je uspostavila taj institucionalni okvir, naravno uz pomoć i narodnih poslanika i nadležnog odbora.

Ono što je važno, a što su nadležni odbori usvojili na vreme, još u januaru mesecu, gotovo s početka godine, sve akte uz pomoć kojih oni treba da rade. Oni uz pomoć pravilnika i poslovnika o radu, sa kojima su definisali i koji su nadležnosti odbora za budžet i finansije, bili su dužni da akt o sistematizaciji predaju odboru za administrativna pitanja, i to je od velikog značaja jer je tu definisano 27 radnih mesta, a suštinski ona nisu mogla da budu popunjena, jer zaista njihov rad je bio onemogućen i zaustavljen kao i svih novih institucija koje su radile 15. marta, ali treba reći da je 5 članova saveta na čelu sa predsednikom, znači radila taj posao, 6 ljudi koji su stalno zaposleni, prebačeni iz Ministarstva finansija, koji su radili ovaj posao u poslednjih 10 godina i 6 je zaposleno po privremenim i povremenim poslovima, i muke koje su sa samim prostorom za rad, koji nije samo vaš problem, odmah da kažem.

Sve institucije u nadležnosti Narodne skupštine, imaju određene probleme, neki ih uspešno rešavaju, a neki se još uvek muče, ali kako da kažem, na vama je da se borite, i za bolji ambijent u kome funkcionišete.

Za nas je ovde važno, da ste vi, i da radite svoj posao kada je u pitanju usaglašavanje, zakonodavstva Srbije sa zakonodavstvom EU, i da bi poslanici znali zašto je to od velikog značaja, onaj deo koji se odnosi na regulativu, koji usaglašavanje regulative za transport, pogotovo vazdušni transport i recimo, deo koji se odnosi na zakonsku regulativu iz oblasti energetike, reći ću da smo imali mi zaista uvek u ocenama fiskalnog saveta, velike kritike, kada je u pitanju davanje određenih sredstava i subvencija, kada je u pitanju „ Er Srbija“, i ovim suštinskim mi smo došli do toga da jednostavno ceo ovaj posao radimo uz saglasnost EU.

Prema tome, danas niko ne može da kaže da mi na određene načine podržavamo naša javna preduzeća i preduzeća koja su ušla u određena strateška partnerstva i privatizaciju, na način koji nije u skladu sa direktivama EU, zatim zakonodavstvo koje se odnosi na same postupke i formiranje podzakonskih akata iz oblasti energetike koje treba da budu u saglasnosti sa energetskom zajednicom.

Taj put o kome govorimo upravo je uz pomoć ove Komisije za državnu pomoć i to je nama od velikog značaja, jer se država rasterećuje svih pritisaka koje je ranije imala od zakonodavnih organa kada je u pitanju EU i Evropska komisija.

Prema tome, mislim da je za ovu godinu tačno da nije dovoljno prepoznata ova tema u javnosti. To znači da je u stvari taj put usaglašavanja EU direktiva dug i mukotrpan, ali vi ste tu, naravno, da pomognete i da radite i da donosite te akte, usaglašavate propise i da na krajnje odgovoran način blagovremeno informišete i narodne poslanike ovde u Skupštini Srbije, što je nama od velikog značaja da u direktnim kontaktima sa evropskim parlamentarcima imamo nadležnu komisiju koja se odnosi na pristupanje i formiranje, stabilizaciju odnosa sa EU, na čijem čelu je gospodin Orlić.

Možemo u svakom trenutku da damo svoje rezultate kada je u pitanju ova tema. Za nas je to od velikog značaja, iako Izveštaj Evropske komisije govori o tome za prošlu godinu da ova tema možda nije dovoljno prisutna i prepoznata u javnosti. Za nas je od velikog značaja da ovde kao narodni poslanici imamo punu informaciju o tome.

Ono što smo primetili to je da projektovan budžet upravo to i pokazuje, da niste bili u mogućnosti da se dovoljno razvijete u prošloj godini i da radite, s obzirom na opravdane okolnosti pandemije Kovid-19, kao i svi ostali i zato vam je budžet koji je predviđen, praktično upola realizovan, ali to ne znači da u ovoj godini ne možete da idete određenim punim kapacitetom.

Što se tiče Izveštaja Komisije za državnu pomoć, naravno, tu smo uvek da pomognemo i ukoliko mislite da imamo neke teme koje možemo da otvorimo u vidu određenih javnih slušanja, da bi informisali sve narodne poslanike, uvek smo tu otvoreni za saradnju.

Što se tiče Komisije za zaštitu ponuđača u postupcima javnih nabavki, pošto je tako redosled Izveštaja, pa zbog toga se obraćam, Izveštaj koji je podnela, imali smo prilike gospođu Fukić u nekoliko puta da slušamo i, na kraju krajeva, imali smo po novom zakonu i izbor novog predsednika i jednog člana Komisije, taj posao smo završili 23. decembra 2020. godine i u tom Izveštaju, praktično i o radu njenom, a i o Izveštaju za prošlu godinu same institucije imali smo prilike da vidimo da ne ocenjujemo samo mi taj rad, nego smo imali prilike da vidimo da je i Evropska komisija slala svoju Komisiju koja je ocenjivala taj rad i kojom u stvari pokazuje da samo ovaj rezultat smanjenja obrade predmeta i donošenje odluka sa, recimo, 41. dana na 29,8 dana ili odlučivanje sa 28,6 dana na 21,3 dana u proseku, pokazuju napredak u radu ove institucije.

Mislimo da je najveći kamen spoticanja kada, recimo, pošto imate tri Veća i devet članova, mi recimo ne obavimo taj izbor članova kojima je istekao mandat, pa su onda ta Veća negde zaustavljena u tom svom radu i to u stvari nama pokazuje da zajednički posao mora da bude efikasan i u skladu sa rokovima koji su postavljeni kroz zakon i da je to jedan podsticaj i naša podrška vama da ovaj posao radite što bolje.

Ono što vidimo na osnovu rada jeste da postoji taj kontinuitet u tom radu i u zaštiti prava, da očito pravna lica imaju sve veće poverenje, jer povećanje broja predmeta koje ste obrađivali u prošloj godini, iako ste radili dosta u onlajn formatu, pokazuje, u stvari, da pravna lica negde zaista imaju poverenja u institucije i zbog toga podnose žalbe. Ta vrednost od 105 milijardi dinara i to povećanje u odnosu na 71 milijardu dinara u vrednosti ugovora koji su u oblasti žalbi vaših, u stvari, pokazuje upravo taj rezultat.

Prihode koje ste naveli su za 50% veći, kada su u pitanju takse i to je takođe jedan od parametara podrške kojom vi podižete lestvicu kada je u pitanju kvalitet samog rada Komisije za zaštitu ponuđača.

Znači, vi ste jedan primer dobre prakse i očito Evropska komisija može da zemljama u regionu, jednostavno, predstavi vaš rad kao jedan od dobrih primera i mislim da kada bude bilo vreme očito ćete kao taj primer dobre prakse moći da prezentujete vašim kolegama u drugim državama u komšiluku.

Kancelarija za javne nabavke po prvi put sada je telo koje u stvari je definisano novim Zakonom o javnim nabavkama i počela je da radi u ovom formatu od 01. jula 2020. godine, prema članu novog zakona 241. i prvi put sada imamo, u stvari, ulogu te kancelarije koja vrši kompletan monitoring celog postupka javnih nabavki.

Znači, naručioci predstavljaju sada taj javni tzv. institut, vrši se posao koji je do sada imala, ali mislim da je negde sada po ovom zakonu kompletniji, u kontaktu sa onim pravnim licima koji sprovode ceo taj postupak. Znači, od zahteva, pa do preventive savetodavnog dela, pa do same kontrole i do stručne pomoći i do onog dela pokretanja prekršajnih postupaka u stvari pokazuje da je ovim novim zakonom dosta toga vama dato da radite i da kompletirate kada je u pitanju uopšte taj monitoring javnih nabavki.

Zaključci koji su pokazali da je sklopljeno 1.161 ugovor u vrednosti od preko osam milijardi dinara u stvari pokazuje da vi negde zaista vršite taj osnovani nadzor na samom procesu javnih nabavki, a da broj samih mišljenja u drugoj polovini 2020. godine je opao, što znači da dolazimo do toga da ipak negde su dosta bili edukovani sami naručioci javnih nabavki, što je od velikog značaja, zato što negde i vas vide, prepoznaju Kancelariju za javne nabavke kao instituciju u koju treba da se jave pre nego što pokrenu ceo taj postupak i pre nego što uopšte krenu da rade jedan posao koji, naravno, ima svoje procedure i te procedure treba da se poštuje.

U 2020. godini izdato je 1.289 pozitivnih mišljenja od strane Kancelarije i svega 29 negativnih mišljenja. To pokazuje, u stvari, te rezultate rada i ono što je važno, da postoji da obuka, ali da poverioci, odnosno naručioci javnih nabavki treba da znaju koje su kaznene odredbe i upravo zbog toga da budu uvek okrenuti poštovanju procedura.

Komisija za hartije od vrednosti, imali smo prilike nekoliko puta u prošloj godini i u ovoj da se susretnemo, upravo zbog toga što su mnogi novi zakoni koji su doneseni praktično dati, kao što je Zakon o reviziji u prošloj godini, koji je stupio na snagu i Zakon o otvorenim investicionim fondovima. Imamo i Zakon o digitalnoj imovini koji treba da stupi na snagu sada 28. juna.

Ono što smo imali prilike da vidimo to je pojednostavljenje postupaka uopšte kada je u pitanju primena ovog zakona i negde Komisija za hartije od vrednosti sigurno je da sada ima pritisak, jer kada dobijete nove nadležnosti, a imate isti broj kadrova koji treba da rade taj posao, a nove su teme i za njih, kao i za korisnike njihovih usluga, onda je očito uvek pritisak na tu instituciju. Sigurno je da će vam novi portal koji uspostavljate pomoći svemu tome da jednostavno radite ovaj posao.

Ovo što ste uveli, praktično deo koji se odnosi na IT komunikacije je od velikog značaja i kao što ste i naveli da pripremate i novi zakon, jer treba da negde da obavestim poslanike da vama po ovom sadašnjem zakonu ističe mandat kao Komisiji krajem ove godine i da očito će biti sigurno određenih predloga u izmenama i dopunama Zakona, odnosno u novom zakonu, kako će Komisija izgledati, s obzirom na nove nadležnosti, na nove okolnosti. Komisija za hartije od vrednosti više nije ista kao komisija od pre deset godina.

Ono što smo imali prilike da vidimo, to je da ste kuburili sa novcem prošle godine, upravo zbog toga što su stale privredne aktivnosti, što nije bilo praktično zainteresovanih za određenu vrstu privatizacije na osnovu kojih vi u stvari imate određenu vrstu prihoda, ali i da ste zaista na jedan krajnje legalan način taj gubitak pokrili iz definisanih rezervi i da ste na osnovu toga i uradili eksterni nadzor nad javnim finansijama, odnosno trošenju budžeta Komisije za hartije od vrednosti, pre nego što ste poslali izveštaj o realizaciji praktično vašeg budžeta i plan za ovu godinu. Tako da, jako je važno da je maksimalno smanjen negativni uticaj koji je mogao da se desi u prošloj godini shodno novim okolnostima.

Kada je u pitanju pandemija Kovida – 19 i jako je važno reći da rezultat u stvari rada svih ovih institucija leži u tome da na zajedničkom zadatku sa Ministarstvom finansija i Narodnom bankom Srbije, mi imamo ovaj kvartal, u stvari, kao rezultat 2020. godine, da je 1,2% rast BDP, znači, kada su u pitanju uopšte privredne aktivnosti, a da je priliv stranih direktnih investicija gotovo jedna milijarda evra, što je više od ukupnog regiona Zapadnog Balkana, koji čine sve ove zemlje i veći je praktično za 13,5% nego prošle godine u istom kvartalu.

Ono što je još važno reći da je stabilnost deviznog kursa u Republici Srbiji i negde ta stabilnost inflacije za nas jako bitna i to smo na Odboru otvorili kao pitanje. Znači, pitali smo da li ove institucije prate dešavanja na svetskom tržištu kapitala kada su u pitanju i rast inflacija i rast kamatnih stopa i da li će doći do određenih refleksija na našu ekonomiju, da li se oni spremaju za određene mere, kako to rade i što je za nas od velikog značaja kao činjenica da mi zajednički u stvari imamo sliku o tome kako oni to prate, kako prati državna pomoć, kako prati Komisija od vrednosti, u saradnji, naravno, sa Narodnom bankom Srbije, jer u mnogim komisijama i kada rade te nove zakone, oni sarađuju, naravno, i sa Ministarstvom finansije.

Tu se, u stvari, pokazuje pristup državi, odgovornost države prema građanima. Znači, mi moramo da pratimo šta se dešava u svetu upravo da bi mogli da projektujemo svoju budućnost i da bi mogli na adekvatan način da odreagujemo u datim trenucima. To smo uradili i za vreme pandemije. Prvi smo iskočili sa podrškom građanima u vreme pandemije Kovid – 19 i praktično vanrednog stanja, kada nije bilo protoka roba i usluga u onom načinu kako je to bilo do praktično 15. marta 2020. godine, i to se pokazalo kao dobro.

Mnoge evropske zemlje su zakasnile sa tim i zbog toga su sačekale kraj godine sa visokim stopama pada ekonomskih aktivnosti.

Mi smo država koja smo sa najmanjom stopom pada praktično završili tu godinu i imali najbolje rezultate u EU i sada vidimo, u stvari, u ovom prvom kvartalu da imamo najbolje rezultate, što pokazuje da ćemo proći projektovanu onu stopu rasta od 6%, gde su mnogi bili skeptici i kritikovali tu stopu, pre svega, Fiskalni savet, ali ne samo oni, nego i određena udruženja privrednika i ekonomista koji jednostavno imaju kritički stav prema državi kad god je to potrebno, zato što je negde to postalo jako moderno kritikovati državu, a kada pogledate rezultate suštinski, onda vidite da zaista Srbija ide dobrim putem i to je ono što mislimo da građani uvek prepoznaju.

Trećeg juna je Srbija potpisala nov aranžman sa MMF-om, naravno, on je savetodavnog karaktera, kao i onaj pre što je bio, što pokazuje, u stvari, da Srbija zaista ide dobrim putem kada su naše javne finansije u pitanju.

Ovoliko za uvod kada su u pitanju izveštaji ovih institucija, a mislim da svaki od predstavnika ovde može i direktno da odgovori na pitanja poslanika. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Znači, ako biste želeli da budete maliciozni, a i jeste maliciozni u vašem izlaganju, iskoristili ste Izveštaj o monitoringu Kancelarije za javne nabavke da govorite o tome kako postoji sistemska korupcija od strane SNS. Nije SNS naručilac posla i nije on naručilac javnih nabavki, nego institucije i pravna lica iz privrede koje su u javnom ili privatnom sektoru.

Prema tome, nemojte da zamenjujete teze i da pokušavate svoje političke neuspehe u političkoj kampanji, što ne možete građanima uopšte da objasnite kako je Boško Obradović u jednom trenutku bio za Đilasa, pa kako više nije za Đilasa, pa kako je uzeo 5.000 evra od crkve, pa kako nije uzeo 5.000 evra, pa kako je Đilas uzeo 619 miliona od građana Srbije iz budžeta, da prevaljujete na sistemsku korupciju SNS. Ovde postoje institucije, postoje zakoni, postoje organi unutrašnjih poslova koji prate rad svih onih koji nisu u skladu sa zakonom i za to određeni akteri odgovaraju i da li su oni članovi SNS ili neke druge stranke, to će jednostavno pokazati i da uvek odgovaraju da su pred zakonom svi jednaki.

Prema tome, nemojte da zamenjujete teze i pokušavate na taj način da pridobijete glasače u dnevnopolitičkoj borbi za vaše glasove. Jednostavno, morate da se opredelite ili ćete izaći sa određenim programom, ali nemojte lažima ovde da obmanjujete građane Srbije napadom na SNS. Hvala.

Uvaženi kolega Glišiću, pa ne odlučujemo mi o tome ko će sedeti ovde u parlamentu, nego građani Srbije. Oni prepoznaju kome treba da daju podršku za vođenje politike ove države.

Prema tome, ukoliko imate planove, programe, izvolite pred građane Srbije, pa kada dobijete određeni broj glasova, imate i određeni broj poslanika. Očito je problem u tome što ne postoji program, što ne postoji plan kojim vi vidite da Srbija treba da ide u narednih pet, deset, 15 i 20 godina, a to je veliki problem za vas.

Nemojte vaše probleme unutar opozicionih poslaničkih grupa i stranaka da prebacujete na nas i nemojte da koristite institucije zarad toga da bi govorili kako u Srbiji ne postoji vladavina prava, ne postoji parlamentarizam. Ove institucije rade mnogo, mnogo bolje nego što su radile 2012. godine, a to ne kažemo samo mi, nego kažu i ocene svih međunarodnih institucija, ne samo finansijskih i ne samo evropskih, nego i one koje se nalaze na istoku i na zapadu. To je ono što vas boli, što ne možete da nađete uporište bilo gde gde se kritikuje praktično vođenje ove državne politike.

Zbog toga je jako važno da prepoznate potrebu kako da idete u razgovor sa građanima, a ne da kritikujete bezrazložno ono što institucije državne rade. Ne možete da udarate na njihovu nezavisnost. Ne možete bez razloga, bez ikakvih adekvatnih činjenica da pričate o tome zarad toga da zamenjujete teze da je SNS kriva za nešto što ne stoji.

Ono što su činjenice jeste i da je Đilas danas jedan od najbogatijih ljudi u Srbiji, da svi oni koji se nalaze oko njega se nalaze kao kvaziopozicija koja želi, ne samo legalnim putem, u smislu izbora da dođe i da sedne u ove klupe, nego i tzv. nepolitičkim putem koji su najavili na svojim društvenim mrežama. Ako treba i nasiljem, ali samo da bi seli u ove klupe, da bi vodili određenu političku borbu.

Prema tome, mislim da je pamet u glavu svima da izađete sa političkim programima, da kažete građanima šta je to i kako vidite da idete napred, da kažete šta nije dobro ako određene institucije rade i na koji način bi bilo bolje da funkcionišu, a ne da zamenjujete teze i da građane Srbije dovodite u veliku zabludu. Hvala.

Institucije će da rade onako kako su radile i do sada, a sebi su postavili vrlo visoke ciljeve kako će da napreduju na tom putu, a vi ćete morati da nađete očito neku drugu političku stranku kojoj ćete da stanete na listu da dobijete mandat, a onda izdvojili svoje mišljenje pa bili jedinstveni poslanik ovde kao opozicija. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi predsedavajući, poštovani predstavnici nezavisnih institucija čije smo izveštaje danas imali prilike da razmatramo, kao što vidite, teme i oblasti kojima se vi bavite otvaraju mnoga pitanja ovde u ekonomiji Srbije, ali otvaraju i pitanje prošlosti.

Upravo zbog prošlosti treba da ponovimo da je prvo Poglavlje 5 otvoreno 13. decembra 2016. godine, to je Poglavlje 5, koje se odnosi na javne nabavke, a pre toga, godinu dana pre toga je otvoreno prvo poglavlje u pregovorima Srbije sa EU, Poglavlje 32, koje se odnosi na finansijsku kontrolu i nadzor.

Zašto ovo govorim? Od 2016. godine do danas je prošlo pet godina i kao što vidite, za pet godina oblast javnih nabavki, kada govorimo o njima, je dobila jedan zaista visok stepen poštovanja standarda koji su u rangu sa EU. Kada govorimo o tome, očito je Srbija prošla jedan evolutivni put u ovoj oblasti i dostigla te visoke standarde, i kada je u pitanju transparentnost, i kada je u pitanju ušteda, ali i sam postupak digitalizacije. Očito je taj postupak digitalizacije pomogao u svemu ovome da javne nabavke mogu biti predmet kontrole i od strane svih nadležnih institucija, DRI, ali i svih građana Srbije, jer mogu na jedan javan način zaista da vide kako se troše pare građana Srbije, na koji način i po kom principu, znači, koja je ta procedura koja je ispoštovana. Sve ono što podrazumeva da nije ispoštovano, a kosi se sa zakonom je u stvari alarm za neke druge organe koji treba da se bavi onim nadležnim institucijama, predstavnicima koji nisu radili po zakonu.

Prema tome, ta tema za nas nikada više neće biti tabu tema, već samo jedna tema koja treba da dostiže sve više i više standarde i da jednostavno doživimo taj trenutak kada će se Poglavlje 5, koje se odnosi na javne nabavke, zatvoriti od strane EU, a to znači da smo postigli te standarde, odnosno zakonodavstvo koje je podjednako sa zakonodavstvom EU.

Kada govorimo o tržištu kapitala, videli smo da je ova tema takođe jako interesantna i ona daje u stvari rezultate koji se odnose i na priliv stranih direktnih investicija i na jedan ambijent ekonomski u kome su investitori zainteresovani da ulažu u Srbiju i to je pokazatelj da u prvom kvartalu ove godine preko milijardu evra imamo priliv stranih direktnih investicija, što je pokazatelj da Srbija ima taj priliv stranih direktnih investitora veći nego sve države zajedno u regionu koje obuhvataju zapadni Balkan.

Dostupnost i atraktivnost domaćih hartija od vrednosti je u stvari rezultat odgovorne politike Aleksandra Vučića i SNS ne samo od 2016. godine do sada, već i onaj period do 2016. godine, kada smo sproveli ekonomske reforme i fiskalnu konsolidaciju. Taj put nije bio lak, bio je trnovit i podrazumevao je mnoge teške korake koje smo uradili upravo kada je pitanje polja državnih subvencija, odnosno državne pomoći.

Zašto ovo govorim? Zato što se sećamo svi i Železare Smederevo i Bora i drugih firmi u restrukturiranju koje su u stvari deo privatizacije Srbije, odnosno firmi i preduzeća koja su podrazumevala proces privatizacije, koju smo završili, naravno uspešno, takođe uz pomoć EU.

Važno je samo na kraju reći da su do 2012, odnosno 2013. godine kada su rađena istraživanja, četiri do šest puta bila veća ulaganja, odnosno državna pomoć, na neefikasan način od strane onih koji su vladali do 2012. godine nego danas. To znači da nam EU priznaje sve ove ekonomske rezultate i u ovoj oblasti. Za nas to predstavlja kroz otvaranje fabrika rezultat, kroz otvaranje novih radnih mesta, kroz bolje finansiranje budžeta.

I ovo danas što smo imali prilike da vidimo, novo otvaranje nemačke fabrike na 8.000 kvadrata u Jagodini u stvari je jedan od rezultata kompletnog dobrog vođenja ove politike, kada su u pitanju ove tri oblasti o kojima smo danas imali prilike da pričamo. Ali i ono što je danas priznanje i Aleksandru Vučiću i SNS, na kraju krajeva, i Srbiji celoj je u stvari poklon i predstavnika Fišera, a to su vaučeri koji se odnose na finansiranje obrazovanja dece i omladine koje je dobio gospodin Vučić, zatim gradonačelnik Jagodine, koji se odnosi na ulaganje u obdaništa i škole, kao i finansiranje vatrogasne službe u toj lokalnoj samoupravi.

Znači, to je u stvari pokazatelj da danas imamo 70.000 zaposlenih građana Srbije u nemačkim kompanijama, u kojima je do juče radilo svega 17.000. To je pokazatelj poverenja EU prema Srbiji, prema ekonomiji, prema putu koji jednostavno vaše institucije rade u saradnji sa zakonodavstvom EU.

Mi vam se za sada zahvaljujemo na ovom postignutom rezultatu, ali to ne znači da u budućnosti jednostavno nećemo kritikovati određene segmente, ukoliko za to bude bilo razloga.

Zbog toga ću, kao predstavnik SNS, u ime poslaničke grupe "Aleksandar Vučić – Za našu decu", podržati zaključak kojim se prihvata izveštaj o radu vaših institucija za 2020. godinu. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, poštovana ministre, kolege poslanici, danas u ovom setu objedinjene rasprave pored Zakona o registru koji se odnosi na deo koji je vezan za sektor bezbednosti, čuli smo da je Predlog zakona o davanju garancija Republike Srbije kada su u pitanju dugoročni krediti JP „Srbijagas“ i na 32. sednici 27. maja smo usvojili ove predloge, zato što ovi predlozi su inače predviđeni za kompletnu gasifikaciju Srbije i izgradnju mreže koja je definisana i predviđena i budžetom Republike Srbije.

Ono što je važno, a nas je zanimalo na samom odboru, to su uslovi pod kojima praktično se vrši gasifikacija ovih okruga, pre svega kad govorimo o Borskom i Zaječarskom, to je 66 miliona evra vredan projekat i on obuhvata preko 210.000 stanovnika i mogućnost pristupa gasifikacionoj mreži, na osam godina su krediti sa dve godine grejs perioda, u dinarskoj protivvrednosti, i ono što je važno – sa deviznom klauzulom, ali otplata je tromesečna i kamatna stopa je 1,7%.

Kada govorimo o gasifikaciji, takođe kod OTP banke, kredita koji se povlači za pravac Leskovac-Vranje, ali on obuhvata i Trgovište i Bujanovac i Preševo, onda govorimo o kreditu od 28 miliona evra, zato što je na toj deonici već nešto urađeno u saradnji sa „Jugorosgasom“, tako da je kredit takođe na osam godina, sa dve godine grejs perioda i 1,78% kamate godišnje. Kada je u pitanju gasifikacija Kolubarskog okruga, onda govorimo o kreditu od 75 miliona evra i takođe povučeno 178 na osam godina realizacije.

Ono što je važno da se kaže, da 169 miliona evra davanje garancije na ova tri praktično kredita i na ova tri strateška projekta za Republiku Srbiju pre svega će dozvoliti implementaciju četvrtog paketa direktiva Zelene energije, koja je pod tzv. zelenom agendom, zatim postizanje ekoloških i ekonomskih standarda, ali i rasterećenje energetskog, elektroenergetskog sistema Srbije, čime u stvari mi jačamo svoju privredu i otvaramo mogućnosti za priliv novih stranih direktnih investicija.

Ovim Srbija dobija jako mnogo i to je jedan proces u koji ulazimo i mislimo da podrškom ovim zakonima za davanje garancija u stvari razmišljamo o budućnosti Srbije. Hvala.

Uvaženi predsedniče parlamenta, poštovana premijerko, poštovani ministri i ministarke, pošto svako danas ima pravo da se opredeli za rodno senzitivni jezik, pa eto koristim to pravo da pokažem kolegama da je to mogućnost.

Ustav kao najviši pravni i politički akt podrazumeva pravo podjednako za sve građane Srbije, ali to pravo obavezuje i one koji obavljaju sada funkciju predsednika parlamenta i sve one koji su obavljali tu funkciju predsednika parlamenta i ranije. Nema protokolarnih funkcija, već ima tačno definisane nadležnosti koje su definisane Ustavom Srbije.

Zašto ovo govorim? Zato što danas kada govorimo o predlogu ustavnih amandmana, koje treba Narodna skupština da razmatra i da napravi jedan konačni predlog o kome će se građani Srbije izjasniti kroz referendum, mi danas smo imali prilike da čujemo i pitanje nacionalnih manjina i formalno pitanje donošenja ovakvih odluka i videli smo da pojedini poslanici imaju različita gledanja na ovu današnju temu. U stvari, to je i suština demokratije, da o jednoj temi možemo da imamo različite stavove i da uz pomoć određenog konsenzusa u društvu donosimo odluke koje će biti opšte prihvatljive za celo društvo.

Kroz sedam javnih rasprava, 32 predloga nacrta amandmana, mi danas govorimo o praktično oduzimanju nadležnosti poslanicima da ovde donose odluke koji sudija će biti izabran na koje mesto, u kom sudu i na koji način će vršiti svoju sudijsku funkciju. Do sada imamo postojeći Ustav koji na predlog VSS daje predlog Skupštini i narodni poslanici su ti koji donose odluke o pravosudnom sistemu, kako će on da funkcioniše kroz izbor svakog pojedinca.

Prenošenjem praktično svojih nadležnosti na profesije na izbor Visokog saveta sudstva koji će donositi isključivo odluke o tome ko će biti sudija mi suštinski svoje pravo delegiramo na samo pravosuđe i time mi u stvari pokazujemo visok stepen demokratije i postizanje visokih standarda kada su u pitanju ljudska prava i to je ono što je jedan iskorak u društvu kojem treba svi podjednako da učestvuju.

Moram da kažem da do 2012. godine smo imali pokušaj onih koji danas sebe nazivaju autentičnom opozicijom, i Đilasa i Vuka Jeremića, da jednostavno pokušaju da urade ovu reformu i tu reformu nisu sproveli ne samo zato što su bili nesposobni to da urade, nego zato što jednostavno nisu politički shvatili koliki je značaj u stvari u društvu imati nezavisne institucije. To ne kažem ja, ni SNS, nego to kaže gospođa Vida Petrović Škero, predsednica Vrhovnog suda Srbije koja je vršila funkciju od 2005. do 2009. godine i 2007. godine otvoreno govorila u javnosti o tom problemu. Kao posledica tog problema imali smo neuspelu reformu 2007. godine. Imali smo štetu od 44 miliona evra i videli smo kako to izgleda donositi odluke preko kolena i u skladu sa sitno sopstveničkim stranačkim interesima gde smo imali slučajeve da su opštinski odbori DS davali direktno predloge koje sudija treba da bude na kom sudijskom mestu.

Mi smo od tada imali veliki posao i sproveli velike ekonomske i finansijske reforme prvo da bi mogli da otvorimo mogućnost da sprovodimo ovakve reforme u društvu kao što je reforma pravosuđa. Od 2017. godine Savet Evrope kao međunarodna organizacija, u kojoj je Srbija već 18 godina, koja je članica zajedno sa 47 zemalja, je jednostavno zajedničkim snagama u saradnji i sa Evropskom unijom i sa OEBS-om krenula u put demokratizacije ovog društva. Sproveli smo sve preporuke GREKO-a i to pre svega doneli Zakon o lobiranju kao jedan od najvažnijih zakona u kojima se sprovodi praktično demokratizacija društva u ovom ekonomskom smislu, zatim potpuno nov Zakon imamo o Agenciji za sprečavanje korupcije, koja je do sada bila Agencija za borbu protiv korupcije koja nije imala dvostepenost odlučivanja i na kraju smo doneli taj Kodeks ponašanja koji su ovde narodni poslanici sami o sebi trebali da sprovedu na jedan potpuno nov način.

Sada onaj deo koji nije završen su bili praktično amandmani na Ustav. Amandmani na Ustav su pretrpeli više javnih rasprava nezavisno od ovih javnih slušanja koje je Skupština imala. Ja ću da vas podsetim da smo imali jednu javnu raspravu koja se odnosila na organizaciju Saveta Evrope i Ambasade Holandije gde su bili prisutni predstavnici međunarodnih organizacija, zatim Društvo sudija i Centar za pravosudna istraživanja. Zašto ovo govorim? Zato što svi znate da pojedine sudije koje se danas predstavljaju kao autentično nezavisne sudije, a u stvari predstavljaju politiku onih koji danas na Tviteru potpuno pogrešno predstavljaju nameru ove države da ide u demokratizaciju svog društva i naprave taj demokratski iskorak promene Ustava, praktično su se saglasile sa svim ovim promenama. I ta saglasnost je uvek tu bila kada su predstavnici pojedinih ambasada i međunarodnih organizacija, a kada dođu kući na domaći teren, kada imamo jednostavno predstavnike domaćih strukovnih udruženja onda glume negde svoju nezavisnost kroz određenu vrstu kritike koja jednostavno ne stoji.

Zato je vrlo važno to danas reći da su i oni podržali ustavne promene i reforme i da Aleksandar Vučić nedvosmisleno ima podršku i onih koji ga kritikuju svakodnevno. Te kritike pokazuju da jednostavno su prazne puške i da ne stoje i da ono što su naša paradigma društva i politike Aleksandra Vučića jesu u stvari rezultati. Rezultati pokazuju da smo mi sposobni da otvorimo određena poglavlja i usvojimo ovde u Skupštini i kada je u pitanju Poglavlje 15. – energetika, i kada su u pitanju porezi, pitanje Poglavlja 16. koje su skupštinski odbori usvojili nedavno ovde u Skupštini i vratili Vladi da kao pregovaračke pozicije za klastere koji se odnose na konkurentnost i zelenu agendu smo spremni kao društvo u pregovorima sa EU kao jedno od najtežih poglavlja razgovaramo sa njima.

Na EU će proceniti da li smo mi spremni da zaista idemo i korak dalje na tom putu, ali je bitno da smo mi stvorili uslove, ambijent u državi da oni postoje. Kao rezultat uopšte reforme pravosuđa treba reći da su brojevi predmeta u međunarodnim sudovima smanjeni, da su preporuke koje smo imali od međunarodnih institucija u demokratizaciji ovog društva veće od 95% i da je podrška u stvari svih onih organizacija koje su dale saglasnost pa i Venecijanska komisija pa i OEBS pa i Savet Evrope u stvari na strani Vlade Republike Srbije, predsednika države i svih ministarstava koja su učestvovala u ovako velikom poslu, a na kraju i samog parlamenta koji jednostavno je zajednički na ovom zadatku.

Zahvaljujem vam se što ste danas saslušali sve ove predloge i sve ono što su poslanici imali da kažu, možda su neki videli jednostavno temu na potpuno drugačiji način, ali je bitno da se čuju i ta mišljenja, jer na osnovu tih mišljenja mi zaista pokazujemo koliki stepen standarda EU primenjujemo ovde. To smo najbolje pokazali za vreme pandemije.

Vi danas članicama, zemalja članicama EU imate prilike da vidite kako izgleda demokratija u tim zemljama, a kako izgleda u Srbiji i kada je u pitanju vanredno stanje, i kada je u pitanju deo koji se odnosi na kretanje građana, na kretanje roba i usluga, na ono što je pitanje uopšte ekonomskih reformi i da mi nikada ne stajemo na tom putu.

Znači, naš put je stalna promena i gradacija društva u pozitivnom smeru. To nam daje uslove da zaista razmišljamo o budućnosti naše dece i da ne brinemo za tu budućnost sve dok imamo zaista na čelu države gospodina Aleksandra Vučića, koji je pokazao zaista da je spreman u svakom trenutku zarad viših interesa da mnogo toga uradi možda što i nije politički popularno ni za SNS, ali je pokazao da jednostavno mi svi ovde treba da pratimo takav politički put, jer je to u interesu naše budućnosti.

Zato ćemo u danu za glasanje podržati nacrt ovih predloga. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, mi smo juče na odboru razmatrali izmene i dopune zakona koje se odnose na jaka pića i ono što je najvažnije reći da oporezivanje jakih pića, znači, od 2013. godine, od 1. septembra kada je naša obaveza bila da primenimo tu direktivu do dana današnjeg nije usaglašen.

To znači da je ipak dato neko vreme Srbiji da može jednostavno podigne svoje proizvođače kapacitete na način na koji je bio moguć, ali nemojte da zaboravite da smo imali ekonomske reforme i fiskalnu konsolidaciju, i da jednostavno ovakav način usaglašavanja akciza predstavlja jedno dodatno prihodovanje u sam budžet Republike Srbije, ali i dodatno troškove koje se odnose na same proizvođače, koji će u postupcima trgovine sa zemljama EU i ako želimo da postanemo sastavni deo tog tržišta, moramo biti podjednako konkurentni, jer mi smo predstavljali jednu nelojalnu konkurenciju, kada je u pitanju rakija i kada su u pitanju uopšte pića, koja su izrađena na bazi voća i određenih biljaka.

Zašto ovo govorimo, zato što punjenje budžeta naravno ide od poreza na dodatu vrednost poreza i doprinosa koji se plaćaju kada je u pitanju privreda Srbije i privredna aktivnost i naravno deo ide od akciza.

Srbija osam godina nije bila usaglašena sa ovom direktivom i to je ono što, recimo, kada god su imali prilike evropski parlamentarci u saradnji kroz Odbor za pridruživanje i stabilizaciju EU da nam kažu da je ta direktiva još od 1992. godine i da mi tu nismo bili usaglašeni.

Mi smo na određeni način pokušavali da im objasnimo da time što smo dali tri kategorije u stvari pića i što smo taj zakon 2015. godine, poslednju izmenu imali, se približavali na korak do kompletne primene ove direktive, i to je tako i bilo. Sada imamo uvođenjem ove direktive, metodologije obračuna, kada je u pitanju akciza.

Čuli smo od predlagača i od moje koleginice da je ta metodologija do sada bila kroz tri kategorije u odnosu na jačinu alkoholnog pića, kada je u pitanju procenat alkohola, a od sada ide na fiksnu taksu koja iznosi 42.500 dinara po jednom hektolitru, i osnovica se obračunava na osnovu određenih brojeva koji su definisani o procentu alkohola u tome.

Ono što je važno reći, a to je da ovim zakonom svi proizvođači mora da urade popis lagera, kompletno koji je ostao, neprodat i moraju da podnesu nadležnom ministarstvu i time suštinski zaista pokazujemo da težimo evropskim integracijama i poštovanju njihovih standarda i direktiva i u susret stvaranja uslova, Poglavlja 16. koje ćemo imati prilike ovde na sednici Odbora, u četvrtak, u prisustvu ministra finansija da na zatvorenoj sednici usvojimo pregovaračku poziciju, i to je od velikog značaja, što pokazuje da mi ustvari idemo ka tome da su nam u fokusu klaster 3 i klaster 4, koji se odnosi na konkurentnost i inkluzivni rast, a klaster 4, na zelenu agendu.

Sve ove zakone koje mi sada imamo i koje možda u javnosti predstavljaju velike promene, i gde vi vidite da ljudi jednostavno reaguju na te promene, ustvari predstavljaju taj evropski put, o kome mi stalno govorimo i mi moramo da se menjamo na tom evropskom putu, ali i idemo, naravno, postepeno korak po korak.

Suština svega je da vi danas imate rezultat, a to je ono što smo juče imali prilike, gospodine ministre da čujemo, da je sa završetkom marta meseca, priznata prosečna plata od svih međunarodnih institucija, naravno na osnovu svih izveštaja relevantnih institucija u Srbiji, prosečna plata u Srbiji iznosi 555 evra.

To je ono što je taj put, ka podizanju standarda građana. To je ono što mi planiramo da do 1. januara imamo prosečnu platu u Srbiji 600 evra, što je gotovo duplo više nego ono što smo zatekli 2012. godine, i to je ono što ustvari ovaj evropski put nam pokazuje da moramo da prolazimo mnogo toga što je teško, za sve nas kada su u pitanju određene promene, ali mislim da je efikasno i da pokazuje, da Srbija ide napred.

Zahvaljujem se na tome što ste kao predstavnici ministarstva na adekvatan način sve ove promene koje radimo u tom finansijskom delu, zaista na jedan realan način uvek tu da nam obrazložite na samom odboru, jer od velikog je značaja da mi, pre svega kao narodni poslanici to razumemo i možemo u direktnom kontaktu sa građanima da objasnimo zbog čega donosimo određene odluke koje su u interesu svih građana Srbije.

Hvala.

Uvaženi predsedničke, poštovani ministri, kolege poslanici, u tom duhu mog kolege Rističevića mi idemo i stavljamo sve u funkciju ekonomskog razvoja. I ovaj današnji predlog zakona koji se odnosi na istorijsku obnovu praktično Sremskih Karlovaca je takođe u toj funkciji, ali i ovaj deo kada pričamo o rodnoj ravnopravnosti i borbi protiv diskriminacije takođe je u funkciji ne samo ekonomskog razvoja, nego uopšte društvenog razvoja. To je ono što danas treba da kažemo.

Osvrnuću se najviše, pošto vidim da smo pri kraju rasprave, na Zakon o rodnoj ravnopravnosti. Mi smo ovde u Skupštini zajednički, gospođo ministarka, pokrenuli neka pitanja na osnovu onoga što nas je sačekalo ovde 2012. godine, a sačekao nas je taj vaš poslanički rad, u smislu toga da ste uspeli da uvedete određene kvote za izbor poslanika, odnosno poslaničkih lista i odborničkih lista. Trebalo je krenuti dalje.

Očito je prvi korak bio jako težak, a to je Ženska parlamentarna mreža, u stvari uspostaviti jednu neformalnu poslaničku grupu od svih predstavnica poslaničkih grupa pozicije i opozicije. U tom trenutku od 2012. do 2013. godine je trajala ta borba sa tim da jednostavno i sa naših kolegama objasniti šta ćemo mi to da radimo, u stvari. Tada smo se našli negde upravo kod ovih tema kao što su Istanbulska konvencija, kao što je rodna ravnopravnost, i taj naš put od 2013. do 2015. godine, decembra, kada smo uspeli određene amandmane, da animiramo i naše kolege, ali na kraju krajeva i ministra finansija gospodina Dušana Vujovića i gospodina Vučića, koji je bio tada premijer, pokazalo se u stvari da su to rezultati tog mukotrpnog rada.

Znači, o tome se nije pričalo u javnosti, kada pričamo o izvršnim organima, o institucijama. U društvu se pričalo kada su u pitanju pregovori sa Evropskom unijom, to je negde stajalo pod poglavljima 23, 24, gde su otprilike prava, borba protiv diskriminacije, ljudska prava, manjinska prava, ali nigde nije iskočila ta tema kada je u pitanju rodna ravnopravnost.

E šta sad danas imamo 2021. godine? Znači, 2015. godine, podsetiću vas, osim onih amandmana koji su ušli na Zakon o budžetu, gde je ušlo rodno odgovorno budžetiranje i veća podrška, kada su u pitanju žene iz ruralnih područja, žene preduzetnice i žene koje su u oblasti nauke, mi smo tu negde izvršili podizanje nivoa svesti kod svih ljudi, a to je što do tada bila definisana kancelarija u Ministarstvu za rad i socijalna pitanja koja se bavila rodnom ravnopravnošću, a jednostavno smo izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima ugasili taj deo kancelarije i otvorili jedno koordinaciono telo ovde u Skupštini, znači, izglasali Zakon o ministarstvima, Koordinaciono telo koje će se baviti rodnom ravnopravnošću i koje će odgovarati isključivo premijeru Vlade Republike Srbije, odnosno gospodinu Vučiću.

To znači, da nije bilo političke volje i da nije bilo zaista političke svesti o tome da je potrebno podići na viši nivo ovu temu, mi danas ne bismo uopšte mogli da pričamo o ovom zakonu. Zašto to govorim? Znači, naš rad od dve godine i ne samo ovde u parlamentu, već i razgovor po dubini, kada pričamo o odbornicama lokalnih parlamenata, je negde urodio plodom.

Kada smo dobili sve te mehanizme, trebalo je onda ići na realizaciju svega toga, ići na pripremanje ovakvog jednog zakonskog rešenja. Kao što vidimo, od 2016. godine do danas je bio takođe dug put. Imali smo tri predloga, odnosno načina, postupka, procesa, kako da ih nazovem, dok smo došli do današnjeg rešenja u vidu jednog zakonskog predloga. Taj predlog je zasnovan na onim oblastima upravo koje smo mi ovde u parlamentu zacrtali, deo koji se odnosi na društveni dijalog vezan za rad, za zapošljavanje, za deo koji se odnosi na obrazovanje, kulturu, deo koji se odnosi na socijalnu politiku i borbu protiv nasilja prema ženama i deo koji se odnosi na veće učešće žena u političkom životu. Mi smo kao rezultat toga dobili jednu Vladu Republike Srbije koja ima 50% plus jedan žena.

Znači, mi smo napravili taj demokratski iskorak i pokazali i Evropskoj uniji i svetu da mi to možemo i bez ovog zakona. Znači, ipak je do čoveka, ipak je do nas, ipak je do toga da li mi možemo da sprovedemo jedan konsenzus kada je u pitanju i politički dijalog i istomišljenika i neistomišljenika. Mi smo danas imali prilike da čujemo da je ovde u Maloj sali bio takođe jedan politički dijalog pozicije i opozicije, koji jednostavno ne prihvataju tu činjenicu da žele da bude to pod patronatom nekih stranih međunarodnih organizacija, pa bio to i Evropski parlament.

Kao što vidite, mi razgovaramo o tome u društvu. Što više razgovaramo, očito imamo bolje rezultate. Bez obzira što postoje pojedini koji sebe nazivaju opozicijom, pa napadaju gospodina Vučića, predsednika Srbije, da je on politički tiranin, da ne prihvata bilo kakav dijalog, pokazuju u stvari, govore o njima koji ne žele da razgovaraju, jer nemaju šta da kažu po određenim temama. Oni da su hteli da kažu, oni bi rekli nešto o ovom Zakonu o rodnoj ravnopravnosti. A ovaj zakon je mnogo toga uredio i čak je otišao i mnogo koraka napred.

Ja sam inače htela ovo svoje izlaganje da posvetim nečemu što mislim da niko nije toliko baš razmatrao detaljno, a to je rodno odgovorno budžetiranje, članom 5. definisano ovim zakonom, jer sve ovo što govorimo, podrška ženama, i kada su u pitanju socijalne kategorije, i zdravstvene, i obrazovanje, i žene na selu, i borba protiv nasilja nad ženama, ne može ukoliko vi nemate sistemsku finansijsku podršku države, a ona ide kroz budžet, a ona mora da ide po određenim svojim pravilima, a ta pravila već su negde Ujedinjene nacije prenele da to rade međunarodne finansijske institucije, i to već radi Svetska banka, i to već radi MMF.

To je trebalo zaista uvoditi korak po korak. Godine 2016. je počelo to u Ministarstvu finansija, sa 27 institucija, danas imamo već četvrti izveštaj o napretku o uvođenju rodno odgovornog budžetiranja u sistemu planiranja javnih finansija u Republici Srbiji i taj izveštaj je uradio UN Women, u kome je rekao da je Srbija u svojim zaključcima dosta napredovala. A napredovala je zahvaljujući tome što danas kada pričamo o 2019. godini, pošto se uvek ide unazad kada se rade određene analize, od 40 subjekata koji su direktni budžetski korisnici, 34 je uključeno konkretno u postupak rodno odgovornog budžetiranja.

Šta to znači, da bi građani Srbije razumeli? Tačno su definisan novac, koliko se troši za žene a koliko za muškarce, koliko za određene programe koji su vezani za rodnu ravnopravnost a koliko treba još da bi dostigli taj balans koji smo čuli od naših koleginica – 50% i 50%. To je vrlo teško. Taj put je težak, ali treba reći i da sve članice EU ne poštuju ovo. Znači, onoliko koliko država smogne snage i finansijske i demokratsko, u smislu svog organizovanosti društva, da sprovede sve te programe, mi možemo da govorimo o tome da li je neko postigao određene rezultate.

Po izveštajima UN Women vi možete da vidite da je Srbija i ispred Hrvatske i ispred Bosne, Makedonije, Crne Gore. Znači, ipak je lider u regionu, ipak se ona sada takmiči sa zemljama Beneluksa, koje su najbolje u svemu ovome zato što je sistem inače funkcionisanja njihov odavno počeo po ovom principu rodno odgovornog budžetiranja.

Mi smo imali prilike ovde da ugostimo određene članove parlamenata Belgije, Švedske, gde su oni u svom sastavu dolazili potpuno u muškom sazivu. I njima je bilo jako čudno što smo mi sve žene sa druge strane. A onda smo mi njih pitali – pa, dobro, kako je to moguće da se muškarci bore za rodnu ravnopravnost u vašim zemljama, a oni kažu – mi smo ti koji smo u stvari taj ugroženi pol koji tražimo svoju ravnopravnost, isto kao što vi sad tražite ovde.

Prema tome, vidite, slika može da se gleda i sa jedne i sa druge strane. Najbolje je sprovesti određeni balans. Taj balans, put do tog balansa je jako težak.

Ciljevi izveštavanja, kada pričamo o rodno odgovornom budžetiranju, postoje i tačno su definisani. Oni treba da daju afirmaciju dobre prakse, treba da daju doprinos određenim institucijama koji su uveli rodno odgovorno budžetiranje, treba da daju podršku učenju celom ovom procesu, ali treba da daju i podršku onim institucijama, subjektima koji su već uveli taj primer dobre prakse i jednostavno kao taj primer treba da budu primer za ostale koji će to da uvedu. Do sada je inače 165 državnih službenika prošlo edukacije koje se odnose na rodno odgovorno budžetiranje i mislim da je to od velikog značaja za ove četiri godine.

Ne mogu da završim ovaj svoj govor a da ne kažem da postoje i određene kritike na ovaj zakon. Zašto? Zato što kada pričamo uopšte o borbi protiv diskriminacije, ne smemo da dozvolimo ni ovim zakonom, koji je zaista jedan evropski i demokratski iskorak za Srbiju, ne smemo da ugrozimo i da uvedemo jednostavno neki vid druge diskriminacije uvođenjem određenih prava manjina i time u stvari sprovesti određeni pritisak na određene ciljne grupe. Šta hoću da kažem?

Hoću da kažem da, recimo, vi imate institut za očuvanje jezika Republike Srbije koji se suprotstavio ovakvom jednom zakonu, upravo zbog toga što mi ovde ovim zakonom uvodimo jedan rodno senzitivni jezik, ali to nije naš model, to je model svih razvijenih država koje su uvele jedan ovakav zakon i negde se mnogi stručnjaci iz ove oblasti protive tome, zato što mi negde naše reči uvodimo neke nove pojmove u svakodnevno korišćenje i samim tim rušimo onaj koncept pravilnog govora srpskog jezika i to je ono što u stvari u ovom delu kada je samo jezik u pitanju, znači, negde stvara jedan crv sumnje zbog čega sad uvodimo ovakav zakon, da nije on nešto previše za sve nas, sa druge strane, uvođenje određenih školskih programa u ovom delu kada je upravo promena, odnosno uvođenje tog rodno senzitivnog jezika i možda postaje problem za određene grupacije, sa treće strane, pisanje naučnih radova koji su obavezni za korišćenje rodno senzitivnog jezika. Znači, sve to piše ovde u zakonu.

Zato kažem, mi možda ne čitamo sve baš tako detaljno, pa onda neke stvari i ne prepoznajemo na taj način. Znači, obavezuje sve naučne radnike da uvedu rodno senzitivni jezik kad rade svoje radove.

Sa druge strane, samo pitanje zapošljavanja, recimo, ako imate određene kompanije u kojima imate preko 60-70% da li muškaraca ili žena, ovde vas negde obavezuju da morate 40% da imate taj manje zastupljeni pol. Šta se onda dešava sa tim kompanijama? Da li onda oni moraju da otpuštaju određeni broj radnika pa da zapošljavaju nove ili će jednostavno reći – u redu, prihvatam kaznene odredbe, nisam u mogućnosti da sprovedem sve ove odredbe?

Mislim da nam je zbog toga jako važno, videla sam u primeni ovog zakona da će mnoge odredbe biti tek primenjene 1.1.2024. godine, da jednostavno pravilnicima i uredbama, podzakonskim aktima, zaista rešite sve ove nedoumice koje se javljaju i kao možda jedan strah ljudi koji će učestvovati u celom ovom procesu.

Zato kažem da ovaj zakon predstavlja za nas veliki iskorak i ono što sada više ne pričamo o poglavljima kada su u pitanju pregovori sa EU nego pričamo o klasterima, sigurno da će ovaj zakon biti deo klastera koji ćemo usvojiti. Za nas je to od velikog značaja i mi se ovde normalno borimo da pokažemo da smo na tom putu evropskih integracija zaista najbolji u regionu, i to se i pokazalo i juče na ovom sastanku zapadnog Balkana koji je bio na Brionima, da imamo tu najveću svest o tome koliko je važno da imamo dobru regionalnu saradnju, bez obzira na provokacije, odakle god one dolazile, i mislim da zbog toga treba dosta pričati u javnosti. Vi ste nosilac, na kraju krajeva, kao Ministarstvo, ovog predloga zakona, treba pričati u javnosti o tome šta ovaj zakon donosi i koliko dobroga u stvari će on građanima odnosno građankama doneti u budućnosti i koliko ćemo probleme prevazilaziti mnogo lakše u društvu.

U danu za glasanje naravno da ću podržati ovaj predlog zakona, s tim što mislim da i neke predloge amandmana koje sam videla zaista treba da ih ozbiljno razmotrite. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, mi smo razmatrali na Odboru za finansije kada smo imali ceo ovaj set zakona i ove sporazume i negde ovo dolazi kao kruna svih ovih tema kada je u pitanju ekonomija, počelo je sa rebalansom, zatim sa rešavanjem problema koje smo imali u poslednjih 20. godina kada je u pitanju poreska politika i osiguranje i uvođenje novih zakona koji se odnose na elektronsko fakturisanje i sada imamo sporazume koji se odnose na Republiku Srbiju i sa Narodnom Republikom Kinom, SAD i sa Republikom Francuskom.

Kao što vidite, mi danas raspravljamo, praktično, o sporazumima koji su nastali kao posledica odgovornog vođenja i spoljne i unutrašnje politike kada je u pitanju i EU, i Narodna Republika Kina. Znači, i istok i zapad, kao i SAD. Do sada se nije desilo, u poslednjih stvarno 30 godina, da Srbija ima prilike da na ovaj način na jednu sednicu stavi sporazume koji će ići, pre svega, iz oblasti strateških projekata i kad govorimo o saradnji carinskih uprava, kad je u pitanju protok roba i usluga između kineske robe i srpske robe i saradnja ove dve institucije.

Kada govorimo o strateškim projektima kada je u pitanju ekonomski razvoj od strane investicija SAD, ali pričamo i o projektu o kom govorimo 50 godina, kao što je metro u Beogradu i govorimo o podršci Francuske na ovom projektu kroz saradnju kompanija. Ali, primetićete u ovom projektu promene koje se odnose na sam sporazum, kada je u pitanju saradnja ne elektroprivrede Srbije, već Elektrodistribucije Srbije, zato što mi dobijamo brze pruge, gde će vozovi ići od 200 i 300 kilometara na sat, što jednostavno, u ovom regionu još ni jedna zemlja neće postići.

Kada uzmete u obzir projekat brze pruge Beograd-Budimpešta i nove informacije koje imamo i Brisela od gospodina Aleksandra Vučića da ćemo imati otvaranje nove pruge Beograd-Skoplje, vi onda stvarno imate Srbiju budućnosti koja će potpuno promeniti i ekonomske aktivnosti ove zemlje, ali promeniće i odnos i istoka i zapada prema nama.

Pre svega, mislim da građani Srbije će imati koristi od svih ovih sporazuma, od ovih strateških projekata i na kraju krajeva, naša deca jednostavno neće morati više da odlaze u zemlje EU da rade, već će sve te strane kompanije doći ovde, otvoriti nova radna mesta, jer ovi sporazumi predstavljaju nova radna mesta, nov posao, podizanje plata i penzija, jednostavno rame uz rame stajemo uz sve razvijene ekonomije istoka i zapada.

Zato mislimo da je od velikog značaja na Odboru za finansije, što smo razmatrali ove sporazume, jer to daje nama jedan vetar u leđa da pričamo o visokom stopama rasta koje su projektovane ovim budžetom za ovu godinu. Hvala.

Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarka, kolege poslanici, kao predlagač amandmana nisam dobila reč ali ukoliko budem u diskusiji prekoračila ovo vreme za predlagača amandmana u ime Odbora, oduzmite mi od poslaničke grupe.

Uopšte nije problem, zato što sam i u prethodnom htela da se javnim po tom pitanju, zato što je izmena i dopuna Zakona o porezu na dohodak građana u kome se rešavaju problemi frilensera, praktično data u oba ova amandmana i to je u stvari rezultat pregovora Vlade Republike Srbije, Ministarstva finansija i udruženja tzv. frilensera.

To su udruženja ljudi, koji su kao fizička lica na slobodnom tržištu rada, imaju određene poslovne odnose sa predstavnicima domaćih i stranih kompanija. Njihovi problemi su višeznačni, pre svega nisu prepoznati sistemu ne samo neplaćanja poreza kada govorimo o porezu, zato što je ovaj zakon u pitanju, već kompletnog statusa tih fizičkih lica.

To su obično mladi ljudi koji zaista poseduju određeno znanje za izradu određenih softvera, aplikacija, uopšte određenih produkata, kako oni kažu iz oblasti ili proizvoda iz IT industrije. Važno je da ti mladi ljudi nemaju, čak ni plaćene poreze i doprinose, ni socijalno osiguranje.

Šta to znači? To znači da njihov status i njihov život negde uopšte za sistem funkcionisanja i svakodnevnog njihovog života je ugrožen i to mora da se ovde kaže. Znači, svi oni mladi ljudi koji nisu imali do sada regulisan status država je u razgovoru sa ovim udruženjima koja se bave ovom oblašću, zaista dugo, dugo razgovarala.

Taj protest koji je ovde ispred Skupštine bio u smislu rešavanja problema i njihovih zahteva koji imaju je delimično bio opravdan, ali sa druge strane delimično je pokušan da se iskoristi od nekih političkih eksponenata, gospodina Đilasa koji ima u svom krugu ovde bivše poslanike koji su se predstavljali kao frilenseri, pa ispred Skupštine Srbije samo nastavljali, umesto ekološkog ustanka prešli na frilenserski ustanak, pokušavajući da jednostavno, negde ideju o tome da nema potrebe ništa plaćati ovoj državi i da ostave status tim mladim ljudima na nivou fizičkih lica koji ne mogu sada, u ovom trenutku pandemije izvrše određene uplate, isplate svojih primanja iz inostranstva budu potpuno blokirani, što se tiče svog posla.

To treba građanima otvoreno da se kaže, da je država rešila zaista sistemski problem time što je ove mlade ljude uvukla u taj sistem da bude prepoznatljiv i za njih, da imaju svoja prava i imaju svoje obaveze.

Prava, koja su stekli time što će postati ili preduzetnici, ili društva sa ograničenom odgovornošću ili na kraju krajeva, postaće socijalni osiguranici u Republici Srbiji, znači imaće zdravstveno osiguranje sa kojim će moći u svakom trenutku da dobiju adekvatnu zdravstvenu pomoć.

Prema tome, probleme koje oni sada rešavaju i država jesu neplaćanje poreza za ova lica, nepodnošenje poreskih prijava koje ti mladi ljudi nikada možda nisu ni podneli, zatim svaki rezident, a to su strana lica koja imaju ovde prijavljen boravak duži od 183 dana u godini, takođe imaju svoja određena prava da mogu na jedan ustrojen način da funkcionišu i vrlo važno, da imaju regulisan njihov radni odnos.

Na osnovu toga, u stvari država koja je sada i otvorila mnoga poglavlja u pregovorima sa Evropskom unijom koja se odnose i na finansijske usluge i na prihode, rashode koje na određeni način moraju da budu u skladu i sa evropskim direktivama, ali ne samo zbog Evrope nego i zbog nas, da bi naši pojedinci mogli da funkcionišu sa kompanijama koje se nalaze u zemljama EU. Sada sistem prepoznaje sve one prihode iz ministarstva da moraju da imaju određeno svoje poreklo.

Godina 2019. negde je kao reper godine koja još uvek nije zahvatila pandemija kovid – 19, kažu da su u Srbiji prihodi iz inostranstva po različitim doznakama bili preko pet milijardi evra, što znači da veliki deo, čak se smatralo da smo mi u tom od pet milijardi evra, IT sektor je bio od 1 do 1,4 milijarde evra, u stvari je Srbija izvezla našu pamet time što je prihodovala ta određena sredstva za te usluge koje su ta fizička lica imala.

Zašto ovo govorim? Zato što amandmanom kojim smo zajednički, na kraju krajeva, na osnovu predloga Vlade i Ministarstva finansija Odbor doneo odluku smo u Predlogu člana 5. Zakona, stav 1. dozvolili i podržali predlog koji je nastao kao rezultat pregovora države i frilensera, a to je da je produžen rok, pre svega koji se posmatra kao period od kada se plaća porez, pogotovo za one koji su bili registrovani, a koji nisu imali do sada adekvatne prijave, znači bili su u prekršaju, za one koji nisu izvršili adekvatna plaćanja po određenim rešenjima i negde je država to tolerisala, jer taj IT sektor se razvijao velikom brzinom, pogotovo od 2016. godine.

vo je neki period od 01.01.2015. godine, praktično do kraja ove godine, obaveze tih ljudi koji bi trebali da plate državi određene poreske obaveze koje su tačno definisane ovim zakonom, znači ne pričamo o tome da ovaj zakon nije postojao, on je postojao kao za sve poreske obaveznike, tako i za tzv. frilensere, negde je data šansa ljudima koji nisu ispunili te svoje obaveze da ne moraju, pre svega da plaćaju kazne koje su u obavezi neki drugi poreski obaveznici, da može na 120 meseci svoje obaveze da izmire u periodu primene od 01.01.2022. godine, na 120 meseci, a da neki limit koji je napravljen od 64.000 dinara na mesečnom nivou ko je zarađivao, odnosno na godišnjem nivou 768.000 dinara, jednostavno ne podleže obavezama plaćanja ovog poreza.

Što znači da je uzeto u obzir da te, tzv. troškove koje ove IT kompanije imaju u smislu svojih troškova su podignuti sa 43% koja im se priznaju, na 50%. Šta to znači? To znači da i ovih 50% troškova, u stvari koja država daje kao podršku se smatra kao poreska olakšica.

Prema tome, država je preuzela veliki teret odgovornosti kad je u pitanju opšte rešavanje problema frilensera i njihovih obaveza, pre svega podržavajući u ovom delu troškove koje oni imaju, sa druge strane, kada su u pitanju rate na 120 meseci i kada je u pitanju ovaj deo koji se odnosi na samo limitiranje minimalne zarade gde je veliki broj zaista mladih ljudi koji su otvorili svoje startap firme ili agencije koje se bave ovim poslom i nemaju te milionske cifre o kojima svi pričaju, nego imaju te prihode do 768.000 dinara godišnje.

Time se, u stvari, protest koji je ovde ispred Skupštine Srbije bio u toku prekinuo upravo zbog toga što su zahtevi, odnosno ono za šta su se zalagala strukovna udruženja iz ove oblasti bila prihvaćena od strane države i zaista su videli da, recimo, oni koji su čak i morali da plaćaju određenu vrstu svojih obaveza, ukoliko je, na primer, zarada mesečna na nivou 700 evra, kada posmatramo deo na rate, trebalo bi, recimo, da obaveza na mesečnom nivou narednih 120 meseci budu svega 7,5 evra.

Prema tome, ono što se pokazalo je da je država imala sluha za ovu oblast. Da podsetimo samo da je država otvorila vrata kompletnoj ovoj IT industriji, da se na određeni način svi frilenseri legalizuju, odnosno uđu u legalne tokove funkcionisanja, znači, otvore svoje agencije i kompanije i time steknu jednu vrstu pogodnosti, a to je da u prve tri godine njihovog funkcionisanja, 70% obaveznog socijalnog osiguranja budu na teret države, odnosno da plaćaju svega 30% kada pričamo o porezima i doprinosima za socijalno osiguranje.

Vrlo je važno što je sada, u stvari, formalizovano tzv. poslovno prisustvo IT industrije i frilensera na teritoriji Republike Srbije, što je otvorilo vrata i mogućnosti da i druge kompanije koje možda do sada nisu imale prilike ili nisu možda imali planove da otvore, govorim o stranim kompanijama koje se bave ovom oblašću, nisu možda htele da otvaraju svoje kompanije ovde u Srbiji, ovo je u stvari poziv da oni otvore ovde svoje kompanije, jer će lakše sarađivati sa našom pameću koja će biti formalizovana kroz agencije, zatim, kroz firme sa d.o.o. i koje će moći, na kraju krajeva, da funkcionišu ovde na krajnje jedan racionalno, pragmatičan način, pogotovo što smo mi kao država u tom procesu digitalizacije uopšte funkcionisanja preduzeća jako puno napredovali u tom delu.

Posle ću reći šta je istraživanje uopšte pokazalo kada su u pitanju investicije u Srbiji i šta je to u stvari što privlači priliv stranih direktnih investicija u Srbiji, pogotovo iz oblasti otvaranja novih kompanija, kada su pitane mnoge kompanije koje su došle ovde iz ove oblasti da otvore svoja nova radna mesta i svoje nove projekte.

Važno je reći da investicije u Srbiju u 2021. godini, kao što vidite, ovim rebalansom budžeta, kad pričamo o strateškim projektima, su povećane na 7,2% BDP, što govori o tome da je to duplo više nego što je bilo pre pet godina, a gotovo 30 godina smo imali prilike da čujemo od ministra finansija da nikada nije bio toliki investicioni zamajac kada su u pitanju uopšte strateški projekti vezani za razvoj uopšte Srbije i infrastrukture.

U infrastrukturu mi sada sve više svrstavamo i ovu IT industriju i kompletnu digitalizaciju naše privrede, zato što nije samo izgraditi put, nije samo izgraditi aerodrom, izgraditi luku, treba i obezbediti širokopojasne oblasti pokrivene internetom, upravo zato što danas jednostavno je to postalo standard u životu.

Samim tim, u stvari, vi vidite koliko smo mi kao država napredovali uopšte u samom našem funkcionisanju. Naravno, to ništa ne bi moglo da bude da nismo sproveli fiskalnu konsolidaciju i ekonomske reforme od 2014. do 2016. godine, u stvari, te mere direktne koje su išle su išle od 2015. do 2017. godine, i rezultate koje smo videli naravno su bili 2018. i 2019. godine, i naravno, taj suficit koji se javljao u budžetu, nama se spočitavalo kao nešto što nismo dobro predviđali. Međutim, u ovom trenutku, kada je nastupila velika ekonomska kriza usred pandemije kovid 19, očito taj dobar rezultat i tu štednju koju smo imali tih godina su, u stvari, taman pokazali da smo najmanji pad doživeli u našim privrednim aktivnostima upravo zbog toga i zbog toga što smo kao država organizovali kompletan sistem i privrednih aktivnosti i zdravstva i, na kraju krajeva, diplomatske aktivnosti koje je imao predsednik Vučić i kompletna Vlada Republike Srbije, jer smo otvorili saradnju i sa istokom i sa zapadom na vrlo visokom nivou, što se pokazalo upravo u toj podršci i kad su bile vakcine u pitanju i medicinska oprema, ali i dalji deo kada je u pitanju otvaranje novih fabrika.

Investiranje u Srbiju u 2021. godini je bila jedna od tema privrednih subjekata i stranih i domaćih kompanija, kada je u pitanju bila jedna anketa. Pitanje je bilo – koji je to razlog koji privlači strane investitore da dođu u Srbiju i da otvaraju svoje fabrike? Uglavnom postoji nekih 14 tačaka na kojima su se istakli svi oni koji su bili anketirani. Oni su, na kraju krajeva, i doneli te svoje zaključke svojim odgovorima. Pre svega, na prvom mestu je bila sloboda ulaganja.

To znači da danas mi imamo priču o tri vrlo važna sporazuma sa tri potpuno različite zemlje, kažemo ekonomski velesile i političke velesile, i Narodna Republika Kina i Francuska i Amerika. Kada kažu da je sloboda ulaganja za sve ove kompanije iz različitih delova sveta važna, onda stvarno možemo da kažemo da je Srbija demokratska država u kojoj, pre svega, ne samo što je mogućnost iskazivanja slobode mišljenja, kao što vidite, mi nemamo problem da debatujemo ni sa onima koji ne misle dobro ovoj Srbiji, ni sa onima koji nas stalno negde tužakaju kako ne radimo dobro i ne vodimo ovu državu u pozitivnom smeru, iako sve brojke pokazuju.

Ali, kada sve ove kompanije kažu da je sloboda ulaganja prva činjenica zbog kog one dolaze i otvaraju ovde nove fabrike, onda to mislim da treba da služi na čast i Vladi Republike Srbije i predsedniku države i svima nama narodnim poslanicima, zato što je to od velikog značaja kao jedno priznanje za sve ono što radimo, bez obzira što imamo ove pritiske onih koji vode svoju neodgovornu politiku i obraćaju se građanima.

Strateška pozicija kaže za posebne poslove i za veze sa EU, u stvari je jedan od razloga koji pokazuje da je Srbija, kao i uvek, bila na raskršću između istoka i zapada, ali očito od dolaska SNS od 2012. godine, negde smo prepoznali potrebe naše zemlje i građana Srbije da budemo kadri da možemo da sarađujemo i sa istokom i sa zapadom.

Prihvatljivi porezi i poreski podsticaji, znači, to je jedan od razloga zbog kojih strane firme dolaze ovde, a reći ću vam, nije moglo da dođe do tih podsticaja i nije moglo da dođe do podrške kompanijama da nije bilo, pre svega, uređenje javnih finansija, uvođenje jedne discipline, rešavanje potpunog kolapsa javnih finansija koji smo doživeli 2012. godine kada smo preuzeli odgovornost za vođenje države.

Zbog toga je jako važno bilo da pokažemo da možemo i sa osnivanjem novih kompanija na jedan potpuno relaksiran način, korišćenjem i tzv. virtuelnih sedišta i na onlajn način, znači, funkcionisanje firmi na onlajn način se pokazao kao jako dobar, pogotovo sada u vreme pandemije kovid 19.

Zatim, carinske olakšice koje su svake godine bivale sve veće i veće u smislu protoka roba i usluga, pogotovo kad govorimo i saradnja sa zemljama EU, a bogami, i na osnovu Sporazuma sa Ruskom federacijom od 1% oporezivanja, a sada, kao što vidite, danas i sporazum za jaču saradnju između carinskih administracija Narodne Republike Kine i Srbije.

Zatim, deo koji se odnosi na poštenu tržišnu utakmicu, vrlo teško je bilo sprovesti ovde konkurenciju na tržištu kada smo mi do 2012. godine imali državu koja je projektovala budžet zahvaljujući isključivo jednom tajkunu koji je određivao koliko će para ići gde i kome.

Zatim, radno zakonodavstvo. Srbija je jako napredovala kada je u pitanju radno zakonodavstvo, kao i deo koji se odnosi na 15 slobodnih zona kada govorimo uopšte o carinjenju robe i razvoju ekonomije. Zapošljavanje koje je dovelo do toga da sa 26% nezaposlenosti Srbija siđe na 9% nezaposlenosti, upravo govori direktno o rezultatima odgovorne politike i povećanju protoka stranih direktnih investicija, ali govori i direktno o smanjenju siromaštva, odnosno povećanju bogatstva same države Republike Srbije.

Danas kada pričamo o planovima o „Srbiji 2025“, onda govorimo o tome da je zaista realnost da idemo ka tome da prosečna plata bude 900 evra, da prosečna penzija 2025. godine bude 440 evra i zbog toga što imamo tzv. finansijsku disciplinu i fiskalnu disciplinu u smislu naplate poreza je suština, u stvari, zbog čega mi danas govorimo uopšte o ovim amandmanima.

Važno je da naviknemo sve one koji do sada možda i nisu imali rešen status, kao što frilenseri nisu imali rešen status, sada jednostavno mogu da ga reše. Oni koji su do sada bili pametniji su plaćali porez, otvarali svoje kompanije, danas nemaju takav problem.

Prema tome, treba učiti od onih koji su bili možda brži, pametniji i zaista administrativno rešili svoje pitanje iz ove oblasti, ali je država pomogla i tim malim kompanijama koje su na određeni način sada na putu da reše svoje probleme kada je u pitanju definisanje svog statusa.

Mislimo da ćemo time ostvariti mnogo veći izvoz iz oblasti IT, mislimo da ćemo kao država ostvariti i veći prihod kada su u pitanju doznake iz inostranstva u ovoj oblasti i mislimo da će privredne aktivnosti iz ove oblasti se mnogo više povećati, a time će i zahtevi koji idu prema i Ministarstvu privrede za podršku ovim kompanijama kroz finansiranje i Fond za razvoj biti sigurno sve veći.

Prepoznaćete sigurno kao Ministarstvo potrebu da izvršite podršku tako malim kompanijama i da ćemo jednostavno u danu za glasanje podržati ovakav predlog.

Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi predsedavajući, poštovani gospodine ministre, kolege poslanici, želim samo da se zahvalim Ministarstvu finansija što je učestvovalo na javnom slušanju koje je odbor organizovao po pitanju donošenja novog Zakona o elektronskom fakturisanju.

Na javnom slušanju imali smo prilike da pitamo saradnike iz ove oblasti u Ministarstvu finansija, gospodina ministra Siniše Malog, o svim detaljima koji se odnose uopšte na e-fakture.

To je potpuno jedan novi digitalni iskorak kada je u pitanju uopšte ova oblasti. Pored toga što će javni sektor raditi preko tog Centralnog registra faktura, odnosno Uprave za trezor i koje će jednostavno voditi evidenciju o svim plaćanjima, mi ćemo na jedan potpuno otvoren i transparentan način imati uvid u tome, ali ne samo mi, nego i svi građani Srbije na način kako se troše javna sredstva. To je jedan deo. Drugi deo je praktično uvođenje digitalizacije kada je u pitanju kompletna privreda, odnosno privatni sektor.

Sada, dolazimo do onog dela gde treba obezbediti sve tehničke uslove da bi sve ovo funkcionisalo. Zato što smo mi imali, ako se sećate, zakon i sporazum koji se odnosi na projekte uvođenja interneta u ruralnim oblastima. Znači, moramo da stvorimo osnov za to da bi ljudi koji ne žive u velikim gradovima gde se potpuno daje otvorena mogućnost za korišćenje onlajn, bilo kakvog rada na internetu, to omogućimo i ljudima koji žive u ruralnim sredinama, jer jednostavno privrednici će moći i preko telefona ovakvu vrstu usluga da vrše što je od velikog značaja da jednostavno ne budemo isključivo vezani za ovaj proces digitalizacije.

Ovim zakonom se ništa ne menja kada je u pitanju PDV, sve ostaje isto. Pojačava se ta kontrola kad je u pitanju finansijska disciplina i na jedan način ulazimo potpuno u jednu novu eru funkcionisanja kad je u pitanju privreda i kada su u pitanju finansije. Godina 2022. će biti godina u kojoj će ovaj zakon početi da se primenjuje postepeno, prvo između državnih institucija, odnosno subjekata, a onda privatnih i državnih i na kraju privatnih i privatnih.

Ovo je pokazatelj u stvari kojim pravcem Srbija ide, ide u jednu kompletnu modernizaciju i sve ono što je nekada funkcionisalo na određeni način praktično se menja. To se vidi ne samo po ovim zakonima, nego i na način na koji svet funkcioniše. Srbija očito ide u korak sa svim tim promenama i načinima novih vidova poslovanja.

Tako da, u danu za glasanje mislim da će članovi Odbora za finansije dati svoj doprinos ovoj raspravi po pitanju pogotovo ovih zakona, koji su na jedan potpuno nov, moderan način ovde u Skupštini danas na dnevnom redu. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, na Odboru za finansije smo imali prilike da čujemo predloge ovih zakona i ono što mislim da negde smo zaboravili da podsetimo da kada pričamo uopšte o registru onih ljudi korisnika tzv. kovid para, koje država uplaćuje na račune svakog građanina koji se prijavio, odnosno podnese zahtev da želi podršku od strane države, tih sredstava, spadaju i građani koji se nalaze na privremenom rad u inostranstvu, a koji su državljani Republike Srbije, tako da time u stvari država šalje poruku da brine o svima, a ne samo o ljudima koji žive u Srbiji i koji imaju probleme, nego i ljudima koji žive u inostranstvu, koji, sada se pokazalo, u drugim državama takođe imaju velike probleme kada je u pitanju njihov život i njihov ekonomski opstanak i zbog toga mislim da je to jako dobra poruka koju mi negde zaboravljamo i prenebregavamo kada je u pitanju uopšte ova pomoć i podrška svim građanima za sredstva da bi ublažili posledice Kovida-19.

Kada su u pitanju predlozi za programsku šemu koju ste dali, oni su sastavni deo rebalansa budžeta Republike Srbije, ali ono na čemu smo svi negde bili saglasni to je da treba građanima zaista omogućiti, pogotovo pravnim licima da podignu kredite u ovo vreme, ali da negde na jedan relaksirajući način, u saradnji i sa državom kada uzimaju kredite od Fonda za razvoj, ali i kod banaka jednostavno omogućimo da ta saradnja u tom trenutku kada se zadužuju određena pravna lica bude negde što bolja i da Poreska uprava izađe sa podrškom. Znate da sve banke traže izvršavanje svojih obaveza pravnih lica kao jedan od dokaza. Mislimo da tu će i poreska uprava zaista, na osnovu ovih garantnih šema, pokazati tu fleksibilnost i podržati sve one kompanije koje su izmirile svoje obaveze i koje imaju definisane reprograme, da mogu na određeni način, do nivoa mogućnosti svaka svojih kompanija da podigne te kredite u poslovnim bankama, a na osnovu ovoga što država daje kao garanciju. To je od velikog značaja. Kada pogledate zemlje u regionu, one nemaju takve mogućnosti. To znači da je Srbija finansijski i ekonomski zaista stabilna država i u ovom trenutku moćna da može da, jednostavno, svom privatnom sektoru da ovakvu vrstu podrške.

Na kraju bih rekla što se tiče frilensera, negde smo zaboravili da pre dve godine je Srbija izašla sa velikim paketom poreskih olakšica kada je u pitanju otvaranje novih kompanija iz oblasti IT-a, da mladi ljudi prve tri godine ne plaćaju poreze i doprinose kada su u pitanju njihova lična primanja u punom iznosu, već samo 30%, a 70% imaju podršku od države, subvencije, tako da sam postupak digitalizacije od 2016. godine pokazao je da mi imamo mlade obrazovane ljude koji u ovoj oblasti su očito pokazali dobre rezultate, jer mi izvozimo. Iz ove oblasti gotovo preko milijardu evra promet prave naše kompanije, ali se pokazalo da i mnogi naši ljudi koji su na slobodnom tržištu imali prilike da pokažu da svojim projektima mogu da prodaju svoje usluge onlajn drugim kompanijama u inostranstvu i ja ću vam reći da svi oni imaju problem plaćanja. Ako rade sa kompanijama u inostranstvu, pravnim licima, onda je problem kako platiti tim ljudima. Oni su onda odlazili u inostranstvo, s obzirom da je kovid zatvorio to kretanje roba i usluga. Sada je nastao problem i za njih koji nisu bili registrovani. Zato je jako važno što je država omogućila da do 1. januara mogu da se registruju, mogu da otvore svoje nove kompanije. Dali ste im mogućnost i ovim ranijim koji su radili, a nisu plaćali ovaj vid poreza, da im jednostavno to olakšate, da to izmire prema države i jednostavno uđu u jednu finansijsku disciplinu.

Zahvaljujem se na ovoj podršci u smislu saradnje zajedničke, tako da ćemo na Odboru za finansije napraviti predlog u skladu sa dogovorima premijerke Brnabić i vas kada se tiče uopšte ovog pitanja frilensera, tako da ćemo amandmane koje ćemo podneti kao Odbor usvojiti i mislim da smo time u stvari rešili jedan problem koji je takođe bio jedan istorijski problem kada je u pitanju uopšte IT sektor, frilenseri i plaćanje poreza, izmirivanje obaveza države.

U danu za glasanje mislim da ćemo svi podržati ove amandmane zato što je to, u stvari, u interesu svih građana, a naročito mladih ljudi koji se bave ovim sektorom. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri, kolege poslanici, mi smo na Odboru za finansije imali prilike da razmatramo rebalans budžeta, zatim osam zakonskih predloga i tri sporazuma koji će biti ove nedelje na dnevnom redu.

Ono što smo imali prilike da čujemo to je, na osnovu izlaganja ministra finansija, imali smo izlaganje Fiskalnog saveta koji je uvek tu i daje svoje ocene kada je u pitanju budžet Republike Srbije i rebalans budžeta i imali smo izlaganje, nekako smo uveli tu praksu da pozivamo i predsednika Saveta za koordinaciju aktivnosti i mera za rast BDP-a koji je Vlada formirala još 2014. godine, kada je gospodin Vučić bio premijer Vlade Republike Srbije, gospodina Miladina Kovačevića.

Na osnovu svih tih izlaganja, u stvari stručnog mišljenja, videli smo da, kada govorimo o Predlogu rebalansa koji je na ovaj način koncipiran, koji pokazuje budućnost Srbije koja treba da da rezultate u svim segmentima razvoja našeg društva, da one ocene koje do sada dobijamo od Fiskalnog saveta uvek su negde na granici konzervativnog razmišljanja i sukoba različitih ekonomskih škola. To smo imali prilike upravo u toj oceni da čujemo da Fiskalni savet, kao i prošli put, smatra neopravdanu podršku građanima prošle godine što je bilo u paketu od 100 evra svakom građaninu, ove godine 60 evra, smatra neopravdanim i da je zbog toga taj deficit mnogo veći nego što bi trebao da bude.

Ono što je rečeno i od strane gospodina Kovačevića to je da te projekcije upravo pokazuju da postoji prostor za ovako neko povećanje, zato što današnja ekonomija ne može da se nosi određenim konzervativnim ograničenjima koja su ranije škole imale i upravo ono što daje mogućnost razvoja i veća ulaganja u infrastrukturu, koje je predložio ministar finansije, u stvari daje mogućnost za postizanje visoke stope rasta. Kao dokaz tome ministar je izložio jednu tabelu ne samo zemalja centralne Evrope, na koju se poziva Fiskalni savet da trebamo da gledamo, već cele EU koji je pokazao da odnos između rasta i deficita u stvari pokazuje suštinu mogućnosti svakog društva da napredujete, pa tako pogotovo u vreme pandemije, pogotovo u vreme kada mi treba sve negativne posledice da umanjimo, zaustavimo kada je u pitanju pandemija.

Ono što ovaj rebalans budžeta po prvi put daje to su u stvari one visoke stope ulaganja kada je u pitanju infrastruktura, zatim onaj deo koji se odnosi na zdravstvo. Po prvi put imate izgradnju bolnica u vreme pandemije kada radite taj rebalans budžeta i otvaranje fabrika za proizvodnju vakcina. Znači, to u svetu ne postoji. U ovom trenutku nijedna država u regionu ne radi, pa čak ni u članicama zemalja EU. Znači, Srbija je ta koja kroz ovaj postojeći makroekonomski okvir daje mogućnost da sačuvamo zdravlje naših građana Srbije, da investiramo kroz visoki stepen ulaganja u infrastrukturu i da na osnovu toga dajemo podršku svim građanima bez razlike.

Mi smo čuli na sednici da se posmatraju određeni multiplikatori, pa sada mi treba svoju ekonomiju na osnovu tih multiplikatora da smanjujemo, da ograničavamo. Onaj odgovor koji je ministar dao, da ljudi nisu multiplikatori, je upravo ta odgovornost političara da mora da napravi razliku između toga šta je interes građana, a šta su suve brojke koje nekada ne odražavaju pravo stanje stvari i realnost u životu.

Pokazalo se to u prethodnoj godini na osnovu ova dva paketa, a sada gledamo i ovaj predlog trećeg paketa podrške građanima i uopšte podrške privredi Srbije da jednostavno to daje rezultate.

Mi kao država ne bi imali tako pozitivne rezultate i kada je u pitanju najmanji pad BDP-a i prošloj godini i planirani visoke stope rasta od 6% u ovoj godini i ne bi imali kada je u pitanju zaduživanje, zaustavljanje na tom 60% BDP-a kada je u pitanju mastriht, jer mnoge države su otišle u to zaduživanje ne preko 60%, nego preko 80% i to su razvijene države zemalja EU.

Prema tome, mi smo zaista imali jednu konstruktivnu raspravu na odboru. Ono što nam je drago da je Fiskalni savet podržao i pohvalio deo koji se odnosi na investicije u zaštiti životne sredine, u infrastrukturu, za podršku zdravstvu, za podršku svim ovim segmentima društva o kojima su pisali mnogo puta do sada i očito je jedina ta kritika koja se odnosi na taj budžetski deficit pokazala da imamo odgovore i na takve kritike.

Za nas je važno koji su interesi građana Srbije zaštićeni i gde imamo budućnost da mladima možemo da ponudimo zaista otvaranje novih radnih mesta i nove privredne mogućnosti upravo zbog toga da bi razmišljali o tome kako ćemo živeti u vremenu koje dolazi, u vremenu informativne…

Evo, završavam. Jedna rečenica.
U vreme kada se pripremamo za potpuno novu četvrtu industrijsku revoluciju.
Zahvaljujem se, pre svega, ministru što je imao prilike na odboru zaista da nam pruži puno podataka na osnovu kojih ćemo imati konstruktivnu raspravu. Hvala.