Hvala vam, predsedavajuća.

Kolege poslanici, građani Srbije, ovo što ću sada da govorim najlakše će da razumeju kolege pravnici, pogotovo kolege pravnici koji su praktičari. Dakle, koji su u sudovima.

Kada govorimo o ovih pet pravosudnih zakona treba pre svega znati da ni jedna od izmena sistemskih zakona nisu sačinili nadležno Ministarstvo pravde i Vlada koji su bili dužni da sve nove pravosudne zakone donesu do februara 2025. godine nego smo sada videli da to pokušava da se završi preko kolena.

Za ove zakone dobijeno je negativno mišljenje od VSS. Dakle, negativno mišljenje od VSS za zakone koji se bave izmenama Zakona o sudijama. Ova procedura koja je sada u toku je pokušaj da se izbegne redovna procedura i izjašnjavanje struke.

Radi se, dakle, u ovoj sadašnjoj proceduri, po nama naopakoj, o potpunom ignorisanju i ne razumevanju ustavom ustanovljenog demokratskog sistema vladavine prava, podele vlasti i nezavisnosti sudstva.

Naš je stav i predlog da se reformski procesi vrate u okvire transparentnosti i zakonite procedure.

Hvala.

Hvala vam, predsedavajuća.

Kolege poslanici, već sam rekao da Visoki savet sudstva nije dao pozitivno mišljenje na ovaj set zakona i predložio da se sve povuče iz rasprave, odnosno odnosi se na dva predloga zakona koji se odnose na sudstvo. Pošto predlagač nije zatražio mišljenje Visokog saveta sudstva, saglasno zakonskoj odredbi, izmene u organizaciji i broju sudova ne mogu vršiti drugi organi bez sveobuhvatne analize uzroka opterećenosti postojećih sudova, od kojih mnogi nemaju smeštajne kapacitete i neophodne uslove za rad sudija i zaposlenih.

Negativno mišljenje je davalo i Društvo sudija Srbije. Negativno mišljenje je dao i Kolegijum Vrhovnog javnog tužilaštva, koji se negativno izjasnio o svim predlozima javno-tužilačkih zakona i smatraju da je ovo veliki korak unazad u reformi javnog tužilaštva i sudstva.

Predlaže se ovim setom promena ukidanje Komisije Visokog saveta tužilaštva koji odlučuje o prigovorima na tužilačka uputstva, uvođenjem odobrenja ministra za određene tužilačke radnje. Dakle, ovde se direktno utiče i pokušava da se ima upliv da izvršna vlast kroz ministra ima uticaj na donošenje odluka u okviru javnog tužilaštva koji je organ pravosuđa. Dakle, narušava se osnovni princip podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku.

Hvala.

8/1 TĐ/LŽ 11.15 – 11.25

Hvala, predsedavajuća.

Samo kratko bih odgovorio kolegi Jovanovu vezano za kontrolu društvenih mreža i nameru da se to učini. Spomenuta je Britanija. Mi znamo da se tamo hapse ljudi za izraženo mišljenje, to je tekovina ovih novih gibanja u svetskim sukobima koji su sada u toku. U Velikoj Britaniji je u stvari uveden verbalni delikt, ono što smo mi imali u vreme komunizma i čega smo se otarasili, nakon uvođenja demokratskog sistema u Srbiju. Evropska unija takođe je stvorila Ministarstvo istine, koje u stvari pre svega treba da se stara o tome da se istina blokira, da se ne zna ono što druga strana govori. Naravno da treba regulisati, treba zaštititi decu, sa tim se slažem.

Pošto znamo da postoji jedna šala koja kaže – dok nije bilo društvenih mreža, samo je familija znala da si budala. Dakle, treba naravno kontrolisati, ne dozvoliti ludacima da šire ludilo i agresivnim ljudima da šire agresiju, ali treba imati meru, voditi računa o tome šta i na koji način se to radi, nakon detaljne javne rasprave, ne lomiti to preko kolena, kao što se ovaj put čini. Samo hoću da kažem – mi smo predložili amandmane i tražili smo ukidanje svakog člana iz ovog zakona o kome se diskutuje. Dakle, složili smo se sa stavom i Vladana Petrova, predsednika Ustavnog suda, i Društva sudija Srbije i Visokog saveta sudstva i kolegijuma Vrhovnog javnog tužilaštva. Dakle, imamo isto mišljenje kao kolege pravnici iz ovih institucija. Hvala.

Hvala, predsedavajuća.

Samo bih se kratko osvrnuo na izlaganje ministra pravde, Nenada Vujića.

Upravo nam je objašnjeno da se ovo ograničenje odnosi samo na pristupanje međunarodnim organizacijama. Međutim, u članu 31. tačka 4, o kojoj ovde govorimo, kaže se: "Vrhovno javno tužilaštvo je nadležno da obavlja poslove međunarodne saradnje od značaja za javno tužilaštvo". Dakle, ne radi se ovde o pristupanju međunarodnim organizacijama, radi se o redovnom poslu tužilaštva, odnosno o saradnji i razmeni informacijama, hapšenjima po poternicama, radi se, dakle, o poslovima međunarodne saradnje od značaja za javno tužilaštvo. Ukoliko za svako tako nešto bude moralo da se obraća ministru, mislim da nećemo daleko stići.

Ovim predlogom se, u stvari, već smo govorili o tome i ja ću da ponovim, govorila je i koleginica Marina Mijatović, utvrđuje ovlašćenje ministra, koji je politički funkcioner, da u potpunosti kontroliše i po potrebi osujećuje međunarodnu saradnju tužilaštva. Dakle, to je dodatno uplitanje izvršne vlasti u rad pravosudnih organa, ne radi se samo o pristupanju međunarodnim organizacijama. Hvala.

Šta je rekla?

Hvala vam.

Mi smo predložili da se ovaj član briše kao i član 6. prema ovom predlogu javni tužilac, žalbu umesto Visokom savetu tužilaštva, upućuje neposredno svom šefu, glavnom javnom tužiocu. Što znači da se žali onome koje odluku doneo. Mislim da je to neprihvatljivo, apsurdno, nije u skladu sa dvostepenim odlučivanje. Dakle, odlučuje onaj koji je doneo prvostepenu odluku.

28/2 VS/JG

Takođe, promenilo se i to što se ranije predviđalo da Visoki savet tužilaštva ukoliko ne odgovori u roku od trideset dana smatra se da je prigovor usvojen. Sada sa ovim novim rešenjem ukoliko glavni tužilac ne odgovori u roku od trideset dana smatra se da je prigovor odbijen. Dakle, jednostavno nadređeni tužilac koji je već odlučivao u prvom stepenu vam ne odgovori uopšte i vi ima da smatrate da vam je prigovor odbijen.

Predviđeno je dakle da taj čovek koji je odlučivao u prvom stepenu ne mora ni da se zamara o drugom stepenu, što je i logično, ne možete da budete i prvostepeni i drugostepeni organ, ne mora ni da se zamara da odgovori. Odbijeni ste. Hvala vam.

Hvala vam predsedavajuća.

U obrazloženju koji je dat za promenu ovog zakona, odnosno zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima rečeno je da se odlaže sprovođenje javnog konkursa za posao na određeno vreme zbog privremeno povećanog obima posla.

Međutim, ovakvo stanje u privremenom povećanju obima posla traje više od decenije. Dakle, pojavila se potreba da se ovi ljudi angažuju za stalno, da se sklope ugovori na neodređeno vreme. Vladajuća većina već duži vremenski period zloupotrebljava zakonsku formu kako bi vršila prava koja bi trebalo da garantuju kako Zakon o državnim službenicima tako i krovni Zakon o radu.

42/1 VS/LŽ 17.50 – 18.00

Postoje tačno određeni navedeni slučajevi kada može da se produžava sklapanje ugovora na određeno vreme, to je rad na projektu do završetku projekata, trajanje radne dozvole za stranca. U slučajevima kada je zaposlenom ostalo najviše pet godina do penzije, zamena odsutnog radnika itd. To ne sme da bude pravilo.

Predlagač ovakvim rešenjem produžava neizvestan status zaposlenog, a u javnosti se javlja opravdana sumnja da je razlog tome politička kontrola zaposlenog, odnosno primoravanje da glasa za vladajuću koaliciju, da prikuplja sigurne glasove, odlazi na mitinge vlasti, vrši pritisak na članove porodice da i oni glasaju za vlast i slično. Ovo nije nešto što sam ja izmislio, ovo je naša stvarnost.

Dakle, smatramo da ovaj član treba da se briše, inače ceo zakon da se samo prolongira za onoliko, ne do 2027. godine, nego do 1. februara 2026. godine, kada mogu svi ugovori na određeno vreme koji su osnovani, ponovo da se sklope. Hvala vam.

Da, mislili smo da nema potrebe, da se inače, zakon narednog dana sprovodi, dovoljno je da se ukoliko bi se ovo promenilo u prvom članu, da počne da stupa na snagu od osmog dana. Nema potrebe za hitnost.

Hvala, predsedavajuća.

Kolege poslanici i građani Srbije, ja sam već u ranijem obraćanju rekao da je ove predloge, ovaj set zakona, pravosudni, pisao neko ko nema iskustvo u praksi i nije se bavio praksom, a to ćemo da vidimo iz ovih naših amandmana.

Mi smo predložili da se svaki član iz ovog predloga briše. Zašto? U Višem javnom tužilaštvu u Beogradu obrazovano je Posebno odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala tj. posebno tužilaštvo. Po sadašnjem zakonskom rešenju, ono je ovde samo formacijski postavljeno, ali njime ne rukovodi ni viši javni tužilac, niti republički javni tužilac, već je on faktički samostalan u radu i ima ingerencije na teritoriji cele Republike Srbije. Postojeći zakon nam kaže da radom Posebnog tužilaštva rukovodi posebni tužilac za visokotehnološki kriminal, a posebnog tužioca postavlja republički javni tužilac.

Predloženim izmenama, dakle, kako predlaže kolega Mrdić, se predlaže da republički javni tužilac više ne bira posebnog tužioca, već to čini glavni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu. Dakle, beogradski tužilac bira tužioca koji je nadležan za celu Republiku Srbiju, ali tu nije kraj apsurda.

Posebni tužilac za visokotehnološki kriminal koji je nadležan za celu Republiku za svoj rad, po ovim izmenama, treba da odgovara beogradskom tužiocu. Mislim da je jasno i nekome ko se ne bavi pravom da ne može neko ko radi na republičkom nivou da odgovara nekome ko radi na gradskom nivou. Ljudi moji, na šta to liči? Znate li vi kakav će to haos da izazove u praksi? To će biti neodrživo, nemoguće.

Iz ovoga se, takođe, vidi da je cilj samo smena personalna, zamena personala, samo uzeti iz ruku jedne osobe zato što je nepoželjna i nepodobna i dati bilo kome, ne dati nekome ko je sistemski predviđen da može na tom nivou pravosudne vlasti da postupa, nego bilo kome. Dobro nije dato nekom opštinskom tužiocu da postupa.

Dakle, javna je tajna da je povod cele ove apsurdne izmene zakona to što se vlastima ne dopada da republički javni tužilac postavlja tužioca za visokotehnološki kriminal, već žele, kao što je to ovih dana više puta ponovljeno, da to čini Nenad Stefanović, glavni beogradski tužilac koji je lojalan izvršnoj vlasti.

Takođe, predviđeno je da Nenad Stefanović u svakom trenutku kontroliše posebnog tužioca. Dakle, grad kontroliše Republiku, ali da izabere novog tužioca za visokotehnološki kriminal, jer postojećem, u skladu sa važećim zakonom, mandat ističe tek za četiri godine.

Zagorka Dolovac, nju je ova vlast već dva puta izabrala za republičkog javnog tužioca. Njen mandat ističe za godinu dana, godinu i po dana po Ustavu Srbije i ona više ne može da bude izabrana. Mi smo već odredili se prema radu Zagorke Dolovac i taj rad sigurno ne podržavamo, odnosno ne rad i dok nije radila odgovarala je.

Nedopustivo je da se zakoni menjaju na ovaj način zarad privremenih personalnih rešenja. Po nama, ovo rešenje je i protivustavno. Vidim da se neki pravni um javlja. U obrazloženju predlagača navodi se da nisu precizno definisane neke nadležnosti. Mi smatramo da je sve veoma precizno definisano i nema potrebe da se zakon menja.

39/1 AL/MJ 17.15 – 17.25

Nije jasno zašto bi beogradski glavni tužilaca imao pravo izbora tužioca za visokotehnološki kriminal koji je nadležan za celu Republiku Srbiju. Recimo, to pravo nema kragujevački Viši javni tužilac, nema leskovački, somborski glavni tužilac. Zašto oni nemaju to pravo? Oni su stepen niže od ovoga. Hvala. Za sada toliko.

Hvala vam.

Poštovana predsedavajuća, kolege poslanici, građani Srbije, želim da vam poželim srećan Božić i srećnu Novu godinu.

Osvrnuću se na Predlog zakona i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu, a o čemu je uglavnom govorio kolega Branko Pavlović. Ja sam isto spremio šire izlaganje. Međutim, kolega Pavlović je pokrio veliko deo toga. Mislim da je bilo jako dobronamerno. On je govorio o javnoj raspravi. Šta u stvari to znači? Kolega Pavlović to dobro zna. On je radni vek proveo u sudskim klupama, kao i ja.

Znači, da treba pitati praksu. Praksa najbolje zna koji je problem i kako ga rešiti, u svo dužno poštovanje prema kolegi Mrdiću, profesura ne zna svakodnevne probleme, ne zna sa čime se suočavaju i sudije i tužioci.

Prvo, slažem se da je reforma koja je sprovedena 2009. godine bila katastrofalna. Dakle, to je reforma koja je maltene uništila srpsko pravosuđe. To se dešava kada se slušaju Soroš i njegove nevladine organizacije, onda se dođe u situaciju u kojoj smo se mi našli od 2009. godine. Međutim, da bi se stanje popravilo ne možemo da idemo ad hok akcijama. Ne možemo da radimo preko kolena. Pravosuđe je sistem. Ne možemo da lečimo pravosuđe menjanjem jednog ili dva člana. Problem je suštinski, dubinski i tako tom problemu treba da se priđe.

13/2 TĐ/IR

Kolega Mrdić kaže, pa valjda poslanici treba da predlažu zakone. Treba, ali nakon, kao što kaže kolega Pavlović, široke rasprave. Dakle, treba da saslušamo prasku, šta je problem i kako ga rešiti. Mi iz poslaničkih klupa, ukoliko nismo u sudovima, ne znamo šta je njihov problem, ne znamo, moramo da ih pitamo.

Ovde vidimo u stvari nameru, i kao što kolega Mrdić kaže, da se deo otuđenog tužilaštva vrati, a onda kaže ne želimo politički uticaj. Gde da se vrate? Pod šta da se vrate? Ove izmene idu samo na jednu ili dve ličnosti, daleko od toga da je podržavam rad tužiteljke Dolovac, daleko od toga, međutim, činjenica je, nesporna, da je taj tužilac, poslednjih 13 godina, koliko je SNS na vlasti zajedno sa svojim partnerima, odgovarala i nije smenjena, a odgovarala zato što ništa nije radila, pa sivizirala je tužilaštvo i zbog toga je mogla da dođe do ovolikog obima korupcije, upravo zbog njenog nerada. Treba to iskontrolisati, ali kažem ne možemo to da radimo i ne možemo da rekonstruišemo tužilaštvo time što idemo na jednog ili dva čoveka.

Dakle, ovakve izmene koje su se desile 2009. godine su posledica uticaja Soroševog nevladinog sektora. Ukoliko želimo da rekonstruišemo, da dovedemo tužilaštvo u funkcionalno stanje, na način kako to treba da se dešava, treba ceo sistem proučiti, pitati praksu kako rešiti i onda tako dalje postupati. Svi znamo da su ad hok akcije ili prepisivanja stranih rešenja uvek dovela do pogrešnih rešenja.

Što se tiče izlaganja ministra Selakovića koji je govorio o zaštiti pokretnih kulturnih dobara, smatram da je to samo zamazivanje očiju javnosti Srbije, nakon otimanja Generalštaba i onda autentičnim tumačenjem proširivanje tog broja zgrada sa šest puta većom površinom.

Dakle, zaštita pokretnih kulturnih, istorijskih dobara je u redu, to ćemo i da podržimo, ali smatramo da je to nebitno i nedovoljno u ovom momentu kada se skinula oznaka zaštićenog kulturnog dobra sa brojnih nepokretnosti u samom centru Beograda. Hvala vam.

14/1 GD/MJ 12.15 – 12.25

Hvala poštovana predsedavajuća.

Kolege poslanici, građani Srbije, upravo smo slušali jednu politiku tiradu koja je osim poslednje rečenice, gde se spominju sudije Ustavnog suda, nema nikakve veze sa ovom temom.

Tema je izbor sudija Ustavnog suda. Ovde smo čuli o tome da je Generalštab izgubljen zato što neki žele da sačuvaju, da je izgubljena investicija u Generalštab zato što neki žele da sačuvaju ruševine. Investicija u Generalštab je izgubljena zbog korupcije i zbog toga što ljudi iz Amerike nisu želeli da učestvuju u protivzakonitim radnjama, a čime je ovaj projekat opterećen od samog početka. Dakle, nisu hteli da učestvuju u otimačini toga zdanja i da na tome grade neke hotele. Dakle, čak i Amerikancima je to bilo previše za njihov digestivni trakt.

Govorilo se ovde sada i o kursu evra, o stagnaciji, o zaustavljanju gradnje, da je neko drugi kriv za to. Kriva je vlast koja je nezakonitim radnjama pokušala da otme i da to utrapi tako oteto i nezakonito Amerikancima, što su oni prozreli i zato su od toga odustali. Ni zbog čega drugog.

Što se tiče Ustavnog suda, smatramo da je nedostojno ako ništa predlagati sudije Ustavnog suda koji već obavljaju tu funkciju. Oni su svojim radom umrtvili rad Ustavnog suda koji ni na kakav način ne obavlja svoju funkciju.

Mi smo prošle godine podneli inicijativu nakon one katastrofalne sednice Skupštine kada se raspravljalo o budžetu, kada se nije znalo ni šta se dešava u skupštinskoj sali, ja barem nisam mogao uopšte da čujem o čemu se raspravljalo. Mi nismo učestvovali ni u čemu. To se desilo. Sada vam kažem. Zato postoji inicijativa. Da se osporio budžet, Vlada je trebala da padne. Ustavni sud nije ništa po tom pitanju uradio. Naravno, Vlada je kasnije pala, ali ne zbog delovanja Ustavnog suda.

Dakle, apsolutno smo protiv da se biraju kao sudije Ustavnog suda sudije koji već tu funkciju obavljaju zato što su direktno aktivno učestvovali u rušenju funkcionisanja Ustavnog suda.

O ostalim kandidatima ne bih se izjašnjavao, pošto ljude ne poznajem i nije mi poznata njihova stručnost i nezavisnost u obavljanju te funkcije.

Danas vidimo napade na tužioca Dolovac, protiv čijeg rada smo bili sve vreme i ukazivali u stvari na njen nerad. Čim je pokušala da se aktivira SNS je krenuo protiv nje i to je poruka i sudijama Ustavnog suda – ukoliko budete nešto radili, nećete biti podobni i bićete podložni napadima.

Dakle, to je poruka koja se šalje preko Dolovac sada ovim novoizabranim sudijama.

Ne bih više ulazio u detalje. Hvala vam na ovoj prilici da vam se obratim. Hvala.

Hvala predsedavajuća.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege građani Srbije, ovaj naš predlog je danas iz razloga što se stvara pravna nesigurnost u državi.

Dakle, nemamo ujednačenu pravnu praksu, nemamo ujednačeno zakonodavstvo sve dok je ovaj zakon na snazi. Znamo da su neki članovi ovog zakona i stavljeni na privremeno čekanje. Smatramo da je zakon nejasan, da unosi pravnu nesigurnost, da se ne zna kako treba da se štampaju udžbenici, koja jezička forma da se koristi i smatramo da treba usaglasiti zakonodavstvo, usaglasiti praksu da bismo znali na koji način da postupamo, pošto se dovodi u opasnost da oni koji ne koriste rodno ravnopravni jezik mogu da budu i kažnjeni.

Pre svega nam je namera da zadržimo pravopis i gramatiku srpskog jezika, koja ne predviđa ovakve promene u rečima.

Dakle, predlog je da se nastavi sa zvaničnom primenom srpskog jezika onako kako to predlaže i pravi pravopis srpskog jezika, pošto bi se u suprotnom unela nesigurnost u primenu jezika. Toliko. Hvala vam.

Hvala predsedavajuća.

Kolege poslanici i građani Srbije, prvo pitate je za predsednicu Narodne skupštine i ministra spoljnih poslova Srbije. U Srbiji je krajem novembra održan Četvrti parlamentarni samit Međunarodne krimske platforme kome je prisustvovala i predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić.

Nakon Samita usvojena je zajednička izjava kojom se potvrđuje nepokolebljiva podrška suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine. Prošle godine ministar spoljnih poslova, Marko Đurić, je na Samitu učestvovao putem video linka i imao sličan pristup.

Ni prošle, ni ove godine nije saopšteno da li se Srbija pridružila završnim izjavama Samita. Ovogodišnja zajednička izjava, između ostalog osuđuje „agresiju“ i privremenu nezakonitu okupaciju Krima od strane Rusije, koju prate represije, kršenje ljudskih prava, prisilna raseljavanja i uništavanje kulturne baštine. Da li se prošle i ove godine Srbija pridružila završnim izjavama Samita međunarodne krimske platforme, koje sadrže oštre osude Rusije?

Drugo pitanje, za ministra spoljnih poslova, u nedavnom Izveštaju Evropske komisije o Srbiji, na strani 115. piše da se: „U poslednjim nedeljama Srbija retroaktivno usaglasila sa nekoliko odluka saveta, izjava EU“, koje se tiču Rusije. Sa kojim se to izjavama EU koje se tiču Rusije Srbija retroaktivno usaglasila? Da li te izjave mogu da negativno utiču na naše odnose sa Ruskom Federacijom, s obzirom da u izveštaju piše da to uključuje i neke odluke kojima se na listu sankcionisanih lica stavljaju ruski državljani i izjave kojima se osuđuju postupci Rusije?

Treće pitanje za ministra za evropske integracije. Zašto se sadržaj Poglavlja 35 za pristupanje EU još uvek drži u tajnosti? Da li je to zato što ono sadrži obavezu faktičkog ili pravnog priznanja lažne države „Kosovo“ i zato što bi se podrška javnosti procesu evrointegracija dodatno urušila kada bi sadržaj Poglavlja 35 postao javan i dostupan svima?

Četvrto pitanje ministru unutrašnjih poslova, gospodinu Dačiću, u poslednjih šest meseci, prema podacima koje imamo, u Mionici je prijavljeno preko 900 novih stanovnika, pa je pitanje da li se ispoštovalo pravilo da na lokalnim izborima ne može da glasa niko ko se prijavio u kraćem roku od šest meseci? Hvala.

Dakle, ministar Stanković nam je rekao da ništa do sada nije video što bi poboljšalo ovaj zakon, a istakao je i svest o identitetu, odnosno važnost ove svesti, pa, mislimo da naši amandmani idu upravo u tom cilju. Desilo se još nešto, moram da kažem da se uopšte ne slažemo sa kolegom Grbovićem, i mislio sam da se ovo nikada neće desiti, ali apsolutno se slažem sa gospodinom Jovanovim, kolegom koji je danas odgovarao kolegi Grboviću.

Dakle, mi u članu 8. u delu koji se odnosi na član 14b. na početku stava 3. reči „za autora može biti izabrano“, mi bi menjali rečima „izabrani autor“.

Dakle, po nama izabrani autor je lice koje je državljanin Republike Srbije, i da bi to trebalo biti vodilja koja treba da da ljudima priliku da pišu udžbenika.

Nakon stava 3. dodali bi stav 4. koji glasi: „Prilikom pisanja udžbenika za istoriju, kao i prirodu i društvo, a utor je dužan da pored teorije o doseljavanju Slovena uvrsti i teoriji o autohtonosti Srba, odnosno Slovena na prostorima Balkanskog poluostrva, uzimajući u obzir kako svedočenja i pisanja istaknutih autora od antičkog vremena do danas, tako i moderna genetska istraživanja.“

Dakle, odredba da autor može da bude državljanin Srbije je u zakonskom smislu besmislena i ne znači ništa, jer reč može da ne predstavlja nikakvu obavezu. Zato predlažemo da autor mora biti državljanin Srbije, bez obzira na nacionalnu pripadnost. Govorimo sve vreme da je problem što nam stranci pišu udžbenike, a po ovom Predlogu zakona biće moguće da autor bude samo onaj koji je državljanin ove države.

Kada je reč o udžbenicima od nacionalnog značaja, predlagač je propustio priliku da obaveže pisce udžbenika istorije da ukinu monopol teorije o doseljavanju Slovena. U nauci važi pluralitet i takmičenje teorija. Međutim, dešava se ponekad da je političkim putem nametnuta teorija koja ili nije istinita ili za nju ne postoje dokazi ili su ti dokazi tanki u odnosu na dokaze suprotstavljene teorije.

Tada se važeća teorija održiva jedino silom monopola jedne teorije i potpunim ignorisanjem i prećutkivanjem dokaza i autora koji zastupaju suprotstavljenu teoriju. Dakle, predlažemo da se u udžbenik uvede i to da su Srbi, Sloveni starosedeoci na ovom prostoru. Hvala.

Vreme ovlašćenog, vezano za ovu temu.

Autentično tumačenje služi da bi se razjasnilo nešto što u praksi stvara nedoumice, a ovde nema nikakve prakse. Ovde se pokušava da se kaže da to što smo tražili 10, u stvari mislili smo 300. Ovde je praksa da se pokazuje neke fotografije. Evo ja ću da vam kažem, ovaj narandžasti deo je deo ono što je usvojeno leks specijalisom, a vi sada hoćete da nam kažete da to što je usvojeno nije narandžasto, nego je ovo što je prikazano zeleno, dakle, pet do šest puta veće i na možete autentičnim tumačenjem da menjate zakon, jer autentično tumačenje nema snagu zakona, ono samo treba da objasni šta se mislilo. Ne može da se objasni da se mislilo nešto što je pet šest puta veće.

Dakle, veliki broj objekata se nalazi u stvari u ovom zelenom delu, u ovom delu koji pokušava sada da se kaže da se mislilo prvi put, a u stvari, treba da se ukine zaštita spomenika u tom zelenom delu, aman kneza Miloša, Veznesenjska crkva, Dom radničke komore, zgrada Manjež, zgrada Generalštaba, zgrada Ministarstva saobraćaja, zgrada oficirske zadruge, „Kasarna 7. puka“, kuća porodice Najdanović, oficirki Dom SKC, Palata Ministarstva finansija i Kraljevine Jugoslavije, sada zgrada Vlade Republike Srbije, palata Ministarstva šuma i ruda i Ministarstva poljoprivrede i voda, sada Ministarstvo spoljnih poslova, područje kuće Nikole Nestorovića, Dobrovićev Generalštab. Dakle, jedan ogroman broj kulturnih objekata sada treba da se odvede pod ono što je takođe nezakonito, sa čega je takođe nezakonito skinuta zaštita kulturnog dobra.

Predlažem da se ni u kom slučaju ovo ne prihvati, jer je apsolutno protivno zakonima i Ustavu, dakle ne možete nižim pravnim aktom da menjate viši i pravni akt, i kada bismo imali Ustavni sud koji radi ovo sigurno ne bi prošlo, ovo je moja praksa, ovo radim iz nam da ovako nešto nije moguće. Hvala vam.

Hvala, predsedavajuća.

Kolege poslanici i građani Srbije, smatramo da je ovaj predlog zakona jedan iz grupe kojim se urušava energetski sistem Srbije.

Pošto se njime nastavlja praksa da se potpuno prilagođava energetski sektor potrebama krupnog kapitala i tajkunima, stranim i domaćim, a to znači da se sve prave po meri globalističke agende, čiji su pre svega ciljevi što manji uticaj države i njenih građana na energetski sektor ide se na stvaranje uslova za ubrzano rasparčavanje energetskog sektora i njegovu privatizaciju.

Dakle, ispunjavanje svih, bukvalno svih smernica Zelene agende je u toku i to će biti pogubno kako po energetski sektor tako i po revitalizaciju industrije Srbije.

Ceo koncept je usmeren na izbacivanje države iz energetskog sektora. Čestim izmenama i dopunama zakona, pa i zakona koji je sada na dnevnom redu, usvajanjem raznim pravilnika, uredbi i akata na sednicama Vlade, naročito iz oblasti tzv. obnovljivih izvora energije, vlast razvlašćuje građane Srbije. Hvala vam.