Hvala predsedavajuća.

Ja se nekad osećam izgubljeno, pošto ja uvek diskutujem po dnevnom redu.

Želeo bih pre nego što počnem, kolegi Jovanovu, da uputim jednu kritiku, kolegijalnu, znajući pre svega da on dolazi iz Vojvodine gde bi trebala sredina da je izuzetno kulturna, ne bi trebalo da označava kolege iz opozicije da su bednici i licemeri. Dakle, to ne bi trebalo da se radi, trebalo bi da bude kolega Jovanov za to…

Izvinite? Mogu da nastavim?

Dakle, ovome je već govorila Verica Milanović, odnosno o biračkim odborima. Koleginica Natalija Stojmenović je rekla da se radi o tehnikalijama i možda jeste tehnikalija ovaj naš amandman da neće imati velike posledice u praksi.

Dakle, u našem amandmanu mi smo predložili da se obavezna obuka i obavezno izdavanje potvrda, da se ta obuka prošla, ne odnosi na biračke odbore. To bi za članove biračkih odbora bila prevelika obaveza pogotovo u svetlu ovog zakona koji treba da stupi u roku od osam dana na snagu. Ne vidimo da će biti moguće obaviti adekvatan trening ovih ljudi i smatramo da bi trebalo nakon zareza u članu 1. nakon zatvorene zagrade i zareza gde piše – odnosno biračkom odboru da bi ovaj deo trebalo brisati, jer nije predviđeno ni na koji način će troškovi tim ljudima da se obezbede, na koji će način oni dokazivati da su prošli obuku. Dakle, ništa još uvek nije predviđeno. To bi trebala RIK da propiše svojim aktima, ali pošto to nemamo i ne znamo na koji način će to da se sprovodi, ovako maglovito i jednostavno po nama nije moguće da se prihvati i trebalo bi da se briše. Hvala vam.

Hvala.

Kratko bih se ponovo osvrnuo na reči kolege Jovanova. Ne treba da koristi ni sinonime za bednici i licemeri. Meni svaki prostakluk smeta, to da se zna, ko god ga izgovara, ali niko iz opozicije nije rekao za mene kao člana opozicije da sam bednik i licemer, a gospodin Jovanov je sve članove opozicije nazvao da su bednici i licemeri. Zato mi je to samo zasmetalo, a ništa od onoga nisam reagovao što je opozicija govorila, ali kažem još jednom, svaki prostakluk mi smeta.

Što se tiče člana 2. ovde smo predložili novi rok koji treba da se primeni i za druge treninge, potvrde je predviđena 2027. i 2028. godina, a ovde je rečeno da sve stupa na snagu osmog dana, pa smo mi predložili samo da i u odnosu na ovaj član sve treba da stupi 1. januara 2028. godine. Toliko. Hvala vam.

Hvala, predsedavajuća.

Mi smo ovim amandmanima ponovo ukazali pre svega na to da je preveliki teret za članove biračkih odbora da prolaze ovaj trening i da dobijaju potvrde. Ne protivimo se tome da to članovi komisije moraju da imaju i poželjno je. Naravno poželjno je i za članove odbora, međutim, to bi sigurno uveliko smanjilo broj ljudi koji bi se prijavili i bili voljni da budu u ovim odborima.

Takođe smo predložili da se naknade troškovi onima koji idu na ovaj trening, što mislim da je prihvatljivo. Ali posebno bih ukazao na stav 4. člana 24a gde se kaže da bi svim članovima i zamenicima članova biračkog odbora na biračkom mestu na kojem je glasanje poništeno po službenoj dužnosti u skladu sa zakonom na period od četiri godine od dana pravosnažnosti rešenja itd., bilo zabranjeno da učestvuje u izbornom procesu. Ovim smatramo da bi trebalo isključiti one ljude koji su prijavili nepravilnost jer ovim zakonskim rešenjem dolazimo u situaciju da kažnjavamo i one ljude koji su prijavili nepravilnost. Dakle, to treba po svaku cenu izbeći.

Dakle, sam trening, sama obuka je poželjna, ali ne treba da bude obaveza i to je suština svih ovih amandmana što smo mi predložili u ova tri izborna zakona. Hvala vam.

Hvala, predsedavajuća.

Kolege poslanici, građani Srbije, juče smo na Kolegijumu pred ovo zasedanje Skupštine razgovarali upravo, između ostalog, i o ovoj temi – uvođenja kamera na glasačka mesta. To je predlog na kome mi već jedno vreme insistiramo i smatramo da bi to vratilo poverenje u ceo izborni postupak.

Naveli smo i ustavni osnov, odnosno smatramo da je ustavni osnov vladavina prava koja se ostvaruje na slobodnim i neposrednim izborima.

Činjenica da je poslednjih godina u javnosti uverenje o legalnosti i legitimnosti samog izbornog procesa u velikoj meri poljuljano, odnosno smatra se da ceo postupak nije dovoljno transparentan, te da postoje neregularnosti koje dovode u pitanje izbornu volju samih građana. Ovo u konačnici prouzrokuje nestabilnost nakon izbora. Umesto da se strasti nakon izbora smire, mi smo svedoci da nakon izbora dolazi do još većih tenzija u društvu.

Dakle, predlažemo da se na svakom izbornom mestu uvede jedna kamera koja neće narušavati tajnost samog izbornog procesa. Predlažemo da se ovi video-snimci tretiraju kao izborni materijal, a RIK treba da propiše tehničke uslove koji bi bili potrebni da se ovo sve uvede u praksu.

Dakle, smatramo da bi ova kamera koja vrši nadzor nad izbornim procesom postala obavezan element infrastrukture, jednako kao glasački listić, jednako kao glasačka kutija. Naravno, RIK bi bila jedina ovlašćena da kontroliše ceo tehnički postupak.

Cilj je da svaki građanin može da kontroliše sam izborni proces i da mu se omogući da prigovori ukoliko je primetio da nešto tokom izbornog procesa nije u redu. Hvala vam.

Hvala, predsedavajuća.

Kolege poslanici, građani Srbije, mi smo, kao što znate, konstruktivna opozicija. Ja ću da govorim o konkretnim stvarima, odnosno o onome što je propisano ovim setom promene izbornih zakona. Neću govoriti o zakonu o izmeni i dopuni Zakona o Ustavnom sudu, nego ću govoriti o zakonu o dopuni Zakona o izboru predsednika Republike, zakonu o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika i zakonu o izmenama i dopunama Zakona o lokalnim izborima, pošto je za sve njih karakteristična jedna tema koju naša poslanička grupa vidi kao problematičnu.

Danas smo čuli da su izmene male, one jesu ne suštinske, male su, ali one nisu dobre. Naime, ova izmena, u sva tri ova zakona navedena, po nama dovešće do smanjenja broja zainteresovanih kontrolora. Kontrolorima se nameću nove obaveze i iz ovih rešenja ne vidimo uopšte da li će te obaveze biti ljudima i refundirane. Znamo da se godinama ne povećavaju predviđene naknade za troškove. One su oko dve hiljade dinara, pa smatramo da je obaveza, odnosno nametanje prolaska kroz trening i izdavanje potvrda ljudima koji su taj trening prošli nešto što će smanjiti broj zainteresovanih kontrolora koje opozicija treba da ima. Dakle, trening je poželjan po nama, ali ne bi trebalo da bude obavezan.

Pored toga, prijavljivanje na taj način kontrolora daće vlasti mogućnost uvida mnogo pre izbora u listu kontrolora opozicije i na našoj strani je opravdan strah da će nakon toga doći do pretnji, ucena, podmićivanja onih ljudi koji su predviđeni da budu kontrolori od strane opozicije. Videli smo ovih dana da se mrežama šire primeri premlaćivanja ljudi koji su protivnici vlasti.

Takođe, iz predviđenog seta se ne vidi da li je obuka predviđena da se vrši u centru nekom ili ta obuka treba da bude elektronska, dakle, da se vrši elektronskim putem. Naveli bismo da je i jedno i drugo za seoske sredine i starije ljude je, koji su uglavnom voljni da budu kontrolori, to neprihvatljivo, pogotovo je neprihvatljivo ukoliko se odredi da se vrši obuka bez naknade troškova u centru nekom, a neprihvatljiva je obuka obavezna putem elektronskih medija, odnosno elektronike jer stariji ljudi i ljudi u selu niti imaju znanje da u tome učestvuju, niti imaju opremu sa kojom bi učestvovali u takvom jednom nametnutom obaveznom poduhvatu. Pored toga, postoji i opasnost da će vlast određivati kome će da izda takvu potvrdu, a kome neće.

Dakle, obavezna obuka i potvrda o tome je opravdana za članove izbornih komisija, ali je nepotrebno opterećenje za članove biračkog odbora. Obuka treba da bude pravo, ali ne i obaveza člana biračkog odbora. Zato vas molim da se o ovome razmisli. Mi smo u ovom pravcu ponudili amandmane jer nešto mora biti sprovodljivo u život da bi moglo da bude i operativno. Hvala vam.

Hvala vam, predsedavajuća.

Kolege poslanici, građani Srbije, ovo što ću sada da govorim najlakše će da razumeju kolege pravnici, pogotovo kolege pravnici koji su praktičari. Dakle, koji su u sudovima.

Kada govorimo o ovih pet pravosudnih zakona treba pre svega znati da ni jedna od izmena sistemskih zakona nisu sačinili nadležno Ministarstvo pravde i Vlada koji su bili dužni da sve nove pravosudne zakone donesu do februara 2025. godine nego smo sada videli da to pokušava da se završi preko kolena.

Za ove zakone dobijeno je negativno mišljenje od VSS. Dakle, negativno mišljenje od VSS za zakone koji se bave izmenama Zakona o sudijama. Ova procedura koja je sada u toku je pokušaj da se izbegne redovna procedura i izjašnjavanje struke.

Radi se, dakle, u ovoj sadašnjoj proceduri, po nama naopakoj, o potpunom ignorisanju i ne razumevanju ustavom ustanovljenog demokratskog sistema vladavine prava, podele vlasti i nezavisnosti sudstva.

Naš je stav i predlog da se reformski procesi vrate u okvire transparentnosti i zakonite procedure.

Hvala.

Hvala vam, predsedavajuća.

Kolege poslanici, već sam rekao da Visoki savet sudstva nije dao pozitivno mišljenje na ovaj set zakona i predložio da se sve povuče iz rasprave, odnosno odnosi se na dva predloga zakona koji se odnose na sudstvo. Pošto predlagač nije zatražio mišljenje Visokog saveta sudstva, saglasno zakonskoj odredbi, izmene u organizaciji i broju sudova ne mogu vršiti drugi organi bez sveobuhvatne analize uzroka opterećenosti postojećih sudova, od kojih mnogi nemaju smeštajne kapacitete i neophodne uslove za rad sudija i zaposlenih.

Negativno mišljenje je davalo i Društvo sudija Srbije. Negativno mišljenje je dao i Kolegijum Vrhovnog javnog tužilaštva, koji se negativno izjasnio o svim predlozima javno-tužilačkih zakona i smatraju da je ovo veliki korak unazad u reformi javnog tužilaštva i sudstva.

Predlaže se ovim setom promena ukidanje Komisije Visokog saveta tužilaštva koji odlučuje o prigovorima na tužilačka uputstva, uvođenjem odobrenja ministra za određene tužilačke radnje. Dakle, ovde se direktno utiče i pokušava da se ima upliv da izvršna vlast kroz ministra ima uticaj na donošenje odluka u okviru javnog tužilaštva koji je organ pravosuđa. Dakle, narušava se osnovni princip podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku.

Hvala.

8/1 TĐ/LŽ 11.15 – 11.25

Hvala, predsedavajuća.

Samo kratko bih odgovorio kolegi Jovanovu vezano za kontrolu društvenih mreža i nameru da se to učini. Spomenuta je Britanija. Mi znamo da se tamo hapse ljudi za izraženo mišljenje, to je tekovina ovih novih gibanja u svetskim sukobima koji su sada u toku. U Velikoj Britaniji je u stvari uveden verbalni delikt, ono što smo mi imali u vreme komunizma i čega smo se otarasili, nakon uvođenja demokratskog sistema u Srbiju. Evropska unija takođe je stvorila Ministarstvo istine, koje u stvari pre svega treba da se stara o tome da se istina blokira, da se ne zna ono što druga strana govori. Naravno da treba regulisati, treba zaštititi decu, sa tim se slažem.

Pošto znamo da postoji jedna šala koja kaže – dok nije bilo društvenih mreža, samo je familija znala da si budala. Dakle, treba naravno kontrolisati, ne dozvoliti ludacima da šire ludilo i agresivnim ljudima da šire agresiju, ali treba imati meru, voditi računa o tome šta i na koji način se to radi, nakon detaljne javne rasprave, ne lomiti to preko kolena, kao što se ovaj put čini. Samo hoću da kažem – mi smo predložili amandmane i tražili smo ukidanje svakog člana iz ovog zakona o kome se diskutuje. Dakle, složili smo se sa stavom i Vladana Petrova, predsednika Ustavnog suda, i Društva sudija Srbije i Visokog saveta sudstva i kolegijuma Vrhovnog javnog tužilaštva. Dakle, imamo isto mišljenje kao kolege pravnici iz ovih institucija. Hvala.

Hvala, predsedavajuća.

Samo bih se kratko osvrnuo na izlaganje ministra pravde, Nenada Vujića.

Upravo nam je objašnjeno da se ovo ograničenje odnosi samo na pristupanje međunarodnim organizacijama. Međutim, u članu 31. tačka 4, o kojoj ovde govorimo, kaže se: "Vrhovno javno tužilaštvo je nadležno da obavlja poslove međunarodne saradnje od značaja za javno tužilaštvo". Dakle, ne radi se ovde o pristupanju međunarodnim organizacijama, radi se o redovnom poslu tužilaštva, odnosno o saradnji i razmeni informacijama, hapšenjima po poternicama, radi se, dakle, o poslovima međunarodne saradnje od značaja za javno tužilaštvo. Ukoliko za svako tako nešto bude moralo da se obraća ministru, mislim da nećemo daleko stići.

Ovim predlogom se, u stvari, već smo govorili o tome i ja ću da ponovim, govorila je i koleginica Marina Mijatović, utvrđuje ovlašćenje ministra, koji je politički funkcioner, da u potpunosti kontroliše i po potrebi osujećuje međunarodnu saradnju tužilaštva. Dakle, to je dodatno uplitanje izvršne vlasti u rad pravosudnih organa, ne radi se samo o pristupanju međunarodnim organizacijama. Hvala.

Šta je rekla?

Hvala vam.

Mi smo predložili da se ovaj član briše kao i član 6. prema ovom predlogu javni tužilac, žalbu umesto Visokom savetu tužilaštva, upućuje neposredno svom šefu, glavnom javnom tužiocu. Što znači da se žali onome koje odluku doneo. Mislim da je to neprihvatljivo, apsurdno, nije u skladu sa dvostepenim odlučivanje. Dakle, odlučuje onaj koji je doneo prvostepenu odluku.

28/2 VS/JG

Takođe, promenilo se i to što se ranije predviđalo da Visoki savet tužilaštva ukoliko ne odgovori u roku od trideset dana smatra se da je prigovor usvojen. Sada sa ovim novim rešenjem ukoliko glavni tužilac ne odgovori u roku od trideset dana smatra se da je prigovor odbijen. Dakle, jednostavno nadređeni tužilac koji je već odlučivao u prvom stepenu vam ne odgovori uopšte i vi ima da smatrate da vam je prigovor odbijen.

Predviđeno je dakle da taj čovek koji je odlučivao u prvom stepenu ne mora ni da se zamara o drugom stepenu, što je i logično, ne možete da budete i prvostepeni i drugostepeni organ, ne mora ni da se zamara da odgovori. Odbijeni ste. Hvala vam.

Hvala vam predsedavajuća.

U obrazloženju koji je dat za promenu ovog zakona, odnosno zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima rečeno je da se odlaže sprovođenje javnog konkursa za posao na određeno vreme zbog privremeno povećanog obima posla.

Međutim, ovakvo stanje u privremenom povećanju obima posla traje više od decenije. Dakle, pojavila se potreba da se ovi ljudi angažuju za stalno, da se sklope ugovori na neodređeno vreme. Vladajuća većina već duži vremenski period zloupotrebljava zakonsku formu kako bi vršila prava koja bi trebalo da garantuju kako Zakon o državnim službenicima tako i krovni Zakon o radu.

42/1 VS/LŽ 17.50 – 18.00

Postoje tačno određeni navedeni slučajevi kada može da se produžava sklapanje ugovora na određeno vreme, to je rad na projektu do završetku projekata, trajanje radne dozvole za stranca. U slučajevima kada je zaposlenom ostalo najviše pet godina do penzije, zamena odsutnog radnika itd. To ne sme da bude pravilo.

Predlagač ovakvim rešenjem produžava neizvestan status zaposlenog, a u javnosti se javlja opravdana sumnja da je razlog tome politička kontrola zaposlenog, odnosno primoravanje da glasa za vladajuću koaliciju, da prikuplja sigurne glasove, odlazi na mitinge vlasti, vrši pritisak na članove porodice da i oni glasaju za vlast i slično. Ovo nije nešto što sam ja izmislio, ovo je naša stvarnost.

Dakle, smatramo da ovaj član treba da se briše, inače ceo zakon da se samo prolongira za onoliko, ne do 2027. godine, nego do 1. februara 2026. godine, kada mogu svi ugovori na određeno vreme koji su osnovani, ponovo da se sklope. Hvala vam.

Da, mislili smo da nema potrebe, da se inače, zakon narednog dana sprovodi, dovoljno je da se ukoliko bi se ovo promenilo u prvom članu, da počne da stupa na snagu od osmog dana. Nema potrebe za hitnost.

Hvala, predsedavajuća.

Kolege poslanici i građani Srbije, ja sam već u ranijem obraćanju rekao da je ove predloge, ovaj set zakona, pravosudni, pisao neko ko nema iskustvo u praksi i nije se bavio praksom, a to ćemo da vidimo iz ovih naših amandmana.

Mi smo predložili da se svaki član iz ovog predloga briše. Zašto? U Višem javnom tužilaštvu u Beogradu obrazovano je Posebno odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala tj. posebno tužilaštvo. Po sadašnjem zakonskom rešenju, ono je ovde samo formacijski postavljeno, ali njime ne rukovodi ni viši javni tužilac, niti republički javni tužilac, već je on faktički samostalan u radu i ima ingerencije na teritoriji cele Republike Srbije. Postojeći zakon nam kaže da radom Posebnog tužilaštva rukovodi posebni tužilac za visokotehnološki kriminal, a posebnog tužioca postavlja republički javni tužilac.

Predloženim izmenama, dakle, kako predlaže kolega Mrdić, se predlaže da republički javni tužilac više ne bira posebnog tužioca, već to čini glavni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu. Dakle, beogradski tužilac bira tužioca koji je nadležan za celu Republiku Srbiju, ali tu nije kraj apsurda.

Posebni tužilac za visokotehnološki kriminal koji je nadležan za celu Republiku za svoj rad, po ovim izmenama, treba da odgovara beogradskom tužiocu. Mislim da je jasno i nekome ko se ne bavi pravom da ne može neko ko radi na republičkom nivou da odgovara nekome ko radi na gradskom nivou. Ljudi moji, na šta to liči? Znate li vi kakav će to haos da izazove u praksi? To će biti neodrživo, nemoguće.

Iz ovoga se, takođe, vidi da je cilj samo smena personalna, zamena personala, samo uzeti iz ruku jedne osobe zato što je nepoželjna i nepodobna i dati bilo kome, ne dati nekome ko je sistemski predviđen da može na tom nivou pravosudne vlasti da postupa, nego bilo kome. Dobro nije dato nekom opštinskom tužiocu da postupa.

Dakle, javna je tajna da je povod cele ove apsurdne izmene zakona to što se vlastima ne dopada da republički javni tužilac postavlja tužioca za visokotehnološki kriminal, već žele, kao što je to ovih dana više puta ponovljeno, da to čini Nenad Stefanović, glavni beogradski tužilac koji je lojalan izvršnoj vlasti.

Takođe, predviđeno je da Nenad Stefanović u svakom trenutku kontroliše posebnog tužioca. Dakle, grad kontroliše Republiku, ali da izabere novog tužioca za visokotehnološki kriminal, jer postojećem, u skladu sa važećim zakonom, mandat ističe tek za četiri godine.

Zagorka Dolovac, nju je ova vlast već dva puta izabrala za republičkog javnog tužioca. Njen mandat ističe za godinu dana, godinu i po dana po Ustavu Srbije i ona više ne može da bude izabrana. Mi smo već odredili se prema radu Zagorke Dolovac i taj rad sigurno ne podržavamo, odnosno ne rad i dok nije radila odgovarala je.

Nedopustivo je da se zakoni menjaju na ovaj način zarad privremenih personalnih rešenja. Po nama, ovo rešenje je i protivustavno. Vidim da se neki pravni um javlja. U obrazloženju predlagača navodi se da nisu precizno definisane neke nadležnosti. Mi smatramo da je sve veoma precizno definisano i nema potrebe da se zakon menja.

39/1 AL/MJ 17.15 – 17.25

Nije jasno zašto bi beogradski glavni tužilaca imao pravo izbora tužioca za visokotehnološki kriminal koji je nadležan za celu Republiku Srbiju. Recimo, to pravo nema kragujevački Viši javni tužilac, nema leskovački, somborski glavni tužilac. Zašto oni nemaju to pravo? Oni su stepen niže od ovoga. Hvala. Za sada toliko.