Pa, ne mogu da govorim u ovom haosu. Izvinite, molim vas.

Ja sam navikao na sudnicu u kojoj moraju ljudi da se poštuju i da se poštuje određen protokol.

Dakle, zakon o oružju i municiji pre svega je morao da bude jasan, precizan, moderan, da bude prilagođen našem narodu, da bude prilagođen našim običajima, da bude prilagođen našem duhu, da isprati čak i običaje ovog naroda, a ne da ih ukida, pa onda u takvoj situaciji ne bi bilo problema i ne bi bilo nezadovoljstva sa njegovom primenom i policiji bi bilo lakše da sprovodi takav zakon, da je on više realan i prilagođen ovom društvu. Ja uvek naglašavam, bez obzira na veroispovest, bez obzira na nacionalnu pripadnost, to je jedna od retkih oblasti koja ujedinjuje stanovnike ove cele države.

Međutim, moram navesti i kolegu Gorana Spasojevića, u stvari Igora Bečića, kolegu poslanika, koji je rekao da je veća bezbednost građana u pitanju. Ne znamo na osnovu čega se došlo do zaključka da je na osnovu ovog zakona, koji još uvek nije u primeni, nije ni prihvaćen, bi došlo do veće primene i veće bezbednosti stanovništva.

Dakle, rekao je tako da ovaj zakon novi, predloženi, nije usmeren protiv legalnih vlasnika oružja. Pa protiv koga je usmeren? Upravo suprotno. Pa ministar Vujić vam je rekao da se nelegalnim bavi Krivični zakonik. Ovaj zakon o oružju i municiji se upravo bavi legalnim i usmeren je prema legalnih vlasnika oružja. To jeste problem i mi zastupamo samo legalne vlasnike oružja. Nas ne zanimaju nelegalni vlasnici oružja. Njih treba progoniti. Treba ih kažnjavati, ali ne treba isto postupati prema legalnim vlasnicima oružja.

I videli smo, kao što je i ministar Vujić rekao, Krivični zakonik je vezan za ovaj zakon o oružju i municiji i stvarno je vezan na taj način da se pristupilo, kao što je i kolega Komlenski rekao, drakonskom povećanju kazni, a već prethodni, ovaj važeći Krivični zakonik je drakonski predvideo kazne za narušavanje, nelegalno držanje i nelegalnu proizvodnju, prenošenje.

Trebamo znati da je 90-ih godina kada je bilo mnogo manje krivičnih dela koja su počinjena vatrenim oružjem, to je bio prekršaj, ljudi, nije bilo krivično delo uopšte. Mi sada poistovećujemo nelegalno prenošenje oružja i nošenje oružja sa krivičnim delom ubistva. Pa dokle smo došli? Hvala vam.

Hvala, predsedavajuća.

Ova prva dva amandmana su mi brzo promakla, ali imam dovoljno vremena kao što znate.

Ja bih naglasio da su kod donošenje ovog zakona postojale konsultacije i krivo mi je što gospodin Odalović nije sa nama, ali kada je trebalo da dođe do javne rasprave, javne javne rasprave nije bilo. Ona se održavala preko interneta. Dakle, nije bilo javne rasprave u većim mestima. Nije bilo javne rasprave na medijima sa nacionalnom frekvencijom. To se nije desilo. Mada nam je obećano da će biti.

I ovaj zakon koji je donet je duplo obimniji od onog ranije i zbog toga je samo tumačenje odredaba ovog zakona komplikovanije, teže i teško je čak i stručnjacima koji se bave ovom materijom, a pogotovo će biti teško referentima u SUP-ovima koji se bave ovom problematikom. Dakle, referentima koji obično imaju srednju školu.

Kao što smo čuli i od ljudi koji su izlagali ovaj zakon, dakle od ministra Dačića i Vujića, radi se o onome što je od nas zahtevala EU. Svako ko je završio pravni fakultet, a ovde imam kolege i gledamo se i u Skupštini svaki dan zna, i to smo učili na fakultetu, da svako prepisivanje je neuspešno. Dakle, sve ono što smo morali da prepišemo od drugih je dovelo do nefunkcionalnog, nepraktičnog zakona koji je kasnije morao da se menja. Hvala.

24/1 AL/IR 13.50 – 14.00

Hvala.

Sporno je to što ste predali ovaj zakon u proceduru po hitnom postupku. Mi nismo imali mogućnost da obradimo detaljno svaki član i onda smo morali da napravimo…

Hvala.

Sada sam vam rekao šta je bila naša intencija i zašto smo morali da osporimo svaki član jer nismo mogli da isprocesuiramo ceo zakon i da kažemo na šta prigovaramo. Na član 4. neću davati nikakve komentare niti na neke druge članove, ali hoću na 6, na 7, na 12. Dakle, neću komentarisati sve članove. Bili smo primorani zbog hitnosti postupka na ovaj način da postupimo.

Hvala predsedavajuća.

Zašto smo tražili brisanje između ostalog i ovog člana. Po nama radi se o nepotrebno komplikovanoj i nejasnoj kategorizaciji oružja koja je prepisana iz preporuka međunarodnih organizacija.

Recimo, klasifikacija oružja po osnovu kapaciteta okvira. Dok se takmičite možete da imate okvir za pušku preko 10 metaka, kada prestanete morate da ih vratite ili se u suprotnom smatra da vam je puška poluautomatska više nije B, nego A kategorije. U tom slučaju bi vam bila oduzeta. Ima dosta nelogičnosti.

Šta bismo primetili kao jednu opštu stvar? To sam čuo od ljudi koji se dugo bave oružjem i vlasnicima oružja. MUP uopšte ne bi trebao da piše ove zakone, ako ćemo iskreno. Ja zastupam i policijski sindikat, tako da dobro znam kako razmišljaju i policajci. Policajci osećaju jako veliki animozitet prema civilima koji poseduju oružje, pogotovo oružja za ličnu bezbednost. Ja nemam ništa protiv policije kada kažem da ne bi trebali oni da pišu ove zakone, ali je to činjenica.

Dolazimo u situaciju da zakon piše onaj ko ti sutra oduzima oružje, pa smo na terenu kadija te tuži, kadija ti sudi. Pisanje zakona o oružju i municiji bi pre svega da bi bilo funkcionalno, pravilno trebalo dati nekom drugom organu koji nema veze sa oduzimanjem oružja. Hvala vam.

Hvala vam, predsedavajuća.

Broj 7, govorio bih o moderatorima zvuka i rekao bih da ovaj zakon nije dobar, pre svega, iz razloga što su ovi moderatori zvuka čak potrebniji sportskim strelcima, pogotovo strelcima sa dugim cevima i ne vidimo razlog zašto ne bi i oni mogli da koriste moderatore zvuka. Nalaze se na strelištima, sportskim objektima, u timovima.

30/1 TĐ/MJ 15.40 – 15.50

Dakle, takođe, i što je oružje za ličnu bezbednost označeno samo pištolji i revolveri. Zašto puškom čovek ne bi mogao da se brani? Ne bi sigurno imao pušku, a propustio da se odbrani.

Kratko bih odgovorio kolegi Jovanovu koji očito pokušava da opravda ovaj zakon i razoružavanje naroda u Srbiji. Govori o sudovima koji sude za krivična dela i pored toga što postoji pravo na nužnu odbranu. Tačno. Možda je radio u firmi koja se bavila obezbeđenjem objekata, ali ne možemo da upodobimo firmu sa kućom, sa domom, iza vas su članovi vaše familije. Vi nemate pravo sa provalnikom maskiranim koji vam noću upada u kuću, ne možete da pregovarate. Vi morate da branite porodicu, iza vas su deca, roditelji, supruga. To nije ista situacija kao kad sretnete nekog na ulici.

Tačno je da naš zakon ne predviđa prošireno pravo samoodbrane kao što je u nekim američkim državama, ali ja sam zagovornik upravo toga da čovek koji noću brani svoju porodicu u svom domu mora da ima šira ovlašćenja, nego kada se brani od nekoga u sred dana na ulici. Hvala vam.

Samo kratko.

U pravu je kolega Jovanov. Država se odrekla prava da oduzme bilo kome život, ali nije to pravo oduzela pojedincu. Svako ima pravo na nužnu odbranu. Dakle, svako ima pravo da brani svoj život. Nužna odbrana je istovremeno otklanjanje istovremene protivpravne opasnosti. Činjenica je da naš zakon zahteva da vi izvagate kakva vama opasnost preti. I u pravu je kolega Jovanov kada kaže da prvo mora na vas neko da puca, tačno, ali vi ukoliko je u mraku i ne znate da li neko drži pištolj, ne drži pištolj, noć je, a mislim da i sadašnji zakon daje prostora u određenim okolnostima da čovek može da liši drugog čoveka života ukoliko oseća da je on ugrožen i njegova porodica. Samo toliko. Hvala vam.

Rekli smo da ceo zakon treba da se briše, zato što …

Mogu da skratim. Vidim da ste …

Vidim da ste fascinirani mecima i ovakvim definicijama, što nema da se menja. Možemo da skratimo.

Tako je. I svi referenti u SUP-u su žene, da vam kažem. Sa time se i borim svaki dan.

Nego, možemo da skratimo ovo.

Prvo bih vam čestitao rođendan. Ova deca što su mi pretraživali rekli su da vam je danas rođendan. Srećan vam rođendan.

Ana je kriva što morate danas da radite. Nisam ja.