Hvala vam.

Dakle, ovim predlogom zakona usklađuje se energetski sistem Srbije sa globalističkom Zelenom agendom i sve se radi štetu Srbije i njenih građana. Dakle, kreirana je mantra po kojoj moramo da ugasimo sva domaća postrojenja koja emituju ugljendioksid. Na taj način Srbija će uskoro postati apsolutno zavisna od stranog faktora i izgubiti suverenitet i u energetskom sektoru bez kojeg nema celokupne privrede, a znamo da smo već izgubili suverenitet u bankarskom sektoru.

Pogubnu Zelenu agendu preko koje zemlje postaju potpuno zavisne od korporacija odbacila je Rusija, odbacila je Kina, odbacio je Brazil, a videli smo da je sa promenom administracije u SAD to su odbacile i SAD.

Po nama naše zakonodavstvo ne treba da se usklađuje sa neoliberalnim viđenjima tržišta koje se nameće i u elektro energetskom sektoru čega je deo i ovaj predlog zakona. Njegova misija mora da ostane proizvodnja električne energije za potrebe domaćeg stanovništva i domaće privrede, što ne možemo bez korišćenja naših rezervi uglja i naših termoelektrana. Hvala.

Hvala.

Dakle, u potpunoj koliziji sa interesima Srbije i njenog naroda vlast ovakve akte šalje u proceduru u Skupštinu Srbije najčešće pod izgovorom da Srbija unapređuje propise, poboljšava klimu za investitore i usklađuje propise sa propisima EU. To lažno unapređenje energetskog sektora u stvari ogleda se u ne tako davnom kolapsu Elektro privrede Srbije, u uvozu enormnih količina električne energije i uglja za šta su građani Srbije platili više od dve milijarde evra.

Zatim se ogleda i u predaji srpskih ruda stranim korporacijama, od litijuma, do bakra i zlata i ostalih metala i nemetala za tričavih par procenata rudne rente. Da je u interesu Srbije donošenje ovakvih zakona i u interesu njenih građana, ova vlast bi stavila na javni uvid građanima i zaposlenima EPS-a plan transformacije našeg energetskog sektora, do čega nije došlo. Ako je usvojen prema nalogu MMF, kreditora Srbije, koji je davanje novca i pozitivnu ocenu uslovio gašenjem srpskih termoelektrana, rudarskih kopova i ostavljanjem bez posla hiljada srpskih radnika. Hvala vam.

Želeo bih odmah da naglasim da mi nismo protiv uvođenja čistih izvora energije, ali moramo da imamo u vidu realnost u koju se Srbija nalazi. Protiv toga smo da dajemo najplodniju zemlju da bismo na njoj gradili, sunčane panele, ili da bismo na nju postavljali vetroparkovi, ali smo sigurno protiv toga da se povinujemo interesima EU koja nas ucenjuje da njoj predajemo naše rude, ali da nas uslovljava sa izgradnjom vetroparkova, sunčanih panela.

Dakle, EU je dovela sama sebe u situaciju odustajanja od ruskih energenata, da nemaju više siguran izvor snabdevanja i oni razmatraju vraćanje na termoelektrane i otvaranje starih nuklearnih elektrana. Mi ne treba da se povodimo sa gubitničkom politikom, treba da gledamo šta je naš interes. Naš interes je stabilan energetski sistem.

U ovoj situaciji možemo da ga imamo samo korišćenjem našeg izvora uglja, i korišćenjem naših termoelektrana. Ne smemo toga da se odričemo, da bismo nekom izašli u susret i da bismo nekoga zadovoljili, pogotovo nismo za evropski put kada se zna da on podrazumeva da moramo da se odreknemo dela svoje teritorije. Bez tog puta, sigurno nema i to nam je rečeno otvoreno i videćemo ubrzo posle Nove godine, to će od nas da bude zvanično i otvoreno traženo. Hvala.

Ne znam gde je kolega Rističević čuo da sam ja spominjao rusku naftu? Nešto su mnogo nervozni u poslednje vreme kada se spominje Rusija i stvara nelagodu kod vladajuće koalicije. Ja sam samo kao primer spomenuo Rusiju, Kinu, Brazil, SAD, kao ljude koji ne uvode zelenu agendu, vodeći računa o svojoj energetskoj strukturi. Tvrdio sam da vlast u Srbiji ispunjava globalističku zelenu agendu, a to je i predsednik Aleksandar Vučić na samitu o klimatskim promenama COP 29 koji je održan u Azerbejdžanu istakao da moramo da gasimo domaće termoelektrane, kao što je rekao, koje koriste domaći resurs ugalj i da za uzvrat izgradimo gasnu bazu na gasu koji ćemo da uvezemo iz Azerbejdžana.

Smatramo da ne trebamo da se kockamo sa energetskom bezbednošću zemlje, da uvodimo alternativne izvore proizvodnje električne energije u momentu kada se preterano zadužujemo, uzimamo kredite za mnoge stvari a gasimo ono što imamo da bismo opet kupovali nešto iz inostranstva za šta ćemo verovatno morati da uzimamo nove kredite. Hvala vam.

Hvala.

Još jednom ću da saberem, odnosi se na sve naše amandmane. Tražili smo da se svi članovi iz ovog zakona brišu iz razloga, kao što smo rekli, ovaj Predlog predstavlja promociju zelene agende i to na način da može samo da nanese veliku ekonomsku štetu, a pozitivnih ekoloških efekata, praktično neće ni da bude. Ovo će samo da optereti naše termoelektrane i neizostavno će da dovede prvo do njihovog vrlo teškog poslovanja, a na kraju će ovo opterećenje i da dovede sigurno do gašenja termoelektrana, čak i ako to nije originalna namera zakona koji se predlaže.

Hvala.

Hvala vam, predsedavajuća.

Poštovane kolege, predložili smo amandman na član 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vojsci Srbije.

Isto smo na član 2. podneli amandman.

Hvala, Mi – Snaga naroda. Hvala vam.

Mi smo podneli amandman na član 2, već objašnjen od strane kolege Petra Boškovića. Nismo za to da se odlukama predsednika potčinjava načelnik Generalštaba Vojske Srbije i predlažemo isto da načelnik Generalštaba Vojske Srbije komanduje Vojskom Srbije, u skladu sa zakonom i aktima komandovanja.

Predloženim izmenama, iako smo čuli objašnjenja da je predviđeno već u Ustavu, smatramo da se operativna ovlašćenja komandovanja Vojskom Jugoslavije prenose na predsednika države, koji nema vojno obrazovanje i nestručno je lice, a postavlja se kao direktno nadređen načelniku Generalštaba, koji je general po činu. Ne vidimo tu nikakvu logiku. Dakle, davanjem prekomernih ovlašćenja inokosnom organu, kakav je predsednik Srbije, ugrožava se ravnoteža vlasti, povećava mogućnost zloupotrebe i potencijalno narušava bezbednost zemlje i njenih građana.

Samo još da se osvrnem na opaske ministra Gašića, kada govori – vi ste do 2012. godine, vi ste ovo, nadam se da nije imao u vidu našu grupu, koja u tom periodu nije imala nikakve veze sa vlašću. Dakle, mi nismo ništa do 2012. godine i mi nismo ništa ni do danas, jer nikada nismo učestvovali u vlasti. Hvala vam.

Hvala, predsedavajuća.

Dobar dan i kolegama poslanicima i građanima Srbije. Krenuću otprilike od kraja jučerašnjeg dana kada je kolega Jovanov rekao, parafraziraću, nisam uspeo možda sve da uhvatim tačno. Kaže – nismo čuli ništa vredno što bi nas potaklo da povučemo ili promenimo zakon.

Sa strane opozicije juče ceo dan su u stvari stizala upozorenja da je ono što se radi protivzakonito pošto se radi o zaštićenom kulturnom dobru. Ako protivzakonitost kolegi Jovanovu koji je moj dupli kolega, i poslanik i pravnik, nije dovoljno, onda ne znam šta bi bilo dovoljno da se ovaj zakon ne prihvati.

Zgrada Generalštaba u ulici Kneza Miloša u Beogradu predstavlja nepokretno kulturno dobro od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju, što je utvrđenom i aktom nadležne ustanove za zaštitu spomenika kulture. Ovaj kompleks ima višestruku vrednost. Govorili smo o arhitektonskoj, ali pre svega istorijsku kulturološku i simboličku vrednost. Dakle, pre svega simbolička vrednost koja, kao što su i predstavnici pozicije govorili da je simbol otpora ovog naroda. Zašto mi da rušimo simbol otpora ovog naroda, simbol stradanja tokom NATO agresije 1999. godine?

Uključivanje ovog objekta u Predlog zakona u kontekstu revitalizacije urbanih celina bez jasnog naglašavanja njegovog statusa kao zaštićenog kulturnog dobra stvara mogućnost da se komercijalno interpretira termin revitalizacija. Takav pristup bi bio u suprotnosti sa Zakonom o kulturnim dobrima, Zakonom o planiranju i izgradnji i Ustavom Republike Srbije koji obavezuje državne organe da štitite kulturno nasleđe i čuvaju javni interes u oblasti kulture i urbanog razvoja.

S obzirom na navedeno, uključivanje Generalštaba u zakonski okvir koji omogućava intervencije komercijalnog karaktera predstavljalo bi neprihvatljivo zanemarivanje pravne zaštite, kao i moralnu i simboličku neosetljivost prema nacionalnoj istoriji. Očuvanje ovog prostora u njegovom postojećem statusu jeste pitanje kulturnog dostojanstva države, javnog interesa i istorijske odgovornosti.

Čuli smo i od gospodina Jovanova da je moguća rekonstrukcija, samo bi mnogo koštala. Dakle, rušenje je brisanje sećanja ovog naroda. Zato, slušali smo izlaganje dr Biljane Đorđević koja je davala pregled, kako pravni, tako istorijski i konstrukcioni pregled ovog problema. Trebalo bi dobro da se ponovo pogleda i presluša njeno izlaganje.

Kolega Dragan Nikolić danas kaže, upravo je rekao da tu treba da nikne hotel. Dake, to nije ništa nepoznato. Od kolege Jovanova smo čuli da on ne zna šta tu treba da bude izgrađeno. Zna se šta će tu da bude izgrađeno i to je ono što je i izazvalo proteste građana Srbije. Znamo da su za to vezani masovni protesti u ovoj državi.

Dakle, vlast ne želi smirenje, želi dalje zaoštravanje situacije i odnosa u ovoj državi, nepotrebno. Smatramo da tenzije treba da se smiruju, a ne dodatno da se zaoštravaju.

Zbog toga, predlažemo da se iz teksta zakona izbriše bilo kakvo pominjanje ili obuhvatanje objekta Generalštaba, kako bi se sprečilo narušavanje njegovog integriteta i obezbedila puna primena važećih propisa o zaštiti kulturnih dobara. Hvala vam.

Hvala, predsedavajuća.

U članu 6. stav 3. naš predlog je da se reč „rušenje“ menja sa rečju „sanacija“, a brišu se reči „izmeštanje postojeće infrastrukture na parceli“ u „raščišćavanje terena na parceli“.

Na ovaj način bi smo rešili sve ono što opterećuje ovu diskusiju gde su se iskopali rovovi sa jedne strane onih koji bi da sruše generalštab i poklone ga Amerikancima i onih sa druge strane koji bi taj Generalštab da sačuvaju.

Treba znati da je ovaj Generalštab postao simbol tek nakon bombardovanja. On je tada postao simbol otpora i patnje ovog naroda i borbe ovog naroda protiv NATO agresora.

Juče smo čuli i danas da se spočitava da onaj ko brani ovaj Generalštab je komunista. Mogu da vam kažem da ja ne dolazim iz takve porodice. U šali uvek kažem da dolazim iz poštene četničke familije. Dakle, meni spočitavati da sam komunista vam neće proći.

Govorilo se i da su ljudi iz opozicije govorili protiv generala Pavkovića, pokojnog, i protiv generala Lazarevića. Možete da pogledate stotine moji gostovanja gde sam se izražavao na najpozitivniji način o ovoj dvojici generala. Imao sam čast i priliku da sa njima sedim u istoj sudnici godinama gde sam branio generala Sretena Lukića. Postao sam i prijatelj i sa generalom Pavkovićem i sa generalom Lazarevićem.

Dakle, sve ono što generalizujete i upućujete opoziciji kao jednom bloku vam neće stajati zato što je svaka generalizacija opasna i u principu pogrešna.

Ukoliko želite smirivanje ove situacije, u koliko želite smirivanje u društvu, u koliko želite pomirenje naroda jedan od prvih koraka koji treba da uradite je da povučete ovaj zakon iz procedure ili da ga promenite u tom smislu da će se raditi o sanaciji postojećeg objekta, a ne o rušenju istog, izmeštanja i poklanjanja Američkom agresoru. Hvala vam.

Poštovana predsedavajuća, kolege poslanici, građani Srbije.

Podneli smo ovaj amandman da bi se iz člana 3. koji se odnosi na izmenu člana 21, dakle predložili smo da se brišu reči „osim JMBG“, pošto ovim izmenama se predlaže da se, da ne postoji uvid u JMBG.

Naš stav je da se sakrivanje JMBG od članova i zamenika članova RIK-a, dakle RIK, kao i udruženja koje RIK ovlasti za posmatranje izbora može imati za cilj samo jedno, a to je nemogućnost, odnosno nastavak nemogućnosti kontrole jedinstvenog biračkog spiska.

Na taj način ne mogu se pouzdano utvrdi postojanje duplih ili višestrukih upisa istog glasača u više izbornih jedinica, a što se pouzdano može utvrditi jedino uvidom u JMBG. Tako može da se utvrdi da li je neko preminuo, jedino preko JMBG.

Nelogično je da kontrolori na samom biračkom mestu imaju uvid u JMBG, a da ih RIK i ovlašćeni posmatrači nemaju. Jedinstveni matični broj građana je javno dostupan podatak u APR-u, katastru. Činimo ga dostupnim svakom ko nam traži ličnu kartu ili pasoš, te je dostupan bankama, poslodavcima, osiguravajućim kućama, trgovcima za reklamaciju robe, upravnicima zgrada, agencijama za putovanje. Ljudi mogu da dele ime i prezime, mogu da dele adrese, ali ne mogu da dele JMBG.

Iz tog razloga, nema opravdanja. Nema opravdanja da se JMBG krije od RIK-a i ovlašćenih posmatrača. Kontrolorima su JMBG dostupni, ali samo na izbornom mestu. To reguliše i Uputstvo za sprovođenje Zakona o jedinstvenom biračkom spisku. Kontrolori ne mogu da utvrde da li je taj isti JMBG ponovljen negde na nekom drugom izbornom mestu, jer nemaju uvid u druge izvode iz biračkog mesta.

To se može utvrditi u jedinstvenom biračkom spisku ako ovlašćenje za uvid nema svaki građanin, onda bi to ovlašćenje morao da ima barem svaki član i zamenik člana RIK-a i svaki ovlašćeni posmatrač.

Zato tražimo da oni imaju uvid u sve podatke o biraču, uključujući i JMBG. Hvala vam.

Hvala vam, predsedavajuća.

Kada je bila na vašem mestu gospođa Brnabić, ona je na moj amandman da tražimo da se brišu reči: „osim jedinstvenog matičnog broja“, kao reči koje sprečavaju članove RIK-a i zamenike članova RIK-a, rekla da u zakonu postoji mogućnost da članovi i zamenici RIK-a prekontrolišu sve.

Moram sada da pročitam šta kaže član 21, koji se menja članom 3. ovog Predloga izmena. „Pravo na uvid u birački spisak imaju članovi i zamenici članova Republičke izborne komisije koji imaju pravo uvida u sve podatke o biračima u biračkom spisku, osim jedinstvenog matičnog broja građana.“ Dakle, tražio bih od sada ponovo predsedavajuće gospođe Brnabić da me uputi gde to u zakonu stoji predviđeno da članovi i zamenici članova RIK-a imaju pravo provere jedinstvenog matičnog broja. Hvala vam.

Hvala vam, poštovana predsedavajuća.

Kolege poslanici, moram da kažem da je bilo zanimljivo slušati nadahnuti govor ministarke Adrijane Mesarović, to očito samo mladost može ovako entuzijastično da govori i treba uliti i neku nadu u ovu našu privrednu situaciju i za a to vam ministarka hvala.

Međutim, osvrnuo bih se na dva zakona iz ovog seta zakona, pod brojem 14. i 15. dakle, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmi između KfW Frankfurt na Majni i Republike Srbije koji zastupa Vlada Republike Srbije delujući preko i putem Ministarstva finansija za Zajam za politike „ Reforma sektora energetike i životne sredine u Republici Srbiji“. Tu se Republika Srbija zadužila 135 miliona evra, a radi se o unapređenju reformskih procesa u sektoru energetike i životne sredine u Republici Srbiji.

Kolega profesor dr Slobodan Cvejić je govorio o važnosti imanja razvojne banke, što Srbija u ovom momentu nema. Apsolutno podržavamo sve ono što je profesor Cvejić rekao, smatramo da je to neophodnost ukoliko želimo obnovu privrede, jer bez toga moraćemo i dalje da ulazimo u ovakve dubioze kreditne što se trenutno dešava u Srbiji. Ako pogledamo ovaj Predlog zakona videćemo da je Razvojna banka Nemačke oslobođena plaćanja svih poreza na prihod od kamata, svih dažbina, naknada i sličnih troškova u Republici Srbiji, što ne bi bio slučaj da je kredit dala domaća razvojna banka.

Dakle, mi se odričemo nečega što nam pripada. Moralo je da se izričito ugovori da to Srbija neće da naplati. Neće da naplati jer se odrekla da to naplati.

Takođe, deo ovog mog izlaganja biće i Predlog zakona o potvrđivanju Posebnog sporazuma o drugoj kreditnoj liniji za finansiranje Programske operacije za razvojnu politiku zelenog rasta u Srbiji između Republike Srbije i Francuske agencije za razvoj. Čuli smo, barem mi ovde koji sedimo u sredini, pa slušamo i levo i desno i stalno vidimo prebacivanje, igranje ping-ponga između pozicije i opozicije koja nama sedi sa desne strane. Hoću da vam kažem, nije važno šta je bilo, nisam učestvovao u tome što je bilo, ali to je ne važno danas, važno je šta je sada.

Govorili ste o uništavanju Pokrajinske razvojne banke, dobro, neko ju je ugasio, uništio. Šta je sa otvaranjem domaće razvojne banke? Šta ste uradili na tom pravcu, na tom polju, kao pozicija danas? Jeste li osnovali takvu banku? Hoćemo li i dalje da sklapamo ugovore u kojima se odričemo zarade države?

Dakle, energetski sistem za koji uzimamo kredite se i dalje urušava. Ovaj Zakon o zelenoj tranziciji je nastavak prodaje suvereniteta u energetskom sektoru. To je definitivno model korupcije i predaje srpskog suvereniteta, u najznačajnijem sektoru. Kako da obnovimo privredu bez energetike? Naše vlasti su već uzele više od 500 miliona dolara kako bi sve zakone prilagodili odricanju od sopstvenih resursa koji su Srbiji omogućavali stabilnost, samostalnost, suverenitet. Mi se odričemo suvereniteta ulazeći u ovu oblast zelene agende.

Ovo dakle znači da ćemo ovim zajmom i dalje prilagođavati svoju regulativu kako bi se odrekli desetina hiljada radnika koji rade u termoenergetskom sektoru u Kolubari, Kostolcu, Tentu, ali i poslova koji imaju rudari, javnih preduzeća za podzemnu eksploataciju uglja.

Pored brzog zatvaranja stuba stabilnosti srpske energetike, ovim zajmom je predviđena dalja predaja srpske energetike stranim i domaćim tajkunima, kojim dajemo besplatno srpsku zemlju, a pri tome im parama svih građana garantujemo cenu struje koju oni dalje prodaju na tržištu. Oni imaju garantovanu cenu.

Dakle, mi preko EPS-a garantujemo cene struje i plaćamo sve razlike, od tržišne do garantovane cene za sve količine koju oni proizvedu, iako mi nećemo ni dobiti tu struju. To je međunarodna pljačka građana i države i otimanje energetskih sistema.

Da vam kažem, trenutno uvozimo struju u Srbiju, cena 1.000 megavata na sat uvozimo po ceni od 440 evra, a cena koju proizvede EPS sa profitnom marginom je oko 60 evra. Mi srljamo ka ovim cenama koje sutra naši građani i naša privreda jednostavno neće moći da plati. Ako, nemamo stabilan energetski sistem nećemo imati ni stabilnu privredu.

Pare se daju, dakle, i da bi se podstakle aukcije za obnovljene izvore energije za privatne investitore. Država i građani ne dobijaju kroz aukcije i podsticaj privatnicima ništa. Država se zajmi i ovim parama garantuje cene. Tako strani i domaći tajkuni apsolutno anuliraju bilo kakav rizik u poslovanju, ugovaram ugovorima o izgradnji solarnih kolektora i vetroenergetora. Nisu predviđeni troškovi recirklaže i zbrinjavanja posle dvadeseto godišnje eksploatacije. A, to su poštovani građani Srbije milijarde dolara.

Dakle, sve u svemu, Srbija ne dobija ništa osim ogromne štete, a šteta će biti na osnovu plaćanja kredita i kamata, uništavanja svoje energetike, uništavanja standarda građana, jer ni građani ni privreda neće moći da plaćaju preskupu energiju. I privreda će da nam kolabira.

Sve rizike i troškove preuzima Srbija i njeni građani, a strane korporacije i tajkuni ne preuzimaju nikakav rizik. Srbija će postati apsolutna kolonija iz koje se izvući ne možemo nikada. Ovo je najbolji osnov da nam nestane suverenitet i da nam nestane država.

Dakle, jedan od osnovnih fokusa koji moramo da zadržimo da nam se ne odmetne iz vidokruga pored Kosova, pored Rio Tinta, pored stalnog zaduživanja je i energetski sistem nad kojim moramo da zadržimo suverenitet. Hvala vam.

Hvala vam, poštovana predsednice, kolege poslanici.

Ovih dana smo čuli dosta generalizacije spominje se opozicija, opozicija ovo, opozicija ono od kolege Jovanova i od ministra Malog smo čuli da opozicija nema ništa konkretno ili kao što je rekao – kolega Jovanov nije dala nijedan predlog. Ja sam dosta pažljivo pratio izlaganja i mogu da vam tvrdim da je naša poslanička grupa imala konkretne predloge, da je recimo Ahmedin Škrijelj kolega imao odlične predloge, Dragan Ninković odlične predloge, Dragan Stanojević izvrsne predloge, Slobodan Petrović odlične predloge čak ste rekli – da je taj njegov predlog već usvojen.

Dakle, ne možemo da kažemo da opozicija nije imala nikakve predloge pošto je to uvod u ono što se sprema, a da bi narod Srbije to prihvatio da se nijedan predlog opozicije ne prihvati, jer šta ima da prihvatate kada ništa nisu ni predlagali, a ja ću vas samo kratko podsetiti na ono što je naša poslanička grupa predložila. Dakle, nismo bili bez predloga.

Predložili smo povlačenje zakona u ovom trenutku iz procedure. Zašto? Da bi se omogućilo sprovođenje javne rasprave koja ovde nedostaje, da bi se uključila stručna javnost što ovde nedostaje, da bi se uključila lokalna samouprava što ovde nedostaje, da bi se zaštitio fiskalni aspekt, odnosno da bi se propiše od čega će da se finansira plaćanje infrastrukture za sve ove objekte koji treba da se registruju, da se produže rokovi koje smatramo kratkim pogotovo za neuku javnost, da se uvede razlikovanje investitora koji su gradili za tržište i prodaju od onih koji su gradili za svoje potrebe. Dakle, isto jedan utemeljen predlog.

Ovom prilikom želimo samo da kažemo nismo za podele ne treba praviti u društvu među stanovništvom Srbije mržnju i podele, treba da se ujedinimo i ne treba da se mrzimo.

Ja ceo život radim u sudnici u najtežim krivičnim delima i imam preko puta tužioca, apsolutno su nam suprotni interesi, nikada nisam mrzeo kolegu, mi smo tu da radimo svoj posao, on da predstavi i odbrani optužnicu, ja da mu je srušim.

Dakle, ovde kada iznosimo svoje argumente apsolutno ne treba unositi elemenat mržnje i mislim da bi građani Srbije to izuzetno cenili. Hvala vam.

Hvala vam.

Poštovana predsedavajuća, kolege poslanici, građani Srbije, govoriću o Predlogu zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima.

Ovaj zakon ima za cilj da omogući brže upisivanje i evidentiranje objekata u katastar, pod obrazloženjem da se time rešava problem nelegalne gradnje. Ono što smo prvo uočili je da se stvarno ne pravi razlika između onih koji su gradili za sopstvene potrebe i investitora koji su bespravno gradili zgrade za prodaju. Uglavnom ćemo da ovo izlaganje upravimo prema investitorima stambenih zgrada.

Suštinski gledano, ovaj predlog zakona ne rešava nego legalizuje urbanistički haos koji je godinama nastajao. Umesto da uvede red i odgovornost, zakon faktički nagrađuje one koji su gradili bez dozvole, a kažnjava one koji su poštovali propise. Ovaj predlog zakona predstavlja akt sa ozbiljnim posledicama po pravnu sigurnost, privatnu svojinu i princip jednakosti građana pred zakonom. On faktički pretvara masovnu nelegalnu gradnju u zakonito stanje, bez odgovornosti i bez pravične ravnoteže između javnog i privatnog interesa. Umesto da građanima donese pravnu sigurnost, ovaj zakon otvara prostor za nove nepravde.

Naveo bih glavne sporne tačke. Jedna od spornih tačaka je fiskalni aspekt, odnosno posledice po javne prihode. Prema ovom predlogu, postupak legalizacije omogućava izbegavanje plaćanja doprinosa i naknada za uređenje građevinskog zemljišta, koje su svi investitori do sada morali da plate prilikom pribavljanja građevinske dozvole. Takvo rešenje predstavlja ozbiljnu nepravdu prema onima koji su uz velike troškove i napor gradili u skladu sa zakonom.

Za ilustraciju. Doprinos za uređenje zemljišta za objekte od 1000 kvadratnih metara iznosila bi približno 200.000 evra, dok bi po ovom predlogu isti objekat mogao da se legalizuje za najviše 1000 evra. Dakle, to je dvesta puta manje. Procenjena finansijska šteta za državu je ogromna. Čuli smo da je oko 4,8 miliona objekata nelegalno izgrađeno. Mi smo uradili kalkulaciju na 4,5 miliona. Ukoliko je 50 kvadratnih metara prosečna površina, to je 225 miliona kvadratnih metara.

Prosečan doprinos za uređenje građevinskog zemljišta je oko 50 evra po kvadratu. Ukupan iznos koji država gubi iznosi preko 11 milijardi evra. U kombinaciji sa uredbom o besplatnom upisu vlasništva nakon konverzije zemljišta gde se zemljište faktički poklanjalo investitorima, pogotovo stranim, ukupan iznos štete može dostići više desetina milijardi evra.

Takođe, nije rešeno kako će se nadomestiti finansiranje infrastrukture koja se iz tih prihoda tradicionalno finansira. To su putevi, kanalizacija, rasveta, priključci i drugi javni radovi. Opštine će ostati bez tih sredstava, a država ovim predlogom zakona nije predvidela mehanizam koji će nadomestiti gubitak tih prihoda.

Drugi problem je legalizacija bez odgovornosti. Zakon omogućava upis u katastar bez dokaza o građevinskoj dozvoli. Ne propisuje se nikakva sankcija za bespravnu gradnju. Dakle, obuhvata se upis zgrada i prava svojine njihov na objektima građenim suprotno propisima.

U članu 5. ovog predloga zakona stoji da Republika Srbija ne garantuje za bezbednost i sigurnost objekata koji se upisuju. To znači da država izdaje tapiju, ali bez garancije da je zgrada bezbedna za život ili tehnički ispravna. Dakle, bićemo u situaciji da će investitori da prodaju ovako legalizovanim ili upisanim zgradama bez obaveze da pruže garanciju bezbednosti ljudima koji od njih kupuju stanove.

Znači, praktično će ovim zakonom u evidenciju se upisivati objekti koji nikada nisu prošli tehničku kontrolu, niti je ikada proverena njihova statička stabilnost, nosivost, ispravnost elektro-instalacija, protivpožarna zaštita itd.

Podsećanja radi, upravo izostanak provere statike doveo je do tragedije u Novom Sadu. Možemo samo da zamislimo šta će da se desi ukoliko budu upisani objekti milioni kvadrata bez ove provere. Smatramo da je ovo samo urađeno iz političkih razloga, odnosno u cilju prikupljanja glasova.

Sledeći prigovor koji imamo na ovaj predlog zakona je ugrožavanje privatne svojine. Po članu 13. Predloga zakona: „Lice može prijaviti i objekat koji je izgrađen na tuđem zemljištu i upućuje se na parnicu da reši pitanje vlasništva nad zemljištem, gde dobija rok od pet godina da reši imovinski spor. Za to vreme objekat ostaje, a stvarni vlasnik zemlje je praktično onemogućen da raspolaže svojinom“.

Pošto sam praktičar i radim ove vrste sporova, videćemo da u velikom broju slučajeva imovinsko-pravni odnosi nisu rešeni, a znamo da su postupci za utvrđivanje svojine najsporiji i najkomplikovaniji u praksi. To će izazvati u ovih pet godina veliki broj sporova, žalbi, zahteva za obeštećenje, posebno od strane onih koji su svoje objekte gradili i upisivali zakonito, što će dovesti do zakrčenosti sudova i neodrživo veliki broj svojinsko-pravnih sporova.

Sledeći prigovor je prekratak rok za upis nekretnine. Kolega Stanojević je spomenuo da u Srbiji postoji veliki broj ljudi koji nisu sposobni da to sami urade putem elektronske platforme, a zakon ne predviđa nikakvu pomoć ukoliko neko nije sposoban to sam da uradi.

Prema Predlogu zakona, vlasnici bespravno izgrađenog objekta dužni su da plate jednokratnu naknadu za upis u katastar koja može iznositi do 1.000 evra, bez obzira na veličinu ili vrednost objekta. Naravno, posle toga će doći i naknade za priključenja na komunalnu infrastrukturu, što će investitorima biti vrlo lako, jer je to negde, koliko smo videli, između 800 i 1.500 evra, dok će za domaćinstva to biti neka nepremostiva prepreka da upišu svoje nekretnine, što će produbiti socijalne razlike i narušiti princip pravičnosti, što je jedan od osnovinih principa svakog pravnog poretka.

Sledeći prigovor je centralizacija i nova birokratija. Ovim zakonom je predviđeno da se osniva Agencija za prostorno planiranje i urbanizam, koja će voditi postupke i imati široka ovlašćenja. To praktično znači još jedan centar političke kontrole i nove pozicije za stranačko zapošljavanje, dodatnu birokratiju, umesto efikasnosti.

Politički i društveni efekat je takođe narušen ovim predlogom zakona. Zakon favorizuje krupni kapital, investitore koji su gradili bez dozvole, stvara nejednaki tretman između građana koji su poštovali zakon i onih koji nisu, kao što i centralizuje sistem i slabi ulogu lokalnih samouprava. Dodatno urušava poverenje građana u institucije i ideju pravne države, s obzirom na to da trenutna vlast pokušava da opere svoje nezakonito postupanje kroz lažni legalizam.

Predlog koji imamo, i to je za kraj, neću koristiti ostatak vremena, predlažemo da se ovaj zakon povuče iz procedure, da se sprovede javna rasprava, uz učešće stručne javnosti i lokalnih samouprava. Ovaj zakon ne uvodi red, već sistematizuje bezakonje. Hvala vam.