Hvala.

U članu 10. ono što ste vi bili u pravu kada ste rekli – dominantnost je u ovom zakonu, tj. bavimo se roditeljima-negovateljima, ali i u prethodnim članovima prosto kada se govori o tome da se sprovodi evaluacija, tj. da se sprovodi procena radi pružanja potpune nege.

Ono što smo mi predlagali u prethodnim amandmanima jeste da to radi multidisciplinarni tim koji holistički može da sagleda slučaj i da jasno vidi po biopsihosocijalnom modelu, da sagleda stvarno funkcionisanje i potrebe za podrškom, a ne samo preko medicinske dijagnoze.

Ono što ovde mislim da je jako bitno jeste da osoba koja je predmet nege, dete ili osoba sa invaliditetom, mora da ima mogućnost da na neki način evaluira onu negu koju dobija.

Evaluacija zadovoljstva dece i osoba sa invaliditetom treba da bude precizno definisana Pravilnikom o monitoringu i evaluaciji korisnika instituta roditelj-negovatelj, a u cilju očuvanja kvaliteta života i dostojanstva osobe sa invaliditetom, kao i u skladu sa procenom najboljeg interesa osobe sa invaliditetom.

Dakle, postojeći član 10. trenutno celu kontrolu svodi na administrativne uslove, a ne na ono zašto se ovaj zakon donosi, a to je da roditelj brine o svom detetu i da je zapravo nega takođe predmet ove brige. Zato zakon mora da omogući stvarnu kontrolu kvaliteta i zaštitu od nasilja, zanemarivanja, prinude i zloupotrebe.

Ja sam na odboru dobila argumentaciju od strane člana ministarstva da je ovo pokriveno mnogim drugim zakonima. Ne vidim zašto ovaj zakon ne bi to bliže i jasnije uredio, a i dalje. Mislim, drugim zakonima je takođe predviđeno da ako imate veće prihode budete isključeni iz sistema primanja novčane socijalne pomoći.

Još uvek nismo dobili odgovor da li ministarki treba da verujemo na reč ili će se ti zakoni menjati.

Hvala predsedavajuća.

Samo da bude jasno, nakon što je ministarka rekla da je ovaj roditelj negovatelj status ekvivalentan radnom odnosu, svi smo postavili pitanje oko nelogičnosti i stoga ona je nakon toga pričala o 2011. godini i rezultatima, pa možda zato kolege ponavljaju pitanja.

U članu 11. ono što mislimo da je sve vreme jedan od problema ovog zakona, a to je da roditelje negovatelje pretvara u jeftinu zamenu za sistem i još im zabranjuje da rade i zato smatramo da roditelji negovatelji imaju pravo da se radno angažuju u obimu koji onemogućava, tj. da mogu uvek da zasnuju radni odnos, osim u obimu koji onemogućava neposredno, kontinuirano i u pretežnom obimu pružanje pomoći i nege detetu ili osobi iz člana 2. ovog zakona.

Dakle, zabrana rada roditeljima negovateljima i sami tim izvlačenje zaključka da je ugovor koji oni potpisuju sa Ministarstvom koje je definisano u ovom zakonu od 65.000 dinara koje će dobiti ekvivalentan radnom odnosu postavlja pitanje kako se štite njihova radnička prava pošto na to imaju ustavno pravo svi građani Republike Srbije, šta radimo pošto po ovom osnovu oni ostvaruju i penziju, šta radimo sa osobom koja prima isplatu roditelj negovatelj do 60. godine, a do 65, kada je granica za izlazak u penziju, onda mora da se vrati na tržište rada gde nije bio sve vreme.

Dakle, ako je ovaj zakon ekvivalentan radnom odnosu, to znači da roditelj negovatelj zasniva radni odnos sa državom zato što država ne može da pruži bolju negu detetu. Gde je pravo roditelja negovatelja na odmor, na predah? Da li svako i u Vranju i u Subotici i u Beogradu ima razvijene usluge u zajednici na koje ovi ljudi mogu da se oslone i na koji način se štite njihova radna prava, osim što im se da 65.000 dinara i kaže im se da su radnici i radnice za državu koja nema drugi način da pruži negu ovim ljudima? Hvala.

U članu 12. slično je onome što sam malopre govorila i u članu 10.

Dakle, ako ministarka stoji pri tome da je ovo zasnivanje radnog odnosa, onda na neki način mora da se procenjuje i nega koju dete ili osoba sa invaliditetom dobija. Lekarska komora procenjuje samo da li je nega potrebna, ali ne i kvalitet nege. Da li je ovde roditelj negovatelj uposlenik Ministarstva ili deteta?

U svakom slučaju, moraju onda na neki način, kada već u ovom radnom odnosu očigledno ne štitite prava roditelja negovatelja, da se zaštite prava deteta. Dakle, dete mora da ima pravo da pokrene postupak za prestanak ili preispitivanje prava na status roditelja negovatelja i negovatelja i prava koja iz tog statusa proizilaze mogu pokrenuti roditelj negovatelj i negovatelj, dete ili osoba sa invaliditetom kojoj se pruža pomoć i nega, kao i nadležni Centar za socijalni rad po službenoj dužnosti.

Dakle, dete i osoba sa invaliditetom su neposredno pogođeni odlukom o tome ko im pruža negu i moraju da se pitaju, to jest moraju da imaju pravo da se pitaju i da zatraže preispitivanje ili prestanak statusa.

Dakle, ja mislim da je najbitnije da nam, na kraju, da bismo mogli da znamo zašto su odbijeni naši amandmani, a svi amandmani su odbijeni, da razumemo da li roditelj negovatelj u sklapanju radnog odnosa sklapa radni odnos sa Ministarstvom, onda je uposlenik Ministarstva, jer Ministarstvo, tj. država ne može da pruži bolju negu detetu ili osobi sa invaliditetom ili sklapa radni odnos sa detetom ili osobom sa invaliditetom kojem pruža negu.

Ukoliko je ovo ekvivalentu radog odnosa, kako će se štititi prava osobe koja pruža negu, koji je pravni lek da se žali na ugovor koji potpisuje sa Ministarstvom ukoliko ministarstvo ne ostvaruje to, na šta imaju pravo svi građani Republike Srbije i na kraju, šta se dešava sa onim ljudima kojim ste vi počeli izlaganje zašto je ovaj zakon bitan, koji nakon 65. godine pružaju negu jer njihov radni odnos prestaje?. Ako se radni odnos zasniva na nezi, na osnovu čega nakon 65. godine ta nega manje vredi?

Hvala.

U amandmanu koji smo mi podneli imali smo želju da rešimo dve stvari. Jedna je da smanjimo komplikacije koje trenutno uočavamo da mogu da budu sprečavajuća okolnost, zapravo da se proces davanja tj. oni koji žele da doniraju organe učini što jednostavnijim. Druga stvar jeste da ovim zakonom pošaljemo poruku da život ne sme da čeka.

Kada govorimo o tome da želimo da olakšamo proceduru, ono što smatramo da je bitno jeste da se prošire organi pred kojima može da se da izjava tj. saglasnost o darivanju ili protivljenju darivanja organa. Mi smo pored izabranog lekara dodali da treba da postoji mogućnost da se ovakva saglasnost da i drugom doktoru medicine u zdravstvenoj ustanovi, licu ovlašćenom za evidentiranje izjave o darivanju, Upravi za biomedicinu, ali takođe i da ovakve izjave mogu da se daju javnom beležniku ili samostalno u sistemu elektronske uprave na portalu E-uprava.

Druga stvar za koju smatramo da treba kroz amandman, koji smo podneli, da se olakša jeste da ne mogu članovi porodice da se dele na članove porodice višeg i nižeg reda. U tom smislu smatramo da izjavu o protivljenju ili darivanju, u skladu sa ovim zakonom, mogu da daju i članovi porodice, odnosno drugo blisko lice, punoletna deca, supružnik, vanbračni partner, roditelji, usvojitelji, usvojenik, punoletni brat ili sestra.

Ono što mi je tu jako bitno da istaknem jeste da Ustavni sud u svojoj odluci nije rekao da pretpostavljena saglasnost nije u skladu sa Ustavom, već je rekao da treba bolje da se uredi uloga porodice i zato smo i podneli upravo ovaj amandman.

Treća stvar koju smo dopunili ovim amandmanom, a koju smo smatrali bitnom, i to je ono što sam rekla da želimo da pošaljemo poruku da život ne sme da čeka, a to je da ovim zakonom, takođe, treba da podstičemo i da uvedemo altruističke donacije. Naime, da zapravo organe mogu da doniraju ne samo krvni srodnici, nego da organe mogu da doniraju svi nesebični ljudi koji na taj način žele nekome da pomognu. Hvala.

Hvala.

Dakle, i u 2. članu predlažemo izmene koje bi trebalo da olakšaju proces i davanja saglasnosti i da prosto otklone neke administrativne barijere i nepreciznosti koje postoje.

Naime, trenutno prema predloženom članu se ne pravi jasna razlika između lica kojima je delimično ili potpuno oduzeta poslovna sposobnost. Ne postoji opravdan razlog zašto samo lice kome je delimično oduzeta poslovna sposobnost ne može samo izjavu o tome da li želi da donira organe ili ne. Mi ovaj član, tj. naš amandman menja ovaj član na taj način da lice kojem je delimično oduzeta poslovna sposobnost ima mogućnost da se izjasni u skladu sa svojom poslovnom sposobnošću koja je doneta na osnovu odluke suda.

Druga stvar koju vidimo kao jednu značajnu administrativnu barijeru jeste da je etički odbor zdravstvene ustanove daje mišljenje čak i u slučaju kada osoba ima staratelja. Smatramo da je ovo jedna nepotrebna komplikacija i da kada osoba koja želi da bude donor ima staratelja nema potrebe da se etički odbor neke zdravstvene ustanove tu pita ili da daje mišljenje, da jedino ima smisla da u slučajevima gde je staratelj, u ovim situacijama centar za socijalni rad, da zapravo treba da se uključi etički odbor.

Hvala.

Zahvaljujem.

Ovih dana se na javnoj raspravi nalaze izmene dva zakona, tj. dva nacrta zakona, jedan zakon o porezu i dohotku za građane, a drugi zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.

Oba zakona u svojim predlozima žele da ukinu jednu izuzetno bitnu stvar za sve osobe sa invaliditetom. Naime, ova dva nacrta koja se nalaze na javnoj raspravi predlažu da se ukinu poreske olakšice za zapošljavanje osoba sa invaliditetom. Sad bi neko pomislio da Vlada to predlaže jer je do sada već dosta toga učinila i položaj osoba sa invaliditetom poboljšala u Republici Srbiji, pa im sad podsticaji za zapošljavanje nisu ni potrebni.

Da budemo svesni, kada se osoba sa invaliditetom prijavljuje za posao njena prijava za posao nije samo da pošalje svoju radnu biografiju, njena prijava za posao zavisi i od toga da li ima u svom gradu filijalu NSZ za osobe sa invaliditetom, da li ima pristupačan gradski prevoz kojim može da ode do te filijale, da li postoje odgovarajuće rampe, parking mesta.

4/3 MT/MO

Sve to je, zapravo, jedan vid i socijalnog uključivanja i olakšice sa osobe sa invaliditetom koje ja u ovoj zemlji još uvek ne vidim. Toliko ih ne vidim da trenutno postoji jedno odeljenje NSZ za osobe sa invaliditetom koje se nalazi u Beogradu na Gundulićevom vencu, koje sada zbog renoviranja te filijale preseljeno u Lominu gde je pristup, gde osobe sa invaliditetom faktički ne mogu da dođu u odeljenje NSZ koje treba da zaposli i pomogne pri zapošljavanju osoba sa invaliditetom.

Zato mi apsolutno nije jasno zašto se predlažu ove dve izmene, tako da je moje prvo pitanje, pitanje Vladi Republike Srbije – zašto predlažete brisanje člana 21g Zakona o porezu na dohodak građana i člana 45b Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, tj. zašto ukidate olakšice za zapošljavanje osoba sa invaliditetom?

5/1 JJ/LjL 10.40 – 10.50

Pre nekoliko godina DRI je radila izveštaj o poslovnoj rehabilitaciji osoba sa invaliditetom, gde je utvrdila niz nepravilnosti, netransparentnosti, takoreći ništa novo, što odlikuje vlast SNS i SPS. Videli su lošu kontrolu, loše planiranje i slabu iskorišćenost sredstava.

Sada, u ovim nacrtima zakona koji se predlažu, mi ne znamo osnovne podatke, pa ću ja sada i postaviti pitanje za te podatke – koliko poslodavaca i koliko zaposlenih osoba sa invaliditetom trenutno koristi ove poreske olakšice, tj. koliko je ova mera do sada obezbedila radnih mesta za osobe sa invaliditetom i koliko ovakvih radnih mesta se ovom merom podržalo?

Kada sam rekla da je DRI utvrdila lošu kontrolu, loše planiranje i slabu iskorišćenost sredstava, poreske olakšice, tj. poslodavci koji su prema zakonu morali da zaposle osobe sa invaliditetom, ali to nisu uradili, su plaćali penale koji su išli u poseban fond. Taj fond je trebalo da služi da se dodatno pomogne osobama sa invaliditetom u različitim sferama, kako bi se oni bolje uključili, kako bi povećali njihovu socijalnu uključenost. Taj fond je imao priliv, dok je iskorišćenost ovog fonda bila svega na 30%.

Mene zanima kako objašnjavate, tj. obrazlažete politiku ukidanja olakšica, kada DRI pokazuje da sredstva u fond pristižu sve više a da se koriste sve manje?

Pored svega toga, rekla sam da je uočljiva i loša kontrola ovih sredstava, pa me zanima i kako su korišćena sredstva prikupljena po osnovu neispunjenih kvota, na šta je tačno potrošen svaki dinar prikupljen po osnovu neispunjenih obaveza zapošljavanja osoba sa invaliditetom?

I na kraju, s obzirom da ovu meru predlažete, meni je stvarno potrebno i objašnjenje, s obzirom da ukidate ovu važnu meru, kako planirate da nadomestite ono što je ova poreska olakšica omogućavala? Kako planirate da povećate zapošljavanje osoba sa invaliditetom? Šta je alternativa kada osobe sa invaliditetom i ovo izgube?

Moje pitanje, s obzirom da je jako često politika ove vlasti da onima koji su u najgorem položaju u ovom društvu, marginalizovanim grupama, prosto kažu – snađite se sami, zanima me koliko u ministarstvima Republike Srbije je zaposleno osoba sa invaliditetom? Hvala.

Zahvaljujem.

Danas, ovde nekoliko puta sam imala priliku da čujem od strane predstavnika vlasti, kako sa ove strane sve vreme govore - nikad gori ljudi, nikad gori govori, nikakva rešenja ne postoje i sve mi tako – nikad gori ljudi, nikad gori govore, a nekako, vi niste hteli sa nama da raspravljate o nepoverenju Vladi. Sa sve tim gorim i lošim ljudima, vi ste u fazonu - nećemo ni izbore da im damo, toliko su loši da ne treba ni izbore da damo. Ja još nisam čula za vlast koja kaže za opoziciju i za sve aktere da su katastrofa, ali im se još ne raspisuju izbori. Jedna jako, ovako sigurna i stabilna vlast.

Elem, ja neću puno govoriti o pravosudnim zakonima, pošto evo, utvrdili smo od strane ministra da je to očigledno nikad završena reforma koja će verovatno trajati dok traje i vlast Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije, ali pošto kažete da nemamo rešenje, evo ja imam jedno rešenje. Ja bih zamolila osobu koja piše zakone, koji moraju da se ispravljaju na četiri meseca, ako može, pošto se bavite reformama i institucijama, malo da se pozabavite i policijom, jer ministra policije Ivicu Dačića ovde ne možemo da vidimo, a još nemamo odgovor na pitanje - šta načelnik beogradske policije radi sa kriminalcima? Još to nismo čuli? Pa, malo i to da reformišete, pošto, mislim kada ste već krenuli i tako vam super ide.

Dok ne dobijemo odgovor na to šta načelnik beogradske policije, verovatno i kriminalne radi sa kriminalcima? Neki zaključci mogu da se izvedu iz dosadašnje istrage, naime, čuli smo da je osumnjičen i za ubistvo rekao – da je cela ujdurma i zašto je on pucao, na kraju na jednu osobu, se desila oko svađe zbog zemljišta. Svađa oko gradske parcele, jer nisu mogli da se dogovore oko udela. Zašto je to sad bitno? Zato što danas pričamo o garantnoj šemi za mlade koja kao mera u nekoj zemlji sigurno da može da da rezultate i ima smisla, znamo da je najveći problem mladima da sebi obezbede prvi stan. Ali, jako je zanimljivo da ta mera imamo ovako jedno ograničenje, a to je da možete da kupite stan od 100.000 evra, dok ovde, evo, čujemo naš ministar odbrane gradi vikendicu čije je vrednost veća od 100.000 evra, predsednik Republike je na poklon od države dobio četvorosoban stan koji je isto skuplji od 100.000 evra. Ovde prosečan ministar, a i ovaj načelnik policije koji učestvuje u ubistvima zbog gradskih parcela ima sa platom policajca kuću na Dedinju, ali sve to može.

Elem, te svađe oko zemljišta su jako zanimljive zato što je upravo ova vlast dovela do toga da cena nekretnina bude nepriuštiva, ne za mlade nego za bilo kog normalnog građanina ove zemlje. Vi ste, a mi ni dan danas ne znamo, uložili u Beograda na vodi, novca koji kada kažete da budućim generacijama ostavljate potencijal, potencijal u dugovima im ostavljate.

20/2 JJ/JG

Mi dan danas ne znamo koliko ste uložili, tih deset hiljada stanova nisu dobili mladi, tih deset hiljada stanova je diglo cene nekretnina. Ova mera jeste funkcionisaće, na primer za Vranje, gde je samo da vam kažem, vaša fantastična politika je dovela do toga da na rang listi je Vranje pretposlednji grad u kome mladi žele da žive, je dovelo do toga da u nekim gradovima ova mera ne može da radi. U Beogradu ova mera ne funkcioniše, jer ne postoji cena kvadrata koja može da se uklopi u sto hiljada evra. A mi vam ovde, Zeleno-levi front, četiri godine govorimo da osim izgradnje stanova, morate da vodite računa i o kirijama, za koje za stambenu krizu reč niste rekli, da morate da ograničite cene kirija, da uvedete pravilo na to tržište. Ne. Zašto? Zato što je vama i dalje bitno da se kriminalci svađaju oko vašeg zemljišta jer tako i vi opstajete.

Hvala, predsednice.

Malo pre ste rekli kako mi ovde ne želimo da se primene ODIHR preporuke i, što bi se reklo, zarad građana Srbije, Zeleno-levi front želi da se apsolutno primene sve ODIHR preporuke kada se radi o izbornom procesu u Srbiji. Ono što smo mi vama rekli, jeste da primenite prioritetne preporuke.

Vi ovde danima pokušavate da kažete da ono o čemu mi ovde treba da odlučujemo u narednim danima, da je to prioritet. A sa tim prioritetom koji vi postavljate se zapravo zataškava vaš nemar. Jer, podsetiću vas, kada kažete da ovde ne treba da sedi ministar policije i da odgovara na neka pitanja, najveća krađa na izborima se dešava preko Ministarstva unutrašnjih poslova i preko prebivališta. Kako on ne treba da sedi ovde i da odgovara na ta pitanja? To što su vam se poubijali kriminalci pa bi morao na još neka pitanja da odgovori, to stvarno nije moj problem, on treba čovek da bude ovde pa treba.

Druga stvar, stalno ovde jedan poslanik vladajuće većine govori kako SNS sprovodi veliku brigu. Da sprovodite veliku brigu o građanima Srbije i da radite na prioritetima i onim problemima građana Srbije, ne bi na svakoj listi, i za korupciju i za nejednakosti i za fer izborni proces morala da tražim dno, da bih našla gde se Srbija nalazi. Jer, to je sve uvezano, iako vi pokušavate da pokažete da nije.

Za tog načelnika policije vam je "Ne davimo Beograd" još 2016. godine rekao da ozbiljno zataškava zločine pri rušenju u "Savamali". Godine 2023. vam je rečeno da ne može načelnik policije da objavljuje podatke o deci. Sada smo došli do toga da vi odjednom ne znate da je on problematičan.

Zato što takve kadrove postavljate, zato što ucenjujete ljude da glasaju za takve kadrove, zato imamo načelnika policije koji sa platom od 200.000 dinara sebi može da priušti vilu na Dedinju. Zato sa vama znamo samo gde je dno.

Hvala, predsedavajuća.

Reklamiram član 108. Dužni ste da se starate o redu na sednici, a staranje o redu na sednici takođe uključuje da upozorite narodnu poslanicu, u ovom slučaju i predsedavajuću ovog parlamenta, da ne sme da koristi ovu govornicu kako bi vređala članove Komisije, govorila da li je njima nešto teško ili nije teško za novac koji primaju, jer ja se onda stvarno pitam šta je vama bilo teško da Veselin Milić sa 200.000 dinara plate ima vilu na Dedinju, a da se ne… (Isključen mikrofon.)

12/1 MT/VZ 11.55 – 12.05

Hvala.

Ja ću se složiti sa kolegom prethodnim govornikom iz SNS da nama obuke, fakat, očigledno nisu odgovarajuće. On je govorio malopre kako, eto, ne možete da glasate na dva mesta, jer imate sprej kada dođete, prosto se potvrdi da li ste već glasali, ali izvinite što ja u to ne mogu da verujem, pošto se nama očigledno načelnik policije objašnjava da ne zna da skloni telo kad prisustvuje ubistvu, pa se koriste neke napredne tehnike 21. veka. Takođe je rekao da očigledno ima 45 ljudi u nekim odborima koji su omađijani. Meni je isto jako teško da onda verujem u to da imamo odgovarajuće obuke, kada pogledamo, na primer, kako nam radi policija, jer u Srbiji budete ubijeni, premešteni na jednu lokaciju, zapaljeni i premešteni na jednu lokaciju, više možete kad ste fantom i kad ste ubijeni nego kada ste živi u ovoj zemlji.

Na kraju, potpuno smatram da obuke, ovako zamišljene, ne odgovaraju na ono na šta liči izborni proces u Srbiji, a za izborni proces su vam potrebni ozbiljni sistemi samoodbrane. I takođe, evo, ovim putem se izvinjavam stvarno što smo mislili da sa komisijom i da sa ovim zakonima možemo da sklonimo fantomske birače iz biračkog spiska, pošto ne možemo da sklonimo, očigledno ni da nađemo fantomska tela. A na kraju krajeva, mislim da ove obuke moraju ozbiljno da uvrste realno stanje izbornog procesa u Srbiji, pošto ja mislim da nama i treba obuka da li ovde premijer ili predsednica Skupštine smeju da idu na kafu sa načelnikom policije. Hvala.

Hvala.

Malopre je jedan govornik ovde spomenuo da će ove izmene doprineti boljim obukama na biračkim mestima. Ja mislim da se očigledno ovde govori o dve realnosti, pošto je jedna realnost kada uđete na biračko mesto, a koju obuku ćemo imati za ovo, koja je obuka za ono što vas realno čeka ispred biračkog mesta. Jedan građanin, kada je hteo da glasa u Kuli, treba da prođe kroz palice, kroz maskirane batinaše da bi došao do svog biračkog mesta.

Drugo, danas se ovde govorilo o tome da izbori nisu stvar procedura nego stvar poverenja. Jeste, tako je. Ali u šta treba da veruje građanin Srbije ako se nekome desi ovo na Karaburmi? Ovo se desilo juče na Karaburmi. Takva je trenutno atmosfera u društvu da ovako izgleda čovek, aktivista juče sa Karaburme. Ovako izgleda čovek iz Resnika. Vi govorite da izbori nisu stvar procedure, nego su stvar poverenja. Ja i mislim da vi želite da stvaramo te paralelne realnosti, jer dok mi u ovom domu sada pričamo o obukama, pričamo o nekim tehničkim stvarima, realno je ljudima potrebna obuka za preživljavanje da bi došli uopšte da glasaju.

Drugo, ne samo da imamo tu paralelnu realnost, nego se meni stvarno nekad čini da se vi ponašate i kao nadrealisti, jer, evo, danas je, pre nekoliko sati, ispred Pravnog fakulteta opet udaren čovek. Ponavlja se situacija koju smo imali prošle godine, ali mi ćemo u ovoj sali pričati o tehničkim izmenama i obukama, dok se na ulicama opet gaze ljudi. Vi ćete da kažete da je taj čovek uhapšen, ali šta se desilo i sa devojkom koja je prošle godine udarena? Iskoristile su se, jelte, zakonske tehnikalije, pa je ta osoba pomilovana. I mi sada ovde treba da govorimo o tome da će neke tehničke stvari ispraviti suštinski ono što se dešava u ovom društvu, a ta suština je to da trenutno na ulici niko nije bezbedan, a to nije zbog ljudi koji sede sa ove strane, nego sa one.

Hvala vam.

Mi smo tražili da se ovaj amandman briše iz istog razloga kako sam malo pre i rekla, trenutno kako su zamišljene obuke neće rešiti glavne probleme izbornog procesa u Srbiji. A pošto ja duboko verujem u parlamentarizam i demokratičnost vas predsedavajuća, ja ću ovog puta zamoliti da zapravo možda, krivo mi je što to nismo stavili i u amandman uvedemo dodatne obuke, s obzirom da vidim da su potrebne obuke nekim ljudima koji sede preko puta mene, pogotovo kada rade hronologiju političkih rezultata i onoga što je dovelo do stanja koje danas živimo. Pošto do stanja koje danas živimo, prva stvar koja je dovela, je bilo udaranje studenta kod Fakulteta dramskih umetnosti, to nije u blizini prostorija SNS. Do svega ovoga je dovela polomljena vilica studentkinje, udaranje studentkinje na raskrsnici. Do svega ovog je takođe dovelo i to što je Kričak otimao ljude po ulici.

37/1 GD/MP 16.55 – 17.05

Kada govorimo o političkim rezultatima koji su doveli do ove situacije i čije neodgovornosti, molim da se uvede obuka za odgovornost, pošto je primarna odgovornost to. Zašto je sve ovo počelo? Kada je pala nadstrešnica, prva rečenica je bila da ona nije rekonstruisana. Za sve ovo što se desilo su ljudi pomilovani ili nisu nikako kažnjeni.

I druga obuka koja mislim da je neophodna, a nadam se da ćete me tu najiskrenije razumeti, pošto nikako da jedan gospodin prođe neku sednicu, a da ne vređa žene na neki način, da ga naučite da ne govori da je neko histeričan, već da odgovara argumentima na ono što se dešava u ovoj sali.

Hvala, predsedavajuća.

Malopre je jedan od govornika rekao da ovde niko ne želi da se bavi izbornim procesom. Ne, ja želim da se bavim izbornim procesom, ali ja ne mogu da se bavim izbornim procesom koji je neka paralelna realnost i koji je izmišljen. Izborni proces u Republici Srbiji prosto izgleda tako da do biračkog mesta treba da prođete više obruča maskiranih batinaša, i to je činjenica. Tako izgleda izborni proces.

Ne možemo ovde sada da se bavimo tehničkim samo primenama, a da ignorišemo to da do biračkog mesta faktički treba da preživite. Zato je naš amandman – briše se, jer predlozi ovih obuka ne uvažavaju realnost da ste i u Kuli i u Negotinu morali da prođete kroz obruč batinaša da biste došli do biračkog mesta.

Malopre ovde kažete da sam ja opkoljavala neke ljude i htela da ih spalim. Ja, osoba, što bi se reklo, ove veličine je uspela nekog opkoli i da ga spali. Što ne kažete da je isto u Mionici penzioner bio napadnut od strane vaših batinaša gde su nas oni posle jurili, gde su mog kolegu Bogdana Radovanovića udarili šipkom po glavi? Što onda ne kažete da je i to izborni proces u Srbiji? Ja opet pitam – koja obuka u ovim zakonima to rešava?

Hvala.

Zakoni koji se danas nalaze pred nama pokazuju da suština problema koje imamo u izbornom procesu u Srbiji će ostati netaknuta.

27/2 MT/MP

Malopre je ovde u svom izlaganju gospođa Brnabić rekla da smo morali da čekamo SNS da bi se primenile ODIHR preporuke, pa moje pitanje je onda – ako smo već morali da čekamo SNS šta je bio problem da se krene od prioriteta? Što nismo krenuli od onoga što je stvarno važno za izborni proces u Srbiji? Za mene je najvažnije da kada jedan birač ide da glasa nije ucenjen, nije zastrašen. Šta je vas do sad sprečavalo da se to ispuni? Jer, jedina stvar koja je potrebna da bi se to ispunilo, da ne bi bilo funkcionerske kampanje, da ne bude kontrole medija, da ne bude ucenjivanja birača je da prestanete to da radite.

Šta vas je sprečavalo da za izbore decembra 2023. godine ne koristite ljude koji primaju socijalnu pomoć kao izborni plen?

Kada govorite o toj velikoj brizi o ljudima nije vam smetalo da ovde izglasate zakone koji uvode algoritam za najugroženije, koji su ukinuli socijalnu pomoć i uzeli 12.000 dinara od 60.000 građana, ali isto tako se vaša briga naglo povećala kada ste u opštini Novi Beograd štancali rešenja za jednokratnu novčanu pomoć. Ljudi su svedočili o tome, pokrenut je postupak, da ste u kesama donosili ta rešenja. Gde je bila tad ta briga? Šta vas je sprečavalo da to ne radite i samim tim se bavite izbornim procesom u Srbiji.

Drugo, šta vas je sprečavalo da godinama ne držite mnoge direktore javnih preduzeća u Srbiji u v.d. statusu? Tu je zakon dosta jasan, ali vi i tu zakon kršite. Ali, zašto? Zato što imate zatvoreni krug da v.d. direktor onda mora vama da obezbedi potpise. Pa, recimo, kao ovde na Novom Beogradu, gde ste štancali rešenja, v.d. direktor tog centra za socijalni rad je svoje radno vreme provodio na štandovima SNS.

Drugo, i danas i juče predlagač, gospodin Petrašinović, je ovde više puta rekao da oni nikad nisu organizovali jurenje po ulicama, pretnje ili posete nečijim kućama. Pa, ja ne znam da li sam ja umislila da je mene na mostu u Šapcu 2021. godine da su me jurili maskirani batinaši sa palicama. Ne znam da li je Biljana Đorđević umislila da joj je neko pretio ubistvom. Ne znam da li je Dragan Đilas umislio da je neko ispred njegove kuće došao organizovano takođe da mu preti.

Na kraju, ispada da nikad nije bilo ničeg lošeg u izbornom procesu u Srbiji i da je ispunjavanje ODIHR preporuka takoreći normalnost u ovoj zemlji. Za pritisak na birače, za ucene, za funkcionersku kampanju, za kontrolu medija vam osim ispunjavanja preporuka nažalost treba i neka ljudskost.

Ponoviću vam ovde ono što sam rekla i 2024. godine – nije potrebna ni jedna preporuka da bi bilo ispod svakog nivoa da se ženi koja ima rak u zamenu za pomeranje na mestu liste onkoloških pacijenata da se ona ucenjuje za glas. Za to nije potrebna preporuka, za to je potrebna ljudskost.

Reklamiram član 106. govornik može govoriti samo o onome što je tačka dnevnog reda. Mislim da ste morali da reagujete kada je prethodna govornica rekla da smo imali građanski rat na ulicama, jer mislim da to može da izazove izrazitu zabrinutost kod građana, jer evo kako izgleda vaš sugrađanin sa Karaburme, zbog onog što se tamo juče desilo. Smatram da to zahteva neophodnu reakciju predsedavajuće.

Drugo, vrlo često ovde ukazujete i komentarišete kako sami kažete zarad istine i građana, govore onih poslanika i poslanica u Skupštini, mislim da treba da reagujete i da prethodnoj poslanici ukažete na to da kada pita za sankcije, za čekanje na brašno, ulje, benzin i da treba da se okrene ili da pita SPS za to ili da pita tadašnjeg ministra informisanja Aleksandra Vučića, jer dok je moja porodica čekala na ulje, on je ulazio u trosoban stan. Hvala.