Ministarka, ja nemam problem da kažem da sam vas možda za 800 hiljada evra juče pogrešno protumačila, ali želim pismeno da mi dostavite koliko ste dali domaćoj industriji, koliko ste dali stranim direktnim investicijama, a želim.

Ukoliko u narednim nedeljama radno mesto ne bude rešeno radnicima „Kentaura“, da ovde obećate i ja, a i ostale kolege poslanici iz Vranja možemo radnike i radnice da pozovemo u Narodnu skupštinu i da ćete ih vi primiti i objasniti im kako su došli u ovu situaciju.

Moj amandman se tiče smanjenja novca koji se izdvaja za strane direktne investicije. Kao što sam malopre rekla mnoge fabrike na jugu koje su otvorene u prethodnoj deceniji, u njih je država uložila oko 80 miliona evra, od toga danas nemamo skoro ni jednu fabriku. Mnoge od njih su zatvorene i „Geoks“ i „Beneton“ i „Aptiv“ i „Mitros“ i „Gruner“ i „Leoni“, sada i „Kentaur“, a otpuštaju se i radnici iz „Solproa“.

Većina ovih investicija koja je išla kompanijama koje je trebalo da dođu ovde i da ovde posluju, oni su dobili subvencije, izvukli su te pare i na kraju su radnici u nesigurnim radnim mestima, gubitku zaposlenja platili tu cenu.

Ja smatram da osnovna funkcija ekonomskog rasta mora da bude bolji život građana Srbije. Trenutno ekonomski rast se zasniva na tome da vi ogromnu količinu novca dajete stranim investitorima, da ti investitori dođu ovde, dobiju jeftinu radnu snagu, dobiju mnoge povlastice, a onda čim im istekne klauzula o poslovanju, tj. čim izvuku sav profit i subvencije oni odavde odlaze. Mislim da to dosta govori o privrednom ambijentu, dosta govori o tome kako ljudi posmatraju ovu državu i šta misle da u njoj mogu da rade.

Ova država mora da bude država gde radnik ne trpi, gde radnik i radnica nisu na nesigurnom radnom mestu, već gde radnik i radnica imaju bolji život, a to sada nije slučaj.

Hvala.

Moj amandman tiče se povećanja transfera lokalnim vlastima. Naime, juče smo čuli ovde od ministra finansija da ovaj budžet ne menja svoje prioritete i nažalost ja ću se složiti sa tim, a ja mislim da prioriteti ovog budžeta moraju radikalno da se promene. Mnoge lokalne samouprave očigledno nemaju sredstava, ne znam da li nemaju volje da reše neke od gorućih problema kao što su recimo ustanove za predškolsko vaspitanje, pa tako u Inđiji, vrtić „Neven“, gde je pao plafon 2023. godine, i dan danas čeka na rekonstrukciju, a više je puta Ministarstvo za javna ulaganja, obećavalo taj novac, a i evo vrtić do dana danas nije završen. Vrtić“Sunce“ u Mirijevu, izgradnja tog vrtića se obećava više od pet godina, a vrtić „Mala sirena“, na Voždovcu ima konstantan problem, deca imaju konstantne zdravstvene probleme, sada je pandemija glista, zato što je taj vrtić napravljen za 250, a trenutno prima 500 dece. Ja mislim da je prioritet da svako dete u državi Srbiji ima normalan i dostupan vrtić i zato želim da se ovaj novac opredeli za to.

Druga stvar koja mislim, zašto mislim da je veći novac potreban lokalnim samoupravama, vlastima, jeste nešto što smo sada imali ovde prilike da čujemo od ministarke privrede, kako je Ministarstvo za privredu podsticalo domaću industriju i čak dalo 800 hiljada evra. Dok je Ministarstvo za privredu dalo domaćoj industriji 800 hiljada evra, direktnim investicijama je strancima dalo 80 hiljada evra, fabrikama kao što su Geoks, Beneton, Aptiv, Mitroks, Gruner, Leoni, Kentaur koji je nedavno otpustio 253 radnika, Solpro gde je takođe otpušteno 70 ljudi u Vranju.

Dan nakon toga ministarka je izjavila da Vranje danas zapošljava više nego ikada, nakon što je 253 ljudi izgubilo posao.

Privredni ambijent u Srbiji, kako želi ovde da se predstavi da je dobar, ja ne znam koji je to privredni ambijent dobar gde je zaposleni jednog dana bez ikakvog obaveštenja mogu da dođu ispred vrata fabrike koja su zatvorena i ona ne mogu da uđu.

Takođe, ne znam ni koji je to privredni ambijent toliko dobar da tim otpuštenim radnicima se kaže da su im obezbeđena nova radna mesta, tako što su im se podelili spiskovi Nacionalne službe za zapošljavanje. Hvala vam.

Budžet koji se danas nalazi pred nama na dnevnom redu govori samo jednu stvar, a to je da SNS obrazovanje nije važno. Kada pogledamo u budžetu Ministarstvo za javna ulaganja, ulaganje u prosvetnu infrastrukturu je ovim budžetom u odnosu na prethodni smanjeno. Kada pogledate u kom stanju se nalaze škole, onda vam i bude jasno zašto ovoj vlasti je obrazovanje na poslednjem mestu.

Tako iz ovog budžeta se neće naći novac za OŠ „Dositej Obradović“ na Voždovcu, gde je pre nedelju dana pao plafon u fiskulturnoj sali. Direktorka i roditelji te škole su slali pisane zahteve i tražili novac za tu školu. Ignorisala ih je i opštinska i gradska, a i republička vlast. Ne znam da li to više potresa Sinišu Malog kao gradskog odbornika Grada Beograda ili kao ministra finansija.

Zatim, Prva gimnazija na Starom gradu i OŠ „Branko Pešić“ u Zemunu, prozore u tim škola drže ekseri. Ni za njih ni opština, ni grad, ni Republika nisu našli novac, jer ovoj vlasti obrazovanje nije važno, što dokazuje, jer njihovi funkcioneri nemaju vremena da se bave obrazovanjem, pa tako članovi opštinskog veća i predsednik skupštine i Savskog venca i Zvezdare, umesto da rešavaju probleme sa školama, jer na Zvezdari u jednoj školi deca rade fizičko u fiskulturnoj sali, primaju dnevnice u „ćacilendu“. Hvala.

Hvala.

Mislim da svako od nas zna nekoga kome je u prethodnim godinama kirija skočila bar duplo. Ovakve situacije dovode do toga da ljudi ne mogu sebi da priušte da žive. To je, nažalost, u prethodnim godinama dovodilo do toga da studenti odustaju od studiranja, jer ne mogu da plate stan, da se porodice sele čak sat vremena dalje od svog radnog mesta, jer bliže ne mogu da priušte svoj život i da onda posledično decu viđaju samo vikendima. To je dovelo i do toga da danas jedan prosečan mladi bračni par jednu svoju platu daje na hranu, a drugu platu daje na kiriju i na račune.

Istraživanja pokazuju da je 60% građana preopterećeno stambenim troškovima. Zato Zeleno-levi front predlaže rešenje ovog problema koje se sastoji iz tri dela.

Prvo je da moramo da ograničimo maksimalnu cenu kirije prosečnom platom. Jedan kvadrat stana koji iznajmljujete, ne može da bude i da vredi više od jednog procenta vaše prosečne plate. Ne može kirija da vam pojede platu za život, tako da predlažemo da postoji maksimalna cena kirije koja je usklađena sa nivoom prosečne plate u Srbiji.

Druga stvar koju predlažemo jeste da kada zakupljujete stan, potpisujete vi i vaš zakupodavac ugovor. Pisani, overeni ugovori omogućavaju pravnu sigurnost i onome koji iznajmljuje stan i onome koji ga iznajmljuje.

Danas iznajmljivanje stanova predstavlja jedno sivo tržište gde, verujem, ja iznajmljujem stan, svako od nas živi u strahu da li neko sutra može da vas izbaci na ulicu, da li sutra neko može da vas pozove i da vam kaže da vam je kirija veća. Pravnom sigurnošću, potpisanim ugovorima imamo jasan, obostran i pošten odnos.

Treće, kirija se vezuje za kvalitet stana. Imamo formulu gde formula prepoznaje da cena stana zavisi od lokacije, energetske efikasnosti i uslova u kome se nalazi stambeni objekat.

Verujem da ko god je ikada prošao kroz oglase i morao da prolazi kroz patnju iznajmljivanja stana u Beogradu je mogao da se nagleda svakakvih stvari.

Dakle, predlog Zelenog fronta jeste da kirija ne sme da vam pojede ceo život, da stan ne sme da bude privilegija, da iznajmljivanje stana ne sme da bude robovlasnički odnos. Kontrolisana kirija je jedina garancija da možete da planirate svoju budućnost.

Hvala.

Hvala.

Član 4. predviđa, tj. po dobrom starom postupku Srpske napredne stranke skraćuje vreme za javnu raspravu kada se radi o ovom zakonu. Svaki put kada ste znali da je ono što donosite na direktnu štetu građana, vi ste vreme javne rasprave prilagođavali na taj način i skraćivali ga upravo zato što ne postoji način da se logično objasni zašto na lokaciji Generalštaba mi treba da dobijemo luksuzni hotel.

Još gore je što smo juče od predstavnika predlagača mogli da čujemo kako je uzeo ovako lepo da čisti ruke, tako što je rekao, ja ne znam šta će ovde biti. Neko ovde kaže, građanima Srbije, da treba da se donese poseban zakon, da treba da se ruši nešto od kulturno-istorijskog značaja, a taj predlagač ne zna šta će tu sutra biti. Ne zna, zato što u ovoj zemlji ne određuju građani šta će se tu naći nego investitori. Zato što u ovoj zemlji jedino čime se vodi SNS jesu kriminal i korupcija, pa tako juče nismo mogli da čujemo objašnjenje zašto će na mestu Kasarne Sedmog puka, sada tu biti Trampov hotel. Ako ne zna predlagač šta će biti, onda stvarno mora da mi objasni kako ja apsolutno siguran da će to biti u opštem interesu građana Srbije.

Onda mora da mi objasni po kom to interesu u trenutnoj situaciji u zemlji je građanima potreban luksuzan hotel, a ne škole. Ja ću podsetiti, na samo nekoliko kilometara od tog hotela, 30 prozora u osnovnoj školi je zakovano ekserima da ne bi pali deci na glavu i onda predlagač kaže, ja ne znam šta će tu biti.

Juče ste takođe rekli, da vi imate, da ste vi napravili zemlju koja ima jak kredibilitet kod investitora. Toliko jak kredibilitet kod investitora da fabrike iz nedelje u nedelju napuštaju ovu zemlju zbog inflacije koju ste podigli, a u nju ne dolaze zbog korupcije.

Samo još jedna stvar, nemojte da mislite da kada mi ovde i kolega i ja govorimo o Vranju, da možete lako da prodajete svoje laži. Članovi moje porodice su radili u tom „Kentauru“ i članovima moje porodice sam i ja mogla da izvučem spisak sa Nacionalne službe za zapošljavanje i da im kažem, evo zaposlite se, jer samo u SNS kada nekome date spisak sa radnim mestima mislite da ste rešili njihova radna mesta. A da ne pričamo o tome da je dan nakon što je 250 ljudi izgubilo radna mesta u Vranju, ministarka privrede izjavila da Vranje nikada nije imalo veću zaposlenost. Izvinite, da li je na tom spisku mesta za zapošljavanje ima mesta i za 80 ljudi koji su ove nedelje izgubili svoja radna mesta u fabrici „SolPro“ u Vranju.

Složiću se sa vama, mi nismo više zemlja jeftine radne snage, mi smo zemlja gladne radne snage.

Hvala.

Naravno da nismo podneli amandmane, jer smatramo da ovaj zakon ne treba uopšte da se donese. Sve što u ovom zakonu piše ne bi trebalo nikada niko da napiše ko smatra da treba da štiti opšti i javni interes građana Srbije, tako da nemamo o čemu ovde šta da raspravljamo.

Dodatno evo, gospodine Jovanov, prilike za repliku, da mi objasnite kako da raspravljam sa nekim koji je juče rekao - ja ne znam šta će se tu graditi. Vi donosite ovaj leks specijalis, ali ja ne znam šta će se tu graditi.

To što ne znate šta će se graditi, za to neznanje ste upodobili celu građevinsku praksu, pa tako umesto da idete po normalnim građevinskim procedurama, vi ovde želite da uvedete posebne građevinske dozvole zato što znate da u suprotnom ne postoji plan koji bi dao ne građevinsku dozvolu, nego lokacijske uslove da se zgrada Generalštaba poruši i da se tamo bilo šta gradi.

Dozvole koje vi dajete su živi dokaz i ovakvi predlozi, kao što je ovaj član, su živi dokaz da ovde države nema, jer da ovde države ima vi ne biste morali da zaobilazite ceo proces, da podešavate zakone, da izmišljate dozvole, jer upravo takvim ponašanjem smo došli do toga da nema građevinskih dnevnika za pad nadstrešnice, da danas imamo informaciju da Kula Beograd nema upotrebnu dozvolu, a da se železnička stanica na Novom Beogradu gradi bez lokacijskih uslova, jer ovde nema države, ima samo mafije.

Zahvaljujem.

Mi smo podneli amandman na član 2. ovog zakona. Član 2. ovog zakona kaže da ovaj projekat predstavlja opšti interes od značaja za sveukupni privredni razvoj …

Sačekaću.

Hvala. Mi smo podneli amandman na član 2. ovog zakona a on kaže da – realizacija ovog projekta predstavlja opšti interes od značaja za sveukupni privredni razvoj Republike Srbije. Mi predlažemo da se ovaj član zakona briše. Ono što čini mi se, sa čim predlagač zakona nije upoznat, jeste da na primer i prema Ustavu Republike Srbije, čuvanje kulturno istorijskog nasleđa je obaveza svih, pogotovo organa Republike Srbije. Malopre je jedan poslanik ovde govorio da mnogi vaši poslanici, a sada ispred Skupštine, bore za vladavinu prava.

Mene zanima po kojoj to definiciji vladavine prava se krši ova odredba Ustava, prema kojoj to definiciji vladavina prava, dok traje istraga za koju su osumnjičeni priznali da su falsifikovali dokumenta, koja su skinula zaštitu sa Generalštaba, vi gurate „leks specijalis“.

Ja mislim da je vrlo jasno da jedina i vladavina, a i pravo koje vi priznajete su kriminal i korupcija. Mi ovde danima slušamo dva argumenta zašto ovaj leks specijalis treba prihvatiti.

Prvi argument koji je dosta čudan, a koji se ovde danima gura jeste da je ovo jedno ideološko obeležje. Malopre je neko rekao da Generalštab nema skoro nikakav istorijski značaj i da predstavlja ideološki spomenik. Mene zanima, ako je ovo ideološki spomenik jednog doba, kako objašnjavate da ovde na Kasarni VII puka stoji „Trump International Hotel“? Kako onda stoji argument da je ovo ideološko obeležje?

Znate, vi danima ovde ispred Narodne skupštine puštate pesmu „Ovo je Srbija“, pesma napisana i snimljena upravo u to strašno komunističko doba, koja govori, između ostalog, i o bici u Prvom svetskom ratu, pa me zanima po kom ideološkom osnovu i po kom to vašem patriotizmu koji ispevavate ovde i mučite ljude ispred Skupštine na Kasarni VII puka treba sada da piše „Tramp nacionalni hotel“?

Drugi argument koji ovde danima spominjete, a koji se nalazi u članu 2. ovog zakona jeste da ovo ima sveukupni značaj za privredni razvoj. Mene zanima kako to jedan luksuzni hotel pospešuje privredni razvoj? Kako to da ova vlast za jednu deceniju nije donela nijedan leks specijalis, na primer, za škole? Kako to je građanima i Beograda, ali i Srbije u centru potreban luksuzni hotel, dok u Osnovnoj školi „Gornja varoš“ u Zemunu električne instalacije su nebezbedne i postoje drveni ormari sa topljivim osiguračima koji mogu da se zapale? Osnovna škola „Kosta Đukić“ u Mladenovcu prokišnjava. Vrtić „Mala sirena“ na Voždovcu čeka na rekonstrukciju godinama. Vrtiću „Sunce“ u Mirijevu pet godina se obećava rekonstrukcija, tj. pet godina se obećava izgradnja tog vrtića. U Osnovnoj školi „Branko Pešić“ u Beogradu, gde jedan luksuzni hotel treba da obezbedi fantastičan privredni razvoj, 30 prozora je zakucano ekserima da ne bi pali. Koji to privredni razvoj u centru Beograda ima luksuzni hotel, a u drugom delu Beograda ima 30 prozora zakivanih ekserima da ne bi pala deci na glavu?

Vi se danima ovde kunete u razvoj i Beograda i Srbije, a ono što je potrebno građanima i Beograda i Srbije, razvoj koji im je potreban ne možemo da nađemo ni na mapi.

O kom razvoju mi govorimo kada poslednjih dana samo iz grada odakle sam ja svedočimo tome da je više od 300 ljudi na ulici, izgubilo posao upravo iz razloga vaših investicionih razvoja, gde ste 80 miliona evra spucali u subvencije fabrikama koje onog dana kada im istekne klauzula o zapošljavanju, izbacuju ljude na ulici i te fabrike se zatvaraju. Da li ste taj veliki privredni razvoj od fabrika zamenili luksuznim hotelima?

Šta da rade ljudi iz „Kentar“, iz „SolProa“ u Vranju, koji su izgubili posao? Da dođu i da stoje ispred luksuznog hotela u centru Beograda i da gledaju čiji razvoj, razvoj za koga? To nije razvoj za građane i građanke Srbije. Jedini razvoj koji ste vi postigli je onaj kriminalni korupcionaški koji sada isplaćuje dnevnice ispred Narodne skupštine Republike Srbije da bi neko maltretirao Dijanu Hrku. Jedini razvoj. To je jedini razvoj u kom ste uspeli, a to je neljudskost.

Hvala.

To što govorite o fantomskim biračima, evo, ja vas javno pozivam da slobodno, ukoliko smatrate da su organi ove države i grada mogli da mene 2022. godine izaberu kao gradsku odbornicu bez toga da sam bila prijavljena i živela u Beogradu, da podnesete krivičnu prijavu.

Drugo, govorite o tome da za vreme dok sam ja bila vlast, samo da kažem, ja imam 30 godina, nikada nisam bila vlast, je pola miliona ljudi izgubilo posao. Ja ću samo da vam kažem, ja dolazim iz Vranja, u prethodnih 10 godina je država uložila 80 miliona evra subvencija stranim investicijama. Fabrike u koje je ulagala su: „Geoks“, „Beneton“, „Aptiv“, „Mitros“, „Gruner“, „Leoni“, sve su zatvorene po istom receptu. Ljudi su izbačeni na ulicu onog trenutka kada je klauzula o zapošljavanju prestala da važi.

Malopre je ovde predsednica Narodne skupštine rekla da je znak pažnje biračima Srpske napredne stranke ulje i šećer. Taj znak pažnje je upravo zato što ljude u ovoj državi ostavljate bez posla, ostavljate ih na ulici i za 10 godina ste apsolutno uništili Srbiju. Gasite jug tako što otvarate fabrike iz kojih posle otpuštate ljude. To je jedan od razloga zašto i ja, a i moji mnogi prijatelji nismo mogli svoju budućnost da vidimo u Vranju. Hvala.

Reklamiram član 107.

Ukoliko imate dvostruke aršine kada se radi o dnevnom redu, ja ću vas podsetiti da je vaš član poslaničke grupe za neke pripadnike ovde određivao i koristio klasifikacije kao što su bolesnici i ludaci.

Danas Evropski parlament donosi rezoluciju za koju će glasati Evropska narodna partija, čiji ste vi član, pa ne znam kako se vi osećate povodom toga… (Isključen mikrofon.)

Poštovana predsedavajuća, hvala što ste mi vratili reč i što imate strpljenja, ali, samo da se razumemo, u toj rezoluciji se kaže da su politički lideri ove zemlje najodgovorniji za represiju i nasilje. Vi ovim što radite u Narodnoj skupštini bukvalno to podstičete. I vi koji ne reagujete na takve klasifikacije ste odgovorni za ovo što se dešava u ovoj zemlji, vi koji govorite o šatro žrtvama, o obojenoj revoluciji i o raznim drugim stvarima. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, pozivam se na član 104. Poslovnika Narodne skupštine, jer smatram da ste morali odmah da odreagujete kada jedan narodni poslanik u ovoj skupštinskoj sali pobunjene studente koji se bore za bolje društvo i bolju državu naziva gamadima. To je apsolutno nedopustivo.

Vi možete da se ne slažete sa nekim, možete da smatrate da njihove metode borbe nisu dobre, ali da dozvoljavate da neko mladost ove zemlje naziva gamadima i da se to dešava u Domu Narodne skupštine je apsolutno… (Isključen mikrofon.)

Hvala, predsedavajuća.

Imam nekoliko pitanja za Ministarstvo unutrašnjih poslova, koje čini mi se formira jednu novu praksu, a neki bi rekli i možda novu studentsku stambenu politiku. Ima navoda da je Miloš Pavlović, student koji se deklariše kao student koji želi da uči, od strane Ministarstva unutrašnjih poslova dobio boravišnu dozvolu i da je njegovo boravište prijavljeno na lokaciji Pionirski park.

Moje prvo pitanje za Ministarstvo unutrašnjih poslova jeste – na osnovu kog zakona je moguće da lice dobije odluku o boravištu koje ne podrazumeva fizički objekat za stanovanje? Ja sam isto neko ko je u ovaj grad došao da studira i apsolutno razumem sve poteškoće koje studenti imaju kada dođu ovde i kada, recimo, treba da prebace zdravstveni karton iz svog grada. Onaj koji je prebacivao zdravstveni karton iz svog grada u Beograd zna da mu ni pakao neće teško pasti. Takođe znam i da veliki broj studenata koji dolazi da studira u ovaj grad zapravo nema novca da priušti sebi krov nad glavom. S obzirom na to da ovo može da bude jedna nova stambena politika, mene zanima da li postoji praksa u Ministarstvu unutrašnjih poslova da se licima dodeljuju boravišta u javnim prostorima, poput parkova, i ako da – koliko takvih slučajeva ima?

Naime, trećina studenata koji dolaze u ovaj grad da studiraju, za njih nema mesta u studentskom domu. Ukoliko nema mesta u studentskom domu, oni moraju da iznajmljuju stan. Većina njih koja dolazi da ovde iznajmi stan bude suočena sa time da mesečna kirija košta više nego što verovatno njihovi roditelji zarade za šest meseci.

S obzirom na to da očigledno institucije ove države nisu baš bile rade da prihvate zakon koji je Zeleno-levi front predlagao, o tome da kirija treba da bude kontrolisana, mene zanima na koji način će se ovo odraziti, jelte, na stambeno pitanje mnogih studenata koji ovde dolaze.

Takođe, mnogi studenti koji ovde dolaze zapravo ćute pred stanodavcima, koji im daju nepisane ugovore, zabranjuju posete i mole da ne prijavljuju boravište, jer to pravi problem sa porezom. Vidimo da je očigledno Ministarstvo unutrašnjih poslova nekim studentima našlo način da reši te probleme.

Druga stvar koja me interesuje jeste, s obzirom na to da je Zeleno-levi front zajedno sa Pokretom slobodnih građana podneo krivičnu prijavu protiv uništavanja zaštićenog kulturnog dobra, što Pionirski park predstavlja, pa zanima koliko lica u Beogradu ima ukupno boravište na javnim lokacijama. Zašto ovo pitam? Znamo da je Pionirski park zaštićeno kulturno dobro, pa smo podneli krivičnu prijavu. Mene stvarno interesuje da li mi sutra branimo isto Miloša Pavlovića kao pokretni element istorijskog pejzaža ili kao organsku urbanu figuru ili kao neku vrstu dekadencije državne politike.

Na kraju me zanima da li postoje propisi koji uređuju kada i kako osoba može da ima boravište van registrovanih stambenih objekata. Videli smo da su se u Pionirskom parku 15. marta nalazili i neki državni funkcioneri, poput Relje Ognjenovića, kog PIO fond ne može da nađe kada treba da se odobre penzije, pa ukoliko je dobio boravište tamo, čisto da obavestimo ljude da bi znali gde da nađu direktora i ostvare svoja prava.

Na kraju, imam pitanje zapravo za sve institucije ove države. Nekome se dodeljuju u ovoj državi boravišta, a nekome se dele pritvori. Zašto je maturant gimnazije iz Požege „Sveti Sava“ juče svoje matursko veče proveo u pritvoru, a njegovi drugari ispred policijske stanice?

(Predsedavajuća: Vreme.)

Nekome je juče oduzet momenat odrastanja, zato što ova država neke štiti i deli boravište, a nekome deli pritvor i oduzima budućnost. Hvala.