Ja znam da vi imate problem sa tim što mi tražimo novac za ono što je zapravo građanima i građankama Srbije potrebno.

I kada spominjete nevladine organizacije, tražimo upravo novac za svratište za decu, koje vaš gradonačelnik Šapić u Beogradu praktično ukinuo, gde sada svratište koje je pružalo uslugu za više od 500 dece nema novca. Da, za takve organizacije ćemo uvek tražiti novac.

Hvala.

Naš amandman tiče se onoga za šta mislimo da nedostaje u ovom Predlogu zakona, a to su i neke organizacije već predlagale kao što je Autonomni ženski centar i Atina, a to je da zakon ne prepoznaje eksploataciju koja se može dešavati u kontekstu reproduktivnih praksi.

Ono što mi dodajemo u ovom članu je da zapravo zakon treba da prepozna, tj. da se bavi i slučajevima prinudne zloupotrebljavanja ili komercijalizovanog surogatstva.

Naime, prema direktivi Evropske unije 172 iz 2024. godine, ona prepoznaje ovakve oblike. Ukoliko želimo da ovaj zakon uskladimo sa standardima Evropske unije u ovim oblastima, ovaj zakon bi trebalo dopuniti eksploatacijom u oblasti reproduktivnih praksi.

Takođe, ono što je meni bilo čudno jeste da država prepoznaje komercijalnost, surogatstvo u novom nacrtu Krivičnog zakona, pa mi je malo nelogično da u jednom zakonu ga prepoznajemo, a da ga u ovom zakonu ne prepoznajemo.

Na kraju, kao što sam rekla, ovo su i organizacije civilnog društva podnosile kada je bila javna rasprava o ovom zakonu. Tada je predlagač odbio da se ovo nađe u zakonu jer je smatrao da je potrebna šira diskusija. Slažem se da je potrebna šira diskusija o surogatstvu ali kada se radi o zloupotrebi komercijalizacije ili prinudi koja se može dešavati u reproduktivnim odnosima, smatram da ovaj zakon mora da bude jasan u pogledu toga.

Hvala.

Hvala.

Možda se nismo razumeli, ja nisam rekla da ovaj zakon nije usklađen sa direktivama EU. Ono što ja kažem jeste da postoji direktiva iz 2024. godine koja prepoznaje potrebu da se uredi oblast koja se tiče eksploatacije u reproduktivnim praksama.

Ono što meni i dalje nije jasno iz odgovora ministra, ako imamo Nacrt krivičnog zakona koji ovo prepoznaje, ovaj zakon takođe kreira sistem kako bi se zaštitila žrtva. U tom smislu postoje i različite prakse obuke koje se u ovom zakonu navode. Ako samo ovaj oblik prepoznajemo u jednom zakonu, a ne i u drugom zakonu, prosto ne vidim razloga zašto se ovo ne bi našlo i ovde, jer mislim da bi to bilo korisno u usklađivanju celokupnog sistema kada se radi o ovakvoj vrsti stvari. Hvala.

Reklamiram član 106. Poslovnika. Prethodni govornik je na više načina povredio dostojanstvo ove skupštine, i ja stvarno apsolutno mu verujem da ne postoji način da on smatra da on nije mizogen, ali je vaš posao da ovakva nastupanja prekinete, jer ovo je bukvalno bila samo još jedna

15/2 AL/MO

prilika da se legitimišu različite vrste nasilja i omalovažavanje žena. I to da se sklonimo od narodnih poslanica, vi mislite da nema žene u Srbiji koja dnevno ne doživi neku vrstu nipodaštavanja zbog toga kako je obučena, zbog toga kako je našminkana, zbog toga kako sedi ili kako priča.

Tako da, kada govorite o doslednosti i kada govorite o tome da vi ne želite da se pravdate za nešto što ste ovde rekli, budite vi prvi primer doslednosti, jer do sada kada se radi o ženama vaša doslednost je bila da Maja Gojković praktično kaže ženi da se srami što ju je napao policajac, da pomilujete one koji su studentkinji polomili vilicu, da Nikolina Sinđelić dobije dodatnu krivičnu prijavu za nasilje koje je nad njoj vršeno, da se ništa ne uradi povodom toga što se Biljani Đorđević pretilo i silovanjem i ubistvom ispred ove Skupštine. Tako da, doslednost pokažite u tome ne da osuđujete, nego da ne organizujete takve stvari.

Hvala vam.

Ovo se nadovezuje na ono o čemu sam malopre pričala, na član 24. da smatram da ovaj zakon mora da prepoznaje prinudu, zloupotrebu i komercijalizaciju koja se dešava kada se radi o eksploataciji u reproduktivnim praksama.

U tom smislu, ovaj amandman se nadovezuje na to i traži da, ako prepoznajemo mehanizam zloupotrebe da treba da prepoznamo i mehanizam zaštite. Prema ovom amandmanu, zahtevamo da se razviju indikatori za preliminarnu identifikaciju žrtava trgovine ljudima i primenjuju, tako da obuhvataju i nove složene oblike eksploatacije koje se odnose na reproduktivne prakse.

Ono što želimo, ne samo ovim nego i prethodnim amandmanom gde zahtevamo da ovo postane sastavni deo ovog zakona, jeste da povećamo preventivnu i identifikacionu funkciju sistema. Mislim, da je to jako bitno i mislim da je bitno da se napravi taj iskorak kako sistem ne bi kasnio za nečim što prepoznajemo da se dešava i kako bi sama suština zakona pokazivala bez obzira što mi je ministar malopre rekao da ovo će biti uređeno i drugim zakonom. Mislim da svaki zakon, pogotovo ovaj, s obzirom da prepoznaje različite nivoe uključenosti, različitih institucija, kao što su policija, kao što su centri za socijalni rad, da i na nivou ovog zakona mehanizam zloupotrebe i mehanizam zaštite moraju da budu usklađeni pogotovo kada se radi o ovako osetljivom obliku koji uključuje prinudu zloupotrebu u slučajevima eksploatacije reproduktivnih praksi. Hvala.

Hvala.

U članu 50. smo pokušali da jasnije definišemo koji su uslovi da biste bili u ovom telu zato što trenutno kako je definisano prosto ostavlja previše prostora za ne samo slobodna tumačenja, već postavlja i ozbiljan prostor za podešavanje, prekrajavanje jednog takvog radnog tela za koje smatramo da je izuzetno bitno.

Naš amandman sadrži ozbiljne uslove koje smatramo da treba da budu sastavni deo ovog zakona pre svega zato što takvim uslovima sprečavamo da dolazi do sukoba interesa.

Ja bih volela da ovo razumete kao moj mali doprinos tome da ne mora svako telo, ministarstvo ili služba u ovoj državi da se prekraja i podešava jer mislim da to dovodi do toga da, evo, deset godina posle mi i dalje ne znamo ko je rušio u Savamali, da oni koji su rušili sada za projekte koji im ne odgovaraju, kao što je Mali, idu i naređuju ko će dati ostavke i stalno nam se pojavljuju neki novi Selakovići koji ih falsifikuju i sređuju dokumenta. Takvi ljudi treba da daju ostavku, a ne da budu deo ove vlasti. Hvala.

Hvala.

Trenutno je oblast stanovanja u Srbiji izvor velike nesigurnosti i neizvesnosti i straha za mnoge građane. Dok je u prethodnih 10 godina ova vlast upucala milijarde našeg novca u projekte kao što su „Beograd na vodi“, kao što je „Marina Dorćol“, građani su dobili visoke cene nekretnina i visoke cene kirija. Čak 60% mladih danas u Srbiji kaže da im kirija pojede platu. Ukoliko želimo budućnost za

9/3 TĐ/CG

generacije u Srbiji, moramo da im obezbedimo siguran krov nad glavom i predvidivost. Zato Zeleno-levi front, po 50 put u ovoj skupštini, predlaže da se uvede ograničena visina kirije koja je vezana za prosečnu platu. Ograničena visina kirije mora da prati realne uslove života građana, a ne, kao što je do sada pratila, realne uslove života milijardera u ovoj zemlji. Ne može kirija da vam pojede platu.

Druga stvar, trenutno kada iznajmite stan vi ne dobijate ugovor, vi ste praktično nezaštićeni, neko može da vas izbaci iz stana kadgod želi, može da vam podigne kiriju kadgod želi, ne mora da vas prijavi na toj adresi, što znači da imate problema i u ostvarivanju zdravstvene zaštite. Zamislite da svakog meseca treba da menjate dom zdravlja zato što vam je neko povećao kiriju.

10/1 AL/VZ 13.35 – 13.45

Ovim zakonom mi uvodimo mehanizam koji briše sivo tržište u iznajmljivanju stanova, gde imate overen ugovor, gde i onaj koji iznajmljuje i onaj ko daje stan imaju sigurnost, imaju jedan ravnopravni odnos.

Treća stvar. Pošto smo svesni da je ovo inovativan model u odnosu na to da se povlašćuju milijarderi sa cenama nekretnina, želimo da podstaknemo građane. Zato za one koji izdaju stanove po ograničenoj visini kirije uvodimo oslobađanje od poreza.

Siguran krov nad glavom je najbitnija budućnost za sve u ovoj zemlji, da se ne budite misleći da li ovog meseca imate da platite i kiriju i račune, koji se konstantno povećavaju. Kirija mora da bude sigurnost za građane, a ne za milijardere.

Hvala, predsedavajuća.

Ovaj zakon se donosi, kako i samo piše u obrazloženju zakona, zbog odlaganja obaveze sprovođenja javnog konkursa.

Još nešto što je meni bilo zanimljivo, a što piše u samom obrazloženju jeste da u cilju strategije reforme javne uprave je vladajuća koalicija sebi zadala dva posebna cilja. Jedan od njih je unapređenje procesa regrutacije u javnoj upravi, a drugi unapređenje procesa selekcije u javnoj upravi.

Ukoliko svake godine odlažemo primenu konkursa. kako ministarka državne uprave i lokalne samouprave namerava da postigne ova dva cilja?

Ono što mi je dodatno zabrinjavajuće jeste kada pogledamo kako se inače do sada konkursi sprovode i koji ljudi rade u državnim službama i javnim preduzećima. Više od dve trećine direktora u svim javnim preduzećima u Srbiji je u statusu v.d. u konstantnom privremenom stanju gde se zapravo pokazuje da je ova vlast politički zarobila javnu upravu.

Kada se ne sprovodi o njima konkursi, tj. kada su oni u stanju v.d. onda nema ni odgovornosti. Kada sprovodite konkurs morate da dokažete da direktor javnog preduzeća treba da bude stručan, da ne sme biti funkcioner, stranački funkcioner i da zna šta će raditi na toj funkciji.

41/2 JJ/MT

U trenutnom stanju v.d. direktora vi imate neke super uspešne direktore, kao na primer direktora JK „Zelenilo Beograd“ koji je svoju diplomu stekao za svega godinu dana. On je čovek završio fakultet za godinu dana iako po zakonu piše da mora da ima više godina fakulteta kako bi bio direktor.

Većina direktora javnih preduzeća su stranački funkcioneri, pa tako dolazimo do toga da imamo situaciju na primer sa „Apotekama Beograd“ gde se iz godine u godinu biraju v.d. koji su „Apoteke Beograd“ doveli do propasti. Tako SNS nije sprečavalo da Jasminku Bjelatić, iako nakon preporuke Agencije za sprečavanje i borbu protiv korupcije 2017. godine i krivične prijave za zloupotrebu položaja zato što je potpisivala ugovore sa „Velefarmom“ u kome je u tom trenutku radio i njen sin, smeni, već upravo te godine bira na stalnu funkciju. Sada imamo kadar SPS koji vodi „Apoteku Beograd“ gde u momentu dok radnici u „Apotekama Beograd“ ne primaju platu potpisuje milionaške marketinške ugovore.

Samo još jedna rečenica, hvala na strpljenju.

Upravo zato se javna uprava drži u privremenom stanju, konkursi služe samo da zamaskiraju to da ova vlast nema stručnih kadrova, dok nama javna preduzeća propadaju.

Hvala.

Ovim predlogom ono što se dešava jeste da zapravo će se stvoriti veći pritisak na Viši sud u Beogradu. Ali mislim da SNS-u opterećenost sudova zapravo odgovara. NJima odgovara da mogu da kontrolišu postupke, da neki postupci večito ostaju na nivou istraga i predistražnih postupaka.

Malopre smo ovde čuli kako je ministar Selaković iznosio niz stvari za koje je rekao da su lako proverljive stvari. Lako je proverljivo da ste upucali milijarde u izgradnju železničke stanice Prokop, koja danas izgleda ovako – kante za vodu skupljaju vodu koja prokišnjava u toj stanici, da ste tu stanicu otvorili, a da nije imala upotrebnu dozvolu. Isto je ceo državni vrh otišao da otvara tu stanicu, kao i železničku stanicu u Novom Sadu, gde je pala nadstrešnica, ali to očigledno za sudove u ovoj zemlji nije lako proverljiva stvar.

Takođe, za sudove u ovoj zemlji nije lako proverljivo i to da za slučaj Savamale niko iz državnog i gradskog tada vrha nije pozvan ni na kakvo saslušanje, iako je sam Aleksandar Vučić rekao da su najviši funkcioneri gradske vlasti bili umešani u nelegalno rušenje u Savamali, čak je i sam izjavio da bi i on rušio, i to preko dana, radio bespravnu radnju, ali niko nije fantoma Sinišu Malog i tadašnje čelnike gradske vlasti pozvao na odgovornost.

29/1 JJ/MP 15.35 – 15.45

Vama odgovaraju opterećeni sudovi, zato što je lako proverljiva informacija, koje se tiču afere „Telekom“, gde ste naš novac koristili kako biste pretplaćivali firme, kako biste uništili Junajted mediju. Novac koji smo mogli da iskoristimo i za škole i za vrtiće, jer evo danas ovako izgledaju dve škole u Beogradu, na Voždovcu, pali su plafoni. Vama jednom mesečno u Beogradu padne plafon, ali smo imali prilike, pre ove pauze, da čujemo kako se još jednom Siniša Mali podsmeva ovom narodu, u Beogradu padaju plafoni, on potpisuje ugovore za leteće taksije.

Na kraju, nije samo Ministarstvo kulture ono koje je zloupotrebljavalo svoj položaj i koje je radilo na štetu građana, vama opterećeni sudovi takođe odgovaraju zato što pre godinu dana se nažalost u Barajevu desila stravična nesreća u domu za stare, gde je 11 osoba izgubilo život. Lako su proverljivi podaci da je 2018. godine MUP utvrdio da taj dom nije bezbedan. Lako su proverljivi podaci da bez obzira što je to utvrđeno, tadašnja ministarka za rad, Darija Kisić 2021. godine tom domu dala licencu da radi. Tek je posle sedam meseci podignuta optužnica, a za još dva doma u kojima su nažalost takođe ljudi nastradali, dom „Vojka“ i dom u Malom Mokrom Lugu, istraga još uvek nije završena.

Vama brzi sudovi ne odgovaraju. Vama neopterećeni sudovi ne odgovaraju, vama treba da politički kontrolišete slučajeve. Kada su sudovi zapravo radili brzo? Brzo je radio sud kada je tetkicama koje su tužile za doprinose i za topli obrok Vrhovni kasacioni sud je za godinu dana uspeo da kaže da su one u pravu, a onda da kaže da nisu, zato što ste tada novac trebali da vratite građanima, tada su vam bili dobri brzi sudovi.

Takođe, dobri su vam brzi sudovi u slučaju „Apoteka Beograd“, gde grad konstantno, grad koji je osnivač „Apoteka Beograd“ koji treba da se bori za njihovo funkcionisanje, tuži „Apoteke Beograd“ za najam prostora, a da pre toga ništa nije uradio što devet meseci zaposleni ne primaju tamo platu, već se Aleksandar Vučić hvali što im overava knjižice na tri meseca, od januara do marta, dok sve to zapravo preko sudova služi kako biste i „Apoteke Beograd“ mogli da privatizujete.

Ono što je najgore u svemu tome jeste da nam ovde ministar Vujić govori o tome da u javnosti izlaze različiti podaci o istragama i nas opominje. Pozivam vas ministre Vujiću da isto to kažete Aleksandru Vučiću koji je držao konferenciju za medije, kada se radi o istrazi klana Belivuk, upravo kako bi koristio taj PR stan da bi pokazao da državni vrh nije još jednom povezan sa najvećim kriminalnim grupama u ovoj zemlji.

I, na kraju mislim da su neki poslanici ovde prebrzo, a i sam ministar Selaković ocenili ono što je on rekao, citiram – nisam ja budala da priznajem. I, zato ja vas pozivam da se ne brinete toliko o budućnosti opozicije, kao što to radi poslanik Mirković, nego da date izbore. Hvala.

Gospodine Mrdiću, vaši šatorski zakoni neće rešiti opterećenje sudova iz najprostijeg razloga što ste uzeli ono što najbolje SNS radi, a to je da pretačete iz šupljeg u prazno. Sudovi već nemaju u Beogradu dovoljno sudija, a vi osnivate novi sud gde sudije iz drugih sudova tu prebacujete. Uzimate resurse i ljude, prebacujete i pravite novi EKSPO sud jer verovatno predviđate veoma veliki broj sporova oko onoga što oko EKSPA radite.

29/3 JJ/MP

Drugo, znam da poslanici SNS ne bi voleli da čuju šta se ovde dešava, ali ja sam slušala ministra Selakovića koji je govorio o nemaru, ne radu, javašluku i mene je on inspirisao. Ovo ako nije nemar, nerad i javašluk, znači, ovo je lako proverljivo gospodini. Dovoljno je da Ministarstvo građevine je reklo da Prokop nije imao upotrebnu dozvolu. Sada na tom Prokopu kante skupljaju vodu sa stanice koja prokišnjava. Lako proverljivo.

Tako da nemojte molim vas da se brukate sa informacijama koje su bar lako pretražive na internetu pošto je vama i danas internet najveći neprijatelj, gasite profile različitih nezavisnih medija i ljudi koji govore o onome što biste vi lažima da sakrijete. Treće, ja sam protiv klađenja i za to smo isto podneli smo Predlog zakona u ovoj Skupštini jer smatramo da bolesti zavisnosti su jedan od najvećih uzročnika raspada porodica što dosta govori i ovom poslaniku.

30/1 VS/CG 15.45 – 15.55

Ja sam vama rekla, evo izvinite gospođo Raguš. I u gradskoj Skupštini i ovde slobodno, nemojte da se brinete da li ću ja sedeti u nekoj skupštini, dajte izbore. Zašto da se svaki dan budite i da se plašite ko će sedeti u toj skupštini. Pa, dajte izbore da vidimo ko će sedeti, ko će završiti u političkoj istoriji.

Za Apoteke Beograd. Vi želite da privatizujete apoteke koje su vaši kadrovi doveli do sloma. Tu isto sudovi nisu radili, jer vaša direktorka Jasminka Bjeletić je potrošila novce i sklapala korupcionaške ugovore. Niste je smenili i sada želite da privatizujete apoteke gde radnici devet meseci ne primaju platu, a vi se dobacujete čiji je to problem. Hvala.

Zahvaljujem.

Za vreme vlasti SNS imamo poplavu nečega što se zove luksuzna naselja koja se proglašavaju kao nacionalni značaj. Zašto to imamo? Zato što su investitori u ovoj zemlji zaštićeni kao beli medvedi.

Na primer, tako investitori u Beogradu mogu da odlučuju da li će nam oduzeti park, da li će nam oduzeti parking, toliko su moćni da ljude u blokovima čak i zazidavaju, a sada će očigledno odlučivati da nam i oduzmu vazduh.

Vlada Republike Srbije je, prema zaključku od 4. decembra 2019. godine, utvrdila investicioni projekat za „Filmski park“ kao projekat od značaja za Republiku Srbiju.

Ja želim da mi se dostavi dokument koji kaže da šumu u Košutnjaku treba da zameni luksuzno naselje. Želim da mi se dostavi dokument koji kaže da su kvadrati koje niko ne može da priušti bitniji od toga da možemo da dišemo, da možemo da očuvamo pluća Beograda. Želim da mi se dostavi to obrazloženje koje kao nacionalni značaj vidi luksuzno naselje, a ne vazduh.

Juče je Beograd ponovo bio zagađen. To što nas vazduh peče, to što se grad ne vidi, to što mnogi sugrađani imaju ozbiljne zdravstvene tegobe, pa koriste pumpice zbog toga što je vazduh prekomerno zagađen, to je očigledno za ovu vlast sitnica, ali je luksuzno naselje nacionalni značaj.

Zanima me da mi Ministarstvo za zaštitu životne sredine objasni u skladu sa kojom strategijom za smanjenje vazduha će šuma u Košutnjaku doprineti smanjivanju zagađenja tako što će se izgraditi luksuzno naselje? To da je naše zdravlje beznačajno za ovu vlast, to da žele da nam oduzmu i vazduh koji dišemo, pokazuje to što žele da seku Košutnjak.

Da je za vas zdravlje roba koju smatrate da treba da rasprodajete pokazuje i slučaj Apoteka „Beograd“. Državne apoteke, poput Apoteke „Beograd“, obezbeđuju lekove za razne retke bolesti i specifične terapije koje privatni lanci često zbog isplativosti ne žele da drže. Zanima me kako ćete obezbediti da svaki građanin ima dostupne lekove, pogotovo oni koji boluju od insulina, oni koji primaju citostatike jer se nalaze u najtežim mukama jer imaju rak, kako ćete obezbediti pomagala, kako ćete obezbediti lekove za hronične bolesnike, decu, trudnice i starije, s obzirom da uništavate Apoteku „Beograd“?

Takođe, zanima me, s obzirom da Republički fond za zdravstveno osiguranje prema navodima poslednjih dana kasni sa isplatama privatnim apotekama koje izdaju lekove na recept, da li država planira da ukine lekove na recept? Na koji način, ukoliko privatni lanci odluče da ne drže lekove na recept, država planira da ih obezbeđuje, s obzirom da uništava privatne apoteke?

Sve ovo nije slučajnost, i uništavanje Apoteke „Beograd“ i ostalih državnih apoteka traje godinama, pa mene zanima da mi Zlatibor Lončar i Ministarstvo zdravlja objasni zašto još uvek nije usvojen zakon o apotekarskoj delatnosti? Kome to ne odgovara da postoji minimalna udaljenost između apoteka? Kome to ne odgovara da dobavljači ne mogu da formiraju istovremeno i lance apoteka i tako uzrokuju veštačke nestašice lekova? Kome odgovara da imamo u centru grada apoteke na svakom koraku, dok zabačena mesta i prigradska naselja ostaju bez apoteke u kojoj mogu da nađu siguran i dostupan lek?

Na kraju, zanima me šta ćete uraditi da spasite državnu Apoteku „Beograd“? Danas su zaposleni predali više od 2000 potpisa zato što ih grad ignoriše, zato što osam meseci nisu primili platu, zato što sledećeg meseca oni koji nama daju lekove će ostati bez mogućnosti da dobiju lek.

4/3 MV/CG

Na kraju, kako planirate kada uništavate državne apoteke da u vanrednim situacijama pokrijete snabdevanje lekovima i terapijom sve pacijente kojima je to potrebno? Zaposleni i zaposlene iz Apoteka „Beograd“ su bili tu za ovaj grad kada su se desile poplave, kada su premeštali lekove sa polica kako bi građani sutradan dobili neophodnu terapiju. Bili su tu kada je ova država bila u ratu, jer su oni jedini koji su morali da rade, koji su bili dužni da rade i koji su naše zdravlje stavljali ispred svog profita.

Kako planirate da obezbedite da, ako nam se desi još neka pandemija, imamo zaposlene kao što su zaposleni iz Apoteka „Beograd“ koji su danonoćno radili kako bi svi dobili neophodnu terapiju? Hvala.

5/1 MZ/VZ 10.45-10.55

Zeleno-levi front opet predlaže da se na dnevni red ove Skupštine stavi zakon o kontrolisanim kirijama.

Meni je prošle nedelje prišla jedna porodica koja trenutno živi na Novom Beogradu u stanu od 34 kvadrata, gde kiriju plaća 380 evra. Došao je stanodavac i rekao da tu kiriju želi da poveća, tako da ta kirija danas iznos, tj. od sledećeg meseca za njih iznosi 450 evra.

Zakon koji predlaže Zeleno-levi front želi da ovu situaciju u kojoj bi ova porodica, kojoj dete ide u obližnju školu, morala da menja stan i da konstantno u svakom sledećem stanu bude uplašena da li će stanodavac proizvoljno doći da diže kiriju, da li će morati da se isele iz stana promeni.

13/2 AL/MP

Zato uvodimo tri mehanizma. Prvi i osnovni mehanizam, koji ovaj zakon predlaže, jeste da se ograniči maksimalna visina kirije. Kirija mora da zavisi od prosečne plate. Ne može kirija da bude potpuno otcepljena od realnosti, tako da stanodavac može da dođe i da vam za stan od 50 kvadrata traži da plaćate mesečnu kiriju od 500 evra, a vaša plata je 900 evra.

Zato je naš predlog da jedan kvadrat koji se izdaje ne sme da bude skuplji od jednog procenta prosečne plate u Srbiji. Ovim zakonom uvodimo formulu koja ograničava kiriju, koja uvodi maksimalnu cenu kirije, koja uvažava to u kakvom stanju se stan nalazi, na kojoj lokaciji se nalazi i kako je opremljen.

Druga stvar, koju uvodimo kao mehanizam, jeste potpisivanje ugovora. Pravna sigurnost i za onog koji iznajmljuje stan i za onog koji taj stan zakupljuje je ključna. Ovako, bez ugovora jako često čujete situaciju gde vam neko kaže, stanodavac može sutradan da vam dođe i da vam kaže – da se iz ovog stana iselite, može da dođe da vam poveća kiriju, može da dođe da odluči da proda taj stan.

Sa druge strane, ovakvim mehanizmom želimo da zaštitimo i stanodavce od nesavesnih stanara. Pravna sigurnost je ključna pored ograničene cene kirije, kako bi se svako ko iznajmljuje stan osećao sigurnim.

Treći mehanizam, koji uvodimo, jeste da prepoznajemo da neki ljudi izdaju samo jednu nekretninu i da im to uglavnom služi kako bi od toga nadomestili troškove života. Zato uvodimo da ljudi koji žive od izdavanja nekretnine po merama kontrolisane kirije ne moraju da plaćaju porez na prihod od izdavanja te nekretnine.

Cilj zakona o kontrolisanim kirijama jeste da kirija u Srbiji ne sme da pojede vašu platu za život. Kirija mora da prati realno stanje, kirija mora da obezbeđuje krov nad glavom, a ne da bude strah i trepet svakog meseca. Hvala.

Hvala.

Ja inače nemam nešto naviku da žalim kad neko iz SPS-a nije na sednici, ali, evo, juče se ministarka Snežana Paunović brinula da li je neko pročitao ovaj zakona, pa je šteta što sada nije tu, jer ja imam stvarno nekoliko pitanja.

U nekim delovima moram da kažem da ovaj zakon, pogotovo u delovima koji se tiču konkursa, prepoznaje bar u kom veku živimo i unapređuje, na neki način, taj proces.

U članu gde smo mi podneli amandman, kao i u ostalim članovima, se smanjuje zahtevano iskustvo za određene pozicije za dve godine. U obrazloženju, a i juče smo čuli od ministarke, intencije je bila da se zapravo privuku mlađi kadrovi.

Mislim da se ovakvim rešenjima to neće dobiti. Mladi ljudi ne žele u državnu službu prvenstveno zato što vide da državni službenici dobijaju dnevnice da ne bi bili na svom radnom mestu. Mladi ljudi ne žele u državnu službu zato što znaju da većinom njihovo napredovanje zavisi od toga da li će prisustvovati mitinzima SNS. Mladi ne žele u državnu službu, zato što mnoge državne službenike sa svojih opština koji bi trebalo da im poboljšavaju uslove života i da se brinu o tome na svojim opštinama, zapravo se ne nalaze na svojim radnim mestima.

Ono što, takođe, mislim jeste da ovaj zakon nije prepoznao da ima potencijal da usaglasi i neke pozicije i da otvori prostor za to da npr. živimo u 21. veku, da se razvija i AI tehnologija i slično, pogotovo kada se radi o stručnom usavršavanju.

Na kraju, mislim da mladi ne žele u državnu službu zato što konstantno vide da se resursi državnih službi zloupotrebljavaju, ne žele da budu jedan takav resurs, jer evo, ja sam juče ovde govorila o „Apotekama Beograd“, dok nema novca da se spasu „Apoteke Beograd“, njihov kamion se koristio za izbornu kampanju u Kosijeriću. Hvala.

Imamo jedan veliki problem u Beogradu za koji ekonomski tigar oličen u gradonačelniku Aleksandru Šapiću kaže da nema novca da reši i da se obratimo Republici. Evo, ja se obraćam Republici da izdvoji novac za očuvanje Apoteka Beograd. Kao što možete da vidite mog kolegu iza, lekova i medicinska sredstva će nam očigledno sa ovom vlašću biti preko potrebna.

Ali, pored toga, očuvanje Apoteka Beograd je ključno kako bi građani Beograda, ali i Srbije, imali sigurne i dostupne lekove. Koliko ste puta u poslednje vreme čuli kada odete u privatnu apoteku - nemamo taj lek, molimo vas da se obratite državnoj apoteci?

Ja ću vas samo podsetiti da je Apoteka Beograd bila sigurno mesto, koje nije radilo po isplativosti već je štitilo zdravlje građana, jer tamo možete da nađete lekove za najteža oboljenja kao što je kancer, tamo možete da nađete doze lekova za decu koje nigde drugde ne prave.

Zaposleni i zaposlene Apoteke Beograd su u najtežim trenucima za ovaj grad i ovu zemlju bili tu za nas. Tokom poplava 2014. godine u Obrenovcu se nisu sklonile iz svojih apoteka i tako sačuvale neophodne doze lekova da bi građani sutradan mogli da uzmu terapiju. Za vreme kovida, Apoteka Beograd i zaposleni u njoj su bili ključni kako bi se obezbedila terapija onima koji su najstariji i najugroženiji.

Danas se ovaj grad a i ova država tim zaposlenima zahvaljuje tako što sedam meseci ne primaju platu. Očuvanje Apoteka Beograd je ključno, da nam ne biste prodali zdravlje, da nam se zdravlje ne bi zasnivalo na profitu i da bismo bili sigurni da sutradan možemo da pronađemo lek koji nam je potreban.