Hvala, predsedavajuća.

Ovaj zakon se donosi, kako i samo piše u obrazloženju zakona, zbog odlaganja obaveze sprovođenja javnog konkursa.

Još nešto što je meni bilo zanimljivo, a što piše u samom obrazloženju jeste da u cilju strategije reforme javne uprave je vladajuća koalicija sebi zadala dva posebna cilja. Jedan od njih je unapređenje procesa regrutacije u javnoj upravi, a drugi unapređenje procesa selekcije u javnoj upravi.

Ukoliko svake godine odlažemo primenu konkursa. kako ministarka državne uprave i lokalne samouprave namerava da postigne ova dva cilja?

Ono što mi je dodatno zabrinjavajuće jeste kada pogledamo kako se inače do sada konkursi sprovode i koji ljudi rade u državnim službama i javnim preduzećima. Više od dve trećine direktora u svim javnim preduzećima u Srbiji je u statusu v.d. u konstantnom privremenom stanju gde se zapravo pokazuje da je ova vlast politički zarobila javnu upravu.

Kada se ne sprovodi o njima konkursi, tj. kada su oni u stanju v.d. onda nema ni odgovornosti. Kada sprovodite konkurs morate da dokažete da direktor javnog preduzeća treba da bude stručan, da ne sme biti funkcioner, stranački funkcioner i da zna šta će raditi na toj funkciji.

41/2 JJ/MT

U trenutnom stanju v.d. direktora vi imate neke super uspešne direktore, kao na primer direktora JK „Zelenilo Beograd“ koji je svoju diplomu stekao za svega godinu dana. On je čovek završio fakultet za godinu dana iako po zakonu piše da mora da ima više godina fakulteta kako bi bio direktor.

Većina direktora javnih preduzeća su stranački funkcioneri, pa tako dolazimo do toga da imamo situaciju na primer sa „Apotekama Beograd“ gde se iz godine u godinu biraju v.d. koji su „Apoteke Beograd“ doveli do propasti. Tako SNS nije sprečavalo da Jasminku Bjelatić, iako nakon preporuke Agencije za sprečavanje i borbu protiv korupcije 2017. godine i krivične prijave za zloupotrebu položaja zato što je potpisivala ugovore sa „Velefarmom“ u kome je u tom trenutku radio i njen sin, smeni, već upravo te godine bira na stalnu funkciju. Sada imamo kadar SPS koji vodi „Apoteku Beograd“ gde u momentu dok radnici u „Apotekama Beograd“ ne primaju platu potpisuje milionaške marketinške ugovore.

Samo još jedna rečenica, hvala na strpljenju.

Upravo zato se javna uprava drži u privremenom stanju, konkursi služe samo da zamaskiraju to da ova vlast nema stručnih kadrova, dok nama javna preduzeća propadaju.

Hvala.

Ovim predlogom ono što se dešava jeste da zapravo će se stvoriti veći pritisak na Viši sud u Beogradu. Ali mislim da SNS-u opterećenost sudova zapravo odgovara. NJima odgovara da mogu da kontrolišu postupke, da neki postupci večito ostaju na nivou istraga i predistražnih postupaka.

Malopre smo ovde čuli kako je ministar Selaković iznosio niz stvari za koje je rekao da su lako proverljive stvari. Lako je proverljivo da ste upucali milijarde u izgradnju železničke stanice Prokop, koja danas izgleda ovako – kante za vodu skupljaju vodu koja prokišnjava u toj stanici, da ste tu stanicu otvorili, a da nije imala upotrebnu dozvolu. Isto je ceo državni vrh otišao da otvara tu stanicu, kao i železničku stanicu u Novom Sadu, gde je pala nadstrešnica, ali to očigledno za sudove u ovoj zemlji nije lako proverljiva stvar.

Takođe, za sudove u ovoj zemlji nije lako proverljivo i to da za slučaj Savamale niko iz državnog i gradskog tada vrha nije pozvan ni na kakvo saslušanje, iako je sam Aleksandar Vučić rekao da su najviši funkcioneri gradske vlasti bili umešani u nelegalno rušenje u Savamali, čak je i sam izjavio da bi i on rušio, i to preko dana, radio bespravnu radnju, ali niko nije fantoma Sinišu Malog i tadašnje čelnike gradske vlasti pozvao na odgovornost.

29/1 JJ/MP 15.35 – 15.45

Vama odgovaraju opterećeni sudovi, zato što je lako proverljiva informacija, koje se tiču afere „Telekom“, gde ste naš novac koristili kako biste pretplaćivali firme, kako biste uništili Junajted mediju. Novac koji smo mogli da iskoristimo i za škole i za vrtiće, jer evo danas ovako izgledaju dve škole u Beogradu, na Voždovcu, pali su plafoni. Vama jednom mesečno u Beogradu padne plafon, ali smo imali prilike, pre ove pauze, da čujemo kako se još jednom Siniša Mali podsmeva ovom narodu, u Beogradu padaju plafoni, on potpisuje ugovore za leteće taksije.

Na kraju, nije samo Ministarstvo kulture ono koje je zloupotrebljavalo svoj položaj i koje je radilo na štetu građana, vama opterećeni sudovi takođe odgovaraju zato što pre godinu dana se nažalost u Barajevu desila stravična nesreća u domu za stare, gde je 11 osoba izgubilo život. Lako su proverljivi podaci da je 2018. godine MUP utvrdio da taj dom nije bezbedan. Lako su proverljivi podaci da bez obzira što je to utvrđeno, tadašnja ministarka za rad, Darija Kisić 2021. godine tom domu dala licencu da radi. Tek je posle sedam meseci podignuta optužnica, a za još dva doma u kojima su nažalost takođe ljudi nastradali, dom „Vojka“ i dom u Malom Mokrom Lugu, istraga još uvek nije završena.

Vama brzi sudovi ne odgovaraju. Vama neopterećeni sudovi ne odgovaraju, vama treba da politički kontrolišete slučajeve. Kada su sudovi zapravo radili brzo? Brzo je radio sud kada je tetkicama koje su tužile za doprinose i za topli obrok Vrhovni kasacioni sud je za godinu dana uspeo da kaže da su one u pravu, a onda da kaže da nisu, zato što ste tada novac trebali da vratite građanima, tada su vam bili dobri brzi sudovi.

Takođe, dobri su vam brzi sudovi u slučaju „Apoteka Beograd“, gde grad konstantno, grad koji je osnivač „Apoteka Beograd“ koji treba da se bori za njihovo funkcionisanje, tuži „Apoteke Beograd“ za najam prostora, a da pre toga ništa nije uradio što devet meseci zaposleni ne primaju tamo platu, već se Aleksandar Vučić hvali što im overava knjižice na tri meseca, od januara do marta, dok sve to zapravo preko sudova služi kako biste i „Apoteke Beograd“ mogli da privatizujete.

Ono što je najgore u svemu tome jeste da nam ovde ministar Vujić govori o tome da u javnosti izlaze različiti podaci o istragama i nas opominje. Pozivam vas ministre Vujiću da isto to kažete Aleksandru Vučiću koji je držao konferenciju za medije, kada se radi o istrazi klana Belivuk, upravo kako bi koristio taj PR stan da bi pokazao da državni vrh nije još jednom povezan sa najvećim kriminalnim grupama u ovoj zemlji.

I, na kraju mislim da su neki poslanici ovde prebrzo, a i sam ministar Selaković ocenili ono što je on rekao, citiram – nisam ja budala da priznajem. I, zato ja vas pozivam da se ne brinete toliko o budućnosti opozicije, kao što to radi poslanik Mirković, nego da date izbore. Hvala.

Gospodine Mrdiću, vaši šatorski zakoni neće rešiti opterećenje sudova iz najprostijeg razloga što ste uzeli ono što najbolje SNS radi, a to je da pretačete iz šupljeg u prazno. Sudovi već nemaju u Beogradu dovoljno sudija, a vi osnivate novi sud gde sudije iz drugih sudova tu prebacujete. Uzimate resurse i ljude, prebacujete i pravite novi EKSPO sud jer verovatno predviđate veoma veliki broj sporova oko onoga što oko EKSPA radite.

29/3 JJ/MP

Drugo, znam da poslanici SNS ne bi voleli da čuju šta se ovde dešava, ali ja sam slušala ministra Selakovića koji je govorio o nemaru, ne radu, javašluku i mene je on inspirisao. Ovo ako nije nemar, nerad i javašluk, znači, ovo je lako proverljivo gospodini. Dovoljno je da Ministarstvo građevine je reklo da Prokop nije imao upotrebnu dozvolu. Sada na tom Prokopu kante skupljaju vodu sa stanice koja prokišnjava. Lako proverljivo.

Tako da nemojte molim vas da se brukate sa informacijama koje su bar lako pretražive na internetu pošto je vama i danas internet najveći neprijatelj, gasite profile različitih nezavisnih medija i ljudi koji govore o onome što biste vi lažima da sakrijete. Treće, ja sam protiv klađenja i za to smo isto podneli smo Predlog zakona u ovoj Skupštini jer smatramo da bolesti zavisnosti su jedan od najvećih uzročnika raspada porodica što dosta govori i ovom poslaniku.

30/1 VS/CG 15.45 – 15.55

Ja sam vama rekla, evo izvinite gospođo Raguš. I u gradskoj Skupštini i ovde slobodno, nemojte da se brinete da li ću ja sedeti u nekoj skupštini, dajte izbore. Zašto da se svaki dan budite i da se plašite ko će sedeti u toj skupštini. Pa, dajte izbore da vidimo ko će sedeti, ko će završiti u političkoj istoriji.

Za Apoteke Beograd. Vi želite da privatizujete apoteke koje su vaši kadrovi doveli do sloma. Tu isto sudovi nisu radili, jer vaša direktorka Jasminka Bjeletić je potrošila novce i sklapala korupcionaške ugovore. Niste je smenili i sada želite da privatizujete apoteke gde radnici devet meseci ne primaju platu, a vi se dobacujete čiji je to problem. Hvala.

Zahvaljujem.

Za vreme vlasti SNS imamo poplavu nečega što se zove luksuzna naselja koja se proglašavaju kao nacionalni značaj. Zašto to imamo? Zato što su investitori u ovoj zemlji zaštićeni kao beli medvedi.

Na primer, tako investitori u Beogradu mogu da odlučuju da li će nam oduzeti park, da li će nam oduzeti parking, toliko su moćni da ljude u blokovima čak i zazidavaju, a sada će očigledno odlučivati da nam i oduzmu vazduh.

Vlada Republike Srbije je, prema zaključku od 4. decembra 2019. godine, utvrdila investicioni projekat za „Filmski park“ kao projekat od značaja za Republiku Srbiju.

Ja želim da mi se dostavi dokument koji kaže da šumu u Košutnjaku treba da zameni luksuzno naselje. Želim da mi se dostavi dokument koji kaže da su kvadrati koje niko ne može da priušti bitniji od toga da možemo da dišemo, da možemo da očuvamo pluća Beograda. Želim da mi se dostavi to obrazloženje koje kao nacionalni značaj vidi luksuzno naselje, a ne vazduh.

Juče je Beograd ponovo bio zagađen. To što nas vazduh peče, to što se grad ne vidi, to što mnogi sugrađani imaju ozbiljne zdravstvene tegobe, pa koriste pumpice zbog toga što je vazduh prekomerno zagađen, to je očigledno za ovu vlast sitnica, ali je luksuzno naselje nacionalni značaj.

Zanima me da mi Ministarstvo za zaštitu životne sredine objasni u skladu sa kojom strategijom za smanjenje vazduha će šuma u Košutnjaku doprineti smanjivanju zagađenja tako što će se izgraditi luksuzno naselje? To da je naše zdravlje beznačajno za ovu vlast, to da žele da nam oduzmu i vazduh koji dišemo, pokazuje to što žele da seku Košutnjak.

Da je za vas zdravlje roba koju smatrate da treba da rasprodajete pokazuje i slučaj Apoteka „Beograd“. Državne apoteke, poput Apoteke „Beograd“, obezbeđuju lekove za razne retke bolesti i specifične terapije koje privatni lanci često zbog isplativosti ne žele da drže. Zanima me kako ćete obezbediti da svaki građanin ima dostupne lekove, pogotovo oni koji boluju od insulina, oni koji primaju citostatike jer se nalaze u najtežim mukama jer imaju rak, kako ćete obezbediti pomagala, kako ćete obezbediti lekove za hronične bolesnike, decu, trudnice i starije, s obzirom da uništavate Apoteku „Beograd“?

Takođe, zanima me, s obzirom da Republički fond za zdravstveno osiguranje prema navodima poslednjih dana kasni sa isplatama privatnim apotekama koje izdaju lekove na recept, da li država planira da ukine lekove na recept? Na koji način, ukoliko privatni lanci odluče da ne drže lekove na recept, država planira da ih obezbeđuje, s obzirom da uništava privatne apoteke?

Sve ovo nije slučajnost, i uništavanje Apoteke „Beograd“ i ostalih državnih apoteka traje godinama, pa mene zanima da mi Zlatibor Lončar i Ministarstvo zdravlja objasni zašto još uvek nije usvojen zakon o apotekarskoj delatnosti? Kome to ne odgovara da postoji minimalna udaljenost između apoteka? Kome to ne odgovara da dobavljači ne mogu da formiraju istovremeno i lance apoteka i tako uzrokuju veštačke nestašice lekova? Kome odgovara da imamo u centru grada apoteke na svakom koraku, dok zabačena mesta i prigradska naselja ostaju bez apoteke u kojoj mogu da nađu siguran i dostupan lek?

Na kraju, zanima me šta ćete uraditi da spasite državnu Apoteku „Beograd“? Danas su zaposleni predali više od 2000 potpisa zato što ih grad ignoriše, zato što osam meseci nisu primili platu, zato što sledećeg meseca oni koji nama daju lekove će ostati bez mogućnosti da dobiju lek.

4/3 MV/CG

Na kraju, kako planirate kada uništavate državne apoteke da u vanrednim situacijama pokrijete snabdevanje lekovima i terapijom sve pacijente kojima je to potrebno? Zaposleni i zaposlene iz Apoteka „Beograd“ su bili tu za ovaj grad kada su se desile poplave, kada su premeštali lekove sa polica kako bi građani sutradan dobili neophodnu terapiju. Bili su tu kada je ova država bila u ratu, jer su oni jedini koji su morali da rade, koji su bili dužni da rade i koji su naše zdravlje stavljali ispred svog profita.

Kako planirate da obezbedite da, ako nam se desi još neka pandemija, imamo zaposlene kao što su zaposleni iz Apoteka „Beograd“ koji su danonoćno radili kako bi svi dobili neophodnu terapiju? Hvala.

5/1 MZ/VZ 10.45-10.55

Zeleno-levi front opet predlaže da se na dnevni red ove Skupštine stavi zakon o kontrolisanim kirijama.

Meni je prošle nedelje prišla jedna porodica koja trenutno živi na Novom Beogradu u stanu od 34 kvadrata, gde kiriju plaća 380 evra. Došao je stanodavac i rekao da tu kiriju želi da poveća, tako da ta kirija danas iznos, tj. od sledećeg meseca za njih iznosi 450 evra.

Zakon koji predlaže Zeleno-levi front želi da ovu situaciju u kojoj bi ova porodica, kojoj dete ide u obližnju školu, morala da menja stan i da konstantno u svakom sledećem stanu bude uplašena da li će stanodavac proizvoljno doći da diže kiriju, da li će morati da se isele iz stana promeni.

13/2 AL/MP

Zato uvodimo tri mehanizma. Prvi i osnovni mehanizam, koji ovaj zakon predlaže, jeste da se ograniči maksimalna visina kirije. Kirija mora da zavisi od prosečne plate. Ne može kirija da bude potpuno otcepljena od realnosti, tako da stanodavac može da dođe i da vam za stan od 50 kvadrata traži da plaćate mesečnu kiriju od 500 evra, a vaša plata je 900 evra.

Zato je naš predlog da jedan kvadrat koji se izdaje ne sme da bude skuplji od jednog procenta prosečne plate u Srbiji. Ovim zakonom uvodimo formulu koja ograničava kiriju, koja uvodi maksimalnu cenu kirije, koja uvažava to u kakvom stanju se stan nalazi, na kojoj lokaciji se nalazi i kako je opremljen.

Druga stvar, koju uvodimo kao mehanizam, jeste potpisivanje ugovora. Pravna sigurnost i za onog koji iznajmljuje stan i za onog koji taj stan zakupljuje je ključna. Ovako, bez ugovora jako često čujete situaciju gde vam neko kaže, stanodavac može sutradan da vam dođe i da vam kaže – da se iz ovog stana iselite, može da dođe da vam poveća kiriju, može da dođe da odluči da proda taj stan.

Sa druge strane, ovakvim mehanizmom želimo da zaštitimo i stanodavce od nesavesnih stanara. Pravna sigurnost je ključna pored ograničene cene kirije, kako bi se svako ko iznajmljuje stan osećao sigurnim.

Treći mehanizam, koji uvodimo, jeste da prepoznajemo da neki ljudi izdaju samo jednu nekretninu i da im to uglavnom služi kako bi od toga nadomestili troškove života. Zato uvodimo da ljudi koji žive od izdavanja nekretnine po merama kontrolisane kirije ne moraju da plaćaju porez na prihod od izdavanja te nekretnine.

Cilj zakona o kontrolisanim kirijama jeste da kirija u Srbiji ne sme da pojede vašu platu za život. Kirija mora da prati realno stanje, kirija mora da obezbeđuje krov nad glavom, a ne da bude strah i trepet svakog meseca. Hvala.

Hvala.

Ja inače nemam nešto naviku da žalim kad neko iz SPS-a nije na sednici, ali, evo, juče se ministarka Snežana Paunović brinula da li je neko pročitao ovaj zakona, pa je šteta što sada nije tu, jer ja imam stvarno nekoliko pitanja.

U nekim delovima moram da kažem da ovaj zakon, pogotovo u delovima koji se tiču konkursa, prepoznaje bar u kom veku živimo i unapređuje, na neki način, taj proces.

U članu gde smo mi podneli amandman, kao i u ostalim članovima, se smanjuje zahtevano iskustvo za određene pozicije za dve godine. U obrazloženju, a i juče smo čuli od ministarke, intencije je bila da se zapravo privuku mlađi kadrovi.

Mislim da se ovakvim rešenjima to neće dobiti. Mladi ljudi ne žele u državnu službu prvenstveno zato što vide da državni službenici dobijaju dnevnice da ne bi bili na svom radnom mestu. Mladi ljudi ne žele u državnu službu zato što znaju da većinom njihovo napredovanje zavisi od toga da li će prisustvovati mitinzima SNS. Mladi ne žele u državnu službu, zato što mnoge državne službenike sa svojih opština koji bi trebalo da im poboljšavaju uslove života i da se brinu o tome na svojim opštinama, zapravo se ne nalaze na svojim radnim mestima.

Ono što, takođe, mislim jeste da ovaj zakon nije prepoznao da ima potencijal da usaglasi i neke pozicije i da otvori prostor za to da npr. živimo u 21. veku, da se razvija i AI tehnologija i slično, pogotovo kada se radi o stručnom usavršavanju.

Na kraju, mislim da mladi ne žele u državnu službu zato što konstantno vide da se resursi državnih službi zloupotrebljavaju, ne žele da budu jedan takav resurs, jer evo, ja sam juče ovde govorila o „Apotekama Beograd“, dok nema novca da se spasu „Apoteke Beograd“, njihov kamion se koristio za izbornu kampanju u Kosijeriću. Hvala.

Imamo jedan veliki problem u Beogradu za koji ekonomski tigar oličen u gradonačelniku Aleksandru Šapiću kaže da nema novca da reši i da se obratimo Republici. Evo, ja se obraćam Republici da izdvoji novac za očuvanje Apoteka Beograd. Kao što možete da vidite mog kolegu iza, lekova i medicinska sredstva će nam očigledno sa ovom vlašću biti preko potrebna.

Ali, pored toga, očuvanje Apoteka Beograd je ključno kako bi građani Beograda, ali i Srbije, imali sigurne i dostupne lekove. Koliko ste puta u poslednje vreme čuli kada odete u privatnu apoteku - nemamo taj lek, molimo vas da se obratite državnoj apoteci?

Ja ću vas samo podsetiti da je Apoteka Beograd bila sigurno mesto, koje nije radilo po isplativosti već je štitilo zdravlje građana, jer tamo možete da nađete lekove za najteža oboljenja kao što je kancer, tamo možete da nađete doze lekova za decu koje nigde drugde ne prave.

Zaposleni i zaposlene Apoteke Beograd su u najtežim trenucima za ovaj grad i ovu zemlju bili tu za nas. Tokom poplava 2014. godine u Obrenovcu se nisu sklonile iz svojih apoteka i tako sačuvale neophodne doze lekova da bi građani sutradan mogli da uzmu terapiju. Za vreme kovida, Apoteka Beograd i zaposleni u njoj su bili ključni kako bi se obezbedila terapija onima koji su najstariji i najugroženiji.

Danas se ovaj grad a i ova država tim zaposlenima zahvaljuje tako što sedam meseci ne primaju platu. Očuvanje Apoteka Beograd je ključno, da nam ne biste prodali zdravlje, da nam se zdravlje ne bi zasnivalo na profitu i da bismo bili sigurni da sutradan možemo da pronađemo lek koji nam je potreban.

Hvala.

Uvek ću stati na stranu radnika i radnica, ali kada neko kaže – da su radnici i radnice Apoteka „Beograd“ trebali sindikalno da se organizuju, ja bih samo podsetila da jedan sindikat upravo u Apotekama „Beograd“ mesecima čeka na rešenje, iako imaju dovoljan broj članova zato što su ignorisani.

Isto tako je ignorisan problem da su nesavesnim upravljanjem napravljeni ogromni dugovi Apotekama „Beograd“ upravo od strane lošeg upravljanja i menadžmenta grada Beograda.

Druga stvar koja ja mislim da je jako bitna. Mi smo ovde narodni poslanici i poslanice, mi smo dužni da se borimo za one koji možda nemaju snage za to, mi smo dužni da budemo glas onih koji su ugnjetavani, dužni smo da budemo glas onih koje ovo društvo ostavlja po strani. I ja ću to u ovoj Skupštini uvek biti.

Ja bih samo podsetila da u najtežim trenucima su zaposleni i zaposlene Apoteka „Beograd“ koji su sada sedam meseci bez plate bili tu i za ovaj grad i za ovu državu u nemogućnim, u strašnim uslovima, u uslovima pandemije korone, uslovima poplava u Obrenovcu su pravili lekove za nas.

Bili su tu da se bore za nas i ja mislim da smo mi dužni da im to vratimo. Zato mislim da je ključno da ukoliko grad smatra da nema novca da im obezbedi da funkcionišu da to mora da uradi Republika. Hvala.

Nije tačno da se radnici i radnice Apoteka „Beograd“ ne bore sami za sebe. U poslednjih minimum mesec dana pred svake sednice Skupštine grada Beograda, ja sam i gradska odbornica, su radnici i radnice Apoteka „Beograd“ i bili ispred te Skupštine i tražili rešenje od strane grada za njihovu situaciju. Mesec dana čekaju da ih primi predsednik Skupštine grada Beograda Nikola Nikodijević zato što je gradonačelnik Aleksandar Šapić rekao da on nema rešenje za taj problem i da je direktor apoteka SPS i da onda direktor apoteka poštuje SPS, da SPS treba tim problemom da se bavi i ako su sve nadležnosti za rešenje ovog problema u rukama grada i gradske uprave.

Drugo, vrlo je jasno kako mi možemo da pomognemo radnicama i radnicima. Zato smo podneli zahtev i u gradu za sazivanje sednice gde tražimo da grad Beograd izdvoji novac za finansiranje Apoteka „Beograd“.

Treće. Ne borimo se mi ovde samo za radnike i radnice koje podsećam, sedam meseci ne primaju platu. Mi se ovde borimo bukvalno za naše zdravlje. Koliko puta ste čuli da kada nema leka u privatnoj apoteci jer nije isplativo praviti ga – idite u državnu apoteku.

Da li znate da Apoteka „Beograd“ ne funkcioniše po isplativosti već funkcioniše po tome da ima sve lekove koji su potrebni da bismo mi bili zdravi. Ljudi sa teškim oboljenjima, kao što je kancer, mogu sutra da ostanu bez dostupnog leka ukoliko on privatnoj apoteci nije isplativ. Apoteka „Beograd“ je pravila doze lekova prilagođene deci, Apoteka „Beograd je radila sa svim kliničkim i zdravstvenim ustanovama i bukvalno snabdevala i najmlađe i najstarije onim što im je potrebno.

Mi se ovde ne borimo samo za radnike i radnice, mi se borimo za naše zdravlje.

Hvala.

U ovom amandmanu ja tražim veća sredstva za Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, pogotovo kada se radi o Sektoru inspekcije za bezbednost na radu.

Godišnje u državi Srbiji pogine 50 radnika. Godine 2019. koju ste proglasili godinom bezbednosti i zdravlja na radu, na svom radnom mestu je poginulo 54 radnika. Većina tih radnika su zapravo u građevinskom sektoru.

Do sada se inspekcija tim slučajevima bavila tako što bi izašla na teren i dala nalaze inspekciji o poslodavcima, ali do današnjeg se nijednom poslodavcu se zapravo ništa ozbiljnije nije desilo.

Ja bih podsetila da je pre neki dan ovde ministarka privrede Andrijana Mesarović govorila o tome da mi ne treba da kritikujemo poslodavce. Upravo taj narativ da poslodavci ne treba da se kritikuju od njih pravi bele medvede i zaštićene, dok od 2019. do 2024. godine je više od 240 radnika izgubilo svoj život na poslu.

Mladić od 21 godine je pao sa sedam metara na gradilištu na Novom Beogradu.

Ja ću podsetiti da i pre toga kada su radnici i radnice gubili svoje života su poslodavci bili oslobođeni.

Kada se radi o rudniku „Soko“, tu je inspekcija utvrdila da je veliki broj radnika radio na crno. Mi smo još 2022. godine tražili anketnu komisiju o pogibiji radnika u rudniku „Soko“. Do dan danas se ništa nije desilo.

Takođe ću podsetiti da pogibija radnika Lučani u Namenskoj je pokazala kako ova vlast namerava da štiti poslodavce, tako što je poslala radnike da brani direktora i vređaju porodicu poginulog radnika.

Većina radnika u Srbiji, nažalost, pogine u građevinskoj industriji i ja mislim da to pokazuje da vaš razvoj zapravo ima crnu statistiku.

Hvala, predsedavajuća.

Ja sam više puta govorila i o ovom zakonu, a i moj amandman jeste da ovaj novac koji se izdvaja za ovu meru zapravo može da bude mnogo bolje upotrebljen.

Naime, dovođenjem mladih ljudi u ovoj situaciji da 60% mladih ljudi kaže da ne može da pokrije stambene i troškove života, u to da je kredit nekakva garancija za krov nad glavom, nije mera koju ja smatram da je efikasna.

Ja ne smatram da dug i kredit ikada mogu da budu garancija za stabilnu budućnost.

Kada se radi o priuštivom stanovanju, mere moraju da budu sistemske, moraju da budu na više frontova i moraju da se tiču svih oblika stanovanja.

Ja sam ovde pre neki dan govorila o maksimalnoj kiriji.

Maksimalna kirija je jedan od načina da mladima koji u ovom trenutku ne mogu da steknu stan da uvedemo meru koja će poboljšati, to jest gde će manje novca izdvajati za troškove stanovanja, kada se radi o ovim garancijama, o ovoj garantnoj šemi za kredite za mlade.

Ja ću podsetiti da je ova država više puta davala garancije, ali ne mladima, nego investitorima, pa se tako ulagalo u ogromne cene nekretnina tako što ste ulagali naš novac i u Beograd na vodi i u Marinu Dorćol, dok s druge strane mladi kao ponudu za rešavanje svojih stambenih problema dobijaju kredit i dobijaju dug. To nije rešenje. To ne može da bude rešenje.

Ja mislim da je jako pogrešno što ova vlast investitorima garantuje sve pogodnosti da grade, a da mi zauzvrat dobijamo mafijaške cene nekretnina, a mladima kaže - vi uzmite kredit.

Hvala, predsedavajuća.

Kada govorimo o priuštivom stanovanju, to ne može da bude odsečeno od konteksta, zato je jako bitno govoriti u kojim uslovima mladi ljudi u ovoj zemlji zapravo treba sebi da priušte i treba da uđu u rizik da uzimaju kredit, ali u kojim uslovima oni danas iznajmljuju stanove.

Ja ću, na primer, u Beogradu pokušati da pokažem da osim cene stambenih troškova, cene komunalnih troškova i troškova života su ogromni, i svaki ulazak u kredit je, ja mislim ogroman dug i ne predstavlja nikakvu garanciju za budućnost za mlade u ovoj zemlji.

Kada sam ja iznajmila stan pre četiri godine, a moj račun za „Infostan“ je bio 7.000 dinara. Danas ja račun za stan plaćam 11.000 dinara. Cena vode je mi je porasla za 45%. Cena komunalnog otpada mi je porasla za više od 100%, a ukupna cena „Infostana“ mi je porasla za više od 50%.

U državi u kojoj se troškovi života tj, da ja mogu da živim, da mogu da platim osnovne usluge se konstantno povećavaju, kredit ne može i ne sme da bude rešenje.

Takođe, kada govorimo o tome šta je mladima u ovoj zemlji potrebno, ovaj novac je takođe mogao da bude iskorišćen za poboljšanje studenskog i učeničkog standarda koji godinama ne prati ni rast cena, ni inflaciju i u kojoj se minimalno povećavao. Mladima su potrebne garancije za budućnost. Kredit nije i ne može da bude garancija za budućnost.

Ja ću vas podsetiti da ova vlast u ovom trenutku mladima u ovoj zemlji gde se suočavamo sa time da jedna rafinerija radi na umanjenom režimu, gde se suočavamo sa time da ne znamo da li ćemo biti i da li ćemo moći da se izborimo sa sankcijama, da ne znamo da li ćemo imati grejanje, kaže – vi uzmite kredit. Koji mladi čovek u ovoj situaciji može da veruje da će u ovoj državi imati dovoljnu platu za život da taj kredit i vraća?

Član 27.

Predsednica Narodne skupštine je dužna da se stara o Narodnoj skupštini.

Vaša je dužnost da ova Narodna skupština minimum obezbeđuje bezbednost narodnim poslanicima i narodnim poslanicama.

Gospođo Brnabić, vi ovde kažete da mi ne osuđujemo nasilje. Mi smo osudili dolazak na kuće funkcionera, ali meni ne treba da vi osuđujete, meni treba da vi ne organizujete isto tako dolazak na kuće nekim narodnim poslanicima.

Meni ne treba da vi osuđujete nasilje, meni je trebalo 2021. godine da vaši batinaši ne napadnu građane, i mene i Dobricu Veselinovića u Šapcu.

Meni ne treba da vi osuđujete, meni treba da ne dajete dnevnice SNS poslušnicima u „ćacilendu“ da lome vilice, da gaze studentkinje i da pozivaju na klanje.

Ne samo sada, nego i juče ovde ministarka privrede je iznela nekoliko užasno uznemiravajućih informacija kada se radi i o subvencijama ali i o privrednom ambijentu, koji je izgleda omiljena reč. Naime, juče je rekla da je država uložila 800 hiljada evra za subvencije u domaćoj industriji, ali nije rekla da je država uložila 80 miliona evra subvencija za strane firme, ne samo tih direktnih subvencija, recimo, firma Kentaur u Vranju, je i mesto fabrike koje su dobile, bilo oslobođeno od plaćanja poreza, a onda je rekla drugu uznemirujuću stvar sa svakog radnika i radnicu u ovoj zemlji, a to je da mi ovde ne treba da kritkujemo poslodavce. Šta mislite koji privredni ambijent je dozvolio da čim istekne klauzula o zapošljavanju, se zatvori jedna fabrika i radnici dođu i dočekaju katanac?

Taj koji vi kažete da ne treba da se kritikuju poslodavci, taj privredni ambijent, ovde ste rekli da je radnicima Kentaura ponuđen posao i isto tako ste na prethodnoj sednici rekli da su svi zbrinuti i da su dobili posao, tako što ste im dali i to ću uvek ponavljati, dali ste im listu poslova sa Nacionalne službe za zapošljavanje. Sada te radnike i radnice koje su na ulici, ubeđujete da će imati hleb na stolu za svoju porodicu, jer ste im vi ponudili posao, a onda se čudite zašto radnici odmah ne prihvataju taj posao, ili zašto im je to sumnjivo?

Zato što u Vranju mogu tako da idu i da šetaju od fabrike do fabrike u kojoj ste davali direktne investicije, a koja se zatvarala.

Jel da odu do Geoksa, ili da odu do Simpa koji uništavate ili da odu do Alfe koju ste uništili, ili da zajedno sa radnicima Koštane stanu pred gradkse uprave u Vranju i da traže da im se vrate plate koje ste uzeli, jel to treba da rade, sa njima da idu i da šetaju?

Na kraju, ministarka, jedna stvar, članovi moje porodice, ja dolazim iz radničke porodice, su radili u tom Kentauru, članovima moje porodice lažete kada kažete da ste ih pozvali, da ste seli sa njima i da imaju posao. Moja sestra sada nema posao, ne radi nigde, nije dobila posao, prijavila se na biro, i nemojte da lažete jer tim laganjem, radnicima i radnicama šaljete konstantnu poruku da su oni krivi za situaciju u kojoj se nalaze, jer privredni ambijent ove vlasti je da svako može da zatvori katanac kada mu se to isplati.