Pitao bih predlagača – šta ga je motivisalo da briše član 77. i napokon, ako briše član 77., kako nadomešta način na koji će biti ta materija uređena?

Podsećam, član 77. glasi ovako: „Republička izborna komisija rešenjem odbija da proglasi izbornu listu ako je za narodnog poslanika predloženo lice koje nema izborno pravo, koje je kandidat za narodnog poslanika na ranije proglašenoj izbornoj listi ili koje je nosilac ranije proglašene izborne liste, ako nisu poštovana zakonska pravila i o zastupljenosti polova na izbornoj listi, iako naziv podnosioca izborne liste i naziv izborne liste nisu određeni u skladu sa zakonom“.

Naime, nema ništa sporno u načinu na koji je ovaj član 77. definisao ove stvari i ukoliko predlažete brisanje, ja bih vas pitao, ako ovo nije rešenje, koje je drugo rešenje? Kako sada regulišemo tu oblast? I ukoliko smatrate da ovaj član treba brisati, kako pravno nadomeštate onu vrstu praznine i nedefinisanosti koja podrazumeva ovaj član 77?

Nemojte da bude kao sa kontrolom. Skrenuli smo vam pažnju da obuka preko 50.000 kontrolora je kompleksan posao, da je organizaciono zahtevan, da je izuzetno stručan, da podrazumeva vreme, da podrazumeva budžet, da podrazumeva mnogo toga što u ovom trenutku nije definisano.

Mi smo čuli gospodina Petrašinovića koji je govorio o tome da se priprema, nije pripremljeno, oko 1.500 trenera. Pitanje je da li je taj broj dovoljan. I da li će vremenski okvir koji imamo, resursi koje smo spremni da iskoristimo biti dovoljni da se na kvalitetan način uradi priprema tako velikog broja kontrolora, tim pre što će među njima biti i predsednici biračkih mesta i zamenici predsednika i što je to jedan vrlo pipav, pravno-kompleksan posao i podrazumeva mnogo strpljenja, pažnje i vremena?

Plašim se da i kod ovog člana da je postupano po preporukama i da je automatski brisano, a da zapravo imamo pravno nedefinisanu situaciju posle ove, jer nakon što brišemo član 77. ostaje pitanje – a gde je i kako pravno regulisana ova oblast kada obrišemo član 77? Hvala na pažnji sa kojom ste me slušali.

Poštovane građanke, poštovani građani Srbije, poštovane koleginice i kolege, mi danas govorimo o uslovima za poštene izbore i tim povodom se postavljaju brojna pitanja. Na neka od njih do ovog trenutka nismo dobili odgovor.

Prvo je pitanje kontrole izbora. Ovde se predlaže obuka kontrolora. To nije loša ideja sama po sebi, ali je potpuno jasno i skrenuli smo vam pažnju da nosilac tog procesa mora biti RIK. Već sada je jasno da RIK nema personalni kapacitet, nema ni stručnu službu, ni sekretarijat, ni broj dovoljno obučenih trenera i onih koji će edukovati ljude širom Srbije, da bi taj proces bio kvalitetan i da bi ga obavili pravovremeno.

Ako izbori onako kako je rekao predsednik države, istini za volju, dvosmisleno, ali spominjao je julske termine, potpuno je jasno da preko 50 hiljada kontrolora ne možemo obučiti u ovom kratkom vremenskom intervalu. Dakle, postavlja se pitanje vremenskog okvira, kada ova odluka postaje operativna i koji je vremenski interval u kom može taj posao da se uradi.

Druga stvar, ovde uopšte nemamo, kao vrlo važan problem, tretiran problem REM-a. Dakle, apsolutno je jasno da je REM, onakav kakav ga sada imamo, konstituisan protivno svim preporukama OEBS-a. Potpuno je jasno da ako nemamo rešen problem REM-a, nemamo pretpostavke poštene medijske kampanje. Dakle, RTS kao javni servis i u izveštaju Evropske komisije, a kada je u pitanju njegov informativni deo, je okarakterisan kao servis koji je naklonjen vladajućoj stranci i u ovom trenutku ni objektivnog, ni profesionalnog izveštavanja kada je u pitanju Javni servis Srbije, RTS, kada je u pitanju njegov informativni program, ne postoji ni u forenzičkim tragovima. To mora da se reši.

Treća stvar je čišćenje biračkog spiska. Ljudi, kada Pantelija Topalović u "Maratoncima" umre u 150. godini, to je smešno, jer je to komedija. Ali, kada u evidenciji Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje imamo osobe koje su rođene pre 158 godina, onda to nije smešno, onda je to sramota ove države.

Skrećemo vam pažnju da su mnoge baze podataka neažurirane. Dakle, članovi Komisije koji su zaduženi za čišćenje biračkog spiska su se obavezali da će štititi i poštovati tajnost podataka. Ne može korektno i pošteno da se uradi posao čišćenja biračkog spiska ukoliko se ne ukrste različiti podaci, od knjiga rođenih, umrlih, onoga što imamo u fondu za zdravstvo, onoga što imamo u penzionom fondu i sada da ne nabrajam sve baze podataka koje treba ukrstiti da bismo pročistili taj spisak i sravnili ono što je realno kada je demografska slika Srbije sa onim što treba da bude birački spisak.

Napokon, ovde nemamo ni tretiran problem – drago mi je da najavljuju da će biti – pitanje funkcionerske kampanje. Dakle, mora se jasno znati kada neki političar ide na teren u svojstvu ministra, a kada u svojstvu stranački formatiranog čoveka. Dakle, ako Darko, kako se zvaše ovaj vaš ministar za javna ulaganja, Glišić ode na teren, mora se znati da li je on tamo došao kao predsednik izvršnog odbora cele stranke ili je došao kao ministar za javna ulaganja. Te stvari se ovde ne vide. Naprotiv, zloupotrebljava se, dakle, funkcionerska kampanja, sve vreme se, pod maskom brige o građanima i onoga što bi trebalo da bude stranački angažman, zapravo protura angažman ljudi koji obavljaju najvažnije državne funkcije.

27/3 MZ/LjL

Zbog toga je naša skepsa prisutna oko ovoga, zbog toga ova rešenja, koliko god su formalnopravno u redu, u fazi izvedbe, u fazi realizacije stvaraju zabrinutost da li će biti realizovana na korektan i pošten način. Hvala na pažnji.

Poštovane koleginice i kolege, ovo je neka vrsta stilskog i retoričkog doterivanja, jer smo ovog dodali „uspešno završenoj obuci Republičke izborne komisije“. Već smo rekli da smatramo da je ovaj proces vrlo važan i ne bismo želeli da on liči na pojedine privatne fakultete gde je dovoljno da uplatite određen iznos i da redovno idete na nastavu i već je to dovoljno samo po sebi da dobijete diplomu.

Mislimo da je proces kontrole vrlo odgovoran, složen i naročito je važno da to pažljivo odslušaju budući predsednici na nivou biračkih mesta i zamenici predsednika na nivou biračkih mesta, jer u mnoštvu kontrolora oni se izdvajaju po svojoj odgovornosti. Dakle, imaćemo kontrolore koje podnose ovlašćeni predlagači, dakle, lista, i to će biti jedan član i jedan zamenik člana, ali kada su u pitanju republički izbori imaćemo i one kontrolore koji se biraju u prošireni sastav primereno broju mandata koji svaka stranka osvoji u Republičkom parlamentu. Tako da je jako važno da ovaj proces uradimo što ozbiljnije.

Do ovog trenutka posao obuke kontrolora uglavnom su radili stranački ljudi. Bili su to ljudi koji su ili advokati ili diplomirani pravnici ili imaju nesumnjivu pravnu kulturu i znanje kada je u pitanju izborni proces. Ovaj put država

39/2 AL/MO

uzima stvari u svoje ruke i ja sam vam rekao, dakle, samo po sebi ovo rešenje nije loše, ono ima smisla, ali treba voditi računa da je posao kompleksan, da je reč o desetinama hiljada, po našoj proceni negde čak do 50.000 kontrolora koje treba obučiti, da je zato potreban vremenski okvir, da su zato potrebni resursi, da su zato potrebni predavači, odnosno treneri i da ulazimo u jedan vrlo ozbiljan proces.

Dakle, naša primedba se nije ticala rešenja, nego činjenice da nismo dobili dovoljno preciznih informacija o tome kako se operacionalizuje ova ideja i kada je u pitanju vremenski okvir i kada je u pitanju sam trenažni proces u pravnim dimenzijama kontrole izbornog procesa. Hvala.

Jedan od osnovnih problema koji bitno utiču na standard građana Srbije jesu računi za struju. U ovom trenutku taj problem se ogleda u činjenici da su računi za struju enormni. Mnogo toga može u životu da bude uskraćeno, mnogo toga u životu nije neophodno ali struju moramo svi da plaćamo. Kada su računi za struju kao u Srbiji enormno uvećani to bitno utiče na kvalitet života i na standard građana.

Zato postavljam pitanje Vladi. Da li ima nameru da povuče Odluku od 1. oktobra 2025. godine kojom je granica za ulazak u crvenu zonu skuplje struje spuštena sa 1600 kilovata na 1200 kilovata? Ovim potezom je Vlada Srbije direktno ugrozila životni standard ogromne većine građane Srbije.

Naime od 3.300.000 domaćinstava koji koriste električnu energiju procena je da preko 2.000.000 domaćinstava ovom Odlukom ulazi u crvenu zonu kada se plaća skuplja struja. Dakle, preko 2.000.000 domaćinstava troši više od 1.200 kilovata struje. Za očuvanje osnovnog standarda tih porodica je neophodno da se prag ulaska u crvenu zonu podigne sa 1.200 kilovata na 1.600.

Struja nije luksuz. Struja je osnovna potreba svakog domaćinstva u Srbiji. Ona ima svoju ekonomsku i ima svoju socijalnu dimenziju.

Potpuno je jasno pri ovom standardu i pri ovoj platežnoj moći mora da se vodi računa o socijalnoj dimenziji. Kažu nam da je struja u Srbiji najjeftinija u regionu. Pa ako je najjeftinija zašto je glavno pitanje u svakom domaćinstvu da li smo ugasili bojler? Zašto ljudi pale klimu da aktiviraju nuklearni reaktor? Zašto penzioneri biraju između upaljene sijalice i boravka u banji? Znate zašto? Zato što ovo više nije račun za struju, nego pljačka građana Srbije? Svaki mesec građani Srbije plaćaju dve stvari. Struju koju troše i štetu koju naprave nestručni kadrovi SNS nerazumnim i kriminalnim uvećanjem računa struju.

Šta danas imamo kao rezultat ovakve naplate struje? Kolaps sistema, ogromne gubitke, račune koje niko ne razume, izrazi poput zone, blokovi, tarife, crvena, plava, zelena. Ljudi više ne znaju da li plaćaju struju ili igraju bingo i onda EPS kaže greška. Ma nije greška ljudi. Jednom je greška, ali kada cela Srbija dobija uvećane račune to nije greška, to je kriminalni sistem kojim EPS preko uvećanih računa pljačka građane Srbije.

Narodni pokret Srbije pokrenuo je peticiju za umanjenje računa za električnu energiju je narod nije bankomat vlasti. Nećemo da plaćamo promašaje uhlebljenja i kombinacije. Nećemo da finansiramo armiju partijskih poslušnika koji ne znaju da očitavaju brojila, ali znaju da tapšu po mitinzima.

Pazite ironiju. Vlast kaže da za račune za struju i da načinom na koji se obračunavaju računi za struju štitimo standard građana. Ljudi moji, jedino što oni štite jesu njihove fotelje. Narod broji kilovate, a oni broje procente, tendere i lopovlukom ukraden novac. Dokle ćemo da ćutimo? Dokle ćemo da plaćamo tuđe greške? Dokle će narod da živi u mraku da bi vlast sijala? Zato danas ne tražimo milostinju, tražimo pravdu, tražimo normalne račune, normalnu državu i sistem u kom stručnost vredi više od partijske knjižice. Srbija nije vaša privatna trafostanica.

Kad narod jednom isključi prekidač vašoj vlasti neće vam pomoći ni svi kablovi, ni brojila, ni partijski osigurači. Ono što daje posebnu dimenziju svemu ovome jeste koruptivni deo. U našoj dragoj naprednoj Srbiji bojler postaje luksuz, frižider strateški resurs, a ako uključite rernu to prerasta u čin hrabrosti za porodični budžet.

6/2 JD/CG

Koruptivna dimenzija ovoga problema sadržana je u činjenici da je EPS uvek imao najpedantniju službu za očitavanje brojila, a sada očitavanje brojila vrše Vlada Mandić i njegova firma „T&M sistem“ kojom on upravlja preko svog kuma Šijana i novosadska firma „Laboris“ Marka Bosanca Bosketa. Sramotno je da jedan tako važan tehnički sistem, jedan tako važan posao kao što je očitavanje brojila rade Marko Bosanac Boske i Vlada Mandić kojima je jedini posao da prave crne fondove, da organizuje batinaše i da kupuju glasove za račun SNS-a. Hvala.

Slična je tematika, samo što se prethodni predlog zakona odnosio na teritoriju cele države, a ovaj se odnosi na lokalne izbore.

Problem političke kulture u Srbiji je sledeći. Postoje samo jedni izbori i to su izbori za predsednika države u kojima se bira ličnost, svi ostali izbori su proporcionalni. Proporcionalni izborni sistem ovako kako je postavljen u Srbiji podstiče poltronstvo, stranačku disciplinu i podstiče stvaranje stranačke oligarhije.

Onoga trenutka kada bi građani Srbije mogli da glasaju za imena a ne samo za stranke promenila bi se cela politička kultura, jer oni koji dobijaju glasove, ne od svoje stranke nego od naroda, polagali bi račun narodu. Ako vaša pozicija u politici zavisi od toga šta o vama misle unutar stranke, a ne od toga šta o vama misle glasači,

12/2 MZ/VZ

onda se razvija poltronstvo i onda se razvija stranačka oligarhija, kao način odlučivanja. Onoga trenutka kada građani budu zaokruživali imena ličnosti, a ne imena stranaka, te ličnosti će se svake četiri godine polagati račun građanima koji ih biraju, a ne strankama koje su ih kandidovale.

Smisao ovoga zakona je da bude personalizovani proporcionalni, da izbegne greške većinskog i čistog proporcionalnog sistema. Dakle, proporcionalni izborni sistem ima vrlinu da je pravičan – onoliko glasova koliko dobijete pretvori se u mandate. Čist većinski sistem je nepravičan. To ste imali sada u Mađarskoj, pa svi komentarišu kako su se neke stranke povukle.

Ne, ne, 106 mandata se bira po većinskom jednokružnom sistemu. U tih 106 izbornih jedinica bila su samo dva kandidata u drugom krugu. Dakle, kandidat stranke Mađara i Orbana. Zašto? Može stranka u proporcionalnom delu da bude iznad 10%, a da u većinskom delu nema kapacitet da prođe u prvom krugu. Zato je važno da se napravi mešoviti sistem, sistem koji je personalizovani proporcionalni. Dakle, glasa se za kandidata, a zbir svih glasova koji kandidati dobijaju kasnije se proporcionalno deli primereno doprinosu koji su imali.

Dakle, ovim personalizovanim proporcionalnim izbornim sistemom se izbegava greška čisto proporcionalnog izbornog sistema u kom se glasa za stranku, a ne za ličnosti, ali se izbegava i loša osobina čistog većinskog sistema, dakle, da samo one stranke koje su dominantne i jake, to su obično dve vodeće, imaju svoje predstavnike u Parlamentu, a da sve ostale stranke budu defavorizovane. Hvala na pažnji.

Član 20. govori o posredničkom organu. Šta je problem posredničkog organa, ministre? Voleo bih da ovo razjasnimo. Problem je sledeći. Osnovna zamisao ovoga zakona kohezionog je da zemlja bude decentralizovana. Način i logika na koju ste vi postavili stvari u ovom zakonu je centralizacija. Podsetiću vas šta piše u članu 11. Uzmite ga u ruke, ministre. Zadnja alineja člana 11. kaže da Vlada na predlog ministarstva propisuje elemente programa. Pazite izraz „propisuje“. Dobro da ne naređuje, dobro da ne nalaže. Dakle, Vlada na predlog ministarstva propisuje elemente programa.

Osnovni smisao kohezionog programa je decentralizacija. Osnovni smisao ovog zakona je regionalni razvoj, i to ravnomeran regionalni razvoj. Kako je moguće vršiti ravnomeran regionalni razvoj u uslovima centralizacije? Dakle, kada donosite bilo koji program, evo uzmimo istočnu Srbiju, i želimo i trudimo se kao država da onu vrstu ekonomskog i razvojnog disbalansa koji postoji u odnosu na sve ostale regione u Srbiji, kada kažem regione, ne formalno-pravno i administrativno, govorim geografski, između tog dela i ostalih, zar nije normalno da pozovete gradonačelnike Kladova, Negotina, Zaječara, Bora, Knjaževca i da razgovarate sa njima. Ne može ministarstvo propisivati.

Ako govorimo, na primer, o južnom Banatu gde postoje, po meni, samo dve potporne, vitalne tačke kada je u pitanju ekonomija i standard ljudi, to je Pančevo, i to je Vršac. Oni pokazuju još izvesne znake ekonomske vitalnosti. Ostale opštine su, od Opova, Kovačice, Alibunara, Plandišta, Bele Crkve, u katastrofalnom stanju. Logično je, ministre, da postoji harmonizacija i sinhronizacija između različitih nivoa vršenja vlasti. Logično je da pozovete u takvoj situaciji predsednike opština, gradonačelnike tih mesta, kao što je logično da pozovete člana Pokrajinske vlade koji je zadužen za regionalni razvoj.

Znači, ova koheziona politika ima smisla samo ako Republika harmonizuje i uskladi različite nivoe vršenja vlasti, od opštine, preko Pokrajine, do Republike, a ne tako što ćete kao u ovom zakonu propisivati i ponašati se i dalje na centralistički način, a sa idejom, zamislite, da regionalizujete državu i da imate ravnomeran regionalni razvoj. Kako možete imati ravnomeran regionalni razvoj, tako što zadržavate princip centralizma i tako što u načinu koji definiše ovaj zakon ne uvažavate ni regione, ni opštine, ni gradove. Dakle, smisao posredničkog organa i onoga što treba da radite je da, uvažavajući sve te elemente, opredelite politiku na najskladniji mogući način. Hvala.

Ovaj član kojim se definiše i uređuje se povraćaj nepravilno isplaćenih i nepravilno utrošenih sredstava iz fondova kohezione politike.

Vidite, trenutno to neće biti veliki problem. Naravno, da ovo uvek može da se dogodi i da kroz monitoring koji radi ministarstvo može da konstatuje ove stvari. Sve je ministre dobro do trenutka kada budemo upotrebljavali sredstva samo za ravnomeran regionalni razvoj, naredna faza će biti međuregionalna saradnja.

Dakle, u momentu kada postajemo članice EU moći ćemo da povlačimo ova sredstva i ovakve situacije mogu da iskrsavaju. Međutim, ravnomeran regionalni razvoj će u daljem političkom procesu voditi prema međuregionalnoj saradnji. Niko iz evropskih fondova ili vrlo malo sredstva ćete povlačiti tako što objašnjavate da vi imate problem, ali ćete mnogo više sredstava povući ako neki problem, ako i jeste objektivno prikažete kao međuregionalni. To je tzv. saradnja kroz trijade. Da li je to saradnja tri grada iz tri države? Da li je to saradnja tri regiona iz tri različite države? Uzgred budu rečeno, kroz šta je Vojvodina već prošla i povukla dosta sredstava u različitim nivoima vlasti, to je ono što će u narednom periodu biti jako važno. Dakle, ravnomeran regionalni razvoj jeste jedna od osnovnih logika investicione politike kada su u pitanju evropski fondovi, a međuregionalna saradnja otvara tek široke mogućnosti za profitiranje.

Mi već sada ministre treba da se pripremamo i za jedno i za drugo, s tim što u ovom trenutku kada je u pitanju koheziona politika, ne možemo da povlačimo sredstva i samo se pripremamo za trenutak kada budemo mogli da je povlačimo, a već sada možemo da povlačimo sredstva u sistemu međuregionalne saradnje i trijada, kako gradova tako i regija u ovom delu Evrope.

Imam utisak, da smo premalo poradili na tome. Imam utisak, da je mnogo šira margina unutar koje možemo da koristimo ta sredstva i da su mnogo izdašnija sredstva i formalno-pravne mogućnosti za naše konkurisanje i povlačenje tih sredstava nego što mi kroz projekte to radimo. Dve su čarobne reči kada je u pitanju Evropa – projekti i fondovi i svi se usmeravaju na to. Vojvodina ima svoju kancelariju, jednu kancelariju, koja je deo naravno naše diplomatske misije, što i treba da bude u sedištu u Strazburu ima i u dakle Briselu.

Ja ću vam reči samo jedan podatak. Dakle, Baden-Virtemberg,  najrazvijeniji verovatno region u Evropi, u Nemačkoj sigurno, ima celu zgradu od šest spratova i jedini posao tih ljudi je da prate usvajanje budžeta, da prate stavke u budžetu i da Baden-Virtemberg što više povuče sredstava. Pazite, oni koji su najbogatiji i Nemačka koja je najveći dakle, kontributor vodi računa da ima lobističku strukturu jedne pokrajine u zgradi od šest spratova, a mi imamo par činovnika.

Dakle, jako nepripremljeno ulazimo u taj proces. Ja bih vas zamolio da o tome vodite računa u narednom periodu. Hvala.

Onim ministrima koji sede ovde, a nisu tematski vezani za ovaj dnevni red hvala. Tematski za ovu tačku dnevnog reda je vezana Aleksandra Sofronijević, ministrica za infrastrukturu, građevinarstvo i saobraćaj, a nije ovde. Ja ne prepoznajem ove činovnike. Nadam se da bar postoji predstavnik ministarstva, da može da sasluša i odgovori, ali bontonski mislim da potpuno odstupa od onoga što bi trebalo da bude praksa u ovoj Skupštini. Činjenica da Aleksandre Sofronijević ovde nema.

28/2 JJ/CG

Naime, ovaj član ima dva problema. Prvo, kada je u pitanju prevoz i transport opasnih roba često se prepliću i nije uvek najjasnije nadležnost tri ministarstva, Ministarstva za saobraćaj, Ministarstva za unutrašnje poslove i Ministarstva za ekologiju. Ja koliko vidim u ovom rešenju članu 25. ministar, misli se na ministra za saobraćaj, građevinarstvo i infrastrukturu uz saglasnost ministra nadležnog za unutrašnje poslove određuje mesto na javnom putu.

Ne mislim da je to pogrešno, ali mislim da bi bilo mnogo bolje rešenje da se u to uključi, da saglasnost u takvim slučajevima daje i Ministarstvo za ekologiju, odnosno zaštitu životne sredine jer su ova tri ministarstva svako na svoj način uključena u ovaj problem i svako ima svoj deo odgovornosti i dobra koordinacija.

Između Ministarstva za saobraćaj, građevinu i infrastrukturu s jedne strane, s druge strane Ministarstvo unutrašnjih poslova i s treće strane Ministarstva za zaštitu životne okoline siguran sam da bi bilo mnogo bolja nego ova formulacija ovde.

Postoje neke političke situacije u kojima se podeli odgovornost. Dakle, kada se ima vremena, kada su normalne okolnosti da se obave stručne konsultacije između svih ljudi koji su po prirodi svog posla uključeni u određen problem. Postoje neke političke situacije kada je potrebno preuzeti odgovornost, kada je hitno, urgentno. Zbog toga smatramo da ovo rešenje iz člana 25. nije adekvatno i zbog toga smo predložili brisanje člana 25. Hvala.

Reč je o članu 40. koji je po nama sporan i dozvolite mi da ga citiram: "Privredna društva, druga pravna lica ili preduzetnici koji obavljaju delatnosti transporta opasne robe dužni su da svoje akte usklade sa ovim zakonom u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona".

Nije sporan samo ovaj član. Sporna je praksa u ovoj Vladi da za moje razumevanje ovih problema, kompleksnosti tih problema, složenosti tih problema, višedimenzionarstva tih problema, određuju kratke rokove.

Svugde u svetu, pogotovo kada su u pitanju sistemski zakoni, npr. Zakon o porezima, nikada primena ne ide na godinu dana. Ljudima se daje period od pet, sedam, u organizovanim državama kažu da će primene određenih zakona biti možda i kroz deset godina kada su u pitanju poreski zakoni. Zašto? Pa, da bi dali period da se ljudi poslovno i profesionalno adaptiraju na novi zakonski okvir.

Dakle, što je kraći rok za primenu zakona, manji je vremenski interval u kom se ljudi poslovno, poreski, ekonomski, organizaciono, mogu prilagoditi onome što zakon od njih očekuje.

Ja ne znam koji je to ovde običaj? Neko misli da će izgledati profesionalnije, odlučnije, egzekutivnije, sposobnije, ako daje kraće rokove. Jer, zaboga, refleksno reagujemo. Refleksi su dobri u karateu, u borilačkim veštinama. U politici, u zakonima, u institucijama, u načinu na koji se upravlja državom i društvom, refleks ne igra veliku ulogu, sem ukoliko ne dođe do nesreća, pa se mora reagovati.

Dakle, ljudima koji se bave biznisom, ljudima koji se bave poslom, treba dati izvestan vremenski period da se adaptiraju, i poslovno i poreski i organizaciono na ono što nove odredbe zakona od njih očekuju. Ovo je tipičan primer kada se zbrzava i kada se ljudi teraju u rokove koji im prave poslovne probleme.

Hvala na pažnji sa kojom ste me slušali.

29/2 VS/LjL

Ovo je član koji govori o mogućnosti međunarodne saradnje u istraživanju slučajeva nesreće. Zašto je međunarodna saradnja u istraživanju slučaja nesreće u slučaju Srbije nemoguća? Evo zašto. Kada je u pitanju novosadska tragedija posao rada na rekonstrukciji nadstrešnice je dobila kineska firma. Svi tenderi koji dobijaju kineske firme su namešteni. Svi tenderi koji rade kineske firme, uključujući i ovaj put koji se tiče trase železničke pruge od Beograda do Budimpešte se proglašavaju projektima od nacionalnog interesa. Drugim rečima, za njih ne važi Zakon o javnim nabavkama. Dakle, svaki kineski izvođač radova, bez obzira da li radi na železnici, da li radi na auto-putu, činjenicom da sklapa posao direktno sa državom, izbegavajući međunarodne tendere je zaštićen. Recite mi samo posle novosadske nesreće ko je od onih koji su izvodili radove, kineskih izvođača, nastradao? A pitam vas ko je radio nadzor? Nadzor je radila mađarska firma „Utiber“. Kako da radite istraživanje, i to međunarodno istraživanje nesreće ako firma „Utiber“ pripada Lorencu Mesarošu koji je lični prijatelj, koji je odrastao sa Viktorom Orbanom i koji kaže da svoj poslovni uspeh zahvaljuje sreći, bogu i poznanstvu sa Viktorom Orbanom i taj čovek Lorenco Mesaroš i njegova firma „Utiber“ je trebala da radi nadzor kada je u pitanju novosadska železnička stanica? Kakav crni nadzor? Nisu uradili nikakav nadzor. Umesto da Lorenco Mesaroš i njegovi uposlenici zbog toga što nisu radili nadzor završe u zatvoru, Lorenco Mesaroš iz Utibera, samo zato što je prijatelj Viktora Orbana, a Viktor Orban prijatelj Aleksandra Vučića je potpuno zaštićen i zato su nemoguće međunarodne istrage i zato se ovo zataškava… (Isključen mikrofon.)

37/3 GD/MP

Poslanička grupa Narodni pokret Srbije Miroslava Aleksića ne prihvata ovaj član i u danu izjašnjavanja, kao što smo ovde rekli – briše se. Smatramo da je ovo neadekvatno, a reći ću vam i zašto.

Ovo je član koji predviđa drakonsku kaznu od 200.000 dinara svakoj trgovačkoj radnji koja ne istakne dovoljno jasno ili precizno cenu proizvoda. Narodni pokret Srbije Miroslava Aleksića polazi od realne pretpostavke da većina trgovačkih firmi čine STR-ovi koji su porodičnog karaktera. Tu radi vlasnik, njegovi ukućani i jedan ili dva radnika.

Dakle, u strukturi trgovačke mreže najveći broj je onih koji žive od te male trgovine i u strukturi trgovačke ponude ne čine većinu hipermarketi. Oni možda čine u profitnom delu većinu, ali male i srednje trgovine koje prehranjuju porodice i koje imaju od tri do pet zaposlenih zapravo će biti pogođeni ovom merom.

Možda vama iz Ministarstva nije puno 200.000, možda vam nije puno ni 500.000, a možda ni milion, jer vi u tome vidite punjenje budžeta, a mi iz Narodnog pokreta Srbije Miroslava Aleksića u tome vidimo pražnjenje džepova i dodatni udar na one koji se bave biznisom. Ljudi, da li vi stvarno mislite da kažnjavate sa 200.000 jednu tako banalnu stvar kao što je nedovoljno precizno izražena cena ili je na nedovoljno vidljivom mestu?

Dakle, osnovna vitalnost svake ekonomije počiva na malim i srednjim preduzećima. Smisao kazni je da upozori, da odvrati, a ne da kažnjavajući male trgovce sa 200.000 zbog toga što cena nije dovoljno jasno izražena ubijate biznis. Smisao onoga što predlažete je da razvija biznis, a ne da ga ubija. Smisao onoga što predlažete je da podstičete preduzetništvo, a ne da ga ubijate preko ovih drakonskih kazni. Zato, u danu glasanja ne možemo podržati ni ovaj zakon ni ovaj član. Hvala.

8/1 MZ/CG 11.10–11.20

Narodni pokret Srbije Miroslava Aleksića smatra da ovaj član treba brisati. Zašto? NJime se direktno kaže sledeće – Obezbedi da se prodaja robe na manifestacijama obavlja isključivo od strane trgovaca.

Srbija je premrežena malim proizvođačima. Ako krenete na Frušku Goru na potezu Novi Sad – Irig, videćete sa strane, ljudi prodaju jabuke, prodaju grožđe, prodaju pekmez, prodaju sve ono što su proizveli. U koji god deo Srbije krenete, videćete da ljudi imaju dopunske prihode od onoga što rade i to je njihovo pravo.

Ja znam da mi, približavajući se EU, moramo da sve fiskalizujemo i moramo svaku trgovinu da nekako naplatimo i uvedemo u poreski sistem. Ali, čini mi se da ovde suviše grubo postupate i da favorizujete samo onu formu koja je trgovački potpuno definisana.

Ljudi imaju pravo da iznesu svoje proizvode. Ljudi imaju pravo i na dopunske prihode i ja se plašim da ova vrsta grube fiskalizacije nema nikakvog smisla.

Gospodine Macut, drago mi je da ste ovde, drago mi je da slušate šta se ovde govori, ali bih vas molio da se vaše prisustvo ne svede na političku kontemplaciju. Ovde ste da odgovarate a ne samo da slušate primedbe. Ja bih vas molio da se uključite, jer ukoliko budete samo prisustvovali ovome a ne budete se oglašavali, činite formu ali ne ispunjavate i sadržinu. Hvala.

Poslanička grupa Narodni pokret Srbije –Miroslav Aleksić ne prihvata ovu vrstu izmena zato što u članu 16. kaže da se reč „Vlada“ zamenjuje rečju „ministar“. Permanentno imamo jednu istu situaciju, permanentno imamo situaciju u kojoj se odluke centralizuju. Svi zakoni, ne samo ovaj, to je logika i tendencija ove Vlade da umesto da šire krug ljudi koji će odlučivati oni ga sužavaju, umesto da uključuju struku oni isključuju struku. Svugde gde ste mogli da centralizujete centralizovali ste. I kod Mrdićevih zakona, tamo gde je pre bilo veće odlučuje tužilac. Ovde umesto da Vlada odlučuje o dokumentaciji odlučuje ministar. Svugde radite jedno te isto, centralizaciju.

Gospodine Macut, vi ste pobrkali lončiće. Ovaj dom nije dom gde vi treba da držite predavanje poslanicima. Nije vaš posao kao predsednika Vlade i predstavnika izvršne vlasti da ocenjujete rad Parlamenta. Parlament je tu da ocenjuje rad Vlade. A, vi 95% vremena ovde koristite tako što ćutite, tako što ste u političkoj nirvani i kontemplaciji i ne oglašavate se ni oko čega. Najviše me podsećate na svedoka saradnika iz Novog Sada. Znate li kako se on zove? Isto kao i vi, Đura. A, znate li koji mu je nadimak? „Đura mutavi“.

Dakle, počnite da govorite i počnite da koristite argumente a ne da vi nama držite političke lekcije.

Hvala.

Opet se suočavamo sa onim što prati logiku ovih zakona i koja mi zaista nije jasna. To je sklonost državnih organa i Vlade da razrezuje velike kazne. Dakle, svaki put kada razrežete veliku kaznu vi one spram kojih nastupate stavljate u vrlo nepovoljnu situaciju.

Ja razumem logika egzekutivnog izvršnog organa da vodi računa o izdašnosti izvora budžeta i da morate da vodite računa o izvorima finansiranja. Što su izdašniji finansijski izvori, što je bolje punjenje budžeta veća je i realizacija. Ja razumem tu logiku.

36/2 VS/CG

Problem je što vi to dovodite do belog usijanja i što između logike da bude što više para u budžetu s jedne strane, a s druge strane logike da ljudima koji se bave određenim delatnostima olakšate i da se ne pojavljujete stalno kao policajac, da se ne pojavljujete stalno u ulozi nekog ko kažnjava, nadzire i dahće za vratom, nego naprotiv nekoga ko ih prati u onom što rade, nekoga ko ih podstiče i nekoga ko oslobađa resurse, a ne samo da postupa kao tutor.

Ovo je tipično, s tim što ovde ima još jedna stvar koju moram da vam prigovorim. Ta izvesna proizvoljnost i velika skala. Ovde kaže – novčanom kaznom u iznosu od 50 dinara do dva miliona kazniće se za prekršaj pravna lica. Bilo bi logično, ministri, da uradite ovde malo bližu tipologiju. Ovde je od 50 hiljada do dva miliona. Bilo bi logično da skalirate, pa da kažete primereno težini prekršaja ili primereno rešenju zakona, da postoje kazne od 50 do 100, od 100 do 300, od 300 do 700, pa onda da propisujete koja je to vrsta prekršaja koja bi uslovila da neko bude kažnjen sa dva miliona. Ovako stvarate jednu veliku skalu proizvoljnosti, od 50 hiljada do dva miliona, pri čemu nije jasno ko opredeljuje težinu prekršaja i ko i na osnovu kojih kriterijuma odlučuje da li je neki prekršaj odstupanje od zakona takav da treba kažnjavati sa 50 ili dva miliona. Prevelik je raspon za moje shvatanje posla kojim se vi bavite. Hvala vam.

Poštovane koleginice, poštovane kolege, poštovana predsedavajuća koristiću vreme ovlašćenog i vreme grupe, pa ako možete to da spojite.

Dakle, mi danas treba da razgovaramo o usklađivanje zakona Srbije sa evropskom praksom. Jedna od prvih prepreka u ovom putu usklađivanja zakona Srbije sa evropskom praksom je izvršna vlast u Srbiji. Dakle, na čelu Vlade Srbije je gospodin Đuro Macut, koji je u ovom trenutku potpuno neadekvatno rešenje, s obzirom na okolnosti u kojima se nalazi ova država.

Podsetiću, on je, pored činjenice da je predsednik republičke Vlade, tražio i dobio odobrenje da se bavi sa još četiri zanimanja. Dakle, pored predsednika Vlade, on je na dve privatne klinike. Da ne bi pogrešio, prva je „Specijalistička bolnica Zlatibor“ koja se bavi problemima štitaste žlezde, a druga je „Experta Medica 001“, specijalistička ordinacija.

Dakle, ostaje nejasno kako može na čelu Srbije u ovakvom dramatičnom periodu da bude čovek koji, pored posla predsednika Vlade, ima vremena za još četiri zanimanja? Nas očekuje ekonomski cunami i svima je jasno da rat koji se događa na Bliskom Istoku diže cene energenata u nebesa i svima je jasno da je cena energenata ugrađena u svaki proizvod i da nas očekuje inflacija i da nas očekuje grozna ekonomska situacija i da nas očekuje pad životnog standarda i umesto da na čelu Vlade imamo nekog ko će posvetiti se 24 časa ovoj državi, ovom društvu, ovoj ekonomiji, mi imamo predsednika Vlade koji povremeno navraća na radno mesto, a bavi se još četiri zanimanja, peto je predsednik Vlade. To je sramota. Mislim da to nije suština. Suština je da imamo čoveka koji će i kada spava da sanja probleme Srbije i da 24 časa rešava probleme.

Mi u liku Đure Macuta, ne sumnjajući u njegove radne, intelektualne, kreativne potencijale, nemamo čoveka koji je adekvatan za ovu situaciju i za ove okolnosti u kojima će dramatično stradati sve ekonomije u svetu, a pogotovo srpska koja je manje spremna da se suoči sa tim problemima.

Drugo, problem je vladavina prava. Mi smo ovde u prethodnom periodu imali napade i na tužilaštvo i na sudstvo. Imali smo formulacije najviših predstavnika SNS-a o tome da su neke sudije potplaćene i podmićene. Imali smo formulaciju da u tužilaštvu radi organizovana kriminalna grupa. To nisu uslovi i okolnosti koji će podsticati ljude i ohrabrivati ljude iz policije i tužilaštva da se bave svojim poslom, da preuzimaju odgovornost i da ne zaziru od toga da bilo koga procesuiraju. Zadnji primer je od pre dva dana – inspektor Mitić, koji je zajedno sa inspektorom Milenkovićem, praktično otkrio aferu Koluvija i praktično žrtvovao lični autoritet i preuzeo odgovornost, sada je premešten, valjda za kaznu što je bio hrabar, odvažan i što je radio svoj posao, u Pančevo. Šta je naredna destinacija? Da li će da ide u Omoljicu, da li će da ide u Bočar? Gde ćete premestiti čoveka, da bude, uslovno rečeno, prašinar, a zapravo je svojom profesionalnošću, svojom agilošću, svojim profesionalnim integritetom otkrio najveću plantažu marihuane u ovom delu Evrope?

Pod tri – koheziona politika, koja je ovde naznačena kao važna, od suštinskog je značaja za Srbiju. U ovom trenutku cela Srbija, kada je u pitanju kapital, kada je u pitanju struka, kada su u pitanju demografski tokovi sjatila se u Beograd i u Novi Sad. Meni kao Novosađaninu to može da imponuje, jer Novi Sad raste i građevinski i demografski i razvija se, kao i Beograd, ali to nije dobro za Srbiju.

13/3 GD/VZ

Bio sam na potezu Kladovo, Negotin, Knjaževac, Majdanpek. Istočna Srbija, ljudi, je jedan od najlepših delova. Prosto da ne poverujete koliko je prirodnih lepota i ne možete da poverujete kako je priroda i bog obdario i nagradio jednu teritoriju s jedne strane, a s druge strane da imamo vlast i državu koja tako malo brine o tome. Dakle, velika je nesrazmera u razvoju Srbije i bilo bi jako važno da kohezivnoj politici posvetimo veliku pažnju, bez obzira što će sredstva biti upotrebljiva u punom kapacitetu tek kada postanemo članovi EU.

Dakle, ne može Srbija da se razvija ukoliko samo dva grada profitiraju. Ne može Srbija da se razvija ukoliko samo dve sredine vuku 90% ukupnog kapitala i celokupnog potencijala nacije. Naprotiv, ona mora ravnomerno da se razvija.

Hvala vam na pažnji sa kojom ste me slušali.