U ime Narodnog pokreta Srbije predložili smo da brišemo ovaj član.

Ja bih vas molio, ministre, da nam pojasnite šta vam znači izraz: "najvećoj preporučenoj masi udžbenika"? Mene su u srednjoj pravnoj učili da je jako važno biti precizan u načinu na koji se formulišu neki zakoni i da nomotehnička dimenzija prava igra značajnu ulogu i da nije samo naprosto tehnička disciplina, nego da korespondira i sa suštinom. Zato je potrebno koristiti izraze i rečenične sklopove koji ne ostavljaju mogućnost drugačijeg tumačenja.

Moram da priznam da me ova formulacija iznenadila i neću uopšte da je komentarišem, neću da spekulišem, samo mi se čini da je nedovoljno precizna i da odudara od onoga što su standardi u pisanju zakona.

Zato vas molim da nam objasnite šta znači ta konstrukcija - najveća preporučena masa udžbenika? Izvolite.

I u ovom članu predlažemo brisanje.

Koleginice i kolege, član 11. je srce problema, centralizacija nad katalozima udžbenika. Šta piše? Da ministarstvo uređuje, ažurira, briše, objavljuje i određuje sve o udžbeničkom katalogu. Drugim rečima, katalog ne pravi struka, ne prave ga škole, ne prave ga izdavači, nije odraz obrazovanja, pravi ga vlast. A kad vlast pravi katalog udžbenika, onda taj katalog služi vlasti, a ne deci.

Ovaj član je direktno suprotan međunarodnim standardima o depolitizaciji udžbeničke politike, suprotan domaćim zakonima o transparentnosti, suprotan zdravom razumu svakog učitelja i roditelja u Srbiji.

Ako dozvolimo ovaj član, sutra će moći da brišu nepodobne udžbenike, da guraju svoje autore, da favorizuju svoje narative, a sve pod firmom tehničkog ažuriranja. Ne, gospodo, ovo se briše.

Dakle, ne može se katalog uređivati na ovaj način. Ne može katalog istine da pravi bilo koja partija ili vlast.

Uzgred, ministre, tendencija svih ovih članova je centralizacija. Tendencija svih ovih članova je sužavanje broja ljudi koji odlučuju o našem obrazovanju i udžbenicima. Ja mislim da je to duboko pogrešno i mislim da morate razmisliti, i to dobro, da li na svoja nejaka intelektualna pleća možete preuzeti ovako veliku odgovornost. Možda vama imponuje da se mešate u sve, možda vama imponuje da arbitrirate, ali to je suprotno intelektualnom procesu i onome što očekuju i učenici i studenti i nastavnici i profesori. Hvala.

Samo kratko.

Dakle, naša poslanička grupa Narodni pokret Srbija - Miroslav Aleksić predlaže brisanje člana 12. Dakle, dame i gospodo, član 12. je proizvod jednog jedinog cilja da se ova vlast nikada ne povuče iz udžbeničkog sistema. Kada kažem ova – mislim svaka buduća ukoliko ostanu odredbe ovoga zakona. Govori se o prelaznim odredbama, ali to nisu prelazne odredbe, to su okovi. Ovim članom se uvodi beskonačna mogućnost da ministarstvo, javni izdavač i njihove komisije odlučuju ko, kada i koliko dugo ostaje u katalogu. Koristi se, briše i menja i, naravno, sve to opet bez stručnog učešća škola i nezavisnih tela.

Srbija je preuzela međunarodne obaveze da omogući pluralizam udžbenika, sa ovim članom ga uništavate. Domaći propisi zahtevaju transparentnost, a ovim članom je uklanjate. Ovo je produžetak partijskog uticaja prerušen u tehničku odredbu, a mi nismo ovde da aminujemo tehničke trikove aktuelne vlasti. Zato ovaj član brišemo, jer obrazovanje mora da ima početak i kraj, ali SNS partijski uticaj ne sme da bude večan, ne bar na našoj deci, ne u školama i ne u udžbenicima Republike Srbije. Hvala.

Član 14. ovog Predloga zakona je možda jedan od najopasnijih, jer daje državi, odnosno vladajućoj partiji praktično neograničenu moć nad izdavanjem udžbenika. Ovim članom se otvara mogućnost da javni izdavač pod potpunom kontrolom vlasti odlučuje ne samo šta će da štampa, nego i ko će da radi, kako će da radi i kojim tempom i kojim kvalitetom, a svi znamo šta znači javni izdavač u Srbiji danas. To znači Vladina propagandna mašina, to znači poslušnici koji rade po nalogu, a ne po znanju i stručnosti. I zato je ovaj član duboko suprotan međunarodnim obavezama Srbije i domaćim propisima koji zahtevaju pluralizam, autonomiju i depolitizaciju obrazovanja. Ako dozvolimo ovaj član, sutra će jedan čovek moći da odlučuje kako izgleda srpska istorija, kako izgleda geografija, šta je pesma, šta je kultura, ko je heroj, a ko izdajnik, sve preko udžbenika.

Narodni pokret Srbije neće da učestvuje u kreiranju generacija koje će učiti istoriju po dnevnim potrebama SNS-a. Zato ovaj član mora da se obriše, da spasimo obrazovanje od partijske šape koja predugo drži Srbiju zarobljenom.

Dakle, ovde se kao u nekom od prethodnih članova, kada ste govorili o Komisiji za recenziju, postavlja ključno pitanje i svugde se postavlja to ključno pitanje, ministre, kako opredeljujete ko je autoritet u kojoj oblasti? Kako opredeljujete koji krug stručnjaka za pisanje određenih udžbenika, svojom biografijom i svojom bibliografijom zaslužuje da bude u toj Komisiji?

Dok se nisam bavio politikom, dakle, ja sam bio asistent na Katedri za sociologiju i moj predmet je bio Sociologija religije. Ako biste me sada pitali - ko bi mogao iz te oblasti da bude u toj Komisiji, rekao bih – profesor Đuro Šušnjić, profesor Milan Vukomanović, npr. Šta ako neko od tih ljudi odbije? Kako uopšte dolazite do ljudi koji nesumnjivo svojom biografijom i intelektualnim integritetom mogu da ispune ove standarde koje ste propisali? Hvala.

Narodni pokret Srbije – Miroslav Aleksić predlaže brisanje člana 15. Dakle, član 15 je nastavak politike cementiranja kontrole nad tržištem udžbenika. Ovde se propisuju nova ograničenja, nove obaveze, novi zahtevi za izdavače, ali ne da bi izdavači bili bolji, transparentniji ili stručniji, nego da bi bili poslušniji. Ovaj član služi samo jednom cilju – da vlast odlučuje ko može, a ko ne može da učestvuje u nastavnom procesu, ne struka, ne škole, ne obrazovanje, nego vlast. To je suprotno svemu što Srbija ima kao obavezu koju mora da poštuju kada su u pitanju standardi koje na putu ka EU treba da ispunjavamo iz oblasti obrazovanja.

Umesto da se smanjuju barijere, ovim članom se uvode nove. Umesto da obrazovanje bude otvoreno, moderno, ovim članom ga zatvarate u jedan bunker, a bunker obrazovanja ne pravi pametnu državu, pravi poslušnu državu. Zato ovaj član treba da bude ukinut.

Narodni pokret Srbije – Miroslav Aleksić predlaže brisanje člana 16. Član 16. Predloga zakona se uvodi pod izgovorom uređenja procedura, ali u suštini donosi još veću koncentraciju moći u rukama ministarstva i saveta, a kada znamo ko imenuje te savete i ko njima upravlja, onda znamo da ova odredba nije tehnička, nego duboko politička.

Ovde se stvara mehanizam kojim vlast može da odbije, odloži ili manipuliše odobravanjem udžbenika po sopstvenoj volji, mimo svih profesionalnih standarda. Ako se neki udžbenik ne dopada vlasti, neće proći. Ako neki autor ne pripada vlasti ili onima koji vlast podržavaju, neće biti objavljen. Ako se neki sadržaj ne uklapa u propagandnu liniju, biće sklonjen. Ovaj član je u direktnoj suprotnosti sa obavezama koje je Srbija preuzela od transparentnosti, o pluralnosti udžbenika i stručnom odlučivanju.

Zato Narodni pokret Srbije – Miroslav Aleksić predlaže da se ovaj član obriše, jer dokle god vlast i SNS kontroliše ove komisije, oni neće moći biti komisija, nego instrumenti pogodnosti i poslušnosti. Obrazovanje mora da bude stvar znanja, a ne partijskih interesa. Zato Narodni pokret Srbije – Miroslav Aleksić predlaže brisanje ovog člana, jer predstavlja ponovo koncentraciju vlasti u jednim rukama.

Ministre, mislim da je jako važno da postoji i intelektualna pluralnost. Ta intelektualna pluralnost podrazumeva da se oslanjate na intelektualce, da se oslanjate na struku, a da što manje kao država i ministarstvo arbitrirate i opredeljujete ono što pripada samo struci, znanju i nauci. Hvala.

Narodni pokret Srbije – Miroslav Aleksić je predložio brisanje člana 17. Član 17. je suštinski pokušaj vlasti da formalno legalizuje sve ono što već rade – da učvrste kontrolu nad izborom udžbenika. Ovde se propisuju načela izbora udžbenika, ali ta načela nisu načela obrazovanja, već načela kontrole. Ovaj član uvodi obaveze, procedure, formulare, izjave, obrasce, sve to znači da je reč o nekoj ozbiljnoj transparentnosti, a u stvari je reč o jednom jedinom – gušenju konkurencije, gušenju slobode izbora, gušenju autonomije škole. Škola više ne bira udžbenik prema kvalitetu, nego prema onome što prođe kroz filter vlasti. Nastavnici više ne odlučuju po znanju, nego po strahu. Izdavači više ne kontrolišu, niti konkurišu sadržaj, nego podobnost. To nije evropski standard, ni domaći princip, ni zdravorazumska politika. To je čista politička represija nad školom i nad decom.

Ukoliko ovaj član ostane i ne obriše se, onda obrazovanje u Srbiji neće birati udžbenike nego će birati kandidate za lojalnost, a to nije obrazovanje.

Ponovo ministre isti problem, ponovo se sužava broj ljudi koji odlučuje o nečemu, ponovo imamo praktično principe ekskluzivnosti umesto da proširimo krug ljudi koji će odlučivati.

Uzgred da bude rečeno ja sam na četvrtom minutu, ne znam kako je to moguće?

Hvala vam.

Narodni pokret Srbije Miroslava Aleksića predlaže brisanje člana 18.

Dakle, poštovani, član 18. je savršeno ogledalo načina na koji ova vlast funkcioniše, sve što dotakne pretvara u birokratsku zamku. Ovim članom uvode se dodatne komisije, posebne procedure, čitave administrativne konstrukcije koje ne služe ni školi, ni nastavniku, ni đaku, već služe samo da se odluke razvodne, otegnu i stave po političku kontrolu.

Svako ko se ikada bavio obrazovanjem zna da su udžbenici temelj nastave, a ovaj član upravo taj temelj pretvara u lavirint u kojem jedini izlaz vodi prema čemu, prema kabinetu ministra. Nezavisno od toga ministre da li su vaša intelektualna pleća slaba ili jaka. Dakle, u principu se radi o tome da se ova vrsta odgovornosti decentralizuje i prebaci na intelektualce i stručnjake, a ne na političare. To nije reforma, dakle, to je kidnapovanje procesa. Srbija ima obavezu da pojednostavljuje pristup udžbenicima, da daje prednost stručnosti, a ne da stvara novu mrežu komiteta koji će raditi ono što im se kaže, a ne ono što struka očekuje.

Ovaj član brišemo, jer uvodi haos umesto reda, politiku umesto struke i nezavisnost umesto stabilnosti. A obrazovni sistem koji zavisi od hira jedne partije ili jedne vlasti nije sistem nego talac.

Zato ministre još jednom vas pozivam da razmislite i to ozbiljno da razmislite da li proces kojim usmeravate treba da sužava broj ljudi koji će odlučivati ili da ga proširuje. Da li u tom procesu treba da učestvuju naučnici i ljudi od struke ili ljudi od politike. Vi radite ovo drugo, zato predlažemo brisanje i zato se u principu ne slažemo sa logikom ovog zakona. Hvala vam.

Narodni pokret Srbije Miroslava Aleksića predlaže brisanje ovog člana i sad moram već priznati da ovo postaje pomalo uvredljivo reći ću vam zašto postaje uvredljivo.

Dakle, ovo je čist primer licemerja ove vlasti. Ovde piše da izdavači smeju da predstave udžbenike u školi, ali sve mora da bude ograničeno na reprezentaciju do najviše 1.000 dinara po osobi.

Ministre, vi polazite ovde od pretpostavke da svaka prezentacija udžbenika koja podrazumeva reprezentaciju koja je viša od 1.000 dinara po nastavniku može da bude koruptivna. Da li sam vas dobro razumeo?

Dakle, svaka reprezentacija koja prelazi 1.000 dinara po pedagogu, nastavniku, profesoru može potencijalno da utiče na njegovu odluku ili da oblikuje atmosferu u korist izdavača. Pa, to je zaista ružno. Ja mogu da razumem logiku.

Dakle, kada je neko u farmaceutici, pa dobije poziv od nekog velikog proizvođača da ide tri dana u Zlatibor ili Kopaonik ili u Pariz da mu predstave mogućnosti nekih lekova. To je korumpiranje, ali prosvetnim radnicima koji žive tako bedno, koji imaju tako male plate stavljati na teret to da svaka reprezentacija koja po jednom nastavniku prelazi 1.000 dinara može uticati na njegovu odluku, može dovesti u pitanje njegovu ličnu odluku i njegovu kredibilnost i njegov lični integritet je jako ružno. Nemojte to raditi.

Dakle, polazite od pretpostavke da je moguće na vrlo jeftin način i banalan način korumpirati prosvetne radnike i uticati na njihovu odluku. Hvala.

Narodni pokret Srbije Miroslava Aleksića predložio je brisanje ovog člana koji inače govori o ponovnom iskorišćavanju energetske svrhe određenih delova otpada.

Ja bih vas molio da to konkretizujemo. Ministrice, vi ste iz Novog Sada, kao i ja, pa mi odgovorite samo na tri pitanja.

Prvo, pozicija novosadske deponije je tako postavljena da je u na ulazu u Novi Sad. Dakle, kada ulazite u Novi Sad iz beogradskog pravca, umesto „Dobrodošli“, s desne strane imate deponiju. S te deponije najčešće doleću kese, čestice, otpad i sve ono što ne treba. Da li mislite da je pozicija novosadske deponije ispravna i da li je profesionalno postavljena pozicija novosadske deponije?

Druga stvar, često imamo problem da gori deponija. Svaki put kada deponija gori u Novom Sadu ugroženo je oko 45 hiljada ljudi. Ugroženi su ljudi koji žive na Klisi, Slanoj Bari, Vidovdanskom naselju, Šangaju, a nekada taj smrad dopire i do Podbare i do Salajke.

Kakva je to deponija koja svakih tri, četiri meseca ugrožava zdravlje 45.000 ljudi?

Treća stvar, potpuno zanatska. Iznad te deponije imate stubove visokog napona i sve vreme se nagomilava otpad i sve vremenska distanca između tih nagomilanih delova otpada i žica visokog napona biva manja. Ljudi, hoćete li da neko strada? Hoćete li kad dođe do eksplozije metana, hoćete li kada plane ta deponija, a plane često, da zahvati stubove visokog napona i da imamo ljudske žrtve? Jer, to je već sada predvidivo.

Dakle, odgovorite mi na ova tri pitanja, ali molio bih vas bez politike, nego jezikom struke.

Hvala.

Smisao ovog amandman je sledeći: da se usmere sredstva prema Kliničkom centru Vojvodine i to iz tri razloga.

Prvo, imamo potpuni nedostatak kadrova. Postoji veliki odliv medicinskih kadrova i kada su u pitanju sestre i kada su u pitanju lekari i većina naših kliničkih centara posluje na ivici profesionalne izdržljivosti. Ako tome dodamo i činjenicu da većina lekara traži svoj ekonomskih boljitak u privatnoj praksi, a ne u državnim institucijama, dolazimo do jednog poražavajućeg kadrovskog stanja u većini kliničkih centara. To se odnosi i na Klinički centar Vojvodine.

Drugo, prioritet kada je u pitanju Klinički centar Vojvodine su lamele B i C. Da bi u punom kapacitetu, profesionalno poslovao i radio i pružao kvalitetne zdravstvene usluge Klinički centar Vojvodine mora dobiti lamelu B i C, u protivnom imaćemo sadašnje stanje.

Sadašnje stanje je takvo da je deo klinika i odeljenja izmešten i radi u potpuno neuslovnim uslovima. Mislim na urologiju, mislim na ORL, tako da oni su praktično podstanari. Time trpi kvalitet zdravstvene zaštite i pacijenti, ali time i profesionalno osoblje, lekari, rade u uslovima i okolnostima koji su profesionalno potpuno nepodnošljivi.

I, treća stvar, ono što nam je neophodno je da se gradska bolnica organizuje i da ona teritorijalno bude što bliža Kliničkom centru Vojvodine.

Ideja je bila da centar koji je bio vezan za kovid u Sremskoj Kamenici posle postane gradska bolnica. Tamo je sada palijativa i mala je verovatnoća da će to moći da se izvede na taj način.

Ukoliko ne budemo imali gradsku bolnicu mimo zdravstvenih usluga će biti na vrlo niskom nivou. Hvala.

U ime Narodnog pokreta Srbije – Miroslava Aleksića želeo bih da obrazložim ovaj amandman. Dakle, cilj tog amandmana je da e popravi materijalni položaj zaposlenih u administraciji, a pre svega nameštenika i državnih službenika.

Kada bilo gde u svetu kažete da je neko činovnik, onda ste rekli da je on kompetentan, stručan, da je obrazovan, da je nepristrasan, da je profesionalan i da ne vodi računa o svom ličnom interesu, nego o opštem interesu. Kada u Srbiji kažete da je neko birokrata ili član administracije, svi ospu paljbu. Supstancijalni deo vlasti ne činimo mi političari. Mi se u zavisnosti od političke sreće menjamo svake četiri, svakih osam godina, ali čuvari znanja i oni koji su od suštinskog značaja za državu su državni činovnici i nameštenici. Oni su servis građana, oni su čuvari znanja. Ti ljudi koji prilježno rade u organima uprave, u javnim komunalnim preduzećima i koji se svake četiri godine posle izbora pomole Bogu da li će im doći neki normalni političari ili će doći sa viškom ideja, bez ikakvog institucionalnog znanja, bez poznavanja zakona, bez poznavanja procedura. Ti ljudi su jako važni.

Ako ti ljudi, u slučaju nameštenika, primaju platu od 54 hiljade u proseku, a u slučaju državne administracije primaju u proseku 69 hiljada, oni ne mogu nositi državu na pun i potpuno kompetentan način, jer od plate koju dobijaju ne mogu da organizuju ekonomski život svoje porodice. Zato se mora popraviti materijalno stanje i nameštenika koji, kažem, imaju u proseku 54 hiljade, ali i službenika koji imaju prosek 69 hiljada. Tek kada oni budu imali platu koja predstavlja materijalnu satisfakciju za njih i za njihove porodice, imaćemo ozbiljniju državnu upravu. Hvala.

Poštovane koleginice, poštovane kolege, podneo sam amandman koji se tiče transporta, koji može da uveća troškove, koji su već i ovako dramatični.

Šta sadašnju situaciju čini dramatičnom, a da vladajuća većina uopšte ne reaguje? Prvo, predsednik države nas obaveštava da sutra prestaje sa radom pančevačka rafinerija.

Kada prestane da radi pančevačka Rafinerija i Petrohemija, to znači da je direktno na ulici 2.500 ljudi koji ostaju bez primanja. A kada uzmete kooperante to je između 3.500 i 4.000. Sudbina između 3.500 i 4.000 ljudi je direktno ugrožena prestankom rada Rafinerije.

Kada prestane sa radom Rafinerija dovodi se u pitanje funkcionisanje NIS-a, a onda se dovodi u pitanje egzistencija 12.000 zaposlenih koji rade tu. Da ne govorimo o tome da novosadski budžet prihoduje porez na plate koga u ovom trenutku neće biti, Pančevo takođe kao grad prihoduje porez na plate, a porez na dobit puni budžet APV.

Dakle, u momentu kada pančevačka Rafinerija stane prestaju doprinosi po osnovu plata u novosadski budžet, prestaju doprinosi po osnovu plata u pančevački budžet, prestaje porez na dobit u vojvođanski budžet. Novosadski, vojvođanski i pančevački budžet će biti oštećeni. Kada jednom pančevačka Rafinerija stane, što duže bude u fazi mirovanja, kasnije će biti teže pokrenuti to. Šta radite sa bitumenom koji proizvodi NIS? Nećemo ga imati. Moraćemo praktično da uvozimo bitumen. Time će biti povećani troškovi svim putarima.

Dakle, ostajemo bez radnih mesta, ostajemo bez budžetskih sredstava, ostajemo bez osnovnih stvari koje čine poluge razvoja privrede ovoga društva. O svemu tome ne mislite. Ovo je zaista jedno katastrofalno ponašanje. Hvala.

Poštujući načela odgovornosti koje podrazumeva da nadležni organi postupaju shodno profesionalnom kodeksu ponašanja kada preuzmu političku odgovornost za valjanost usvojenih politika i ostvarenje postavljenih ciljeva i imajući u vidu globalne promene u snabdevanju naftnim derivatima i privatnim gasom, stava smo da je neophodno u što kraćem roku doneti propise za izjašnjenje predloženog zakona. Zašto?

Žao mi je što nije ovde gospodin Bajatović. Kada je ovde stalno drži neke političke vakele. Bilo bi dobro da pričamo malo što bi pravnici rekli – u meritumu, o onome što je tema.

Dakle, sve vreme govori o tome da imamo određene kapacitete u Banatskom Dvoru. Jeste, određene kapacitete kada je u pitanju skladištenje, imamo u Banatskom Dvoru, ali oni su nedovoljni za nas. Čemu on poseže? Poseže tome da mi investiramo sada na teritoriji Mađarske ili teritoriji Rumunije u njihove kapacitete, gde oni čuvaju svoje rezerve gasa da bismo odatle u vršnim periodima kada je u piku potreba za gasom povlačili taj gas ili iz Mađarske ili Rumunije.

To je potpuno sumanuto. Valjda nam trebaju kapaciteti koji su u Srbiji. Valjda nam trebaju kapaciteti koje gradimo iz ovog budžeta preko naše građevinske operative, da budžetski novac ostane ovde, to je pod jedan.

Pod dva, da je u tehničkom smislu lakše povući gas koji imate u Banatskom Dvoru ili bilo kom mestu koji je na teritoriji Srbije, nego na teritoriji Mađarske ili Rumunije, uz svo poštovanje poslovne solidnosti i korektnosti poslovnih partera.

U jednom momentu kada dođe do gasne krize, a već je nastupila gasna kriza nema tu prijateljstava, nema tu mnogo obzirnosti. Pitanje je da li ćemo moći da povlačimo one kapacitete koji budu skladišteni van Srbije.

Zbog toga je važno da se ovaj amandman usvoji, jer ide u prilog stabilnosti gasnog snabdevanja. Hvala.

Marijan je neka vrsta srpskog Koperfilda. On sve vreme stvara iluziju, uverava nas u nešto ne postoji. Dvadeset godina sedeti u ovom parlamentu, a ne radi ništa u poljoprivredi, a imati jedino poljoprivredu kao temu je potpuno neverovatno.

Jedina stvar kojom si se u životu bavio je bilo kafana, „Cicina rupa“ i devastirao si „Cicinu rupu“. Kako si uspeo da upropastiš kafanu? Svi su voleli da dođu u „Cicinu rupu“. Znači prvo pijaca, pa crkva, pa onda u 12 sati celo selo ode u „Cicinu rupu“. Zašto su voleli „Cicinu rupu“? Zato što im je tamo bilo lepo, zato što je Cica dovodila goste, a ti si ih rasterivao. Svaki put kada ti dođeš sedneš za sto. I kada sedneš za sto naručiš piće na račun gosta i objašnjavaš mu šta? Kako treba urediti odnose u srpskoj poljoprivredi. Pa samo lud čovek bi dolazio dalje u tu kafanu.

Dakle, ja te molim ako imaš nešto, staviš u korice. Neka to bude politička ekonomija „Cicine rupu“. Objasni kako si upropastio kafanu. Kako možeš devastirati nešto što se zove rupa. Po definiciji rupa ne može da se devastira. Ti si uspeo i rupu da upropastiš. I svi znaju da je samo zbog tebe. I jedna stvar čime si se bavio uopšte u životu je ta kafana. I tu kafanu si upropastio. Sve ostalo je izmišljeno, sve ostalo je patetisanje, sve ostalo je gluma, kao što ovde glumiš nekoga ko razume poljoprivredu.

Nažalost treba da pomogne neko ko bi radio s tobom dikciju. Ja ne razumem uvek šta ti govoriš čoveče. Kad bih razumeo, polemisao bih češće. Polemišem samo sa onim što eventualno čujem. Dakle, koncentriši se na ono što znaš, a ne ono što ne znaš. Hvala.