Zahvaljujem.
Mi smo ovde čuli da argumenti koje sam ja iznela ne stoje. Ja nisam ukrštala neke imaginarne argumente, nego ono što je iznošeno u javnost, dakle, audio i video izjave koje su vrlo proverljive. Tako da, ne baratam nekim imaginarnim argumentima, nego činjeničnim stanjem.
Čuli smo i da su izbori krivi za sve, ne po prvi put. Kad su neki propusti u pitanju, kad su greške u pitanju, uvek su izbori krivi za sve. Čuli smo i ko je zaslužan. Nismo čuli ko je odgovoran za ove blokirajuće faktore, a i ovo ko je zaslužan nije mi baš bilo potpuno jasno. Jedna strana tvrdi da je ona zaslužna, vas kad slušam, ministre, čujem da ste vi zaslužni.
Volela bih da čujem i od vas ko je, zaprav,o zaslužan za pravac odblokirajućeg postupanja. Naravno, želim i da vas pitam šta ćemo, ministre, ako opet bude izbora? Opet ništa od IPARD programa, ako se ispostavi, kao što smo čuli da izbori jesu blokirali sve ove procedure i postupanja u prethodnom periodu, potpuno je jasno ne trebaju argumenti, činjenice su tu, da ćemo opet biti na nuli, ako opet bude izbora. Hvala vam.

Zahvaljujem predsedavajući.
Evo, već u više navrata pokušavam da skrenem pažnju koleginicama i kolegama narodnim poslanicima da uvrstimo u dnevni red ovaj predlog i ovu inicijativu kako bi u ovom zakonu bila zapravo prepoznata LGBT populacija, odnosno, u poslednje vreme kakva je tendencija LGBT populacija, jer je ovo praktično jedini propis koji se tiče i nje, a ne prepoznaje je u svoj ključnom članu 5. gde su ciljne grupe stanovništva po različitim osnovama pretpostavljene kao ciljne grupe nad kojim se isticanjem simbola i održavanje fašističkih i neonacističkih manifestacija, zapravo, prema njima je usvojena ta ključna mržnja i sve ono što podrazumeva fašizam i neonacizam.
Naime, član 5. prepoznaje narodne nacionalne manjine, crkve i verske zajednice, a inače smo svi svedoci, naročito u bliskoj prošlosti da između isticanja simbola propagira zapravo, kao reč sam i govori, simbol fašističke i neonacističke propagande, gde je jako mala granica između promocije fašizma i neonacizma i onoga kada se neko usudi, i sebi dozvoli da kao fašista i neonacista uzme zakon u svoje ruke, kada vrlo često ili gotovo uvek stradaju i pripadnici LGBT populacije.
Stoga smatram da bi ovu temu trebalo bar otvoriti, ako ne i usvojiti ovu zakonsku intervenciju, naročito imajući u vidu da su brojne deklaracije ratifikovane i u ovoj Narodnoj skupštini išle u prilog posebnog tretmana i uzimanja u obzir LGBT populacije.
Mi smo se obavezali, zajedno dva odbora, Odbor za evropske integracije, Odbor za ljudska prava, da u skorije vreme poradimo i na pripremi deklaracije protiv homofobije koja bi trebala da se nađe pred narodnim poslanicima. Stoga smatram da je jedini razborit način da i u ovom zakonskom aktu LGBT zajednica bude prepoznata kao rizična grupa nad kojom, naročito vrše nasilje fašisti, neonacisti i da je, kao što sam i rekla toliko mala granica između paradiranja fašizmom i primenom sile i mržnje koja se svakako slama i nad njihovim leđima i nad njihovim glavama.
Stoga, apelujem na kolega da uzmu ovo u obzir i da bar otvorimo raspravu, a u nadu da će se tokom rasprave steći uslovi da se član 5. ovog zakona promeni tako što će pored narodan nacionalnih manjina, crkava i verskih zajednica i ova populacija biti prepoznata kao potencijalna žrtva fašista i neonacista. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.
Moj predlog da se izvrše izmene u okviru Zakona o igrama na sreću idu u korist toga da se sredstva koja su se do sada namenjivala za lečenje i istraživanje retkih bolesti povećavaju i to gotovo četvorostrukom iznosu u odnosu na dosadašnji priliv po osnovu igara na sreću.
Naime, aktuelni Zakon o igrama na sreću pretpostavlja da se 60% prihoda po ovom osnovu, dakle, od kladionica, poker aparata i tako dalje, sliva direktno u budžet centralni Republike Srbije, a 40% od ovih prihoda se namenjuje u pet kategorija, Crveni krst, za lokalne samouprave, omladinu, sport i između ostalog za istraživanje i lečenje retkih bolesti.
U toj raspodeli u odnosu na 40% prihoda od igara na sreću, za istraživanje i lečenje retkih bolesti bio je predviđen procenat od 5%, što ja smatram da je nedopustivo malo i predlažem da se preraspodelom po ovim pozicijama za budžetski fond, namenski Fond za istraživanje i lečenje retkih bolesti taj procenat sa 5% poveća na 25%, kako ne bismo bili u situaciji da i dalje intenzivno pomažemo, naročito deci, lečenje putem SMS poruka, humanitarnih koncerata itd, gde ja naravno podržavam svaku humanitarnu aktivnost osvešćenih građana, ali smatram da zakonsko rešenje, ako već postoji, treba ga podupreti.
Mi smo tokom rasprave o budžetu od ministra zdravlja protekle nedelje čuli da je protekle godine 260 i nešto miliona bilo neophodno po zahtevima za istraživanje i lečenje retkih bolesti van Srbije, dakle koji se ne mogu lečiti ovde, ali postoji mogućnost van Republike Srbije. Međutim, iz njegovog izlaganja sam shvatila da nedovoljan broj zainteresovanih ljudi i pacijenata naročito zna uopšte za funkcionisanje ovog budžetskog fonda, koji je uspostavljen 2013. godine.
Ovom intervencijom, na moj predlog, i takođe molim sve poslanike da uzmu u obzir i da glasaju da se ova izmena zakona stavi na dnevni red, ovaj budžetski Fond za istraživanje i lečenje retkih bolesti van Republike Srbije, bi bio udvostručen. Dakle, sa sadašnjih 200 miliona, on bi iznosio gotovo 400 miliona, što mislim da je neophodno ne samo za izvršenje namene ovih budžetskih sredstava, već u prvom redu da se građanstvo i pacijenti informišu valjano za postojanje uopšte ovog budžetskog fonda, a ne da čujemo, kao što smo čuli od ministra zdravlja, da većina građana uopšte ne zna da on postoji. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Dva su razloga zbog kojih sam podnela inicijativu da se Krivični zakonik menja, sa ovim mojim obrazloženjem, a to je da nedavno usvojene izmene Krivičnog zakonika stupaju na snagu tek u julu naredne godine, a u međuvremenu je uvedeno novo krivično delo javnog odobravanja, odnosno negiranja genocida, za koji smo mi iz LSV smatrali da je taj član nepotpun, odnosno oštećen time što se negiranje genocida ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti svodi i uzimaju se u obzir samo pravosnažne presude sudova u Srbiji i Međunarodnog krivičnog suda.
Tada smo podneli amandman kojim smo dopunili ovo novo krivično delo, uvrštavajući u njega i Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju, poznatiji kao Haški sud, i Međunarodni sud pravde, poznatiji kao Svetski sud, zbog toga što smo smatrali da ako se već napravio iskorak u uvažavanju i tretiranju međunarodnih sudova, onda u ovom krivičnom delu treba da se nađu svi međunarodni sudovi koji se bave problematikom genocida, ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti.
Ministarka pravde je odbacujući ovaj amandman tada rekla da nije mogla da predloži i Haški sud i Međunarodni sud pravde stoga što se radi o ad hok sudovima, što apsolutno ne stoji, jer se oni razlikuju u odnosu na trajne sudove samo po svom trajanju. Dakle, oročeno im je vreme trajanja, ali su pravosnažne presude svih tih sudova jednako važne.
Naravno, u zvaničnom odbijanju ona to nije navela, međutim Odbor za ustavna pitanja je odbacio ovaj moj amandman i to je drugi razlog zašto sam podnela ovu inicijativu. Bila sam obmanuta dok je trajala rasprava u pojedinostima, a kada mi nije dozvoljeno da obrazložim ovaj svoj amandman sa uvažavanjem dva suda, koje smo mi kao ligaši tražili da se nađu u ovom članu.
Obrazloženje je bilo da je taj amandman bio protivustavan. Ispostavilo se da nije protivustavan, da je obrazloženje Odbora bilo da je nepotpun, što takođe ne stoji i ovaj politički manevar sam ja razumela kao instrument da se uopšte ne bi govorilo o Haškom sudu i Međunarodnom sudu pravde koji takođe treba kroz krivično delo negiranja genocida da budu, odnosno njihove pravosnažne presude, uzete u obzir. Stoga sam preduzela inicijativu da na ovaj način sama intervenišem i predložim izmenu Krivičnog zakonika time što ću prepoznati novo krivično delo genocida, ali tako da se i Haški sud prepozna i Međunarodni sud pravde kroz ovo novo krivično delo. Hvala.

Izmenu Zakona o finansiranju jedinica lokalne samouprave takođe predlažem u nekoliko navrata i takođe kao i u prethodnim slučajevima apelujem na kolege poslanice i poslanike da obrate pažnju zbog čega to zapravo radim, jer smatram da je nedavna izmena ovog zakona, kada su naše opštine i gradovi uskraćeni u izvesnoj meri za najsigurniji prihod, a to je deo prihoda od poreza na zarade, došli u nezavidnu situaciju idući u susret novoj budžetskoj godini. Ono što imamo kao pojavni fenomen jeste da su opštine i gradovi masovno počeli da se zadužuju da bi izneli teret izvornih ovlašćenja i nadležnosti koje zapravo imaju, kao što su održavanje i krečenje ambulanti, osnovni škola, popločavanje ulica, što im zapravo jeste izvorna nadležnost, ali oduzimajući deo sredstava po nedavno izmenjenom Zakonu o finansiranju lokalne samouprave i budući oštećeni u svojim budžetima za ovaj deo prihoda, oni su se našli u situaciji da počinju da se zadužuju kreditima pod komercijalnim uslovima, tako da ne mogu svoje izvorne nadležnosti da privedu kraju.
Reći ću samo primer. Moje Pančevo se zadužilo za iznos od gotovo petine svog matičnog budžeta, gotovo za milijardu dinara. Zrenjanin se zadužio za više od 700 miliona dinara. Niš se zadužio za više od dve milijarde dinara. Smatram da je to prelivanje apsolutno neopravdano zato što se ne zadužuju biološki svet, drveće, automobili, već se zadužuju isti ti građani naših opština i gradova, a krediti će doći svakako pod komercijalnim uslovima na žestoku naplatu, kako vidimo, u još oslabljenijim uslovima budžetskim u odnosu na ono što im predstoji.
Apelovala sam i na ministarku Brnabić kada smo o tome diskutovale da je zapravo trebalo prvo izmeniti osnovni sistemski Zakon o lokalnoj samoupravi, da se smanje nadležnosti opštinama i gradovima, tako što bi se uveo politipski sistem, dakle odredio bi se niz nužnih nadležnosti, odredio bi se obim fakultativnih nadležnosti koje bi eventualno neke opštine i gradovi mogli da ispunjavaju i u odnosu na to da povećaju sredstva, a ne da se ide ovim obrnutim sistemom, da se prvo menja prateći zakon, Zakon o finansiranju, a da se osnovni zakon ne menja. Dakle, naš je predlog da se ovom izmenom zakona vratimo na pređašnje stanje od pre dva meseca, da se prvo zatim menja Zakon o lokalnoj samoupravi, a tek na osnovu izmenjenih nadležnosti da se menja i prateći Zakon o finansiranju istih tih opština i gradova. To bi onda zaista imalo smisla. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Koristiću i vreme poslaničke grupe LSV.
Moram odmah na početku da kažem da je za nas potpuno neverovatno da predlagač ovog amandmana i svi koji ga podržavaju nema svest o tome čemu zapravo služe institucije poverenika i u prethodnom slučaju Zaštitnika građana. Ako je nešto sigurno, to je da njihov posao zapravo služi upravo tome da se budžet štedi, ako ćemo pričati o ekonomskim parametrima, odnosno služi tome da građani o koje se država ogrešila i državni organi ne dođu u situaciju da tuže državu, već da intervencijama zaštitnika i poverenika se preduprede ove tužbe i da se zapravo budžet Republike Srbije i u tom smislu štedi i smanji.
Ja ću vas konkretno podsetiti na nešto što smo već čuli, a to da je budžet za Zaštitnika građana 216 miliona, budžet za poverenika 203 miliona, a budžet koji je pojedinačno predviđen u svim budžetima direktnih korisnika, a ukupno računajući se za sve penale i sudske presude, odnosno štete na osnovu sudskih presuda je 20 milijardi dinara u ovom budžetu.
Stoga, LSV je jedina koja je podnela amandmane da se za po 30 miliona povećaju budžeti poverenika i zaštitnika, ne plate, nego budžeti, da bi se te institucije dodatno osposobile i zapravo da bi pomogle budžetu da smanji troškove sudskih postupaka građana protiv državnih organa, to je u prvom redu jako bitno. Ili, mogu i ovako da kažem – 216 miliona za Zaštitnika građana, 203 miliona za poverenika, a za avio-službu Vlade 270 miliona, potpuno je neprimereno.
Ono što, naravno, želim na kraju da dodam, što je potpuno skandalozno, jeste personalizacija imena i prezimena lica koje u ovom trenutku obavlja funkciju Zaštitnika građana i stavljanje u kontekst predsedničke kampanje od strane pozicione većine i to kreiranja atmosfere naročito potpiruje i ovde prisutan ministar Aleksandar Vulin, koji najaktivnije učestvuje od jutros u ovoj raspravi. Ja ću podsetiti da je vrlo slična atmosfera bila i uoči predsedničkih izbora 2000. godine, kada je šefica njegove tadašnje partije vrlo aktivno učestvovala, Mirjana Marković, u stvaranju atmosfere koja je dovela do toga da Ivan Stambolić dobije metak u telo.

Ja vas molim da ne dozvolite, predsedavajući…

… nadalje više ovakvu diskusiju i da ne stavljate sve nas narodne poslanike u situaciju da se osećamo da saučestvujemo u stvaranju ovakve atmosfere. Zahvaljujem.

Sasvim dovoljno. Zahvaljujem, predsedavajući.
Pošto ste mi uskratili pravo na repliku u sledećem krugu, hvala što ste uvažili ovaj zahtev da govorim po amandmanu. A, rasprava po ovom amandmanu kolege Gorana Ješića započela je tako što je ministar Vulin, a potom i sledeći ministar nekoliko puta koristio reč istina. Ja sam zabeležila tri puta u nekoliko rečenica da su se pozivali na istinu. Ja tu moram da kažem da je jedina istina to da je bilo pameti da se poslušao Nenad Čanka bila bi sprovedena lustracija i Vulin nikada više ne bi donosio odluke u naše ime. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Skrećem pažnju da ste povredili član 104. ovog Poslovnika i molim da se pridržavate svih pravila na kojima insistirate da ih i mi jednako uvažavamo, a apsolutno ne obraćate pažnju kada gosti u Narodnoj skupštini, članovi Vlade Republike Srbije i ministri uvredljivo govore o narodnim poslanicima, o šefovima poslaničkih grupa i o svima koji ovde predstavljaju građane.
Apsolutno se neću osvrtati na džiberski rečnik ministara. To je ispod moje časti i neću da saučestvujem u toj vrsti diskursa, ali vas molim da intervenišete i da jednako uvažavate sve nas narodne poslanike, a naročito gostima da skrenete pažnju koja je granica ponašanja prema narodnim poslanicima. Hvala vam.

Zahvaljujem, predsednice.
Javljam se po ovom amandmanu, s obzirom da je predlagač amandmana u nekoliko navrata tražio od svih koji se uključuju u diskusiju neke konkretne podatke i ja sam se tim povodom javila i ukazala bih na dva vrlo bitna.
Slučaj Zorice Jovanović protiv države Srbije ispred Evropskog suda za ljudska prava, prava povodom nestalih beba, presuda iz 2013. godine, pravnosnažna, koja je Republiku Srbiju obavezala na šta, da se u zakonskoj proceduri već neko duže vreme nađe, skraćeno da ga nazovem, zakon o nestalim bebama. Velika zasluga da bi se sve ovo uzelo u obzir je u Izveštaju upravo Zaštitnika građana Saše Jankovića iz 2010. godine, kao ključni argument koji je Evropski sud za ljudska prava uzeo u obzir i naložio hitne mere Republici Srbiji, iako se kasni već više od dve godine.
Druga važna stvar sa konkretnim činjenicama, takođe se odnosi na poziv predlagača amandmana da ih iznesemo, jeste ono što je on prekrstio u „soroševsku grupaciju“ u okviru koje je prepoznao i Zaštitnika građana, u konkretnom smislu Sašu Jankovića. Samo bih da informišem i poslanike većine, naročito SNS i sve ostale da je, recimo, jedan od kapitalnih programa i projekata vašeg Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu upravo finansiran i još uvek traje od strane Soroševe Fondacije za otvoreno društvo. Sve proverljivo na zvaničnoj internet stranici Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Dakle, istovremeno dok otimate najsigurniji prihod opštinama i gradovima, a to je deo od poreza na zarade, onda je dobar Sorošev novac i njegove fondacije da finansira Ministarstvo u svim projektima. Hvala.

Zahvaljujem predsednice.
Moje prvo pitanje, upućujem ministru finansija, gospodinu Dušanu Vujoviću, sa konkretnim podatkom, zapravo pitanje postavljam u ime zabrinutih građana Pančeva, naročito pacijenata i zaposlenih u našoj gradskoj, takozvanoj državnoj apoteci.
Konkretno pitanje je – da li Apoteka Pančevo treba da se nađe i da bude prepoznata u lokalnom budžetu, koji nakon ovog novog zakona koji čekamo ovih dana da usvojimo, treba da se usvoji na nivou grada Pančeva?
Naime, Apoteka Pančevo je u izuzetno velikim dugovanjima već duži niz godina, trenutno je i u blokadi već više meseci, zaposleni nemaju redovne zarade, takođe već više meseci. Međutim, grad Pančevo kao osnivač Apoteke Pančevo apsolutno ne prepoznaje ovu ustanovu u svom budžetu, kako bi na bilo koji način i direktno mogao da pomogne i da se stara kao osnivač o ovoj ustanovi. Grad Pančevo se stara samo utoliko što Skupština grada Pančeva bira članove Nadzornog odbora i direktora Apoteke Pančevo, dakle, upravljačku strukturu, ali sve ono što zapravo podrazumeva staranje o ovoj značajnoj ustanovi, grad Pančevo ne izvršava.
Po mojim saznanjima, mišljenje državnog revizora koji je boravio i kontrolisao rad Apoteke Pančevo, u toku neposrednog prethodnog perioda, jeste da Apoteka Pančevo treba da bude prepoznata u gradskom budžetu za 2017. godinu. Međutim, gradski oci, u mom gradu Pančevu, ne smatraju da bi to trebalo da bude primenjeno, štaviše, mesecima su tražili od zaposlenih u apoteci da uopšte dokazuju da im je grad osnivač.
S toga, ovo pitanje zaključujem sumiranjem upućenom prema ministru finansija, a to je da li Apoteka Pančevo treba da bude prepoznata u budžetu grada Pančeva za 2017. godinu?
Sledeće pitanje upućujem ministru prosvete, gospodinu Šarčeviću, i zanima me na koji način, na osnovu kojih podataka, na osnovu kojih istraživanja, analiza slučaja, je došao do inicijative da ukine treći čas predmeta fizičko vaspitanje, izabrani sport? Imajući u vidu da su sva strukovna udruženja kako u domenu pedagogije, tako i u domenu fizičkog vaspitanja protivna ovoj inicijativi, a to bi trebalo da znamo i svi koji smo ovde izabrani u Narodnoj skupštini, zato što predmet fizičko vaspitanje nije slučajno jedini predmet pored matematike i maternjeg jezika koji ima kontinuitet od prvog do osmog razreda, ne da bismo stvarali na nastavi fizičkog vaspitanja vrhunske sportiste i olimpijce, već da bismo pripremali zdravo i radno sposobno stanovništvo sutra.
Predmet fizičko vaspitanje je pitanje javnog zdravlja, a ne stvaranja vrhunskih sportista i u tom smislu je i Evropski parlament formirao posebnu komisiju za obrazovanje, koja na nivou država članica EU, kroz svoje preporuke insistira da se svi časovi koji se bave fizičkim vaspitanjem povećaju. Tako su, recimo, u Mađarskoj i Sloveniji nedavnim inicijativama povećani na pet časova nedeljno, dakle, svakog radnog dana. Đaci imaju nastavu fizičkog vaspitanja, a evo na primer i škole u Ruskoj Federaciji su sa dva časa podigle čas fizičkog na tri.
Po tom osnovu ne bih rekla, bar što se mene tiče, a vidim i svih koji se profesionalno bave ovom problematikom, da postoji ijedan razlog da se treći čas fizičkog vaspitanja izabrani predmet ukine, jer će time prvenstveno naši đaci biti oštećeni.
Zvanična statistika Republike Srbije pokazuje da će polovina nas u ovoj sali umreti od posledica kardiovaskularnih oboljenja i oboljenja krvnih sudova. Prva mera prevencije je fizička aktivnost kojoj se deca uče od prvog razreda osnovne škole.
I ujedno pitanje ministrima omladine i sporta i ministru zdravlja - da li je od njih zatraženo mišljenje povodom ove inicijative da se ukine treći čas predmeta fizičko vaspitanje, izabrani sport. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsednice.
Uvaženi gosti članovi Vlade, koleginice i kolege narodni poslanici, težišni deo rasprave do sada se uglavnom svodio na ono što bih nazvala spoljnom politikom ili spoljnim prikazom budžeta, odnosno kako se do njega došlo, koji je njegov okvir, konture, sa fokusom na obrazloženja kako se došlo do smanjenja deficita, što je svakako za pohvalu.
Ja ću se osvrnuti na neke stvari u onoliko malo vremena koliko je ostalo za LSV i što moj predsednik Nenad Čanak juče nije stigao, a vidljivo je iz nekih pozicija budžetskih direktnih korisnika i što svako razume ko učestvuje u ovoj raspravi i koji je prati naravno u direktnom prenosu.
Najpre, ono što je nama bolo oči jeste pozicija koja se odnosi na usluge po ugovoru u iznosu od gotovo 20 milijardi dinara, gde npr. to je manji iznos, ali opet vredan pažnje, za usluge po ugovoru za predsednika Republike predviđen iznos od 36 miliona dinara. Mi smo mišljenja da su ova sredstva, bilo bi bolje da su planirana za programe zapošljavanja mladih ljudi npr. u okviru Ministarstva omladine i sporta ili za pripadajući Fond za mlade talente istog ministarstva, jer smatramo da mladi ljudi, najdarovitiji, sa pravim diplomama treba dodatno da se obrazuju i da će svojim daljim stečenim znanjima mnogo više i bolje služiti Republici Srbiji, nego aktuelni predsednik Republike.
Ono što nam je takođe bolo oči jeste enorman iznos dotacija za Srpsku pravoslavnu crkvu, i to na više pozicija, kako kroz Kancelariju za KiM, tako i kroz druge pozicije. I, da se razumemo odmah, ono što moj predsednik kaže – nemamo mi problem sa Bogom, nego sa njegovom administracijom na zemlji, a ta njegova administracija, za razliku od svih drugih priznatih tradicionalnih crkava, kojih ima još četiri, to sveštenstvo prima plate iz budžeta Republike Srbije, to sveštenstvo prima penzije iz budžeta Republike Srbije, što ne prima ni jedno sveštenstvo drugih priznatih tradicionalnih priznatih crkava u Republici Srbiji.
Mi smatramo da su ta enormna sredstva od jako mnogo stotina miliona dinara bila bolje da su uložena u Ministarstvo prosvete u poboljšanje učeničkog i studentskog standarda, a koliko prati ministar prosvete, prepoznaje inovativne ideje i sigurna sam da bi ta sredstva npr. radije uložio u nove obrazovne sadržaje o reproduktivnom zdravlju, o seksualnom obrazovanju, o prevenciji HIV-a, Ministarstvo zdravlja npr. za prevenciju HPV virusa, kobnog za naše žene, na najvišem nivou u odnosu na sve žene Evrope.
Dalje ono što nas deranžira, pošto stalno slušamo vapaje nad problemom kuge, da nas je sve manje, i ne znam kome će svi ovi budžeti, planovi služiti ako se ovako nastavi, ali s druge strane ovaj budžet predviđa svega 130 miliona za populacionu ili pronatalitetnu politiku, dok je na primer budžet za avio službu Vlade je 270 miliona.Dakle, gotovo dvostruko veći. Ili ako želite budžetski Fond za lečenje retkih bolesti i stanja koja se ne mogu lečiti u Republici Srbiji sveden je na 200 miliona dinara, što je takođe mnogo manje nego avio služba Vlade. Avio služba Vlade na ovoj poziciji pored toga što svaki direktni budžetski korisnik, svako ministarstvo, sve agencije imaju dodatne posebne pozicije za putne troškove.
Ono što bih istakla da jedini direktni budžetski korisnik koji je po nama razborito planirao svoj budžet, to ne znači da drugi možda nisu umeli, ali nisu raspolagali većim sredstvima, kao npr. Ministarstvo omladine i sporta za koje smatram da je trebalo da dobije više sredstava, kako za razvoj školskog sporta, prosveta paralelno takođe, ali zbog početka novog olimpijskog ciklusa, ali po nama jedini razborit budžet jeste planiran u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Još kada bi Ministarstvo reiniciralo izmenu Zakona o finansiranju lokalne samouprave i vratilo ga na stanje od pre nekog vremena kada je drastično smanjen prihod lokalnim samoupravama na osnovu poreza na zarade, kao najsigurniji prihod za naše opštine i gradove, onda bi zaista ovaj budžet bio kompletan, a ja se nadam da će ministarka imati sluha za to i da ćemo se vratiti na početni stadijum, a da se potom prvo promenio osnovni Zakon o lokalnim samoupravama, a tek onda prateći Zakon o finansiranju jedinica lokalne samouprave.
To su samo neki od razloga, pored onih koje je Nenad Čanak juče navodio, zbog kojih mi nećemo moći da podržimo ovaj budžet, ali ćemo se potruditi kroz amandmane da svojim doprinosom i nadam se, konstruktivnim predlozima pokušamo na ono što je tekuće i postojeće utičemo da on izgleda bolje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Hvala na informaciji o Nacrtu zakona, za koji se nadam da predviđa bar promenu sa monotipskog na politipski sistem uređenja lokalne samouprave.
Volela bih samo dodatnu informaciju od ministra zdravlja oko prevencije HPV, odnosno HPV vakcina koje je pominjao. U kom režimu su, da li se i dalje odnose na devojčice od 10 do 14 godina, koja populacija će biti obuhvaćena, s obzirom da je neuspela inicijativa, nažalost, u AP Vojvodini propala pre nekog vremena oko HPV vakcine, prvenstveno zbog nesaglasja roditelja koji su imali premalo informacija da bi prihvatili ovakvu jednu meru?
Što se tiče budžetskog fonda, koji ste pominjali, da, znam, on je 2013. godine osnovan, međutim, i pre toga su prihodi na osnovu Zakona o igrama na sreću bili delom u odnosu na 40%, pa jedna petina od toga, pored Crvenog krsta, istraživanje retke bolesti itd, bili negde opredeljivani. To je trebalo da bude budžetski fond i neka sredstva su se slivala za istraživanje retkih bolesti. Ne znam kako su se trošila, ali volela bih da i taj podatak znam.
Znam da je fond uspostavljen 2013. godine i ja već nekoliko sednica za redom idem sa inicijativom za izmenu Zakona o igrama na sreću, kojim bi se 5%, po osnovu Zakona o igrama na sreću, na 25% povećalo sredstva koja bi se dodatno, direktno slivala u ovaj budžetski fond. Jer, koliko god vi kažete da je on zadovoljavajući, mi i dalje imamo situaciju da imamo humanitarne apele kroz SMS i humanitarne koncerte da bismo najranjivijim grupama obezbedili lečenje van naše zemlje ili, kako vi kažete, dovođenjem stranih stručnjaka da intervencije obavljaju ovde. Hvala.

Zahvaljujem, predsednice.
Odmah na početku današnje rasprave želim da izrazim zadovoljstvo u ime LSV što je predlagač ovog Predloga zakona za sprečavanje nasilja u porodici uvažio dva amandmana LSV i za nas je, bez obzira na ostale ne usvojene amandmane, neupitna potreba za usvajanjem jednog ovakvog zakona i naročito izražene namere i cilja koji želi da se postigne, iako je potpuno jasno da svakako ne možemo konačno završiti sa ovim problemom, već da ovo jeste zaista tek prvi iskorak.
Međutim, to nije slučaj i sa ovim amandmanom na član 16. i ja bih zamolila ministarku Kuburović da još jednom obrati pažnju na naš predlog ove amandmanske intervencije i u nadi da će ipak uzeti u obzir, s obzirom da ovo jeste, kao što su i moji prethodnici rekli, suštinski član koji se bavi zapravo postupanjem svih nadležnih organa kada se steknu uslovi za izricanjem hitne mere ili hitnih mera, pošto mogu i obe biti istovremeno izrečene.
Naime, mi smo predložili da se dodaju nova tri stava u okviru ovog člana. Stav 6, 7. i 8. a prvi bi glasio: „Ukoliko je izrečena mera privremenog udaljenja iz stana, u naređenju se konstatuje da su od lica kome se izriče mera uzeti ključevi od stana koji će biti vraćeni nakon isteka mere, da je licu omogućeno da uzme svoje lične stvari i da je lice obavešteno o mogućnostima privremenog smeštaja ukoliko nema gde da boravi tokom trajanja mere“.
Jedan deo obrazloženja koji smo dobili, a povodom odbijanja ovog amandmana, jeste da je u praksi ovaj problem rešiv tako što se mogu zameniti brave na vratima. Međutim, mi ne smatramo da treba žrtvu ili potencijalnu žrtvu prepuštanju snalaženju promena brave, naročito kada je vremenski ovo vrlo problematično, s obzirom da je prvih narednih 48 sati najteskobnije, i to se podudara sa onim drugim obrazloženjem kada Ministarstvo kaže da je to period kada je žrtvi potreban predah, te da u tom smislu smatramo da ključevi, kao simbol vlasništva nad stanom, jesu jedna od mera koja ipak treba da se uzme u obzir i da se to normira zakonom, umesto da ostavljamo na snalaženje žrtvi da li će promeniti bravu ili neće promeniti bravu.
Stav 7, koji predlažemo da se propiše zakonom, odnosi se na prethodni stav, a glasi: „Ukoliko lice kome je izrečena mera privremenog udaljenja iz stana odbije da preda ključeve od stana, to će se smatrati kršenjem mere iz člana 35. stav 1. ovog zakona“. Mislim da je potpuno jasno zbog čega je ovaj stav predložen.
Poslednji stav koji predlažemo, a delimično je uzet u obzir od kolega iz SDPS, a to je da je nadležni policijski službenik dužan da o izrečenoj meri odmah obavesti žrtvu nasilja, omogući joj da dobije kopiju naređenja. Ono što razlikuje naš predlog od prethodnog koji je usvojen i postao je sastavni deo Predloga zakona jeste dodatak „i predoči joj broj telefona na koji će moći da bez odlaganja prijavi svako kršenje mere od strane lica kome je hitna mera izrečena.“
Smatramo da pored obaveštenja žrtve da je mera izrečena, kako bi ona uopšte znala da prijave kršenje mere, ukoliko do nje dođe, da je potrebno ipak uputiti žrtvu kome može da se obrati, naravno, kome može da prijavi kršenje mere, ali kome može da se obrati i za pomoć.
U skladu sa tim, apelujem, kao što sam rekla na početku, na ministarku Kuburović i njen tim da još jednom uzme u obzir ovaj naš predloženi amandman, da ne bismo zapravo u praksi došli do problema, da ne znajući šta se dešava sa nasilnikom ili potencijalnim nasilnikom, nakon izricanja hitnih mera, da koliko toliko, koliko je u našoj mogućnosti, ipak to normiramo zakonom, s obzirom da nemamo nikakav mehanizam nadzora ili praćenja nasilnika nakon izricanja mere, a takođe ne možemo biti sigurni da će on tako savesno postupiti, pa se sam prijaviti onako kako predlog zakona predviđa nakon 48 sati, da bi čuo, video, saznao koja je odluka potom doneta. Zahvaljujem.