Reklamiram povredu Poslovnika, član 27. po kojem ste dužni da se starate o primeni Poslovnika, koji vrlo precizno navodi da je amandmanska rasprava u trajanju do 10 sati.

Pre sat vremena je ona prekinuta i vi meni ni po ovom mom amandmanu, koji ste malopre pročitali, niste dali reč, iako u elektronskoj evidenciji e-parlamenta smo imali više od 200 minuta, odnosno više od četiri sata za nastavak rasprave po amandmanima.

Nisam dobila obrazloženje kojom se to računicom došlo do podatka i do zaključka da ne postoji više vreme za amandmane. Dakle, nije u pitanju personalno računanje preostalog vremena, već službeno računanje po tenderu koji je uspostavljen ovde i obezbeđen sistem elektronski za merenje vremena. Dakle, ovaj parlament u službi, koji služi tome da meri vreme je jasno rekao da imamo više od 200 minuta, odnosno više od četiri sata za raspravu.

Vi uporno preskačete i ne dajete nam reč, niste mi neposredno pre ovoga dali ni da istu ovu opasku, odnosno kršenje Poslovnika s vaše strane obrazložim. ja insistiram, insistiram i zbog nas poslanika i zbog javnosti da nam saopštite po kojoj to računici je bilo ko od vas koji predsedava, pa i vi došao do zaključka da mi nemamo više amandmansko vreme, kad elektronski sistem izričito pokazuje da imamo više od četiri sata vremena. Molim vas, da iako niste radi da nas možda slušate, toliko se strpite da nas možda slušate, toliko se strpite, izdržite i dozvolite da obrazložimo amandmane.

Zakon o visokom obrazovanju nismo ni načeli u raspravi. Možda nekom, eto, ide na ruku, pokazaće se kome, ali dozvolite da naše pravo iskoristimo i obrazložimo.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Smatram da ste povredili član 27. i član 108. Poslovnika o radu Narodne skupštine, time što niste ukazali prethodnom odnosno predprethodnom govorniku, kada je pokušao da insinuira i da vređa i dostojanstva nas narodnih poslanika, da ne znamo da računamo ili da ličimo na one koji nisu završili ni osnovnu školu.

Ja ne spadam u poslanike koji su ikada pokušavali da opstruišu rad parlamenta, štaviše, i u ovoj raspravi sam bila izuzetno konstruktivna i zbog toga mi je žao što nismo stigli da raspravljamo o amandmanima na jedan dobar način. Dakle, želim to naprosto da bude jasno.

Ono što mene brine je što smo mi u elektronskom sistemu imali jedan podatak, a što smo od predsedavajuće dobili drugi podatak.

Mi sledećeg utorka ulazimo u redovno zasedanje. Biće jako puno posla, u poslednjem kvartalu ove godine naročito. Ja vas molim, tražila sam od vas mimo mikrofona, što se čulo, da nam dostavite podatke kako se došlo do izračunavanja vremena da sada imamo nula vremena za amandmane. Meni je to važno da znam za sledeći put kako da se ponašamo i kako se računa to vreme. Dakle, zaista me zanima kako se došlo do tog podatka, da bismo naprosto znali kako da se ponašamo, a ne da nam se samo u minut pre isteka amandmanskog vremena to saopšti.

Ovo je sednica na kojoj smo imali samo dva zakona. Šta će biti sa sednicama gde ćemo imati preko 20, 30, 40 tačaka dnevnog reda, kao što je bio slučaj u prethodnom periodu i zasedanju u ovom mandatu?

Ja samo tražim da čujem način kako se došlo do ovog vremena i šta se desilo od toga da od četiri sata, koliko je pokazivao e-parlament, mi imamo nula vremena?

Zahvaljujem predsednice.

Amandman sam podnela na član 8. koji govori o ciljevima obrazovanja i vaspitanja i to na stav 1. tačka 2. gde piše – obezbeđivanje podsticajnog i bezbednog okruženja za celoviti razvoj deteta, učenika i odraslog, razvijanje nenasilnog ponašanja i uspostavljanje nulte tolerancije prema nasilju.

Mi ovim amandmanom tražimo i smatramo izuzetno važnim da se izričito navede, potencira da se nulta tolerancija naročito uspostavlja prema vršnjačkom nasilju i nasilju zasnovanom na pretpostavljenoj seksualnoj orijentaciji. Zašto?

Svi smo svedoci galopirajućeg porasta vršnjačkog nasilja i mislim da je to neupitno za sve narodne poslanike u ovoj sali, kao i za celo društvo.

Takođe smo svi svesni, svedoci, oni koji jesu roditelji, oni koji nisu roditelji iz svog okruženja, da je etiketiranje dece u najmlađem uzrastu od osnovne škole nešto što je „prirodna stvar“. Dakle, deca jesu najsurovija u etiketiranju i diskriminaciji.

Ono što je pojavna stvar jeste da imamo fatalne posledice prilikom nereagovanja škola, odnosno nadležnih organa, kada je vršnjačko nasilje u pitanju, u obrazovnim institucijama a ja ću samo navesti tragičan primer malog Alekse Jankovića iz Niša, čiji primer i inicijativa kroz „Aleksin zakon“ nije našao put nažalost do ove Skupštine, ali bi ovom amandmanskom intervencijom to na neki način moglo da se ne ublaži, nego da se doprinese da se kroz prevenciju, koja je najefikasniji način borbe protiv bilo koje vrste nasilja, ovo stanje popravi.

Podsetiću kolege da je određivanje prema nasilju, vršnjačkom nasilju, zasnovano na pretpostavljenoj seksualnoj orijentaciji i obaveza ovog Doma, s obzirom da su se pre tačno godinu dana dva resorna odbora za evropske integracije i za ljudska i manjinska prava zajedničkim zaključkom obavezali da će Narodna skupština u hitnom roku usvojiti deklaraciju kojom se između ostalog pretpostavlja i prevencija, ponoviću, vrlo važnog vršnjačkog nasilja zasnovanog na pretpostavljenoj seksualnoj orijentaciji.

Dakle, mladi ljudi, srednjoškolci koji jesu ili se pretpostavlja da su pripadnici LGBT zajednice trpe stravično nasilje u svom okruženju, a o tome su svedočili i na javnim slušanjima ovde u Narodnoj skupštini i dobro je što se o tome moglo ovde slušati, ali mislim da je ovo prava prilika, gospodine ministre, da izričito to stoji napisano i u ovoj tački, člana 8. ovog zakona. Hvala.

Zahvaljujem.

Samo sam ministra htela da pitam ovde, pred ovoliko svedoka u Narodnoj skupštini, da garantuje da će podzakonskim propisima to regulisati, da će se vršnjačko nasilje i nasilje takođe vršnjačko, zasnovano na pretpostavljenoj seksualnoj orijentaciji, dakle, pričam o sintagmi koja je opšteprihvaćena kao kategorija nasilja, da će to tako pisati u podzakonskim aktima. Iako bih ja jako volela, kao i poslanička grupa kojoj pripadam, Klub samostalnih poslanika, da baš tako ovo bude prepoznato i u zakonu. Ne slučajno, jer svi smo svedoci i fatalnih ishoda đaka koji ne mogu sami da izađu na kraj sa neadekvatnim reagovanjem škole.

Ne znači da će takvih slučajeva biti manje ili više u budućnosti, ali ja sam razumela da je vaš odgovor na svaki amandman ove vrste – biće u podzakonskim aktima. Da li mi imamo obećanje sa vaše strane da će to tako biti navedeno?

Da. Klimati glavom znači - da.

Dakle, razumela sam da je odgovor potvrdan. Hvala.

Zahvaljujem predsednice.

Ovim amandmanom poslanički klub Samostalnih poslanika smatra da treba da se briše član 12. iz prostog razloga što su sve navedene kompetencije u ovom poglavlju uopšte međupredmetne kompetencije, pobrojane nasumično sa neujednačenim formulacijama, jezički neprecizno, rekla bih čak i nepismeno.

Sa druge strane, vi u dva ranija člana, odnosno članu 9. već imate obuhvaćeno praktično ono što bi se smatralo ishodom obrazovanja i vaspitanja. Smatramo da je to bolje urađeno članom 9, nego što se ovde kaže nasumično, nejasno i nepismeno pobrojavaju kompetencije, među kojima je odgovornost svrstana u ove kategorije. Odgovornost uopšte nije kompetencija, za početak.

Daću samo nekoliko primera gde vi u članu 9. kažete – opšte međupredmetne kompetencije za kraj obaveznog osnovnog obrazovanja i vaspitanja u Republici su, pod tačkom 2. odgovorno učešće u demokratskom društvu. A, za kraj srednješkolskog obrazovanja odgovorno učešće u demokratskom društvu je recimo u tački broj 7.

Ako bi se već po nekom značaju te kompetencije, šta god ovo značilo iako je nejasno obrzaloženo u Predlogu zakona i uzele u obzir, kako je moguće da je odgovorno učešće u demokratskom društvu važnije u osnovnom školskom obrazovanju, nego u srednjem obrazovanju, uz sve ono što pretpostavlja učešće u demokratskom društvu, a između ostalog i spremnost budućih punoletnih srednjoškolaca, nekih već u četvrtom razredu srednje škole da prvi put glasaju.

Stoga, smatramo da ovaj član treba da se briše. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Smatram da ste povredili član 27. Poslovnika, jer se ne starate o primeni ovog Poslovnika, kao i član 107, odnosno da ste povredili dostojanstvo Narodne skupštine dopustivši prethodnom govorniku da nastavi da priča o nečemu što nije tema dnevnog reda, nego o nečemu što se pretvara u politiku koja ne samo što rizikuje da uđe u teren govora mržnje i huškanja, kao što je rekla koleginica Čomić, već dostojanstvo, ne samo moje, nego i velikog broja građana ste povredili time što smo mi i pre pauze, a vi ste nastavili tu praksu posle pauze, nastavili da slušamo o humanom odnosu predstavnika i poslanika većine ovde prema migrantima, što je za pozdraviti. Dobro je da su se neki ljudi posle 20 i kusur godina opametili i shvatili da su osnovna ljudska prava neupitna za sve ljude, ali je problem što to dolazi od onih koji su naše građane, rođene u ovoj zemlji, terali sa svojih ognjišta, jer se ne prezivaju na ić u 90-im godinama i nemojte molim vas da dopustite da dalja rasprava ide u tom tonu.

Zahvaljujem predsedavajući.

Smatram da ste prvo povredili odredbu Poslovnika, odnosno član 103. kada mi niste dali pravo na reklamiranje Poslovnika, neposredno po učinjenoj povredi, a dobro ste me videli…

Zahvaljujem, predsedavajući.

Naš amandman se takođe tiče sastava saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih i takođe se tiče dela koji govori o dva predstavnika reprezentativnih sindikata. Takođe smatramo da ovaj broj ne treba ograničavati, već da se svi reprezentativni sindikati, odnosno njihovi predstavnici, trebaju naći u ovom telu.

Takođe, treba da napomenem da je dosadašnje iskustvo, odnosno sastav ovog saveta bio istovetan kao i u ovom članu. Ali, vi vrlo dobro to znate, ili verujem da znate, ako već mi kao narodni poslanici znamo, to nije bilo dobro rešenje, jer se nisu znali ni kriterijumi, ni merila, ni bilo koji uslovi na koji način su se birala ta dva predstavnika reprezentativnih sindikata.

Trenutni pravni okvir vama ne daje ovlašćenje da arbitrirate među sindikatima, kao što je, na primer, slučaj u sportu, pa Zakon o sportu ministru sporta daje nadležnost da arbitrira, odnosno da odlučuje među više granskih sindikata u sportu, dakle, u granama sporta, da odluči ko je taj jedan, jer samo jedan granski savez može biti reprezentativan. To nije slučaj u vašem sektoru i stoga mi ovim amandmanom smatramo da ne treba ograničavati broj predstavnika reprezentativnih sindikata. Jer, ili je jedan ili ih je više. Ako ih je više, onda treba svi da imaju svoje predstavnike. Kažem, dosadašnje rešenje, istovetno ovome, se pokazalo kao loše i smatramo da treba promeniti tu praksu.

Ujedno, dozvolite mi, predsedavajući, da iskoristim priliku vama da postavim pitanje, s obzirom da je amandmansko vreme ograničeno i da, po Poslovniku, ono traje 10 sati za obrazlaganje amandmana. Ja opravdano sumnjam da ćemo doći do trenutka kada ćemo ući u raspravu o drugom zakonu, izuzetno važnom, o visokom obrazovanju i molim vas da, evo, pred svima nama, ovde kažete koliko je vremena amandmanskog ostalo za raspravu, da bismo znali da eventualno možda odustanemo od rasprave za neke amandmane i da, što bi žargonski rekli, ne ulupamo svo vreme u ovaj zakon, a da ovaj drugi ostane van rasprave. Hvala vam.

Zahvaljujem predsedavajući.

Pošto mi niste dali reč odmah kada sam je tražila, odnosno neposredno po učinjenoj povredi Poslovnika, za koju ja smatram da ste učinili, uzećete u obzir to što sada reagujem. Smatram da ste povredili član 8. U prvom stavu se navodi da se o redu na sednici Narodne skupštine stara predsednik Narodne skupštine.

Smatram da ste Poslovnik povredili prvo kada ste odredili pauzu i dali obrazloženje da je dajete zato što imate previše prijavljenih govornika. Ovo je Narodna skupština gde narodni poslanici dolaze da govore i prijavljuju se za reč. To je naš posao. Mi smo zbog toga danas došli ovde, a vi ste odredili pauzu i prekinuli diskusiju zbog koje mi ovde postojimo i zbog čega smo izabrani.

Dakle, potpuno je neosnovano određivanje pauze da biste sprečili prijavljene govornike da govore. Drugo, u odnosu na to, vaš pokušaj se zapravo nastavio, odnosno on je posledica namere Maje Gojković koja je prethodno govorila da vas disciplinuje i da vas odvrati od vašeg prava i dužnosti, dozvolite mi da završim obrazloženje, da nam date reč.

Ne slušate pažljivo. Nema veze Maja Gojković. Ima veze vaša reakcija na izlaganje Maje Gojković koja je prouzrokovala to da vi želite da date pauzu pod lošim izgovorom i obrazloženjem da je suviše govornika na listi, a mi smo zbog toga u Narodnoj skupštini, a vi u stvari ste podlegli pokušaju disciplinovana prethodne govornice Gojković i niste znali kako da se snađete, nego da uskratite već prijavljenim govornicima pravo da se obrate građanima.
Predlagač amandmana, moja koleginica iz Građanske platforme Aleksandra Čabraja, više od pola sata čeka da govori o raspravi koja je izazvana njenim amandmanom i vi uporno ne dajete reč onima koji su se prijavili mnogo pre i poslanice Gojković i poslanika Martinovića.
Ja nemam ništa protiv da svi govorimo, naravno, tako i treba. (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem, predsedavajući.

Smatram da ste povredili član 104. zato što niste odmah reagovali na izlaganje prethodnog kolege, kada je počeo ovde da vam daje smernice i to vrlo didaktički i vrlo autoritarno da li nekome treba ili ne treba da date pravo na repliku, odnosno da je rekao – nema prava na repliku, što je direktan pritisak na predsedavajućeg i ja želim da vas uzmem u zaštitu, jer smatram da je to vrlo nekorektno ponašanje prema vama.

Ako vi nemate snage to da uradite i kažete poslanicima iz vladajuće većine, da se ne ponašaju tako prema vama, evi ja ću to učiniti.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Učinili ste, po mom uverenju, više povreda Poslovnika, odnosno član 108, jer smatram da se ne starate o redu na sednici Narodne skupštine i član 27, koji kaže da treba da se starate o primeni ovog Poslovnika.

Najpre, vi ste određivanjem pauze, iako ste se pravili posle da niste videli moj zahtev za reklamacijom Poslovnika i niste mi dali reč odmah po neposredno učinjenom prekoračenju, odnosno kršenju Poslovnika, s vaše strane, a to smatram prvom merom koju ste uveli određivanjem pauze, kao i prethodni put. Dakle, određivanjem pauze, uskraćujete narodnim poslanicima da govore, umesto da se starate o tome da govore...

Prvo vas molim da me ne prekidate, da izdržite dva minuta. Ja ću isto tako izdržati koliko god treba vaše obrazloženje. Molim vas, nemojte više da me prekidate. Svaki put ste me danas prekinuli. To nema nikakvog smisla.
Upravo pokušavam da objasnim da ste povredili član 27. i član 108, dakle, staranje o redu, za koje smatram da ne ispunjavate i ne izvršavate valjano i primenu Poslovnika. Dakle, uskraćujete poslanicima pravo da govore. Mene prekidate svaki put. Dok govori drugi narodni poslanik, izričete opomenu trećem narodnom poslaniku, bez ikakvog obrazloženja zašto se to dešava. Dok se mi vrlo glasno javljamo za reč i u sistemu smo, ne dajete nam pravo, koje je pravo prečeg, da reklamiramo Poslovnik, već dajete drugim kolegama koji su se posle nas prijavili, a obuhvatom pogleda apsolutno se ni ne potrudite da uzmete u obzir celu salu. Pravite se da nas ne vidite i pravite se da nas ne čujete. Ja vas molim da to više ne činite.

Zahvaljujem.

Takođe, u duhu predloga kolega iz opozicije koji su malopre svoje amandmane ulagali na prvi stav člana 5, koji u tekućem predlogu kaže: „obrazovno-vaspitni rad ostvaruje se na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu, u daljem tekstu: srpski jezik“, moje kolege i ja iz Kluba samostalnih poslanika smatramo da je izostavljanje srpskog latiničnog pisma van zakona, ne samo suprotan tendencijama u 21. veku, već i u suprotnosti sa važećim nastavnim programom u Republici Srbiji.

Već smo čuli argumente da se srpsko latinično pismo uči nejednako od prvog razreda kao i srpsko latinično pismo, ali smatramo da oba srpska pisma treba da budu izjednačena u članu 5. ovog zakona i da taj član treba da glasi – da se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na srpskom jeziku i srpskom ćiriličnom i srpskom latiničnom pismu. Zašto?

Potpuno je pogrešna percepcija i ono što smo od kolege i profesora Stojmirovića, a što je izneo kao činjenicu, da je srpsko pismo ćirilično. Srpsko pismo je jednako i latinično pismo i uopšte mi koji smo zagovornici bogatstva različitosti ne vidimo zašto bi ostavljanje van zakona srpskog latiničnog pisma trebalo da bude u korist nekog drugog pisma niti smatramo da je korišćenje srpskog latiničnog pisma i njegovo prepoznavanje zakona. Šta više, smatramo da je to prednost i smatramo da na kraju krajeva, kao što se mnogi ovde izjašnjavaju šta oni lično favorizuju i preferiraju kada pišu, to će na kraju krajeva uraditi i đaci.

Možete vi da pišete u dnevnik sve vreme na srpskom ćiriličnom pismu i na tabli i u udžbenicima takođe koristiti isključivo jedno pismo, đaci će na kraju pisati onako kako je njima zgodnije i kako je njima lakše, to je naročito u starijim razredima. Dajem primer mog sina i njegove generacije, koji su prvi razred gimnazije, koriste dominantno srpsko latinično pismo. To ne znači da ne poznaju dobro i ćirilično pismo, niti da je ono zapostavljeno, ali naprosto, mi kao društvo koje je u 21. veku i koje treba da neguje različitosti i takođe svoje pismo, dakle srpsko latinično pismo, smatramo nedopustivim da ono bude ostavljeno van ovog osnovnog zakona. Molim ministra da još jednom uzme ove argumente u obzir i prihvati naš amandman. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dobro je što ne moram da obrazlažem osnov za ovu repliku, da ste i sami prepoznali ne samo pogrešno tumačenje, već i uvredljivo tumačenje i optužbe. Nisam stigla čak ni sve da popišem, mržnja prema pismu ćiriličnom, mržnja prema državi, da ja ovim amandmanom i moje kolege hoćemo da uništimo ćirilicu, da uništimo srpski narod.

Znate šta, dramatizaciju i ovakvo konotiranje jednostavnog amandmana na član 5. kojim tražimo da se pored ćiriličnog srpskog pisma prepozna i srpskog latinično pismo, mislim da zaista stvara jednu vrstu potpunog isčašenja, nemam ni jednu drugu reč, u onoga što vi slušate kada mi obrazlažemo.

Dakle, toliko je jednostavan amandman i toliko je objektivan, garantujem da velika većina vaših kolega iz poslaničke grupe većine, takođe koristi srpsko latinično pismo i nisu zbog toga niti manje patriote niti su veći mrzioci srpskog naroda od mene ili manji.

Dakle, mi ovde imamo jednostavno pitanje korisnosti onog štiva i materije koju naša deca uče u sistemu obrazovanja, kako se time koriste u svom sazrevanju, odrastanju i daljem obrazovanju, tako će im to koristiti u olakšavanju njihovog obrazovnog puta i stasavanju u dobre radnike i kvalitetne radnike, bez ikakvog mešanja u neka patriotska osećanja, brojanja krvnih zrnaca, što je zaista nedopustivo kada je reč o ovome.

Ovde nije pisalo niti da ta slova treba da budu manastirsko ćirilična, pa da nekome izazovu ne znam koji antagonizam, vrlo je jednostavno izjednačenje onoga što smo i vi i mi učili u školi. Ne vidim zašto pitanje srpskog latiničnog pisma stavljate u ravan moje mržnje prema srpskom narodu.