Zahvaljujem.

U članu 3. se statusni položaj Nacionalne akademije za javnu upravu definiše tako da je ona centralna institucija sistema stručnog usavršavanja u javnoj upravi Republike Srbije, a potom i da se ona obrazuje kao posebna organizacija, i da nadzor nad radom Nacionalne akademije vrši ministarstvo.

Ni sa čim se od toga ne slažem, kao i moje kolege iz Kluba samostalnih poslanika. Obrazložiću, naravno, odmah zašto. Zato što vi definišete Nacionalnu akademiju kao centralnu instituciju. Potpuno razumem da vi želite da je podignete na pijedestal ili na nivo institucije, što je vrlo ne opravdano.

Mi smo, malopre, čuli od jedne koleginice iz poslaničke grupe većine, da se ovde vrše edukacije. Dakle, ne znam zašto bi ste podizali na nivo institucije, a kao što sam, takođe rekla, možete univerzitet da napravite, to vam neće pomoći da od partokratije spasite ono što ste zakovali i mi smatramo da ona treba da se, eventualno ako treba da postoji, da bude centralni organ ili organizacija, nikako institucija. Nemojte je kititi perjem koje joj ne priliči.

Drugo, ovde navodite da nadzor nad radom Nacionalne akademije vrši ministarstvo. Zašto vrši ministarstvo, ako se ovim aktom uspostavlja Nacionalan akademija, odnosno konstituiše Narodna skupština ovim zakonom, onda Nacionalna akademija, po jednostavnoj logici stvari treba da bude odgovorna Narodnoj skupštini, ili u najmanju ruku Resornom odboru, ako već neće Izveštaj o radu, da podnosi pred poslanicima, što je, takođe, već pojavna stvar, jer Vlada stalno izbegava da se pojavi pred poslanicima onog poslednjeg četvrtka u mesecu, ali ako mi kao narodni poslanici, ova Skupština i jeste osnivač ovim zakonom Nacionalne akademije, onda mi treba da vršimo nadzor nad njenim radom, odnosno nama da polaže račun, a ne posle, ministarstvo kao izvršni organ da nadzire i da sve ostane opet u senci partokratije i zloupotrebe, naravno što, konačno odlikuje ovu vlast.

Zahvaljujem, predsedavajući.

U ovom članu koji definiše delokrug rada Nacionalne akademije za javnu upravu, takođe, kao i mojoj koleginici Stamenković, izuzetno smeta, i ne samo u ovom članu, nego u još nekoliko navrata, ubacivanje ovih termina „kouč“ i „koučing“, bez obzira što smo mi čuli od ministra u uvodnom izlaganju jednu simpatičnu priču o uvreženosti ovog termina i postanku praktično još od 15. veka u nekom malom mađarskom selu, priču u koju čak ni on sam ne veruje, jer se neskriveno smeškao sve vreme dok je to čitao, ali je okej, napunilo stenografske beleške za neko vreme.

Ja smatram, iz dodatnih razloga, zašto je ovo neprimereno. Najpre, mi smo protekle nedelje imali izuzetno aktivnu raspravu od dva obrazovna zakona i satima je bila rasprava na mom amandmanu, koji je tražio da srpsko latiničko pismo bude prepoznato u ovim zakonima, koji se inače odnose na upotrebu srpskog jezika u javnoj upravi.

Bila sam optužena od kolege Srbislava Filipovića ovde pred svima za genocidne namere, za mržnju protiv srpskog naroda i srpske države, zato što srpsko latiničko pismo želim da vidim jednako u javnoj upotrebi.

Mi ovde imamo pitanje službene upotrebe, gde nesrpske reči vi potpuno jednako tretirate, prepoznajete bez ikakvih opaski pozicione većine da je to protiv srpskog naroda i protiv srpske države, i to ne u javnoj upotrebi, nego u službenoj upotrebi, što je još gore, zato što se radi o zakonu i proceduri u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Smatramo da ovi termini treba da se brišu, kao što smatramo da poslednji stav treba da se briše za ovaj organ, koji treba da osnuje Narodna skupština, a kome vi dodeljujete mogućnost da obavlja komercijalne usluge, što je potpuno nedopustivo za ovu Nacionalnu akademiju. Nemojte legitimisati ovim poslednjim stavom način da se projekti, zvanični, ali i oni nezvanični, partijski projekti, kroz komercijalne sadržaje svedu na ono što bismo zvali sutra pranje para.

Ovde se opet vrtimo u krug, odnosno oko navođenja „kouča“ i „koučinga“ u službenu upotrebu srpskog jezika, što svakako podrazumeva ovaj akt, odnosno Predlog zakona koji će po svoj prilici postati i zakon u skoroj budućnosti.

Mi smatramo iz Kluba samostalnih poslanika da to nije primeren način da se jedno zakonsko štivo navodi i predlažemo da se briše, jer brisanje ovog termina apsolutno ne oštećuje sadržaj i nameru ovog stava, odnosno tačke u zakonu, ali doprinosi tome, na čemu insistira vladajuća većina.

Bilo bi lepo da se ovo prihvati, da se neguje srpski jezik i da se u skladu sa tim i sa prošlonedeljnom raspravom kada smo, ponavljam, mi bili optuženi za mržnju prema srpskom narodu, ovde prisutni Srbislav Filipović je mene optuživao da mrzim srpski narod i državu i da imam genocidne namere zato što sam predlagala da se u javnu upotrebu, u obrazovne zakone, prepozna srpsko latiničko pismo kao jednako srpskom ćiriličkom pismu i to se nije dogodilo. Pri tom se, naravno, postavlja pitanje i šta će ti „kouči“ raditi? Mi od početka današnje rasprave nismo čuli ministra Ružića da je išta rekao povodom bilo kog amandmana i ja bih volela da nam on to precizira.

Čak i ako se smatra da je ovo jedan od instrumenata, ova nacionalna akademija, za dodatna sredstva, s obzirom da vidimo i komercijalne usluge, naročito od Evropske unije, odnosno Evropske komisije, da će moći da dobije, ja ću samo zamoliti gospodina Ružića da nam prenese, na primer, utiske Đorđa Staničića i Stalne konferencije gradova i opština – koliko predstavnike Evropske komisije boli glava i diže im se kosa na glavi zbog toga što do dan danas ne postoje precizni podaci koliko je novca utrošeno u reformu državne uprave i da se nikada nije došlo do tačnog podatka koliko je sredstava u Republiku Srbiju uloženo u ono što vi sada nama predstavljate kao reformu, kao novi početak, kao nešto što treba da bude prekretnica i kvalitativno unapređenje državnih službenika u daljem radu? Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Smatram da ste povredili član 107. Poslovnika time što niste prethodnog kolegu upozorili da ne zastrašuje i u Domu Narodne skupštine građane Republike Srbije u odnosu na njihovu partijsku i političku pripadnost.

U trenutku kada je kolega Jovanović počeo da govori o primeru pozitivnom, po njegovom viđenju, grada Užica i kako su tamo ostali zaposleni čak i oni državni službenici koji su pripadnici DS, on je poslao preteću poruku svim našim sugrađanima da se vodi evidencija po jedinicama lokalne samouprave – ko je u kojoj partijskoj organizaciji. To ne sme da se radi, naročito da se ta poruka šalje sa govornice Narodne skupštine. Mi znamo da se to radi, ali nemojte takve poruke bez da trepnete šaljete iz ovog visokog doma. I da još građani treba da budu zahvalni što ih niko nije dirao i da dajete primer Užica, da su ostali u radnom odnosu čak i ako su pripadnici neke druge političke organizacije.

Molim vas, predsedavajući, da skrenete pažnju kolegama da se tako ne smeju ponašati u Narodnoj skupštini jer ja to doživljavam, kao i građani koji su me ovde birali, kao preteće poruke. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Upravo ste, nastavljajući sednicu i dajući meni reč po Poslovniku, a ne skrenuvši pažnju ministru Ružiću, potvrdili prethodno kršenje člana 107, odnosno dostojanstvo Narodne skupštine.

Molim vas predsedavajući, da skrenete pažnju ministru, da i u ono malo obraćanja koje ovde izvršava pred poslanicima, nema prava da pridikuje narodnim poslanicima koliko vremena govorimo ili ne, koliko sedimo ovde ili ne. Narodni poslanici mogu da prate zasedanje i kada nisu u sali, a sve i da ne prate, on nije taj koji treba da im pridikuje o tome, naročito ne da replicira na ovaj način. Naročito poslanicima koji nisu prisutni.

Molim vas da mu skrenete pažnju ili date pauzu od nekoliko minuta, da ga obavestite, reobavestite, jer on nije čovek bez iskustva, da tako ne može da se ponaša prema narodnim poslanicima u Narodnoj skupštini, i onda kada raspravljamo o zakonu za koji bi trebalo da bude resorni, za koji ćuti od pola 11, znači prvi put je uzeo reč nakon tri sata, a onda narodnim poslanicima spočitava ko koliko priča ili ne priča, i da li je tu ili nije.

Uredno sedim sve vreme i vrlo sam pozvana da govorim o utrošku i načinu utroška vremena u ovoj raspravi. Molim vas, iako je vaš stranački kolega, da ministra Ružića opomenete da se tako ne odnosi prema narodnim poslanicima.

Tražim da se Narodna skupština izjasni o ovoj povredi. Hvala vam.

Zahvaljujem predsedavajući.

Ovaj amandman, Kluba samostalnih poslanika, jeste prihvaćen i postaje, naravno, sastavni deo zakona, ali imam potrebu da kažem o čemu se radi, jer je to, zapravo, još jedan dokaz moje, u nekoliko navrata ranije, izrečene molbe da se uzme u obzir da najviši državni funkcioneri, u koje podrazumevam i članove Vlade, naročito predsednicu Vlade koja je potpisala Predlog ovog zakona, treba da prođu prvi ovu vrstu obuku i, naročito, da polože državni stručni ispit. Među vama ima i profesionalaca koji se time bave godinama, sigurno znaju o čemu govorim.

Naime, vi ste u pisanju ovog člana zakona koji podrazumeva sadržaj, odnosno, sastav programskog saveta Nacionalne akademije za javnu upravu, izostavili da navedete član koji bi predstavljao državne službenike iz AP. To ne samo što smatramo suprotnim zakonu o zaposlenima u AP jedinicama lokalne samouprave, već i Ustavu Republike Srbije koji još uvek, koliko ja znam, prepoznaje AP Vojvodinu i Kosovo i Metohiju. Prema tome, zakonopisac je ovde učinio, ne samo ozbiljan propust u nepoznavanju propisa, već, očigledno, u ne konsultovanju stručnih lica koja bi mu na vreme ukazala pažnju.

Odlično je što ste prihvatili ovaj amandman. Drugačije bi ovaj član zakona, pa, i sam zakon bio suprotan Ustavu, ali ja još jednom, evo sada vas lepo molim, bez ikakvog autoritativnog tona, koliko god to može da se učini, da evo vi prvi ličnim primerom pokažete da imate ozbiljnu nameru da se naša javna uprava, naročito ljudi koji se staraju i koji su starešine organa i da prvi položite državni stručni ispit, ako niste, zatim da budete prvi polaznik ove ili bilo koje Akademije koja se bavi usavršavanjem javnih funkcionera na najvišem nivou, zato što je Vlada donela Predlog zakona koji je protivan Ustavu i zakonima koje je ona sama, takođe, predlagala a ova Skupština usvajala, a zakonopisac u formi potpisnika Ane Brnabić, kao predsednice Vlade, ni ona čak o tome nije znala. Inače, prethodno je vodila upravo ministarstvo koje ste bi nasledili pa nekako nije dobra slika da se starešine baš ovog ministarstva ne razumeju u svoj posao.

Molim vas, još jednom, da ličnim primerom promenite ovu praksu i pokažete da ministri, članovi Vlade i predsednica Vlade poznaju Ustav i poznaje podelu vlasti. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Član 10. govori o Centralnoj evidenciji i mi našim amandmanom smatramo da stavovi 2. i 3. treba da se brišu. Izražavamo duboku sumnju da bi Centralna evidencija mogla da bude zloupotrebljena, da se ulazi u ozbiljan rizik od kršenja Ustava koji garantuje zaštitu podataka o ličnosti, ali sve i da je dobra namera zakonopisca bila, mi imamo opravdanu sumnju da će svi podaci o zaposlenima koji budu polaznici ovog nečega što treba da se zove Nacionalna akademija za javnu upravu, da će podaci o njima biti zloupotrebljeni.

Zašto to kažem? Zato što upravo dok traje rasprava imala sam niz poziva mojih sugrađana i iz Pančeva i iz Novog Sada, naročito iz južnog Banata, koji su nam skrenuli pažnju da zapravo ide najviše na ruku političkim komesarima SNS koji, zaduženi svako za svoj region, zloupotrebljavaju javne podatke kako bi zaposlenima u opštinama i gradovima pretili, ucenjivali ih, prinuđivali da rade za SNS i u tom smislu postoji ozbiljan rizik da će se to sada kroz zakon legitimisati da postane i praktično zakonom dozvoljeno.

Dobila sam ime izvesnog čoveka koji se zove Branko Malović, koji je, kažu ljudi, neki koordinator SNS za Pančevo i za ceo južni Banat, koji upravo zloupotrebljava podatke o ličnosti o zaposlenima u gradskoj upravi Pančeva i svim ostalim opštinama i gradovima, kako bi vršio politički pritisak na zaposlene koji nisu članovi SNS da to postanu, ukoliko žele da ostanu zaposleni u organima državne uprave.

Stoga smatramo da ovako propisani stavovi o Centralnoj evidenciji će biti zloupotrebljeni, sve i ako možda postoji dobra namera kolege Ružića, ali njegov imenjak Malović sigurno nema tu nameru. Molim da ovaj amandman uzmete u obzir. Imate pravo i mogućnost na licu mesta da ga prihvatite i verujem da ćete to i učiniti. Hvala.

Dužna sam dodatno da skrenem pažnju autorima ovog teksta Predloga zakona, s obzirom da pričamo o poglavlju zakona koji se zove – Sredstva za rad Nacionalne akademije za javnu upravu, da i oni koji su pisali ovo, treba takođe da prođu kroz obuku, ako ništa drugo kroz obuku za izvršenje zakona o budžetskom sistemu.

Vi ministre, na strani 16, u obrazloženju gde govorite o sredstvima potrebnim za rad ove Nacionalne akademije koju pokušate da uspostavite, kažete da su potrebna dodatna sredstva, odnosno da će se obezbediti dodatna sredstava u iznosu od četiri miliona dinara iz tekuće budžetske rezerve. Ne znam da li je vama neko objasnio da vi ne možete ovim zakonom ili bilo kojim zakonom, a da to nije zakon o budžetu, da izvršavate rebalans budžeta. Vi iz tekuće budžetske rezerve ne možete da izdvajate i prenamenjujete ovim zakonom sredstva za zarade. Masa zarada iz budžeta ne može da se menja bez rebalansa budžeta, a vi ovde nama jasno kažete da će se iz tekuće budžetske rezerve izdvojiti sredstva za zarade. Pa, ovo ne da će biti jedinstven primer u Republici Srbiji, nego ne znam kako su vam oni koji su autori ovoga obrazloženja, jer to očigledno niste vi, a ako jeste, ja vas molim da mi obrazložite kako mislite iz tekuće budžetske rezerve da se povećavaju sredstva iz mase zarada za plate prenamenom za ovu Nacionalnu akademiju. To je nemoguće. To je direktno kršenje Ustava. Ja insistiram da mi date obrazloženje o tome.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Ovim amandmanom mi zapravo želimo da skratimo rok za donošenje propisa koji treba da se utvrde nakon usvajanja ovog zakona, odnosno podzakonskih akata, a sve u tonu, poštovani ministre, onoga što sam prethodno rekla, u smislu budžeta. Dakle, vi ste predvideli šest meseci za donošenje podzakonskih akata i već ćete praktično biti na pragu drugog kvartala naredne... ja vas molim za malo pažnje pošto ste, koliko sam razumela, vi tu zbog nas, pošto nama skrećete pažnju da ne pratimo ili nismo tu, a vi stalno žamorite dok vam se obraćam. Želim obrazloženje po podnetom amandmanu, jer možete i da ga usvojite, na kraju krajeva, tokom rasprave, a vi to ne činite. Dakle, niti slušate, niti usvajate amandmane.

Ukoliko biste prihvatili ovaj amandman da skratite period za donošenje podzakonskih akata na tri meseca, umesto na šest, mogli biste da budete u prilici da poštujete zakone Republike Srbije i da pre stupanja na snagu budžetskih zakona za 2018. godinu uskladite sve ono što sledi nakon usvajanja ovog zakona.

Ukoliko ostane rešenje koje ste vi ponudili, a to je šest meseci, da se donesu podzakonska akta, vi ste na pragu drugog kvartala, ne prvog, budžetske 2018. godine i u ozbiljnom ste riziku da kvalitetno ili bilo kako primenite ovaj zakon, a da ne kršite druge propise Republike Srbije.

Stoga je potpuno optimalno, a kao što ste i sami naveli, radna grupa za pisanje podzakonskih akata radi od avgusta meseca na tome, da prihvatite ovaj amandman, da se vreme skrati na tri meseca i da, poštujući budžetske zakone, idete u skladu sa onim što kao predstavnik Vlade i treba da radite, a ne da unapred kršite. Ne možete iz tekuće budžetske rezerve prenamenjivati sredstva za masu zarada, odnosno uvećavati masu zarada ovim zakonom. To je moguće, ali mora rebalansom, a ne bilo kojim drugim sektorskim zakonom, pa ni ovim.

Dakle, prekršićete zakon ako iz tekuće budžetske rezerve budete izdvojili sredstva kojim povećavate, odnosno dodatna sredstva obezbeđujete za zarade za Nacionalnu akademiju. Nemojte kršiti zakon i ja vas molim da usvojite ovaj amandman.

Prvo, neopravdano ste izneli komentar da nisam govorila, odnosno da amandman ne sadrži ono o čemu sam govorila. Vrlo jasno piše u obrazloženju amandmana kako treba valjano da se uđe u sledeću budžetsku godinu i stoga sam i govorila o upodobljavanju, odnosno blagovremenom donošenju podzakonskih akata u odnosu na nadležni zakon.

Druga stvar, drago mi je što ste sad ovde izneli za mene potpuno neverovatan podatak, da je do sada već bilo obezbeđivanja dodatnih sredstava iz tekuće budžetske rezerve za zarade zaposlenih. Molim vas i insistiram da mi odgovorite koji su to slučajevi bili, da mi čujemo gde se to tako – sada ima, sada nema, sada treba malo više para, iz mase zarada, pričamo o budžetu Republike Srbije, koji su to još bili slučajevi kada je tekuća budžetska rezerva služila za namirivanje dodatnih zarada, jer to se ne sme po zakonu i ne po ovom zakonu. Može samo rebalansom budžeta, a svi znamo koja je procedura za izmenu Zakona o budžetu i kažem samo – rebalansom budžeta.

Vi ste sami ovde javno malopre izneli tvrdnju da bi mene opovrgli, a meni je drago da ste tu tvrdnju izneli jer prvi put javnost Srbije čuje da tekuća budžetska rezerva iz budžeta koji pune svi poreski obveznici služi tome da se namiruju dodatne zarade i da se menja masa zarada.

Insistiram da mi kažete koji su to slučajevi bili, kada se to desilo i za koje zarade, u kojim izvršnim organima, u kojim službama Vlade, u kojim javnim preduzećima i ako ste to rekli, dajte nam podatke do kraja. Drugačije ću smatrati da takođe kršite niz, sada već, zakona. Hvala.

Hvala, što smo bar verbalno u istom tretmanu s vaše strane, svi narodni poslanici, pošto su do malo pre jedni bili uvažene kolege, a drugi nisu bili uvažene kolege. No, dobro je, uvažavamo korekciju.

Naš amandman na član 15. je prihvaćen i postao je sastavni deo zakona i to je dobra vest. Ono što je loša vest, i zato želim da obrazložim u čemu je sadržina ovog našeg amandmana je da po ko zna koji put ovde pokušavam da ukažem da zakonopisci, odnosno članovi Vlade, odnosno predsednica Vlade koja je potpisala ovaj predlog zakona i uputila ga u Narodnu skupštinu, ne znaju elementarne stvari i ne čitaju zakone koje su dužni da poštuju, jer da je tako onda se ne bi desilo da u ovom članu koji reguliše preuzimanje zaposlenih iz Službe za upravljanje kadrovima u Nacionalnu akademiju da se tu nalaze i postavljena lica. Dakle, autor ovog zakona bi znao da postavljena lica ne mogu da se preuzimaju na način na koji je to predvideo ovaj zakon, odnosno tek tako, što bismo rekli već da se najpre moraju razrešiti s dotičnog položaja, pa tek onda ponovo ući u postupak postavljena u nekom drugom državnom organu.

Stoga još jednom koristim priliku da vam ukažem, da evo vi budete ta perjanica profesionalizacije i da vi kao resorni ministar, a potom i svi članovi Vlade, naročito predsednica Vlade krenu za vam i krenu da se pripremaju za polaganje državnog stručnog ispita, da prvo te ispite polože, da se upoznaju sa Ustavom, sa radnim pravom, sa podelom vlasti, sa radnim zakonodavstvom, a potom naravno postanu i prvi polaznici ove Nacionalne akademije za javnu upravu i time pomognu i sebi ali i nama da nauče da pišu zakone.

Moram ministre dodatno da kažem da nisam zadovoljna vašem obrazloženjem pošto ga niste meni dali, nego odgovarajući drugom poslaniku ste mi odgovorili, obrazloženju koje se tiče sredstava iz tekuće budžetske rezerve, odnosno o poštovanju člana 61. Zakona o budžetskom sistemu i odgovorili, odnosno pokušali da odgovorite na moju kritiku da se sredstva iz tekuće budžetske rezerve ne mogu ovim zakonom prenameniti, odnosno da se ne mogu dodatna sredstva obezbediti za zarade. Vi ste citirali član Zakona o budžetskom sistemu koji da kaže da se za novo uspostavljene organizacije koje su direktni korisnici budžeta, da se obezbeđuju sredstva iz tekuće budžetske rezerve, ali to ne može da se odnosi na masu zarada. Molim vas, da vam neko ukaže da je masa zarada, odnosno plate u posebnom režimu i u Zakonu o budžetskom sistemu i naravno u Zakonu o budžetu i da to ne može tekućom budžetskom rezervom da se prenamenjuje ili dodatno obezbeđuje i da to može da se desi samo rebalansom budžeta, a ne ovakvim odredbama resornog zakona. Hvala vam.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Ovim našim amandmanom mi tražimo da se praktično sistematizacija, odnosno Pravilnik o radnim mestima i unutrašnjoj sistematizaciji u Nacionalnoj akademiji za javnu upravu odloži u odnosu na predloženi tekst.

Dakle, vi predlažete i smatrate da sistematizacija treba da se usvoji u roku od 60 dana za Nacionalnu akademiju, a mi kažemo i predlažemo da to treba da bude do 1. januara 2018. godine, upodobljavajući tekst ovog amandmana sa našim prethodnim amandmanima, odnosno sa početkom nove kalendarske i budžetske godine, s obzirom da se tek tada stiču uslovi za zarade zaposlenih i ponovo ću se vratiti na budžet.

Tehnički vi, praktično, ovim članom predviđate da se sistematizacija usvoji za 60 dana, dakle, da novozaposleni u Nacionalnoj akademiji počnu da primaju platu na osnovu novih radnih mesta za 60 dana, a da tek za šest meseci mogu da se usvoje podzakonska akta po kojima će oni raditi, i tu takođe postoji određeno nesaglasje. Jer, po čemu će oni raditi, ne samo po zakonu, nego šta je sa podzakonskim aktima, tu ste dali rok da se za šest meseci usvoji, odnosno, kao što sam prethodno rekla, na početku drugog kvartala 2018. godine.

S toga, predlažemo da vi sve lepo odložite i upodobite do 1. januara 2018. godine, do kada ćete moći i podzakonska akta da pripremite i kada ćete imati Zakon o budžetu i kada će ovo razdvajanje sa SUK-om biti završeno i da mirne savesti, i mi kao neko ko učestvuje u radu ovog parlamenta, krenete u 2018. godinu, a ne da dirate masu zarada, tako što ćete iz tekuće budžetske rezerve izdvajati sredstva, bez obzira na član 61. Zakona o budžetskom sistemu.

Dakle, masa zarada u budžetu je u posebnom režimu i ona ne sme da se dira bez rebalansa budžeta, ponavljam još jednom. Apelujem na vas da usvojite ovaj amandman, da lepo date vremena do 1. januara 2018. godine sa novim budžetom, sa podzakonskim aktima i da ne samo brže, bolje da bi se za 60 dana već imali plate za novozaposlena lica koja planirate u Nacionalnoj akademiji da umetnete, da ne kršite sopstvene, a i naše ujedno zakone.

Zahvaljujem.

I moja malenkost i kolege iz Kluba samostalnih poslanika smatramo da ovaj član treba da se briše, odnosno da mu je pogrešno dato mesto, odnosno da je ova odredba potpuno nepotrebna u ovim izmenama zakona.

Naime, ovo pitanje već jeste regulisano Zakonom o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, potpuno jednako od A do Š i nema nikakve potrebe da se ova odredba umeće sada u Zakon o državnim službenicima pokušajem, naravno, kroz ovaj predlog za izmenu i dopunu ovog zakona. Smatramo, stoga, da ona treba da se briše, bez obzira što je ministar u svom uvodnom izlaganju, a sigurna sam da se baš na ovo odnosilo, sam rekao da ono što on predlaže kao predstavnik Vlade jesu rešenja da bi zakonsko štivo bilo upodobljenije. Tačno se sećam te reči – upodobljenije.

Htela sam naprosto da kažem ministru kao jednom obrazovanom i pismenom čoveku, diplomirani politikolog, koliko znam, da su propisi ili upodobljeni ili nisu. Ne mogu da budu više upodobljeni ili manje upodobljeni, pa da budu upodobljeniji ili neupodobljeniji. Isto kao i zakoni kada se usvajaju, ili su u skladu sa Ustavom ili nisu u skladu sa Ustavom, ili su u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu ili nisu. Ne mogu da budu manje ili više. Zato bih vas molila da još jednom uzmete u obzir, na šta imate pravo, da razmotrite ovaj amandman, da izbacite, odnosno obrišete ovu odredbu zakona koja je potpuno nepotrebna.

Dodatno sam dužna da kažem da ovaj Zakon o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima obiluje tim, što bi rekli, prelivanjem nepotrebnih stvari. Potpuno je neverovatno da u pređašnjoj raspravi koja se odnosila na osnivanje Nacionalne akademije za javnu upravu, koja se uspostavlja ovim zakonom, vi nemate niz odredaba koje bi trebalo da budu sadržane u tom zakonu, a sada ih trpate u ovaj Zakon o državnim službenicima koji pokušavate da menjate. Napravili ste takvu kompilaciju odredaba da se zaista teško ko može snaći.

Dakle, vi u ovaj Zakon o državnim službenicima koji hoćete da menjate unosite sve ono štose tiče Nacionalne akademije za javnu upravu, a to niste uneli u Zakon o Nacionalnoj akademiji, i to je prva i osnovna nedoumica sa kojom smo mi ostali, zbog čega izražavamo sumnju, naravno, u ispravne i korektne namere kada je reč o izmenama ovog zakona.

Dakle, pomešali ste lončiće ili ste napravili jedan miks odredaba koje su pogrešile naprosto adresu, umesto da ih stavite u matični zakon, ako tako mogu da nazovem Zakon o Nacionalnoj akademiji, vi ste sve to survali u ovaj Zakon o državnim službenicima i time naravno da stvarate dodatnu zabunu i kod onog ko čita zakone, kao naprosto građanin, ili čovek od struke, a naročito kada je reč o ljudima koji treba da budu oni koji će primenjivati ovaj zakon.

Stoga kažem, još jednom apelujem na vas da uzmete u obzir ovaj amandman i da sa dužnom pažnjom pratite ono što narodni poslanici predlažu, da ne biste opet došli u situaciju da pokažete da ne znate ili da niste dovoljno vični pisanju zakona. Još jednom dolazimo do te teze da ministri, bez obzira što su funkcioneri, nisu državni službenici, da bi ministri svojim pozitivnim primerom trebalo da se pojave pred građanima, da prvi prođu obuke, kako o pisanju zakona, tako i naravno izmena zakona, a tako i o poznavanju radnog zakonodavstva, Ustava i svega onoga što sačinjava materiju državnog stručnog ispita.

Ujedno evo apelujem na vas, s obzirom da ste član Vlade i da je program o državnom stručnom ispitu uređen uredbom, da samoinicijativno na nekoj od narednih sednica Vlade sami sebe predložite, zajedno sa svim kolegama ministrima, da budete i vi obavezni polaznici, odnosno polagači državnog stručnog ispita, kako se ovakve stvari ne bi dešavale, a ne mi onda da budemo optuživani da ne znamo kako se upravlja zakonskim štivom i materijom koja dolazi pred nas, umesto da te kritike idu na adresu podnosioca predloga zakona, što u ovom slučaju kao potpisnik jeste Ana Brnabić, koja takođe nema dovoljno znanja da bi upravljala Vladom ove zemlje, a naravno i svi oni koji je na tom zadatku prate, uključujući i vas. Naravno, ovo je najdobronamernija kritika.

Pomenuta sam od koleginice Gojković… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem.

Prekršili ste član 104. time što ste mi uskratili pravo na repliku i time što se samoinicijativno… (Isključen mikrofon.)