Još jednom ste dokazali da ne čitate amandmane, niti da znate šta stoji u zakonima koje pokušavate da promenite, jer biste drugačije znali šta naša amandmanska intervencija znači, a naročito da ne čitate ono što vam je posao, bar u ovom sazivu, a to je ono što predlaže vaša predsednica Vlade, za koju vaše kolege ne znaju ni kako se zove, pa je zovu Brbalić i dalje.

Dakle, bez obzira na slovne greške kojima vi možete da se rugate, ako vam je jedini protivargument to što ćete pokušati politički da dezavuišete na moju adresu nešto što nema veze s ovim amandmanom i da je to vaše znanje o zakonima i amandmanima – svaka vam čast. Pojma nemate o čemu ste govorili, pojma nemate o čemu govori ovaj zakon, ne znate kakav je sadržaj amandmana, ne znate zašto su obrazloženi. Ako se pozivate na ozbiljnu raspravu, hajde onda da to tako i učinimo, a ne da letite po nekim temama koje su samo vama važne, a ne ovom parlamentu.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Predloženi član 6. bi trebalo da glasi – Služba za upravljanje kadrovima može vršiti obradu podataka upisanih u centralnu kadrovsku evidenciju u svrhu izvršavanja poslova iz svoje nadležnosti. Mi ovim amandmanom pojačavamo zaštitu podataka o ličnosti, naravno, u skladu sa članom 42. Ustava Republike Srbije i predlažemo da ova odredba glasi – Služba za upravljanje kadrovima može vršiti obradu podataka upisanih u centralnu kadrovsku evidenciju u svrhu izvršavanja poslova iz svoje nadležnosti i dodajemo strašno važan deo – obavezno obaveštavajući državnog službenika čije podatke obrađuje o sadržaju dotične obrade, kao i o potrebama, odnosno osnovu po kome se vrši obrada podataka o tom državnom službeniku.

Naime, ja sam i u prethodnoj raspravi skrenula pažnju da postoji zaista veliki rizik od zloupotrebe podataka o ličnosti, što je naravno protivustavno i protivzakonito. Uostalom, ja sam sigurna da vi, ministre Ružiću, ne želite da do toga dođe, ali sam isto tako sigurna da još bolje nego ja znate da situacija na terenu vrlo često govori upravo suprotno, odnosno da se službene evidencije, naročito o zaposlenima u državnoj upravi, vrlo često ili gotovo svakodnevno zloupotrebljavaju od strane političkih komesara Srpske napredne stranke i klike oko ove partije, tako što se ti zaposleni ucenjuju, preti im se zadržavanjem radnog mesta, što je apsolutno nedopustivo i vi imate milione ljudi koji su zaposleni u državnoj upravi u ovoj zemlji ili za nju rade, koji u svakom trenutku mogu da vam dokažu ovo o čemu sam ja govorila.

Molim vas da uzmete ovaj amandman u obzir i zaštitite naše zaposlene u državnoj upravi.

(Vladimir Orlić: Replika.)

Zahvaljujem predsednice.

U članu 2. govori se o, rekla bih, nekim opštim mestima koje boje ovaj zakon i koje je ministar Ružić u svom uvodnom obrazlaganju definisao kroz konačni cilj namere ovog zakona o osnivanju nacionalne akademije za javnu upravu, a to je da se obezbedi kompetentnost i depolitizacija javne uprave.

Stoga, nama izričito smeta i mojim kolegama iz kluba samostalnih poslanika, kao i meni, drugi stav ovog predloga, gde se navodi da ova akademija služi tome da sprovede proces učenja, a između ostalog, radi sticanja znanja, vrednosti i stavova. To je po nama, apsolutno nedopustivo, iz prostog razloga što stavovi i vrednosti zaposlenih nisu predmet rada, već isključivo njihovih prava. Ali, upravo u ovim rečima se krije ta namera politizacije i dalje politizacije, intenziviranja politizacije javne uprave, i novozaposlenih u javnoj upravi, jer ja bih rekla, da obezbeđivanje kompetentnosti nije ništa što bi bilo upitno i rekla bih – bravo ministre, odlično je što se setili to da nazovete tim imenom.

Ali, s druge strane moram da vam kažem da praksa govori nešto potpuno drugačije, a to je da iz ovog proizilazi da vi možete i univerzitet da osnujete za javnu upravu, ali vam to neće pomoći da od lenjih službenika napravite vredne, da od kriminalaca napravite anđele, da od ljudi koji ne znaju svoj posao napravite vredne ljude ili da čak obezbedite sto i stolicu za zaposlene koji to nemaju, jer ih stranački zapošljavate tako što im obezbedite ugovor o radu, a onda se oni i ne pojavljuju na poslu.

Isto tako ste se dotakli toga da želite da učinite ljubaznije službenike i da će i ova namera usavršavanja u tome pomoći, jer će oni bolje raditi svoj posao. Moram vam kažem da time na neki način vređate profesionalce koji godinama ili decenijama rade u javnoj upravi i znaju svoj posao, a ne uzimate u obzir ove stranački zaposlene ljude koji nemaju pojma o čemu se radi, koji nemaju ni stručne kompetencije, ni obrazovne nivoe dovoljne za poslove koje treba da obavljaju, ali zato ponižavajući one koji već rade svoj posao, a ne ljuljaju vrata, kao što rade stranački zaposleni, vi njih diskreditujete.

Bojim se da će ovo unapređenje da se zasnuje na tome ko će bolje, brže i jače da ulazi u autobuse da ide na stranačke mitinge SNS i koalicije. Bojim se da će javne uprave i službenici da ne budu na svojim radnim mestima u radno vreme kada su mitinzi SNS, kao što se to dešavalo. Ja uvek dajem primer moga grada Pančeva, gde kada su mitinzi u kampanji u 12.00 sati javna uprava više ne radi, jer su svi od načelnika pa nadalje dužni da ulaze u autobuse naših javnih prevoznika i da obilaze mitinge vladajuće koalicije. Tome služi ova, nazovi, reforma javne uprave i tome služi da se u tome usavršavaju budući zaposleni u javnoj upravi.

Nemojte vi da brinete za stručna znanja onih koji imaju dobrano iskustvo, iskoristite ih na najbolji mogući način, a depolitizaciju treba da krenete počev vi od vašeg ministarstva i cele Vlade i da uspostavite konkurse za sve, pa tako i polaganje državnog stručnog ispita za ministre i članove Vlade, jer vaša prethodnica koja je trenutno i predsednica Vlade Republike Srbije još uvek nije naučila šta znači podela vlasti. Da je polagala državni i stručni ispit, sigurno bi znala. Znala bi malo više o Ustavu, o radnom pravu, o podeli vlasti, a ne da javno objavljuje informacije da Vlada donosi zakone. Tako da vi treba da poradite malo od sebe i da, ako već uspostavljate ovu akademiju, vi budete prvi polaznici ove akademije, a ne profesionalci koji nose to breme ili da ovo bude protežirani način da dalje unapređujete putnike po autobusima na mitinge SNS. Hvala.

Zahvaljujem.

Amandman je vrlo jasan u svojoj nameri da se stavovi i vrednosti zaposlenih koji o njima treba da uče na osnovu ovih obuka izbrišu. Ako ste toliko temeljno čitali zakon i amandmane o kojima odlučujete i izjašnjavate se o njima onda biste i to pročitali.

S druge strane, potpuno razumem da je vama neprijatno, nezgodno i da ne znate kako da se pred javnošću Srbije opravdate nad uzurpacijom javne uprave i potpuno je tačno sve što sam rekla. Cela Srbija zna da je javna uprava glavna mašinerija za zloupotrebu vlasti Vučića i SNS, tako što upreže kompletnu javnu upravu, sve državne službenike da rade kampanje. Nije to nikakva tajna, toliko je miliona svedoka u celoj Srbiji koliko ima i stanovnika. A svi bi oni bili i ljubazniji i profesionalniji i bolji da ih vladajuća koalicija ne ucenjuje za radna mesta, da im ne preti, da neki nemaju ugroženu čak i slobodu kretanja zbog takvog ponašanja, odnosno zbog ne pristajanja da postanu članovi SNS ili vladajuće koalicije.

Vi možete da pričate ovde šta god hoćete i mene da vređate, to je naprosto tačno i to svi znaju, kao što svi znaju da u vreme kampanje javna uprava u opštinama i gradovima je prazna veće od ranih pre podnevnih sati kada se svi uprežu, autobusi idu širom Srbije da kliču vođi.

Zahvaljujem predsedavajući.

Smatram da ste povredili član 107. odnosno dostojanstvo Narodne skupštine time što ste dozvolili da se maliciozno, narušavajući moje dostojanstvo kao narodne poslanice govori, odnosno prethodna govornica predstavlja mene u nekom amaterskom ili neradnom smislu.

Ako nekom treba spočitavati da ne radi svoj posao, da ne učestvuje konstruktivno u raspravi, bilo da se politički to nekome dopada ili ne, to svakako nisam ja. Šta više? Mislim da su i kolege iz pozicione većine toga svesni i to naprosto treba priznati bez obzira, kažem, na naše političke strelice, opravdano naravno, jer smo na različitim suprotnim polovima i da to uopšte nije upitno. Apsolutno opravdano sam govorila na ovaj način i dozvolite da objasnim samo zbog čega, ne ulazeći u repliku. Dakle, zato što je član o kome ja govorim i na koji imam amandman se zove – pojam javne uprave i pojam stručnog usavršavanja.

Ne ulazim u repliku. Ne, ulazim, ja sam samo pročitala o čemu pričamo.

Evo, upravo vam to govorim, zato što treba da pratite tok sednice i da znate da pričamo o pojmu javne uprave i o pojmu stručnog usavršavanja i da kada ja govorim o tome koje je moje viđenje javne uprave i kakav je pojam trebalo da ponese ili ne, ne može mi se spočitavati, a vi niste na to reagovali, da ne pišem amandmane, da ne učestvujem u raspravi, da mi je cilj da miniram i opstruišem rad ove Skupštine.
Tako da vas samo molim da uzmete u zaštitu ako već uzimate pozicione poslanike, jednako i opozicione poslanike, jer to što vi sedite malo višlje, ne znači da sedite na tronu.

Zahvaljujem.

U članu 3. se statusni položaj Nacionalne akademije za javnu upravu definiše tako da je ona centralna institucija sistema stručnog usavršavanja u javnoj upravi Republike Srbije, a potom i da se ona obrazuje kao posebna organizacija, i da nadzor nad radom Nacionalne akademije vrši ministarstvo.

Ni sa čim se od toga ne slažem, kao i moje kolege iz Kluba samostalnih poslanika. Obrazložiću, naravno, odmah zašto. Zato što vi definišete Nacionalnu akademiju kao centralnu instituciju. Potpuno razumem da vi želite da je podignete na pijedestal ili na nivo institucije, što je vrlo ne opravdano.

Mi smo, malopre, čuli od jedne koleginice iz poslaničke grupe većine, da se ovde vrše edukacije. Dakle, ne znam zašto bi ste podizali na nivo institucije, a kao što sam, takođe rekla, možete univerzitet da napravite, to vam neće pomoći da od partokratije spasite ono što ste zakovali i mi smatramo da ona treba da se, eventualno ako treba da postoji, da bude centralni organ ili organizacija, nikako institucija. Nemojte je kititi perjem koje joj ne priliči.

Drugo, ovde navodite da nadzor nad radom Nacionalne akademije vrši ministarstvo. Zašto vrši ministarstvo, ako se ovim aktom uspostavlja Nacionalan akademija, odnosno konstituiše Narodna skupština ovim zakonom, onda Nacionalna akademija, po jednostavnoj logici stvari treba da bude odgovorna Narodnoj skupštini, ili u najmanju ruku Resornom odboru, ako već neće Izveštaj o radu, da podnosi pred poslanicima, što je, takođe, već pojavna stvar, jer Vlada stalno izbegava da se pojavi pred poslanicima onog poslednjeg četvrtka u mesecu, ali ako mi kao narodni poslanici, ova Skupština i jeste osnivač ovim zakonom Nacionalne akademije, onda mi treba da vršimo nadzor nad njenim radom, odnosno nama da polaže račun, a ne posle, ministarstvo kao izvršni organ da nadzire i da sve ostane opet u senci partokratije i zloupotrebe, naravno što, konačno odlikuje ovu vlast.

Zahvaljujem, predsedavajući.

U ovom članu koji definiše delokrug rada Nacionalne akademije za javnu upravu, takođe, kao i mojoj koleginici Stamenković, izuzetno smeta, i ne samo u ovom članu, nego u još nekoliko navrata, ubacivanje ovih termina „kouč“ i „koučing“, bez obzira što smo mi čuli od ministra u uvodnom izlaganju jednu simpatičnu priču o uvreženosti ovog termina i postanku praktično još od 15. veka u nekom malom mađarskom selu, priču u koju čak ni on sam ne veruje, jer se neskriveno smeškao sve vreme dok je to čitao, ali je okej, napunilo stenografske beleške za neko vreme.

Ja smatram, iz dodatnih razloga, zašto je ovo neprimereno. Najpre, mi smo protekle nedelje imali izuzetno aktivnu raspravu od dva obrazovna zakona i satima je bila rasprava na mom amandmanu, koji je tražio da srpsko latiničko pismo bude prepoznato u ovim zakonima, koji se inače odnose na upotrebu srpskog jezika u javnoj upravi.

Bila sam optužena od kolege Srbislava Filipovića ovde pred svima za genocidne namere, za mržnju protiv srpskog naroda i srpske države, zato što srpsko latiničko pismo želim da vidim jednako u javnoj upotrebi.

Mi ovde imamo pitanje službene upotrebe, gde nesrpske reči vi potpuno jednako tretirate, prepoznajete bez ikakvih opaski pozicione većine da je to protiv srpskog naroda i protiv srpske države, i to ne u javnoj upotrebi, nego u službenoj upotrebi, što je još gore, zato što se radi o zakonu i proceduri u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Smatramo da ovi termini treba da se brišu, kao što smatramo da poslednji stav treba da se briše za ovaj organ, koji treba da osnuje Narodna skupština, a kome vi dodeljujete mogućnost da obavlja komercijalne usluge, što je potpuno nedopustivo za ovu Nacionalnu akademiju. Nemojte legitimisati ovim poslednjim stavom način da se projekti, zvanični, ali i oni nezvanični, partijski projekti, kroz komercijalne sadržaje svedu na ono što bismo zvali sutra pranje para.

Ovde se opet vrtimo u krug, odnosno oko navođenja „kouča“ i „koučinga“ u službenu upotrebu srpskog jezika, što svakako podrazumeva ovaj akt, odnosno Predlog zakona koji će po svoj prilici postati i zakon u skoroj budućnosti.

Mi smatramo iz Kluba samostalnih poslanika da to nije primeren način da se jedno zakonsko štivo navodi i predlažemo da se briše, jer brisanje ovog termina apsolutno ne oštećuje sadržaj i nameru ovog stava, odnosno tačke u zakonu, ali doprinosi tome, na čemu insistira vladajuća većina.

Bilo bi lepo da se ovo prihvati, da se neguje srpski jezik i da se u skladu sa tim i sa prošlonedeljnom raspravom kada smo, ponavljam, mi bili optuženi za mržnju prema srpskom narodu, ovde prisutni Srbislav Filipović je mene optuživao da mrzim srpski narod i državu i da imam genocidne namere zato što sam predlagala da se u javnu upotrebu, u obrazovne zakone, prepozna srpsko latiničko pismo kao jednako srpskom ćiriličkom pismu i to se nije dogodilo. Pri tom se, naravno, postavlja pitanje i šta će ti „kouči“ raditi? Mi od početka današnje rasprave nismo čuli ministra Ružića da je išta rekao povodom bilo kog amandmana i ja bih volela da nam on to precizira.

Čak i ako se smatra da je ovo jedan od instrumenata, ova nacionalna akademija, za dodatna sredstva, s obzirom da vidimo i komercijalne usluge, naročito od Evropske unije, odnosno Evropske komisije, da će moći da dobije, ja ću samo zamoliti gospodina Ružića da nam prenese, na primer, utiske Đorđa Staničića i Stalne konferencije gradova i opština – koliko predstavnike Evropske komisije boli glava i diže im se kosa na glavi zbog toga što do dan danas ne postoje precizni podaci koliko je novca utrošeno u reformu državne uprave i da se nikada nije došlo do tačnog podatka koliko je sredstava u Republiku Srbiju uloženo u ono što vi sada nama predstavljate kao reformu, kao novi početak, kao nešto što treba da bude prekretnica i kvalitativno unapređenje državnih službenika u daljem radu? Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Smatram da ste povredili član 107. Poslovnika time što niste prethodnog kolegu upozorili da ne zastrašuje i u Domu Narodne skupštine građane Republike Srbije u odnosu na njihovu partijsku i političku pripadnost.

U trenutku kada je kolega Jovanović počeo da govori o primeru pozitivnom, po njegovom viđenju, grada Užica i kako su tamo ostali zaposleni čak i oni državni službenici koji su pripadnici DS, on je poslao preteću poruku svim našim sugrađanima da se vodi evidencija po jedinicama lokalne samouprave – ko je u kojoj partijskoj organizaciji. To ne sme da se radi, naročito da se ta poruka šalje sa govornice Narodne skupštine. Mi znamo da se to radi, ali nemojte takve poruke bez da trepnete šaljete iz ovog visokog doma. I da još građani treba da budu zahvalni što ih niko nije dirao i da dajete primer Užica, da su ostali u radnom odnosu čak i ako su pripadnici neke druge političke organizacije.

Molim vas, predsedavajući, da skrenete pažnju kolegama da se tako ne smeju ponašati u Narodnoj skupštini jer ja to doživljavam, kao i građani koji su me ovde birali, kao preteće poruke. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Upravo ste, nastavljajući sednicu i dajući meni reč po Poslovniku, a ne skrenuvši pažnju ministru Ružiću, potvrdili prethodno kršenje člana 107, odnosno dostojanstvo Narodne skupštine.

Molim vas predsedavajući, da skrenete pažnju ministru, da i u ono malo obraćanja koje ovde izvršava pred poslanicima, nema prava da pridikuje narodnim poslanicima koliko vremena govorimo ili ne, koliko sedimo ovde ili ne. Narodni poslanici mogu da prate zasedanje i kada nisu u sali, a sve i da ne prate, on nije taj koji treba da im pridikuje o tome, naročito ne da replicira na ovaj način. Naročito poslanicima koji nisu prisutni.

Molim vas da mu skrenete pažnju ili date pauzu od nekoliko minuta, da ga obavestite, reobavestite, jer on nije čovek bez iskustva, da tako ne može da se ponaša prema narodnim poslanicima u Narodnoj skupštini, i onda kada raspravljamo o zakonu za koji bi trebalo da bude resorni, za koji ćuti od pola 11, znači prvi put je uzeo reč nakon tri sata, a onda narodnim poslanicima spočitava ko koliko priča ili ne priča, i da li je tu ili nije.

Uredno sedim sve vreme i vrlo sam pozvana da govorim o utrošku i načinu utroška vremena u ovoj raspravi. Molim vas, iako je vaš stranački kolega, da ministra Ružića opomenete da se tako ne odnosi prema narodnim poslanicima.

Tražim da se Narodna skupština izjasni o ovoj povredi. Hvala vam.

Zahvaljujem predsedavajući.

Ovaj amandman, Kluba samostalnih poslanika, jeste prihvaćen i postaje, naravno, sastavni deo zakona, ali imam potrebu da kažem o čemu se radi, jer je to, zapravo, još jedan dokaz moje, u nekoliko navrata ranije, izrečene molbe da se uzme u obzir da najviši državni funkcioneri, u koje podrazumevam i članove Vlade, naročito predsednicu Vlade koja je potpisala Predlog ovog zakona, treba da prođu prvi ovu vrstu obuku i, naročito, da polože državni stručni ispit. Među vama ima i profesionalaca koji se time bave godinama, sigurno znaju o čemu govorim.

Naime, vi ste u pisanju ovog člana zakona koji podrazumeva sadržaj, odnosno, sastav programskog saveta Nacionalne akademije za javnu upravu, izostavili da navedete član koji bi predstavljao državne službenike iz AP. To ne samo što smatramo suprotnim zakonu o zaposlenima u AP jedinicama lokalne samouprave, već i Ustavu Republike Srbije koji još uvek, koliko ja znam, prepoznaje AP Vojvodinu i Kosovo i Metohiju. Prema tome, zakonopisac je ovde učinio, ne samo ozbiljan propust u nepoznavanju propisa, već, očigledno, u ne konsultovanju stručnih lica koja bi mu na vreme ukazala pažnju.

Odlično je što ste prihvatili ovaj amandman. Drugačije bi ovaj član zakona, pa, i sam zakon bio suprotan Ustavu, ali ja još jednom, evo sada vas lepo molim, bez ikakvog autoritativnog tona, koliko god to može da se učini, da evo vi prvi ličnim primerom pokažete da imate ozbiljnu nameru da se naša javna uprava, naročito ljudi koji se staraju i koji su starešine organa i da prvi položite državni stručni ispit, ako niste, zatim da budete prvi polaznik ove ili bilo koje Akademije koja se bavi usavršavanjem javnih funkcionera na najvišem nivou, zato što je Vlada donela Predlog zakona koji je protivan Ustavu i zakonima koje je ona sama, takođe, predlagala a ova Skupština usvajala, a zakonopisac u formi potpisnika Ane Brnabić, kao predsednice Vlade, ni ona čak o tome nije znala. Inače, prethodno je vodila upravo ministarstvo koje ste bi nasledili pa nekako nije dobra slika da se starešine baš ovog ministarstva ne razumeju u svoj posao.

Molim vas, još jednom, da ličnim primerom promenite ovu praksu i pokažete da ministri, članovi Vlade i predsednica Vlade poznaju Ustav i poznaje podelu vlasti. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Član 10. govori o Centralnoj evidenciji i mi našim amandmanom smatramo da stavovi 2. i 3. treba da se brišu. Izražavamo duboku sumnju da bi Centralna evidencija mogla da bude zloupotrebljena, da se ulazi u ozbiljan rizik od kršenja Ustava koji garantuje zaštitu podataka o ličnosti, ali sve i da je dobra namera zakonopisca bila, mi imamo opravdanu sumnju da će svi podaci o zaposlenima koji budu polaznici ovog nečega što treba da se zove Nacionalna akademija za javnu upravu, da će podaci o njima biti zloupotrebljeni.

Zašto to kažem? Zato što upravo dok traje rasprava imala sam niz poziva mojih sugrađana i iz Pančeva i iz Novog Sada, naročito iz južnog Banata, koji su nam skrenuli pažnju da zapravo ide najviše na ruku političkim komesarima SNS koji, zaduženi svako za svoj region, zloupotrebljavaju javne podatke kako bi zaposlenima u opštinama i gradovima pretili, ucenjivali ih, prinuđivali da rade za SNS i u tom smislu postoji ozbiljan rizik da će se to sada kroz zakon legitimisati da postane i praktično zakonom dozvoljeno.

Dobila sam ime izvesnog čoveka koji se zove Branko Malović, koji je, kažu ljudi, neki koordinator SNS za Pančevo i za ceo južni Banat, koji upravo zloupotrebljava podatke o ličnosti o zaposlenima u gradskoj upravi Pančeva i svim ostalim opštinama i gradovima, kako bi vršio politički pritisak na zaposlene koji nisu članovi SNS da to postanu, ukoliko žele da ostanu zaposleni u organima državne uprave.

Stoga smatramo da ovako propisani stavovi o Centralnoj evidenciji će biti zloupotrebljeni, sve i ako možda postoji dobra namera kolege Ružića, ali njegov imenjak Malović sigurno nema tu nameru. Molim da ovaj amandman uzmete u obzir. Imate pravo i mogućnost na licu mesta da ga prihvatite i verujem da ćete to i učiniti. Hvala.

Dužna sam dodatno da skrenem pažnju autorima ovog teksta Predloga zakona, s obzirom da pričamo o poglavlju zakona koji se zove – Sredstva za rad Nacionalne akademije za javnu upravu, da i oni koji su pisali ovo, treba takođe da prođu kroz obuku, ako ništa drugo kroz obuku za izvršenje zakona o budžetskom sistemu.

Vi ministre, na strani 16, u obrazloženju gde govorite o sredstvima potrebnim za rad ove Nacionalne akademije koju pokušate da uspostavite, kažete da su potrebna dodatna sredstva, odnosno da će se obezbediti dodatna sredstava u iznosu od četiri miliona dinara iz tekuće budžetske rezerve. Ne znam da li je vama neko objasnio da vi ne možete ovim zakonom ili bilo kojim zakonom, a da to nije zakon o budžetu, da izvršavate rebalans budžeta. Vi iz tekuće budžetske rezerve ne možete da izdvajate i prenamenjujete ovim zakonom sredstva za zarade. Masa zarada iz budžeta ne može da se menja bez rebalansa budžeta, a vi ovde nama jasno kažete da će se iz tekuće budžetske rezerve izdvojiti sredstva za zarade. Pa, ovo ne da će biti jedinstven primer u Republici Srbiji, nego ne znam kako su vam oni koji su autori ovoga obrazloženja, jer to očigledno niste vi, a ako jeste, ja vas molim da mi obrazložite kako mislite iz tekuće budžetske rezerve da se povećavaju sredstva iz mase zarada za plate prenamenom za ovu Nacionalnu akademiju. To je nemoguće. To je direktno kršenje Ustava. Ja insistiram da mi date obrazloženje o tome.