Poštovani predsedniče, predsedništvo, gospodine ministre, uvažena gospodo iz nezavisnih institucija, kolege i koleginice kao što je koleginica poslanica Elvira Kovač u svom izlaganju kao ovlašćena predstavnica već naglasila poslanici poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara će podržati tačke dnevnog reda.

Danas ću govoriti o Zakonu o potvrđivanju finansijskog ugovora, železnički Koridor 10 u Srbiji, okvirni i sporazum globalna kapija između Republike Srbije i Evropske investicione banke i o Zakonu o potvrđivanju ugovora o zajmu između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, odnosno o važnosti železničkog saobraćaja koji je od vitalnog značaja za ekonomski razvoj Srbije.

Država se nalazi na glavnim transportnim pravcima koji povezuju zapadnu i centralnu Evropu sa jugoistočnom Evropom, Turskom i Bliskim istokom. Njen strateški, geografski položaj je od velikog značaja za formiranje saobraćajnih tokova u regionu, zato je železnica ključni element infrastrukture i prevoza u našoj zemlji. Ona bi mogla da nam omogući brz i efikasan prevoz robe i putnika, te da pruži mogućnost povezivanja različitih regija i gradova u Srbiji. Zbog toga je razvoj železničke infrastrukture ključan za dalji ekonomski razvoj i napredak naše zemlje. Modernizacija i proširenje postojeće železničke mreže omogućava brži, sigurniji i efikasniji prevoz robe i ljudi, to će povećati konkurentnost Srbije na tržištu, te je povući nove investitore i poslovne partnere.

Razvoj železničke infrastrukture takođe može imati pozitivan uticaj na životnu sredinu. Železnica je ekonomski prihvatljivi način prevoza od automobila i aviona, te može smanjiti emisiju štetnih gasova u atmosferi. To će pomoći u zaštiti životne sredine i borbi protiv klimatskih promena, što je vrlo važno za našu zemlju. Modernizacija železničke infrastrukture može imati pozitivan uticaj i na razvoj turizma i cikloturizma u Srbiji. Brzi, sigurniji, ugodni vozovi privući će više turista u našu zemlju, te će omogućiti turistima da putuju po Srbiji i da kod nas potroše svoj novac, a time i da pozitivno utiču na standard građana.

Poštovani narodni poslanici, početkom oktobra 2021. godine naša poslanička grupa je podržala predlog Zakona o zaduženju Republike Srbije kod OTP banke za potrebe finansiranja projekta rekonstrukcije i modernizacije železničke pruge Subotica - Horgoš, granica sa Mađarskom, odnosno Subotica - Segedin. O tome je govorio narodni poslanik naše poslaničke grupe, ova pruga će doprineti i smanjenju iseljavanja građana Republike Srbije jer će sada mnogi od njih moći da rade u Mađarskoj, ali da se svakodnevno vraćaju svojim kućama i svojim porodicama u Srbiji, a pri tom da ne čekaju u kilometarskim kolonama na granici. Železnička pruga Segedin - Subotica - Baja, je zapravo regionalna pruga koja povezuje gradove u graničnom području, na teritoriji Srbije i Mađarske.

Poštovani narodni poslanici, za nas je od posebnog značaja nastavak izgradnje pruge između Budimpešte i Beograda, u najskorije vreme između Novog Sada i graničnog prelaza Kelebija. U potpunosti se slažemo sa gospodinom ministrom Vesićem, da je projekat od strateškog značaja za našu zemlju. Dozvolite mi, gospodine ministre da ponovim teme o kojima ste razgovarali sa gospodinom doktorom Balintom Pastorom, šefom poslaničke grupe SVM u januaru koje su od velike važnosti za građane na severu Vojvodine.

Važno je rešiti carinsku kontrolu na brzoj pruzi između Beograda i Budimpešte i na pruzi Segedin - Subotica, na takav način da putnici ne čekaju satima na graničnim prelazima, nego da se obavi tzv. mobilna granična kontrola na svakoj stanici bez čekanja. Pokretanje železničkog saobraćaja na liniji Horgoš - Subotica, preko Bačkih vinograda, Hajdukova i Palića, u što kraćem roku je od izuzetne važnosti. Rešavanje problema koji će nastati u drumskom saobraćaju u centru Subotice zbog početka radova na izgradnji železničke pruge Beograd - Budimpešta. Početak radova u što kraćem roku na železničko pruzi Subotica - Baja.

Poštovani gospodine, Vesiću, pored navedenog mi želimo da vam predložimo jedno rešenje koje će favorizovati putovanje vozom u odnosu na automobil i na takav način doprineti smanjenju emisija štetin gasova i povećati bezbednost učesnika u saobraćaju. To je uvođenje nove mesečne karte koja omogućava bezbroj putovanja vozom na celoj teritoriji Srbije. Pošto osnovni cilj modernizacije železničke infrastrukture je olakšavanje kretanja za putnike i teret kroz Srbiju podržavamo i smatramo vrlo opravdanim. Modernizaciju železničke pruge Beograd - Niš, jer je okosnica i najduža deonica, glavnog železničkog koridora u Srbiji.

Poštovani narodni poslanici, smatramo da je ulaganje u razvoj železničke infrastrukture od ključne važnosti za dalji razvoj Srbije, jer ona će omogućiti napredak naše zemlje zbog toga će naša poslanička grupa u danu za glasanje podržati predložene zakone.

Na kraju, zamolio bih, gospodina ministra, da kaže par reči o sastanku sa gospodinom ministrom iz Republike Mađarske, sa gospodinom Lazar Janošom, šta su dogovorili u vezi zajedničke saradnje. Hvala na pažnji.

Hvala.

Poštovana potpredsedniče, predsedništvo, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara će u danu za glasanje podržati set predloga zakona koji se nalazi pred nama.

Ja ću se u svom izlaganju kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe osvrnuti na Predlog zakona o tržištu kapitala i o izmenama Zakona o utvrđivanju druge garantne šeme, jer smatramo da se usvajanjem zakona o tržištu kapitala poboljšava tržište kapitala u Republici Srbiji i da se stvara temelj za korišćenje šireg spektra finansijskih instrumenata u korist privrede i proširuje ponuda hartija od vrednosti na regulisanom tržištu, a usvajanjem izmena Zakona o utvrđivanju druge garantne šeme nastavlja se obezbeđenje likvidnosti privrednih subjekata i proces ublažavanja ekonomskih i finansijskih posledica nastalih usled pandemije bolesti Kovid 19.

Poštovani narodni poslanici, tržište kapitala u Republici Srbiji nije novi koncept, već ima dugu tradiciju utemeljenu iz perioda razvoja prvih državnih i privrednih institucija u zemlji.

Dositej Obradović u svom delu „Mezimac“ prepoznaje trgovinu kao delatnost od istog značaja za organizaciju društva sa naukom i umetnošću. Prvo akcionarsko društvo na teritoriji Republike Srbije osnovano je 1869. godine pod imenom Prva srpska banka, sa većinskim stranim kapitalom.

Beogradska berza je osnovana 1895. godine i na evropskom tržištu predstavlja jednu od 10 najstarijih. Značajan period za Beogradsku berzu jeste 1888. godina kada je usvojen novi zakon koji uređuje preduzeća i definiše da se ista mogu osnivati u vidu deoničarskih društava koja neophodna sredstva obezbeđuje emitovanjem deonica. Ovaj zakon je stvorio uslove za ponovni početak trgovanja na berzi u kontekstu organizovanog tržišta hartija od vrednosti.

Poštovani narodni poslanici razvijena tržišta kapitala mogu igrati ključnu ulogu u finansiranju ekonomskog rasta, kao i da utiču na finansijsku stabilnost i implementaciju monetarne politike. Okviri koji promovišu pravnu sigurnost i ekonomsku efikasnost dodatno podstiču sposobnost tržištu kapitala da služi realnoj ekonomiji.

Utemeljena i likvidna tržišta kapitala doprinose ekonomskom rastu. Na primer, u studiji objavljenoj u decembru 2019. godine Svetska banka potvrđuje da je pronađena snažna korelacija između tržišta kapitala, ekonomskog rasta i ukazuje na povećanu pažnju koja se daje tržištima kapitala kao mehanizmima koji potencijalno mogu pomoći kanalisanju sredstava privrednog sektora za razvoj ključnih strateških sektora privrede od preduzeća do infrastrukture, stanogradnje, malih i srednjih preduzeća, kao i u borbi protiv klimatskih promena.

Smatramo da se usvajanjem ovog zakona poboljšava tržište kapitala u Republici Srbiji i da se stvara temelj za korišćenje šireg aspekta finansijskih instrumenata u korist privrede Republike Srbije kroz smanjenje zavisnosti malih i srednjih preduzeća od bankarskog finansiranja i državnih subvencija, ubrzani ekonomski rast kroz nove finansijske mogućnosti, povećanje broja radnih mesta, kao i dodatnu podršku inovacijama.

Međunarodno iskustvo i akademska literatura pokazuje da razvijeno tržište kapitala predstavlja osnovnu komponentu finansijskih tržišta i ne treba ga smatrati konkurentnim bankarskom finansiranju, već ga treba tretirati kao njegov dodatak i mogućnost da se preduzećima osigura bolja diversifikacija izvora finansiranja njihove aktivnosti.

U stvari, instrumenti tržišta kapitala su znatno bolje dizajnirani za finansiranje rizičnih inovativnih projekata. Diversifikacija izvora finansiranja treba da doprinese smanjenju troškova prikupljanja kapitala, posebno u slučaju malih i srednjih preduzeća.

Zahvaljujući dobroj infrastrukturi tržišta kapitala i efikasnom lancu posredničkih institucija koja na njemu rade, ekonomija je u stanju da bolje raspoređuje rizik i kapital, što je čini potencijalno otpornim na šokove.

Preporuke razvoju tržišta kapitala u Republici Srbiji u poređenju sa razvijenim ekonomijama sveta su jako uska, raspodela finansijske imovine domaćinstva, niska štednja, niska svest privrednih društava u mogućnosti finansiranja poslovanja i istraživanja putem tržišta kapitala i neadekvatna ponuda domaćih finansijskih instrumenata dostupnim malim investitorima.

Uzimajući u obzir da Republika Srbija u prethodnih nekoliko godina doživljava konstantni privredni rast, kao i rast stranih investicija, a utemeljeno i razvijeno tržište kapitala može dodatno da podstakne rast privrednih aktivnosti u Republici Srbiji, kao i standard njenih građana.

Značaj tržišta kapitala za ekonomski razvoj država prepoznat je i od strane Evropske unije. Slobodno kretanje kapitala u slobodno kretanje roba, usluga i radne snage predstavlja jednu od ključnih ciljeva iste.

Na bazi analize koju je sprovela Evropska banka za obnovu i razvoj, evidentno je da napredna tržišta kapitala efikasnije usmeravaju svoju štednju na tržište kapitala nego što to čini Srbija.

Podaci za 2019. godinu govore da u Srbiji svega 2,32% ukupne ušteđevine je usmereno na tržište kapitala. Takođe, na bazi sprovedene analize utvrđeno je da je 58% ušteđevine neiskorišćeno, pa se postavlja pitanje – da li ovi resursi usmeravaju investicije van granica Srbije? Jasno je da bi Republika Srbija mogla da iskoristi ove uštede za unutrašnje reinvestiranje i time doprinese rastu privrede. Osnovni cilj trebao bi da bude da se do 2023. godine, na tržište kapitala usmeri 5% od ukupne štednje i na taj način pozitivno utiče na rast privrede.

Odredbama Zakona o tržištu kapitala uređena je javna ponuda i sekundarno trgovanje finansijskim instrumentima, regulisano tržište, multilateralna trgovačka platforma u Republici Srbiji, pružanje investicionih usluga i obavljanje investicionih aktivnosti, uključujući i izdavanje dozvola za rad i uređivanje investicionih društava i drugih učesnika na tržištu kapitala, obelodanjivanje finansijskih i drugih podataka, kao i obaveze izveštavanja izdavalaca javnih društava u skladu sa ovim zakonom, zabrana manipulativnih i drugih protivzakonitih radnji i činjenja u vezi sa kupovinom ili prodajom finansijskih instrumenata, kao i ostvarivanjem prava glasa u vezi sa hartijama od vrednosti koje izdaju javna društva, kliring, saldiranje i registrovanje transakcija finansijskim instrumentima i organizacija i nadležnosti Centralnog registra, depo i kliring hartija od vrednosti i organizacija i regulatorna i nadzorna ovlašćenja Komisije za hartije od vrednosti.

Tokom prethodnog perioda Zakon o tržištu kapitala više puta je menjan, prateći zahteve i promene uslova na tržištu, kao i potrebe učesnika ovog tržišta.

S jedne strane, globalna kriza u prethodnoj deceniji je uticala i na domaće tržište kapitala. Značajno se smanjio broj učesnika na tržištu, odnosno brokersko-dilerskih društava i ovlašćenih banaka, kao i broj transakcija na regulisanom tržištu, a samim tim i promet na Beogradskoj berzi.

Period globalne krize koji se osetio i kod nas ostavio je za sobom kao posledicu urušeno poverenje investitora spremnih da ulažu u ovu vrstu imovine, što je uticalo da imamo skromnu ne samo ponudu kvalitetnog i razvijenog materijala, već i potražnju finansijskih instrumenata. Smanjio se broj javnih društava čijim se hartijama od vrednosti trguje na berzi, a istovremeno je sve manji broj novih društava podnosio zahteve za odobrenje prospekata za javnu ponudu i uključivanje na tržište.

Imajući u vidu prethodno navedene probleme u praksi neke od izmena i dopuna ovog zakona imale su za cilj da prošire ponudu hartija od vrednosti na regulisanom tržištu, da pojednostave pristup izvorima kapitala, pre svega malim i srednjim preduzećima, kao i da olakšaju pristup stranim investitorima na domaće tržište.

Poštovani narodni poslanici, zahvaljujući novom Zakonu o tržištu kapitala omogućuje se obavljanje takvih finansijskih operacija, otvara se kapija pred takvim finansijskim proizvodima koji do sada nisu ili su delimično bili pristupni na našem tržištu, odnosno na berzi. Na primer, prodaja na kratko, odnosno šortiranje akcija, onda funkcija sredstava kojima se trguje na berzi i koriste se za povezivanje grupe imovine za investitore kojima je pogodnije da poseduju grupu, umesto da kupuju svaku osnovnu hartiju od vrednosti jednu po jednu.

Takođe, ovi finansijski instrumenti mogu se koristiti za praćenje ostalih instrumenata na finansijskom tržištu, poput indeksa ili robe. Moguća pojava tzv. zelene obveznice, koje su po definiciji inovativni finansijski instrumenti koji se ne moraju nužno odnositi na prikupljanje kapitala, a ipak mogu imati potencijalno pozitivan uticaj na naše tržište kapitala, je ideja o dužničkom finansiranju za projekte iz oblasti ekologije. Koncept i upotreba zelenih obveznica relativno je nov u finansijama.

Što se tiče digitalne imovine, smatram da je važno uvođenje kripto valuta na organizovano tržište kapitala, tačnije uvrštavanje kripto valuta na BELEKS.

Poštovani narodni poslanici, poštovani ministre, kada govorim o Zakonu o tržištu kapitala želim da ponovim ono što sam već rekao nekoliko puta. Naime, u Zakonu o budžetu za 2022. godinu ste naveli da potrebna sredstva za finansiranje budžeta deficita planirate obezbediti zajmova domaćih međunarodnih komercijalnih i multilateralnih finansijskih institucija i inostranih vlada kroz emitovanje državnih hartija. Svi mi znamo da građani naše zemlje trenutno mogu kupovati državne papire na veoma komplikovan i skup način.

Naš predlog je da pojednostavite kupovinu državnih obveznica kroz Trezor sa minimalni troškovima i bez naknade za vođenje namenskih tekućih računa i bez poreza našim građanima koji su spremni da finansiraju javni dug.

Naime, ako je većina javnog duga u rukama naših građana, onda to obezbeđuje stabilnije finansijsko tržište i za vreme ekstremnih događaja, kao što je pandemija, a pored toga minimizira se mogućnost napada inostranih špekulanata na dinar.

S druge strane, mišljenja smo da je bolje platiti kamatu našim građanima koji veruju u našu politiku i kupuju državne papire i koji će ih potrošiti u zemlji, nego inostranim spekulantima.

Susedne zemlje već praktikuju takve načine kupovine državne papire koji prate inflaciju i plaćaju oko 4% kamate na obveznice koje su indeksirane u evrima.

Poštovani narodni poslanici, poštovani ministre, dozvolite mi da kažem par reči o tome kako mi vidimo trgovanje na BELEKS-u i na šta bi trebalo obratiti veću pažnju u cilju povećanja poverenja investitora.

Pošto se u prethodnom periodu više puta desilo da većinski vlasnici kompanija godinama nisu isplaćivali dividendu malim akcionarima, samo posle prinudnog otkupa akcija, odnosno onda kada su postali stopostotni vlasnici preduzeća, izuzetno je važno da dajemo veća ovlašćenja Komisiji za hartije od vrednosti u cilju bolje odbrane interesa malih akcionara kako bi mali akcionari dobili dividendu koju su zaslužili zbog držanja određenih papira.

Kada govorimo o prinudnom otkupu akcija, moram reći i to da se u proteklom periodu više puta desilo da mali akcionari prilikom prinudnog otkupa akcija od strane većinskog vlasnika nisu dobili realne cene, odnosno akcije su kupljene na osnovu prosečne trgovinske cene koja je bila dosta niža od knjigovodstvene vrednosti akcija. Zbog toga ukoliko nam je cilj, a svakako je naš zajednički cilj da povećamo likvidnost Beogradske berze i da se mali akcionari vrate na berzu, onda ne smemo dozvoliti da mali akcionari pretrpe takve gubitke koji ne proizilaze iz loših vizija, odnosno pogrešnih odluka malih akcionara, već zbog pravne praznine koju iskorišćavaju veliki vlasnici i obaraju cene akcija na tržištu.

Zbog toga smo mišljenja da zakone treba promeniti u pravcu da kada većinski akcionar odluči da pokrene prinudni otkup akcija onda isplati najvišu moguću cenu malim akcionarima koji su držali papire ponekad i više od jedne decenije.

Pored navedenog, na likvidnost beogradske berze utiče i to da akcionari koji su pretrpeli kapitalni gubitak, na primer zbog prinudne prodaje, imaju pravo na prebijanje kapitalnog gubitka sa kapitalnim dobitkom u roku od pet godina od nastanka kapitalnog gubitka.

Mišljenja smo da vremenski interval prebijanja treba produžiti sa pet godina na deset, jer bi u tom slučaju ohrabrili investitore koji bi uložili više sredstva u hartije od vrednosti.

Poštovani narodni poslanici, poštovani ministre, naša poslanička grupa pozdravlja Predlog izmena Zakona o utvrđivanju druge garantne šeme, jer je njegov prevashodni prioritetni cilj doprinos ublažavanju ekonomskih i finansijskih posledica po privredu Republike Srbije nastalih usled pandemije Kovid 19, izazvane virusom SARS-CoV-2.

Smatramo da je izuzetno važno da se izmenom omogućava povećanje maksimalnog iznosa kredita najugroženijim sektorima, čije je poslovanje u najvećoj meri ugroženo merama za suzbijanje epidemije, a to su pre svega sektori putničkog transporta, ugostiteljstva, hotelijerstva i turizma.

Zahvaljujući prethodnoj uredbi i zakonu značajno je povećan dinarski deo plasmana, što je rezultiralo rastom dinarskih kredita privredi, odnosno padom kamatnih stopa na dinarske kredite.

Rast u kreditnoj aktivnosti doprinela je i niska i stabilna inflacija, kao i mere Narodne banke Srbije u cilju podrške procesu dinarizacije.

Da sumiram, kao što sam već naglasio na samom početku svog obraćanja, poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara će u danu za glasanje podržati predložene zakone i zbog toga jer su u proteklim godinama, zahvaljujući najpre donacijama Vlade Mađarske privrednici u Vojvodini ostvarili ogromne investicije i sa tim paralelno su podigli investicione kredite i svoje kompanije stavili u hipoteku kod domaćih banaka. To znači da bez ovih vidova kredita većina pomenutih privrednika ne bi pribavila dodatna sredstva za likvidnost i za nastavak investicija, pogotovo sa tako dobrim uslovima koje krediti sa garantnom šemom obezbeđuju i zbog toga bi imali dosta finansijskih poteškoća.

U danu za glasanje podržaćemo i ostale predloge zakona koji se nalaze na dnevnom redu tekuće sednice.

Hvala vam na pažnji.

Hvala lepo.

Poštovani potpredsedniče, predsedništvo, članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SVM će podržati Predlog zaključaka povodom predstavljanja Izveštaja Evropske komisije o Republici Srbiji za 2021. godinu jer smatramo da je članstvo u EU najvažniji prioritet naše zemlje.

Naša poslanička grupa pozdravlja odluku da se Izveštaj Evropske komisije ponovo nađe na dnevnom redu redovnog zasedanja jer je pristupanje EU proces u kome ne učestvuje samo država, već celokupno društvo i zbog toga je važno da pored državne administracije zadužene za sprovođenje reformi proces razumeju i u njega se uključe i sami građani Republike Srbije.

Razumevanje procesa povećava podršku, aktivno učešće građana, što neminovno dovodi do kvalitetnih strateških odluka.

Danas diskusiju ne vodimo samo o Izveštaju Evropske Komisije, već i o tome kako želimo da Srbija izgleda na kraju procesa pregovora i o tome se pitamo svi mi građani Republike Srbije.

Zbog toga, treba da načinimo sve korake kako bismo kao odgovorni građani na kraju pregovora mogli sa sigurnošću da kažemo da smo spremni da Srbija postane punopravna članica EU.

Srbija pokazuje posvećenost evropskim integracijama uz sve teškoće koje postoje i u EU i u regionu. Posvećena je prevazilaženju tereta prošlosti i sprovođenju unutrašnjih reformi, a o tome najviše govori da nedavno usvojeni budžet Republike Srbije u potpunosti odgovara Mastriškom ugovoru, iliti Ugovoru EU. To u prevodu na brojke znači da će pored planiranog povećanja BDP-a od 4,5% fiskalni deficit Republike Srbije iznositi 3%, a javni dug opšte države biti 56,55%.

Poštovani narodni poslanici, na osnovu donetih zakona u prvoj polovini 2021. godine jasno je da je Vlada Republike Srbije dala prioritet reformama u vezi sa EU i postavila Agendu o vladavini prava kao jedan od svojih ključnih prioriteta.

Vlada je ispunila niz važnih, do sada ne rešenih merila u okviru Klastera 3 i 4, stoga je Komisija preporučila da se ovi klasteri otvore.

Evropska Unija je nastavila da pruža suštinsku podršku Republici Srbiji. Dodelila je 78,4 miliona evra Srbiji za socio-ekonomki oporavak i 15 miliona evra za hitne potrebe, kao što su medicinska oprema, podrška ugroženim grupama u društvu i vanredno angažovala je 200 dodatnih medicinskih radnika kako bi se ublažio pritisak na medicinsko osoblje.

Pored toga, Srbiji je dodeljeno skoro 12 miliona evra u okviru Fonda solidarnosti EU. Evropska Unija je Srbiji odobrila bespovratna sredstva u iznosu od preko 27 miliona evra kako bi mogla da nabavi vakcine od država članica EU, kao i opremu.

Kada je reč o ekonomskim kriterijumima, Srbija je ostvarila izvestan napredak i umereno je pripremljena, odnosno ostvarila je dobar nivo pripremljenosti u pogledu razvoja funkcionalne tržišne privrede.

Privreda naše zemlje je zabeležila samo blagi pad 2020. godine jer je uticaj krize izazvane pandemijom Kovid 19, ublažen snažnim zamajcem pre krize, značajnim i pravovremenim merama fiskalne i monetarne politike, sektorskom strukturom privrede i relativno niskom prosečnom strogošću mera suzbijanja. Spojene ravnoteže su se smanjivale tokom krize dok je njihovo finansiranje nastavilo da se u potpunosti pokriva prilivima stranih direktnih investicija.

Fiskalni prostor kreiran pre krize omogućuje Srbiji da obezbedi značajnu fiskalnu podršku za ublažavanje kriza u 2020. godini ili 2021. godini i da znatno poveća kapitalnu potrošnju. Stabilnost bankarskog sektora je očuvana uz snažan rast kreditiranja, podržana je moratorijumom na otplatu kredita i merama za povećanje likvidnosti.

Tržište rada je zabeležilo dalje smanjenje nezaposlenosti u 2020. godini. Postignut je izvestan napredak u reformama Poreske uprave i privatizaciji banaka u državnom vlasništvu.

Poštovani narodni poslanici, ako što je poznato, instrument za pretpristupnu pomoć je finansijski instrument EU koji podržava strategiju proširenja čija je namena da pruži pomoć kandidatima i potencijalnim kandidatima u procesu pristupanja EU. prioriteti ovog programa su pružanje pomoći zemljama korisnicima u ispunjavanju političkih, ekonomskih i drugih kriterijumima koji se odnose na usvajanje pravnih tekovina EU, izgradnju administrativnih kapaciteta, jačanje pravosuđa, kao i pomoć zemljama u procesu priprema za korišćenje strukturnih i kohezionih fondova nakon pristupanja EU.

Pomoć treba između ostalog da pruži podršku zemljama u njihovim naporima jačanja demokratskih institucija i vladavine prava, reforme državne uprave, reforme privrede, poštovanju ljudskih i manjinskih prava, unapređenju regionalne saradnje, dostizanje održivog razvoja i smanjenju siromaštva.

Instrument za pretpristupnu pomoć predstavlja usmereni mehanizam koji je EU stvorila kako bi uspešno pružila pomoć zemljama jugoistočne Evrope i Turskoj, IPA je osmišljen tako da usmeri podršku na reforme kroz jedinstveni i fleksibilni sistem od koga neposrednu korist ostvaruju građani, dok zemlje dobijaju dodatnu pomoć za postizanje evropskih standarda.

Pomoću kriterijuma za izdvajanje sredstava se vodi računa o kapacitetima svake zemlje da koristi fondove i da upravlja njima, kao i o poštovanju uslova za pristupanje. Dalje, IPA pruža različite oblike pomoći zemljama koje sprovode reforme na svom putu ka članstvu u EU, IPA nudi EU povezan okvir za upravljanje i postepenu decentralizaciju ili upravljanje koje prenosi zemljama korisnicima. Pored toga, ona omogućava fleksibilnost u pripremi pomoći, IPA uspostavlja snažnu vezu između budžetskog i strateškog aspekta proširenja. Ona jasno stavlja na znanje zemljama korisnicima šta mogu da očekuju u smislu pomoći pod uslovom da ispune uslove za njeno dobijanje.

Na taj način IPA dodatno jača smernice koje EU dalje zemljama kandidatima i zemljama potencijalnim kandidatima o prioritetima koje treba da slede, pre svega IPA pomaže da te zemlje ostvare standarde i vrednosti na kojima je izgrađena Unija. Na taj način IPA je prava investicija u budućnost za zemlje korisnice, ali i za samu EU. zahvaljujući IPA programima, u proteklim godinama smo uspešno ostvarili izuzetno važne projekte kao što je na primer, izrada tehničke dokumentacije za prugu Subotica – Baja, revitalizacija navigacione infrastrukture kanala Begej, izgradnja mađarskog doma kulture na Paliću, izgradnja više kilometara biciklističkih staza u Subotici, izgradnja graničnog prelaza Rabe – Kubekhaza itd.

Prema predlogu Evropske komisije, EU bi do 2027. godine treba da obezbedi bespovratna sredstva u iznosu od 14,5 milijardi evra za IPA 3 jugoistočnoj Evropi i Turskoj koja će se koristiti za finansiranje projekata koji doprinose sprovođenju političkih, ekonomskih i institucionalnih reformi i napretku procesa evropskih integracija.

Poštovani narodni poslanici, suština pregovaračkog procesa nije samo otvaranje poglavlja, napredak na putu ka članstvu EU ne meri stepenom spremnosti preuzimanja obaveza koje iz tog članstva proističu. Pravim uspehom se može smatrati samo ispunjenje neophodnih uslova za zatvaranje poglavlja, jer to znači da je Srbija zaista spremna da preuzme sve svoje obaveze.

Smatramo da je potrebno značajno unaprediti informisanje javnosti o neophodnim reformama u vezi evropskih integracija. Hvala na pažnji.

Hvala.

Poštovani potpredsedniče, predsedništvo, gospodine ministre sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, kao što je naš uvaženi kolega narodni poslanik Zoltan Pek u svom izlaganju kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara već naglasio, poslanici naše poslaničke grupe će podržati Predlog budžeta Republike Srbije za 2022. godinu, pre svega zbog toga što obezbeđuje dodatna sredstva za nastavak kapitalnih investicija i njegovim usvajanjem će se obezbediti dalje ubrzavanje privredne aktivnosti, očuvanje radnih mesta i održanje ukupne makroekonomske stabilnosti.

Budžetom Republike Srbije za 2022. godinu su predviđeni ukupni prihodi i primanja u iznosu od 1.516 milijardi dinara, što predstavlja povećanje od 1,9% u odnosu na iznos predviđen drugim rebalansom budžeta za 2021. godinu.

Projektovani deficit uopšte države u 2022. godini iznosi 3% BDP, dok se javni dug na nivo opšte države smanjuje i do kraja godine zadržava na nivou od 56,5% BDP, što znači da Vlada Republike Srbije i dalje ispunjava kriterijum iz Mastrihta.

Budžetom Republike Srbije za 2022. godinu su planirani ukupni rashodi i izdaci u iznosu od 1.717 milijardi dinara, što predstavlja smanjenje od 4,23% u odnosu na iznos planiran rebalansom budžeta za 2021. godinu iz oktobra meseca.

Paket ekonomskih mera realizovan tokom 2021. godine direktno je doprineo povećanju likvidnosti privrednih subjekata i olakšanju poslovanja, posebno u onim sektorima koji su i dalje pod nešto jačim uticajem pandemije, poput turizma i putničkog saobraćaja, kroz davanja stanovništvu podstiče domaću tražnju i na taj način indirektno utiče na ekonomsku aktivnost.

Paralelno sa ekonomskim merama, ublažavanje restriktivnih zdravstvenih mera rezultiralo je i dinamičnim oporavkom pojedinih delatnosti uslužnog sektora koji su najviše pogođeni pandemijom.

Uspeh ekonomskog paketa mera verifikovan je izostankom značajnijih negativnih efekata pandemije na tržište rada, te su u značajnoj meri očuvana radna mesta i zarade, kako u privatnom tako i u javnom sektoru, a scenario osetnijeg povećanja nezaposlenosti je izbegnut.

Prema podacima Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja u periodu januar-avgust, prosečan broj zaposlenih bio je veći za 3,4% u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Najsnažniji sektorski doprinos rastu zaposlenosti dolazi od prerađivačke industrije, trgovine, informacionih i komunikacionih tehnologija.

I pored isteka efekata prethodno donesenih paketa mera, početak 2021. godine karakterišu bolja kretanja na tržištu rada od očekivanih, naročito kod zarada, kao rezultat vraćanja na putanju snažnog privrednog rasta i opšte stabilnosti ekonomije, a podržano procesom vakcinacije stanovništva i postepenim otvaranjem ekonomije.

U periodu januar-avgust prosečna neto zarada je realno povećana za 5,8% i iznosila je 64.393 dinara. Posmatrano po delatnostima, više od polovine ukupnog rasta zarada bilo je opredeljeno rastom zarada u prerađivačkoj industriji, trgovini i zdravstvu.

Za 2022. godinu projektovano je realno povećanje BDP od 4,5%. Ovo je rezultat trajnog povećanja potencijala privrede usled efektuiranja novih izvozno-konkurentnih proizvodnih kapaciteta, kao i indirektnih efekata ubrzane izgradnje putne i železničke infrastrukture, ali i dodatne podrške u realizaciji projekta iz Zelene agende.

Poštovani narodni poslanici, naša poslanička grupa pozdravlja što su i u 2022. godini predviđene mere fiskalne politike na prihodnoj strani u cilju daljeg smanjenja poreskog opterećenja zarada. Planirano je povećanje neoporezivog dela bruto zarade sa 18.300 dinara na 19.300, uz istovremeno smanjenje stope doprinosa PIO na teret poslodavca za 0,5%.

Priliv kapitala u Srbiju ostao je relativno visok, što je doprinelo rastu deviznih rezervi zemlje i jačanju otpornosti na eksterne rizike. Tome je u najvećoj meri doprineo priliv stranih direktnih investicija.

Ukupan priliv po osnovu stranih direktnih investicija iznosio je 2,6 milijardi evra. Do kraja godine očekuje se nastavak povoljnih platno-bilansnih kretanja, uz deficit tekućeg računa od 3,9%.

Uključivanje dinarskih državnih obveznica u renomirani iznos Dži Pi Morgensa krajem juna, koji je rezultat dugogodišnjeg predanog rada NBS i Vlade Republike Srbije, doprineće širenju baze stranih investitora koji ulažu u dinarske državne obveznice, kao i produbljivanju domaćeg finansijskog tržišta, a time i većim prilivima kapitala iz inostranstva.

Poštovani narodni poslanici, kao što je poznato, značajna finansijska sredstva obezbeđena budžetima u prethodnim godinama omogućila su realizaciju značajnih kapitalnih projekata na teritoriji AP Vojvodine, a predloženim budžetom se sredstvima u iznosu od 82 milijarde dinara omogućava nastavak finansiranja započetih novih kapitalnih projekata: brza saobraćajnica Novi Sad – Ruma, projekat mađarsko-srpske železnice, izvođenje radova na izgradnji auto–puta E75, izgradnja postrojenja za prečišćavanje vode za piće u Kikindi, unapređenje uslova za prevođenje brodova u okviru brane na Tisi kod Novog Bečeja, proširenje kapaciteta luke Bogojevo, rekonstrukcija i dogradnja graničnog prelaza Horgoš, rekonstrukcija i modernizacija železničke pruge Subotica – Segedin, izgradnja auto-puta deonice Beograd – Zrenjanin, izgradnja mosta obilaznice oko Novog Sada sa pristupnim saobraćajnicama, izgradnja brze saobraćajnice Bački Breg – Kikinda, projekat izgradnje komunalne infrastrukture za odlaganje komunalnog čvrstog otpada u Republici Srbiji, subvencija privatnim preduzećima za sprovođenje ugovora o dodeli sredstava podsticaja, itd.

Pored značajnih sredstava predviđenih za kapitalne projekte, poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara ukazuje na važnost rekonstrukcije lokalnih puteva u cilju poboljšanja uslova života stanovnika u naseljenim mestima na području lokalnih samouprava u AP Vojvodine.

Poštovani narodni poslanici, poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara će glasati za budžet, jer Vlada Republike Srbije ulaže napore za očuvanje javnog zdravlja i bezbednosti, pomaže privredi u cilju očuvanja likvidnosti i ublažavanja pada zaposlenosti, odnosno očuvanja životnog standarda i likvidnosti stanovništva i dalje posvećuje posebnu pažnju kapitalnim ulaganjima.

Hvala na pažnji.

Hvala lepo.

Poštovani potpredsedniče, predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, kao što znate Srbija se danas nalazi u velikom investicionom ciklusu vrednom više milijarde evra, čiji je cilj da se infrastruktura podigne na značajno viši nivo i postane motor razvoja naše privrede. Grade se auto-putevi, brze saobraćajnice, železnice velike brzine, komunalna infrastruktura u mnogim opštinama u Srbiji.

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara je podržala drugi rebalans budžeta za 2021. godinu, jer pored toga što predviđa dodatna sredstva za kapitalne projekte, ukupno 234 miliona dinara, omogućava i realizaciju kapitalnih projekata koji su za nas od posebnog značaja, a to su rekonstrukcija i modernizacija železničke pruge između Subotice i Segedina, čijom realizacijom se skraćuje zadržavanje na graničnim prelazima i razvija prekogranična saradnja.

Dalje, rekonstrukcija delova auto-puta između Horgoša i Novog Sada, izgradnja auto-puta između Beograda i Zrenjanina, izgradnja saobraćajnica između Novog Sada i Rume, izgradnja druge faze postrojenja za prečišćavanje pijaće vode u Kikindi, unapređenje uslova za prevođenje brodova u okviru brane na Tisi kod Novog Bečeja, izgradnja nadvožnjaka kod Pačira preko ipsilon kraka.

Poštovani narodni poslanici, SVM je u koalicionom sporazumu sa SNS pored gore pomenutih projekata definisao i najznačajnije projekte, putne, železničke i vodne infrastrukture koji Srbiju ubrzano infrastrukturno povezuju sa regionom, time stvaraju bazu za ubrzani ekonomski razvoj i jačanje.

Pošto naša poslanička grupa smatra da se sa realizacijom projekata koji su definisani koalicionom sporazumom poboljšavaju uslovi života stanovnika u naseljenim mestima na području lokalnih samouprava AP Vojvodine želim da postavim poslaničko pitanje Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture – u kojoj fazi se nalazi priprema sledećih projekta: izgradnja puta između Oroma i Čantavira čija dužina je šest kilometara? Put je značajan jer će olakšati komunikaciju na širem području koje predstavlja granično područje grada Subotice i opštine Kanjiža.

Takođe, izgradnjom puta će se obezbediti efikasniji i bezbedniji dovoz komunalnog otpada iz opština Čoka, Bačka Topola, Mali Iđoš i Senta na regionalnoj deponiju koja je u neposrednoj blizini ovog putnog pravca.

Rekonstrukcija poveznog puta između državnog puta 1B13 i mesta Martonoš u opštini Kanjiža, dužina puta je 3.150 metara. Deo puta je rekonstruisan 2016. godine u dužini od 550 metara.

Dalje, izgradnja semafora na raskrsnici kod Palića, odnosno kod Velikog Radanovca na državnom putu 2A100 i semafora na državnom putu 1V11 kod ulice Zorkina u Subotici.

Dalje, izgradnja neizgrađene deonice između Subotice i Sente od petlje Subotica Istok do Sentre. Ukupna dužina deonice je 24 kilometara, od čega je 11 kilometara izgrađeno i potrebna je rehabilitacija, dok je 13 kilometara potrebno izgraditi. Ova deonica je praktično nastavak ipsilon kraka prema Senti i Banatu. Deo je Banatske magistrale.

Dalje, izgradnja obilaznice oko Kanjiže, planskom dokumentacijom predviđena u ukupnoj dužini od 4,64 kilometara. Projektna dokumentacija postoji.

Dalje, izgradnja kružne raskrsnice na ukrštanju puta 2B303 i lokalnog puta Subotica - Čantavir u naseljenom mestu Čantavir. Ova kružna raskrsnica je potrebna zbog bezbednije odvijanja saobraćaja i regulisanja saobraćaja teretnih vozila koja se kreću ovim putnim pravce do najvećeg proizvođača stočne hrane u Srbiji, „ Gebi Čantavir“.

Dalje, rehabilitacija putnog pravca 1B12 Sombor – Subotica. Ukupna dužina je 45,8 kilometra. Ovaj putni pravac je izuzetno opterećen, a stanje kolovozne konstrukcije je u lošem stanju zbog neravnina, čak je i neobezbeđen za vozila.

Na kraju, da podvučem, naša poslanička grupa pozdravlja sve napore Vlade Republike Srbije i Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture koje ulaže u realizaciju gore navedenih projekata koji infrastrukturno povezuju našu zemlju sa regionom, a time stvaraju dobar osnov za ubrzani ekonomski razvoj.

Hvala na pažnji.

Hvala lepo, poštovani potpredsedniče, predsedništvo, gospođo Čomić sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SVM, će u danu za glasanje podržati set predloga zakona, koji se nalaze pred nama. Ja ću u svom izlaganju kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SVM, najviše se osvrnuti na Predlog zakona o potvrđivanju ugovora o garanciji između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj.

Poštovani narodni poslanici, dozvolite mi da vas upoznam sa najvažnijim podacima koji se odnose na električnu energiju, pre nego što obrazložim zašto će naša poslanička grupa podržati tzv. zakon o pametnim brojilima, jer lakše se razume važnost ovog zakona, kroz prizmu brojki.

Sigurnost snabdevanja električnom energijom, prirodnim gasom i derivatima nafte u 2020. godini je bila zadovoljavajuća, što je bilo od posebnog značaja u uslovima pandemije. Ukupna potrošnja električne energije u 2020. godini je bila na nivou potrošnje, u 2019. godini.

U 2020. godini, izvoz električne energije je za 264 gigavat časa, bio veći od uvoza. Strategijom razvoja energetike za period do 2025. godine, prognoziran je rast potrošnje električne energije, manje od 1% prosečno godišnje. U tom periodu bi ova potrošnja trebalo da se pokriva produženjem radnog veka i povećanjem snage postojećih i izgradnjom novih elektrana.

Na prenosnu mrežu, tokom 2020. godine, nije bilo priključenja novih vetroelektrana, tako da je na kraju godine ukupna instalisana snaga vetroelektrana, priključenih na prenosnu mrežu, ostala nepromenjena i iznosila je 373 megavata, dok je na distributivnu mrežu na kraju 2020. godine, bilo priključeno 328 novih elektrana ukupne instalirane snage, 212 megavata. U 2020. godini, proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora priključenih na prenosni distributivni sistem je iznosila 10.872 gigavata časa, što je za 32% bruto potrošnje električne energije.

Poštovani narodni poslanici, kao što vam je poznato, Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu, predviđeno je davanje garancije Republike Srbije, Evropskoj banci za obnovu i razvoj, u iznosu do 40 miliona evra, po osnovu zaduženja Elektrodistribucije Srbije, kao zajmoprimca za finansiranje projekta za pametna brojila.

Uvođenje pametnih sistema merenja u energetski sektor jedan je od najvažnijih ciljeva, energetske politike Republike Srbije. Poboljšanje merne infrastrukture i komunikacije sa kupcima električne energije, u cilju efikasnijeg korišćenja iste, predstavlja prioritetni zadatak u modernizaciji sistema prenosa, i distribucije električne energije.

U Republici Srbiji, veliki broj domaćinstava ima zastarela brojila, koja duži niz godina nisu zamenjena ili baždarena što za posledicu ima usporavanje u radu distributivnog sistema i netačan prikaz stvarno utrošene električne energije.

Iz tih razloga, potrebno je izvršiti obnovu i osavremenjavavanje distributivne mreže i poboljšati funkcionalnost brojila, kako bi se uspostavila efikasnija potrošnja električne energije.

Strategijom razvoja energetike Republike Srbije, do 2025. godine, sa projekcijama do 2030. godine, Vlada je definisala važnost zamene postojećih mernih uređaja, savremenim digitalnim mernim uređajima, koji će omogućiti sprovođenje tzv. smartmitring, što podrazumeva daljinsko očitavanje, daljinsko isključivanje, upravljanje, potrošnjom i drugo.

Takođe, potrebno je preduzeti ostale korake u vezi sa uvođenjem koncepta pametne mreže koja koristi digitalna brojila, za praćenje potrošnje električne energije, u realnom vremenu, pored toga što će doprineti smanjenju gubitaka u distributivnom sistemu, uvođenje pametnih sistema merenja, omogućiće i priključenje novih proizvođača električne energije iz obnovljivih izvora energije, na distributivnu mrežu.

Procenjena vrednost projekta koji će se izvoditi u dve faze je 80 miliona evra, planirano je da finansiranje faze 1a, projekta bude obezbeđeno kreditom EBRD banke, uz državnu garanciju, dok bi faza 1b, bila finansirana kreditom Evropske investicione banke, takođe uz državnu garanciju.

Ugovorom o garanciji predviđeno je da Republika Srbija bezuslovno garantuje kao primarni dužnik, a ne samo kao garant, uredno i blagovremeno plaća svih dospelih iznosa i izvršavanje preuzetih obaveza zajmoprimca, u skladu sa ugovorom o zajmu.

Pored navedenih sredstava, zajma o iznosu od 40 miliona evra, za finansiranje faze 1a, Republika Srbija je predložila projekat za pametna brojila za sufinansiranje iz bespovratnih sredstava, investicionog okvira za Zapadni balkan, u iznosu od 15 miliona evra, koja bi bila iskorišćena za sufinansiranje investicionih troškova projekta.

Poštovani narodni poslanici, naša poslanička grupa podržava Zakon o potvrđivanju ugovora o garanciji, između Republike Srbije i ERBD banke, jer je u ovoj godini cena energenata naglo porasla, a realizacijom gore navedenog projekta, i uvođenjem pametnih brojila, omogućiće se unapređenje energetske efikasnosti, upravljanje i kontrola nad distributivnim sistemom električne energije, smanjenje operativnih troškova, kao i komercijalnih i tehničkih gubitaka.

Pored tačnog i brzog očitavanja brojila obezbediće kupcima svakodnevni uvid u tačnu potrošnju električne energije na njihovim mernim mestima, što može da stimuliše kupce da racionalnije troše električnu energiju.

Takođe, benefiti koji se očekuju od korišćenja pametnih brojila i sistema za automatsko očitavanje i upravljanje potrošnjom su smanjenje neovlašćene potrošnja električne energije, automatizacija očitavanja, detekcije nestanka napajanja, povećanje operativne efikasnosti preduzeća, upozorenja na ometanju merenja, bolji imputi za planiranje proizvodnje električne energije, kvalitetnije planiranje isključenja kod remonta elektroenergetskih objekata itd.

Navedenim pogodnostima uspostaviće se kvalitetnije upravljanje potrošnjom električne energije, što podrazumeva njenu ravnomerniju proizvodnju koja donosi veće uštede.

Zbog tendencije cene energenata na svetskom tržištu, naša poslanička grupa podržava inicijativu predsednika države, gospodina Aleksandra Vučića, da naša zemlja postane suvlasnik nuklearne elektrane u Pakšu, jer se time osigurava energetska bezbednost naše zemlje.

Poštovani narodni poslanici, još jednom da ponovim, poslanička grupa SVM će u danu za glasanje podržati sve predloge zakona koji se nalaze na dnevnom redu sednice. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.

Poštovani potpredsedniče, predsedništvo, gospodine ministre sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, kao što je kolega narodni poslanik, Zoltan Pek, ispred poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara u svom izlaganju, kao ovlašćeni predstavnik već naglasio, poslanici i poslaničke grupe SVM će podržati drugi rebalans budžeta Republike Srbije za 2021. godinu, zbog više razloga.

Naime, njegovim usvajanjem obezbediće se dalje ubrzanje privredne aktivnosti, čuvanje radnih mesta i održavanje ukupne makroekonomske stabilnosti. Pokazatelji ekonomske aktivnosti bili su iznad očekivanja još od druge polovine 2020. godine, zahvaljujući čemu je Srbija postigla predkrizni nivo ekonomske aktivnosti već u prvom tromesečju ove godine, pre većine evropskih zemalja i jedno tromesečje ranije od naših očekivanja.

U drugom tromesečju ove godine nivo BDP-a, nalazilo se na oko 3% iznad predkriznog nivoa. Rast BDP-a je u prvoj polovini godine prema proceni Republičkog zavoda za statistiku iznosio je 7,6%. Snažan … je vođen oporavkom u uslužnim sektorima koji su prošle godine najviše bili pogođeni krizom, kao i rastom industrije i građevinarstva.

Posmatrano s rashodne strane, rast je vodila domaća tražnja, tj. investicije i potrošnja. Drugim rebalansom budžeta Republike Srbije za 2021. godinu, predviđeni su ukupni budžetski prihodi u iznosu od 1.488 milijardi dinara, što je za 150 milijardi dinara više u odnosu na iznose predviđene budžetom, a ukupni budžetski rashodi su predviđeni u iznosu od 1.765 milijardi dinara. Ono što treba da podvučemo jeste da je ukupan fiskalni deficit smanjen sa 381.000.000.000 na 304.000.000.000 dinara.

Kada govorimo o deficitu moramo da kažemo da su i pored realizacije trećeg paketa pomoći od oko 4,5% BDP-a, fiskalna kretanja u šest meseci ove godine povoljnija od očekivanja zbog bolje realizacije prihoda zahvaljujući bržem oporavku ekonomske aktivnosti.

Učešće deficita opšte države u BDP iznosi oko 4,9%, što je za 2% manje nego što je bilo predviđeno prethodnim rebalansom, a javni dug države na kraju juna iznosio je 55% BDP, što znači da Vlada Republike Srbije ispunjava kriterijume iz mastrikta.

Na nivou godine očekuje se rast BDP od 7%, koji će biti vođen u najvećoj meri domaćom tražnjom. Takvom kretanju ključno bi trebalo da doprinesu nastavak realizacije infrastrukturnih projekata i pravovremen i adekvatan odgovor nosilaca ekonomske politike u Srbiji i po tom osnovu obezbeđeni povoljni uslovi finansiranja i očuvani proizvodni kapaciteti i radna mesta.

Pored toga, rast izvozne ponude, uz normalizaciju globalnih ekonomskih tokova, usled nastavka vakcinacije i očekivani oporavak eksterne tražnje, doprineće i dvocifrenom rastu izvoza i popravljanju spoljnotrgovinskog deficita. Isti faktori, kao i očekivano dodatno ubrzanje realizacije infrastrukturnih projekata po osnovu novih planiranih projekata, kao što su metro, izgradnja i modernizacija železnice, autoputevi i brze saobraćajnice, komunalna infrastruktura itd.

Paket ekonomskih mera realizovan tokom 2021. godine direktno utiče na povećanje likvidnosti privrednih subjekata i olakšanje poslovanja posebno onih sektora koji su i dalje pod nešto jačim uticajem pandemije, poput turizma, putničkog saobraćaja, dok se kroz davanja stanovništvu podstiče domaća tražnja i na taj način indirektno utiče na ekonomsku aktivnost.

Paralelno sa ekonomskim merama, ublažavanje restriktivnih zdravstvenih mera rezultiralo je i dinamičnim oporavkom pojedinih delatnosti uslužnog sektora koji su najviše pogođeni pandemijom.

Polazeći od kretanja u međunarodnom okruženju, kao i povoljnih tekućih trendova domaće ekonomske aktivnosti od očekivanih i uzimajući u obzir efekte donetih mera za podršku privredi i stanovništvu, projekcija BDP za 2021. godinu revidirana je na više sa 6% na 7%.

Priliv kapitala u Srbiju ostao je relativno visok, što je doprinelo rastu deviznih rezervi zemlje i jačanju otpornosti na eksterne rizike. Tome je u najvećoj meri doprineo priliv stranih direktnih investicija koji je u prvih šest meseci iznosio 1,8 milijardi evra i za oko 21% bio je viši nego u istom periodu prethodne godine.

Priliv po osnovu portfolio investicija iznosio je blizu 800 miliona evra i rezultat je, pre svega, uspešne emisije evroobveznica na međunarodnom finansijskom tržištu.

Uključivanje dinarskih državnih obveznica u renomirani indeks Dži Pi Morgensa krajem juna, koji je rezultat dugogodišnjeg predanog rada Narodne banke Srbije i Vlade Republike Srbije, doprineće širenju baze stranih investitora koji ulažu u dinarske devizne obveznice.

Poštovani narodni poslanici, poštovani ministre, kada govorimo o fiskalnom deficitu, želim da ponovim ono što sam vam već rekao nekoliko puta.

Naime, u članu 2. Zakona o rebalansu ste naveli da potrebna sredstva za finansiranje budžetskog deficita planirate obezbediti iz zajmova domaćih i međunarodnih komercijalnih i multilateralnih finansijskih institucija i inostranih vlada kroz emitovanje državnih hartija.

Svi mi znamo da građani naše zemlje trenutno mogu kupovati državne papire na veoma komplikovan i skup način. Naš predlog je da pojednostavite kupovinu državnih obveznica kroz Trezor, sa minimalnim troškovima i bez naknade za vođenje namenskih tekućih računa i bez poreza našim građanima, koji su spremni da finansiraju javni dug naše države.

Naime, ako je većina javnog duga u rukama naših građana, onda to obezbeđuje stabilnije finansijsko tržište i za vreme ekstremnih događaja, kao što je i pandemija, a pored toga, minimizira se mogućnost napada inostranih spekulanta na dinar.

Sa druge strane, mišljenja smo da je bolje platiti kamatu našim državljanima koji veruju u našu politiku i kupuju državne papire i koji su spremni da finansiraju naš javni dug i koji će ih potrošiti u zemlji, nego inostranim spekulantima. Susedne zemlje inače već praktikuju takve načine kupovine državnih papira.

Kada govorimo o efektima fiskalne politike, smatram da treba da govorimo i o efektima monetarne politike. Za razliku od pojedinih centralnih banaka u regionu, Narodna banka Srbije nastavila je da vodi podsticajnu monetarnu politiku i da bude ravnopravni partner Vladi Republike Srbije u pružanju podrške privredi i građanima u uslovima očuvane relativne stabilnosti deviznog kursa.

Tokom prvog polugodišta 2021. godine visina referentne kamatne stope zadržana je na nepromenjenom nivou od 1%, koliko iznosi od decembra 2020. godine. To je najniži nivo referentne kamatne stope u režimu ciljne inflacije i za 1,25 procentnih poena niži nivo nego pre pandemije. To je doprinelo tome da je Vlada Republike Srbije mogla da formira kredite sa garantnom šemom, kod kojih je kamatna stopa bila ispod tržišnih i na takav način je uspela da spasi privredu Republike Srbije.

Pored toga, ne smemo zaboraviti ni to da bez moratorijuma na otplatu kredita ne bismo mogli da sačuvamo finansijsko stanje privrede i stanovništva u ovoj kondiciji u kojoj se trenutno nalaze. Zbog toga posebno pozdravljam odluku NBS o moratorijumima na kredite, koja je doneta u cilju očuvanja stabilnosti finansijskog sistema.

Učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima ukazuje na to da je zahvaljujući pravovremenim i adekvatnim merama NBS i Vlade, usmerenim na ublažavanje negativnih efekata pandemije na privredu i stanovništvo, kvalitet aktive banaka očuvan i dodatno ojačan.

Stepen dinarizacije meren učešćem dinarskih plasmana u ukupnim plasmanima banaka privredi i stanovništvu u prvoj polovini 2021. godine povećan je za 1,3 procentna poena i krajem juna je iznosio 38,6%, što je najviši nivo do sada.

Rast stepena dinarizacije prvenstveno je rezultat većeg dinarskog kreditiranja privrede.

Inflacija u Srbiji bila je osmu godinu zaredom pod kontrolom. Narodna banka Srbije je nastavila, uprkos brojnim potresima iz međunarodnog okruženja, da ispunjava svoj osnovni cilj – obezbeđenje niske i stabilne inflacija. Inflaciona očekivanja finansijskog sektora i privrede i za godinu i dve unapred bila su već duži period niska i relativno stabilna, što je istovremeno bila potvrda većeg kredibiliteta monetarne politike.

Donoseći odluku da ne menja visinu referentne kamatne stope, Izvršni odbor NBS je isticao da su rezultati domaće privrede povoljniji od očekivanih i u uslovima globalno pogoršane epidemiološke situacije početkom godine. Naša poslanička grupa pozdravlja takav stav NBS.

Kolege narodni poslanici, želim da naglasim da ćemo glasati za rebalans budžeta, jer pored toga što predviđa dodatna sredstva za kapitalne projekte, ukupno 234 miliona dinara, omogućava i realizaciju kapitalnih projekata koji su za nas od posebnog značaja.

Za poljoprivrednike je jako važno i izgradnja dva natputnjaka kod Ipsilon kraka, jer bi u suprotnom morali voziti više kilometara traktorom kako bi došli do svoje njive. Međutim, kod Mejkuta je završen, a počeli su radovi i na nadvožnjaku Pačira preko Ipsilon kraka. Izgradnjom pomenutom natuptnjaka, povećava se bezbednost učesnika u saobraćaju.

Vršiće se rekonstrukcija i modernizacija železničke pruge između Subotice i Segedina. Radi se o važnom projektu, pošto se njegovom realizacijom skraćuje zadržavanje na graničnim prelazima i razvija prekogranična saradnja.

Na kraju, još jednom da kažem, glasaćemo za rebalans, jer Vlada Republike Srbije ulaže napore za očuvanje javnog zdravlja i bezbednosti, pomaži privredi u cilju očuvanja likvidnosti i ublažavanju pada zaposlenosti, odnosno očuvanja životnog standarda i likvidnosti stanovništva i dalje posvećuje posebnu pažnju kapitalnim ulaganjima. Hvala na pažnji.

Hvala lepo.

Poštovani potpredsedniče, predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara će u danu za glasanje podržati set predloga zakona koji se nalaze pred nama.

Ja ću se u svom izlaganju kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe najviše osvrnuti na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privremenom registru punoletnih državljana Republike Srbije kojima se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica pandemije bolesti Kovid 19 izazvane virusom SARS-CoV-2, jer se njima nastavlja proces ublažavanja ekonomskih i finansijskih posledica nastalih usled pandemije bolesti Kovid 19 i obezbeđuje kontinuitet socijalnih programa, a naš kolega narodni poslanik Daniel Đivanović će kasnije govoriti o drugom predlogu zakona.

Poštovani narodni poslanici, imajući u vidu situaciju koja se nastavila i nakon završetka vanrednog stanja u Republici Srbiji kako bi se omogućilo ublažavanje ekonomskih posledica nastalih usled pandemije Kovid 19 izazvane virusom SARS-CoV-2, složićemo se da je neophodan nastavak preduzetih mera podrške stanovništvu koje imaju za cilj povećanje agregatne tražnje i privrednih aktivnosti.

Pošto se približava kraj 2021. godine, možemo konstatovati da je Vlada Republike Srbije pravovremeno odgovorila na izazove koje je postavila globalna zdravstvena kriza. Prvi i najvažniji zadatak državne kase prošle 2020. godine, kao i ove godine, bio je dovoljno i neometano finansiranje borbe za očuvanje zdravlja i života ljudi. Zbog toga je Vlada Republike Srbije pravovremeno započela i završila izgradnju potpuno novih kovid bolnica, u cilju obezbeđivanja potrebnog kapaciteta za pacijente čije stanje zahteva bolničko lečenje.

Ispunjeni su osnovni ciljevi postavljeni usvojenim programom ekonomskih mera za podršku stanovništva i privredi Srbije. Zahvaljujući makroekonomskoj i fiskalnoj stabilnosti postignutoj u prethodnom periodu, Republika Srbija imala je dovoljno prostora da monetarnim i fiskalnim merama pomogne stanovništvu i privredi u ublažavanju negativnih efekata pandemije virusa korona. Kao što je poznato, bio je predviđen sveobuhvatni paket mera kojima je pružena pomoć i čiji su se pozitivni efekti odrazili na makroekonomske pokazatelje. Ukupan paket mera za podršku privredi i stanovništvu u prošloj godini iznosio je 551 milijardu dinara, od toga na ime mera poreske politike obezbeđeno je 110 milijardi dinara, a na ime mera direktne podrške privatnom sektoru 132,9 milijarde dinara.

Poštovani narodni poslanici, naša poslanička grupa smatra da u teškim vremenima moramo pomoći našim sugrađanima, jer je pandemija direktno i izuzetno negativno uticala na budžet svakog građanina. Međutim, zahvaljujući racionalnim odlukama Vlade Republike Srbije, stvorena je mogućnost da se pomogne svim građanima i preduzetnicima.

Smatramo da u ovim teškim vremenima ne treba puno obratiti pažnju na navode opozicije da se država preterano zadužuje, jer uvek kada su teška vremena, država mora da pomogne privredi i stanovništvu, kako bi građani i preduzetnici što lakše prevazišli teške periode. Kao što se vidi iz privrednog rasta, država će biti u mogućnosti da otplati svoje dugove na vreme.

Zbog svega navedenog, smatramo da su u prethodnom periodu najbitnije mere bile: desetoprocentualno povećanje plata zdravstvenih radnika, direktna pomoć svim penzionerima i podrška poljoprivrednim proizvođačima.

Naša poslanička grupa je pozdravila odluku Vlade da se u maju 2020. godine svim građanima da mogućnost da se prijave za novčanu podršku od 100 evra. Tu priliku je iskoristilo više od 4,3 miliona ljudi. U maju 2021. godine svi punoletni su mogli da se prijave za novi paket mera u okviru kojeg će novac dobiti u dve rate od po 30 evra, jednu u maju a drugu u novembru 2021. godine. Takođe, u junu 2021. godine isplaćena je i dodatna pomoć od 60 evra za sve nezaposlene koji su prijavljeni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, a kojih je oko pola miliona. U junu su vakcinisani dobili po 3.000 dinara.

Prema trenutno dostupnim podacima, fiskalni deficit će na kraju godine iznositi oko 7% BDP, ali prema našem mišljenju, mišljenju naše poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara, takav jednokratni deficit u potpunosti je opravdan, jer bi u suprotnom pad ekonomske aktivnosti ove godine bio daleko veći, praćen smanjenjem proizvodnih kapaciteta, uključujući smanjenje broja radnih mesta. Takođe, bez navedenih mera oporavak privrede bi bio znatno sporiji.

Kada govorimo o novčanim davanjima treba da govorimo i o fiskalnoj strategiji naše zemlje koja inače predviđa načelno dobre ciljeve fiskalne politike u srednjem roku. Nakon snažnog povećanja fiskalne deficita tokom trajanja zdravstvene krize u 2020. godini i 2021. godini Nacrtom fiskalne strategije predviđeno je postepeno uravnoteženje javnih finansija u srednjem roku. Planirano je da se fiskalni deficit sa oko 7% BDP umanji u 2022. godini na 3% BDP, a zatim nastavi da se smanjuje do 1% BDP u 2024. godini. Takvo umanjenje deficita preokrenulo bi trenutno rastuću putanju javnog duga, to jest predviđeno je da se javni dug sa nivoa oko 60% BDP spusti na oko 55% BDP do kraja 2024. godine. Planirano uravnoteženje budžeta ostvarilo bi se na ekonomski zdrav način bez naglih šokova. Kontrolom povećanja penzija i plata u javnom sektoru, smanjenjem subvencija i nekih drugih tekućih rashoda dok bi se izdavanje za javne investicije zadržalo na veoma visokom nivou od preko 6% BDP. Na strani javnih prihoda ne planira se povećanje poreza, naprotiv ukoliko fiskalna kretanja budu bolja od očekivanja najavljeno je da će se to iskoristiti za umanjenje poreskog opterećenja privrede.

Poštovani narodni poslanici, naša poslanička grupa pozdravlja stav Vlade Republike Srbije, koja govori o tome da uvek treba pomoći našim građanima kada za to postoji mogućnost. Zbog toga podržavamo da će penzioneri u februaru, martu 2022. godine, dobiti po 20.000 dinara, a u septembru ove godine su dobili i po 50 evra, kako je rekao ministar finansija Siniša Mali - zato što su najugroženiji.

Penzioneri će u novembru dobiti još 30 evra, a potom, još 20 evra u decembru. Ostali punoletni će u novembru dobiti 30 evra, za koje su se prijavili u maju mesecu, a potom i 20 evra u decembru.

Razlozi za donošenje ovog zakona sadržani su prevashodno i u činjenici da je u periodu nakon vanrednog stanja i globalne pandemije aktivnost privrede značajno ugrožena, te da je za njenu revitalizaciju neophodna podrška Vlade.

Poštovani narodni poslanici, glasaćemo za predloženi zakon, jer svesni smo da Vlada Republike Srbije ulaže napore za očuvanje životnog standarda i likvidnosti stanovništva, za očuvanje javnog zdravlja i dalje posvećuje posebnu pažnju na socijalnu politiku.

U danu za glasanje podržaćemo i sve ostale predloge zakona koji se nalaze na dnevnom redu. Hvala na pažnji.

Hvala lepo.

Poštovani predsedniče, predsedništvo, članovi Vlade, narodni poslanici.

Želeo bih da u pravom krugu postavim poslaničko pitanje premijerki Vlade Republike Srbije.

Kao što znate poslanička grupa SVM je podržala rebalans budžeta za 2020. godinu, kao i budžet za 2021. godinu, pošto su bili sastavljeni tako da su stvorili dobar osnov za suzbijanje pandemije izazvane virusom Korona i pomoć privredi, a svakako glavni cilj nam je bio da očuvamo svako radno mesto i da ne ostavimo ni jednog radnika bez posla. Sada već možemo reći da u najvećoj meri je to ostvareno.

Svi znamo da je uticaj pandemije Kovid 19 na globalnu ekonomiju ogroman, a posledice su teške. Zbog toga je jako važno da se fiskalna politika i dalje fokusira na privatni sektor i da nastavi da se smanjuju ukupno poresko opterećenje rada, čime se dodatno rasterećuje privreda, odnosno povećava konkurentnost privatnog sektora, zadržavaju postojeća radna mesta.

Bitno je reći i to, da su na rashodnoj strani prioritet imali infrastrukturni i kapitalni projekti, te politika penzija i plata, a Vlada Republike Srbije je vodila računa o tome da sa povećanjem ove dve najveće kategorije rashoda ne izađe iz planiranog održivog okvira. Zahvaljujući makroekonomskoj i fiskalnoj stabilnosti postignutoj u prethodnoj godini Republika Srbija je imala dovoljno prostora da monetarnim i fiskalnim merama pomogne privredi, ublažavanju negativnih efekata pandemije.

Bio je predviđen sveobuhvatni paket mera kojim je pružena pomoć privredi čiji su se pozitivni efekti odrazili na makroekonomske pokazatelje. Ukupna vrednost paketa mera, pomoć privredi i stanovništvu iznosila je oko 12,5% BDP. Odgovorno vođenje ekonomske politike i konstantno dobro stanje u budžetu ponovo je stvorilo dovoljno prostora da Vlada Republike Srbije pomogne privredi u ublažavanju negativnih efekata pandemije virusa Korona, te je stoga usvojen novi treći ekonomski paket mera za podršku privredi i građanima, vredan 294,4 milijardi dinara, čime je između ostalog obezbeđeno dodatnih 500 miliona evra za privrednike kroz prvu garantnu šemu i 500 miliona evra kroz druge garantne šeme kako bi se obezbedila dodatna likvidnost privredi. Moramo ponovo naglasiti da je sve urađeno u cilju očuvanja postojećih radnih mesta.

Moje pitanje glasi. Koje mere planira Vlada Republike Srbije, odnosno kakve programe predviđa za ubrzavanje privrednog oporavka, a u cilju ne samo očuvanja, već i otvaranja novih radnih mesta. Hvala lepo.

Hvala lepo.

Moje drugo pitanje želeo bih da postavim ministarki za evropske integracije, a odnosi se na IPA III. Prioriteti oba programa su pružanje pomoći zemljama korisnicima u ispunjavanju političkih, ekonomskih i drugih kriterijuma koji se odnose na usvajanje pravnih tekovina Evropske unije, izgradnju administrativnih kapaciteta i jačanje pravosuđa, kao i pomoć zemljama u procesu priprema za korišćenje strukturnih i kohezionih fondova, nakon pristupanja Evropskoj uniji.

Pomoć treba, između ostalog, da pruži podršku zemljama u njihovim naporima jačanja demokratskih institucija i vladavine prava, reforme državne uprave, reformi privrede, poštovanju ljudskih i manjinskih prava, unapređenju regionalne saradnje, dostizanju održivog razvoja i smanjenju siromaštva.

Pomoću kriterijuma za izdvajanje sredstava vodi se računa o kapacitetima svake zemlje da koristi fondove i da upravlja njima, kao i o poštovanju uslova za pristupanje. IPA pomaže da te zemlje ostvare standarde i vrednosti na kojima je izgrađena unija. Na taj način IPA je prava investicija u budućnost. Zahvaljujući IPA programima u proteklim godinama, uspešno smo ostvarili izuzetno važne projekte u Vojvodini, kao što je npr. izrada tehničke dokumentacije za prugu Subotica-Baja, revitalizacija navigacione infrastrukture kanala Begej, izgradnja Mađarskog doma kulture na Paliću, izgradnja više kilometara biciklističkih staza u Subotici, izgradnja graničnog prelaza Rabe-Kubekhaza.

Ako prevedemo gorenavedena ulaganja na dinare, onda možemo reći da Evropska unija na svaki naš dinar doda još oko sedam dinara. To nijedna druga zemlja do sada nije uradila, osim Evropske unije. Moramo podvući i reći da je Ministarstvo za evropske integracije, na čelu sa ministarkom Joksimović, u proteklom periodu uradilo ogroman posao i zahvaljujući tom radu država je uspela da bez gubitka ijednog dinara završi kapitalne projekte i investicije koje je delom finansirala Evropska unija.

Prema predlogu Evropske komisije, Evropska unija bi do 2027. godine trebalo da obezbedi bespovratna sredstva u iznosu od 14,5 milijardi evra za IPA III jugoistočnoj Evropi i Turskoj koji će se koristiti za finansiranje projekata koji doprinose sprovođenju političkih, ekonomskih i institucionalnih reformi i napredak u procesu evropskih integracija.

Moje pitanje glasi – u kojoj fazi se nalazi realizacija programa IPA III?

Hvala lepo.

Prvo bih želeo da se zahvalim na odgovorima. Verujem da ste sve nas ubedili da Vlada Republike Srbije čini sve u cilju otvaranja novih radnih mesta, pokretanja privrede, povećanja standarda i uređenja svih društvenih oblasti od ekonomije do kulture. Ubedili ste nas da ne samo da imate jasan dugoročni plan mera finansijske i ekonomske politike, već preduzimate i konkretne mere.

Poslanička grupa SVM smatra da je jako važno da negujemo dobre odnose sa susednim zemljama, jer na takav način možemo postići izuzetno dobre rezultate, a ovo što govorim potvrđuje i to da su odnosi Srbije i Mađarske najbolji u istoriji.

Posebno pozdravljamo izuzetno dobru saradnju ministarke Joksimović sa ministrom Sijartom, jer to pokazuje da ako imamo zajednički cilj sa komšijama, a to je pre svega ulazak Srbije u EU možemo uvek naći partnere koji će nam pomoći bez obzira na nacionalnu pripadnost.

Hvala na pažnji.

Hvala lepo.

Poštovani potpredsedniče, uvaženo predsedništvo, poštovana ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, kao što je ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SVM, narodni poslanik Arpad Fremond već naglasio u svom izlaganju, naša poslanička grupa će podržati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode koji se nalazi pred nama, pošto smatramo da je zaštita prirode izuzetno važna misija o očuvanju naše okoline za naredne generacije.

S obzirom da je jedan od ciljeva Predloga zakona ispunjenje obaveze prema međunarodnoj zajednici i usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU, kao što smo čuli od predsednice Odbora za evropske integracije, Elvire Kovač, postavlja se pitanje kako EU gleda na zaštitu privrede i očuvanje zaštite životne sredine.

Poštovani narodni poslanici, politika životne sredine EU ima za cilj da promoviše održivi razvoj i očuva životnu sredinu za sadašnje i buduće generacije. Direktne koristi koje donosi ova politika su opšte: bolje zdravlje stanovništva, očuvanje prirodnih resursa, konkurentna privreda, bolji kvalitet života.

Politika EU u oblasti očuvanje prirode se zasniva na načelu preventivnog delovanja, načelu zagađivač plaća, borbi protiv narušavanja prirode na samom izvoru zagađenja, zajedničkoj odgovornosti između EU i država članica i uključivanje zaštite prirode u druge politike EU.

Usled ulaganja u infrastrukturu, kao i u održavanje postrojenja neophodne su značajne investicije. Značajan deo troškova dostizanja EU standarda će se finansirati kroz fondove EU. Mi u SVM smatramo da kroz pregovore o članstvu treba obezbediti dovoljno dug prelazni period kako bi se infrastruktura i postrojenja u Srbiji prilagodili evropskim standardima, Srbija će nakon usklađivanja i primene odgovarajućih normi osigurati visoke ekološke standarde, veći kvalitet vazduha i vode, obezbediti očuvanje biodiverziteta i integrisani sistem upravljanja otpadom. Ulaganjem u zaštitu prirode Srbija će poboljšati i svoj položaj turističke destinacije, što će doprineti razvoju turizma. Jedan od razloga za predložene izmene se odnosi na zabranu izgradnje malih hidroelektrana u zaštićenim područjima.

U Republici Srbiji se oko 10,40% energetskoj potencijala nalazi se u vodotocima na kojima se mogu graditi male hidroelektrane. Procene su bazirane na katastru malih hidroelektrana iz 1987. godine kojom je opisano 856 lokacija za izgradnju malih hidroelektrana. Pored ovih 856 lokacija koje se nalaze u užoj Srbiji, prema katastru malih hidroelektrana u Vojvodini postoji 13 potencijalnih lokacija pogodnih za izgradnju kapaciteta.

Važno je napomenuti da male hidroelektrane nisu ekološki prihvatljive na delovima zaštićenih područja, bez obzira na režim zaštite, što treba imati u vidu kao jedan od kriterijuma prilikom revizije lokacija malih hidroelektrana i proglašenja zaštićenih područja.

Obzirom da je nedavno usvojen Zakon o obnovljivim izvorima energije, zabrana izgradnje malih hidroelektrana u zaštićenim područjima ovim izmenama se postiže usaglašavanje zakonskih propisa Republike Srbije.

Teritorija Republike Srbije obuhvata 7,67% zaštićenih područja i kao takva pripada jednom od najznačajnijih centara biodiverziteta u Evropi sa brojnim specifičnim eko sistemima.

Prostornim planom Republike Srbije površina zaštićenih područja koja je planirana za zaštitu do 2015. godine je oko 10%, a do 2021. godine oko 12%. Zaštita prirode u Republici Srbiji je unapređena Zakonom o zaštiti prirode kojim je izvršeno usaglašavanje sa ratifikovanim međunarodnim ugovorima u oblasti zaštite biodiverziteta, kao i direktivama EU o zaštiti prirode.

Kada govorimo o zaštiti prirode, ne smemo zaboraviti ni javna preduzeća od kojih zavisi operativno sprovođenje zakona. Tu pre svega mislim na JP „Vojvodina šume“ koje pored obavljanja osnovnih delatnosti kao što su šumarstvo, lovstvo i ribarstvo, bavi se i upravljanjem zaštićenih područja. Javno preduzeće „Vojvodina šume“ je najveći upravljač zaštićenih područja u Vojvodini, jedan od najvećih u Srbiji. Preduzeće upravlja sa nešto više od 70.000 hektara koji se nalaze u okviru većeg broja zaštićenih područja. Preduzeće upravlja sa ukupno 16 zaštićenih područja, pet specijalnih rezervata prirode, dva spomenika prirode, sedam strogo prirodnih rezervata i dva prirodna spomenika.

Kada pričamo o zaštićenim područjima koja su u nadležnosti preduzeća, uglavnom pričamo o specijalnim rezervatima prirode koji su poznati široj javnosti, kao što su Deliblatska peščara, Obedska bara, Gornje podunavlje, Koviljsko- Petrovaradinski rit i Bagremara. Četiri najveća specijalna rezervata prirode, preduzeća su zaštićena područja prve kategorije, odnosno proglašena su aktom Vlade, te se mogu smatrati da su od nacionalnog interesa.

Ova zaštićena područja imaju i neko internacionalno obeležje i prepoznata su kao međunarodno značajna područja. Tako sva imaju status međunarodno važnih područja za ptice, međunarodno važna područja za biljke i područja važna za leptire. Ova četiri rezervata su i područja koja imaju međunarodni status prema Ramsarskoj konverziji.

Ono čime se javno preduzeće kao upravljač svih ovih zaštićenih područja može pohvaliti jeste redovno sprovođenje aktivnih mera zaštite koje drži na određenom nivou već desetak godina. Ovo pre svega dobija na značaju ako podvučemo dve činjenice, a to su da zaštita prirode košta i zahteva finansijska ulaganja, inače ćemo izgubiti neke od temeljnih prirodnih vrednosti, pogotovo u doba evidentnih efekata klimatskih promena.

Za upravljanje zaštićenim područjima do sada su izdvajana simbolična budžetska sredstva. Na primer za poslednjih deset godina iz republičkog i pokrajinskog budžeta izdvojeno je onoliko koliko su ukupni godišnji troškovi javnog preduzeća. Generalno gledano, 85% svih troškova na zaštićenim područjima finansira samo preduzeće, dok samo 15% sredstava finansiranja za zaštićena područja dolazi iz drugih izvora. Poslanička grupa SVM je stava da u narednom periodu moramo izdvojiti više sredstava za tu namenu iz budžeta, a sve u cilju što boljeg očuvanja prirode. Smatramo da je izuzetno važna i edukacija i povećanje svesti građana, jer sa malim promenama i zajedničkim delovanjem možemo postići vrlo dobre rezultate. Hvala na pažnji.

Hvala lepo.

Poštovani potpredsedniče, predsedništvo, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara će podržati set predloga zakona koji se nalaze pred nama.

Ja ću se u svom izlaganju, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, najviše osvrnuti na Predlog zakona o izmenama Zakona o utvrđivanju garantne šeme i na Predlog zakona o utvrđivanju druge garantne šeme, jer se njima nastavlja obezbeđenje likvidnosti i privrednih subjekata i proces ublažavanja ekonomskih i finansijskih posledica nastalih usled pandemije bolesti Kovid – 19, a naše koleginice, narodna poslanica dr Emeše Uri i koleginica Rozalija Ekres će kasnije govoriti o drugim aspektima predloženih zakona.

Naime, odgovorno vođenje ekonomske politike i konstantno dobro stanje u budžetu ponovo je stvorilo dovoljno prostora da Vlada Republike Srbije pomogne privredi u ublažavanju negativnih efekata pandemije virusa korone, te je stoga usvojen novi, treći ekonomski paket mera za podršku privredi i građanima, vredan 249,4 milijardi dinara, čime će se, između ostalog, obezbediti dodatnih 500 miliona evra za privrednike kroz prvu garantnu šemu i 500 miliona evra po drugoj garantnoj šemi, kako bi se obezbedila dodatna likvidnost privredi.

S obzirom na značajan pad prihoda u periodu i nakon vanrednog stanja i globalne pandemije, kao što smo svi svesni toga, likvidnost privrede je značajno ugrožena, te je za njenu revitalizaciju neophodna podrška Vlade Republike Srbije.

Povećanje likvidnosti privrednih subjekata kroz mehanizam garantovanja Republike Srbije za kredite koje banke odobravaju privrednim subjektima za finansiranje likvidnosti i obrtnih sredstava, a koja se omogućava zaključenjem ugovora o garanciji Republike Srbije za kreditiranje privrede s ciljem ublažavanja negativnih posledica pandemije bolesti Kovid – 19 je mera koja u sebi sublimira izuzetno važan i nužan mehanizam efekta za sva lica sa sedištem u Republici Srbiji, uključujući poljoprivredna gazdinstva, mikro, mala i srednja preduzeća, čija je likvidnost preduslov funkcionisanja privrede Republike Srbije.

Zahvaljujući pomenutoj uredbi i zakonu, značajno je povećan dinarski deo plasmana, što je rezultiralo rastom dinarskih kredita privredi, odnosno padom kamatnih stopa na dinarske kredite. Rastu kreditne aktivnosti doprinela je i niska i stabilna inflacija, kao i mere Narodne banke Srbije u cilju podrške procesu dinarizacije.

Poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara će u danu za glasanje glasati za predložene zakone, jer oni će doprineti da stopa realnog rasta BDP u tekućoj 2021. godini bude 6%. Najznačajniji izvori rasta sa rashodne strane biće investicija i lična potrošnja, a zahvaljujući pomenutoj meri, održava se stabilnost na tržištu radne snage.

Na osnovu predloženog Zakona o utvrđivanju druge garantne šeme možemo konstatovati da će cena kredita koji su indeksirani u evrima iznositi malo više u odnosu na prošli put, maksimalno 4% plus tromesečni euribor, a koji su indeksirani u dinarima 2,75 plus jedan ili tromesečni belibor. To u prevodu znači da euribor trenutno iznosi 0,54% a belibor minus 0,34%, tako da možemo zaključiti da je cena kredita zaista povoljna. Sa predloženim kamatnim stopama se povećava celokupna likvidnost finansijskog tržišta i skratiće se vreme naplate potraživanja.

U cilju nastavka procesa dinarizacije smatramo da je potrebno dalje smanjenje kamatne stope kredita koji su u dinarima. To je izuzetno značajno jer se time isključuje kursni rizik.

Posebno pozdravljamo da je kod garantne šeme dva povećano vreme otplate kredita sa 36 na 60 meseci i grejs period od 19 do 12 meseci na od 18 do 24 meseca.

Predloženi uslovi kredita su izuzetno povoljni, a o tome najviše govori činjenica da kod kredita iz drugih programa gde garanciju daju međunarodni fondovi a krediti su vezani za evro i nema čistih dinarskih kredita, maksimalni iznos kredita daleko zaostaju od kredita sa garantnom šemom, gde je gornja granica kredita čak do tri miliona evra, odnosno do oko 360 miliona dinara. Ostali uslovi kredita, kao što su grejs period, kamatna stopa i vreme naplate kredita su u većini slučajeva lošiji u odnosu na kredite sa garantnom šemom, a poljoprivredna gazdinstva su čak i isključena iz većine programa, dok kod kredita sa državnom garancijom nisu.

Na osnovu svega navedenog, možemo reći da je trenutno na tržištu najpovoljniji kredit kredit sa državnom garancijom i to je jedan od razloga zbog čega će naša poslanička grupa podržati predloženi zakon, a drugi razlog je taj što novim zakonom država želi da pomogne najugroženijim sektorima, čije je poslovanje u najvećoj meri ograničeno i ugroženo merama za suzbijanje epidemije, a to su pre svega sektori putničkog transporta, ugostiteljstva, hotelijerstva i turističkih agencija.

Moramo reći i to da je pored dobrih uslova najvažnija mera predloženog zakona refinansiranje postojećih kredita kod iste banke. To je izuzetno dobar bankarski proizvod jer korisnicima kredita koji ga već jedno vreme otplaćuju obezbeđuje dodatno vreme u smislu grejs perioda i roka povrata kredita i time obezbeđuje kompaniji da dođe do vazduha i progura pandemiju.

Prošle godine sam u svom govoru podvukao da bi bilo neophodno da se namena pomenutog kredita proširi i da se omogući preduzećima da ga pored obezbeđenja likvidnosti koriste i za investiciona ulaganja. Istakao sam da je to jako važno zbog toga što će u 2021. godini investicije biti prva po značaju komponenta u pogledu pozitivnog doprinosa rastu BDP, što je izuzetno značajno sa stanovišta njegove održivosti.

Zbog svega navedenog, zaista pozdravljam odluku Ministarstva finansija da u Predlogu zakona o utvrđivanju druge garantne šeme omogući privrednicima da uzimaju povoljne kredite i za investiciona ulaganja.

Želeo bih još da napomenem da je jako važno da se nađe rešenje i da izvođači radova mnogo jednostavnije dobijaju činidbene garancije od poslovnih banaka. Naime, izvođači radova kod svake investicije treba da dostave različite garancije, na primer kao garancija za dobro izvršenje posla, naručiocu posla, a zbog vremena trajanja investicije, banke uvek traže od izvođača čvrsto obezbeđenje kao što je na primer hipoteka prvog reda. To je u manjim mestima, odnosno skoro svuda van Beograda jako teško obezbediti, jer banke veoma teško prihvataju nekretnine koje se nalaze u nerazvijenim opštinama za obezbeđenje, ako ih i prihvate, za likvidacionu vrednost uzimaju svega oko 50% od procenjene vrednosti nekretnine, odnosno 50% diskontuju hipoteke.

Zbog toga je važno da Vlada Republike Srbije, pored povoljnih kredita nađe rešenje i za povoljne garancije, jer će od toga direktno zavisiti nivo povećanja investicija. Pored navedenog je važno da se u zakonu definiše period obrade zahteva kredita koji ne bi trebalo da bude duže od 15, 20 dana od dana podnošenja zahteva klijenta.

Bilo bi važno da se omogući korišćenje kredite sa garantnom šemom, pored privatnih preduzeća, i onim preduzećima o kojima Republika Srbija, AP ili jedinica lokalne samouprave imaju učešće u vlasništvu preko 50%, a koja nemaju monopol na tržištu. Ovo je značajno zbog toga što su ova preduzeća zbog pandemije, koja je uticala na njihovu naplatu potraživanja, takođe u veoma teškoj situaciji i veliko je pitanje da li će bez adekvatne pomoći države, pregurati ovu godinu. Ovde pre svega mislim na vodoprivredna preduzeća od kojih zavisi održavanje kanalskih sistema za odvod atmosferskih voda.

Primenom ovog zakona će se daleko olakšati pristup sredstvima, malim i srednjim preduzećima i smanjiti cena zaduživanja kod komercijalnih banaka.

Da sumiram, kao što sam naglasio na samom početku svog obraćanja, poslanička grupa SVM će u danu za glasanje podržati predložene zakone zbog toga što su u proteklim godinama, zahvaljujući najpre donacijama Vlade Mađarske, privrednici u Vojvodini ostvarili ogromne investicije i sa tim paralelno su podigli investicione kredite i svoje kompanije stavili pod hipoteku kod domaćih banaka. To znači da bez ovih vida kredita većina pomenutih privrednika ne bi mogla da pribavi dodatna sredstva za likvidnost i za nastavak investicija, pogotovo sa tako dobrim uslovima, koje kredite sa garantnom šemom obezbeđuju, i zbog toga bi imali dosta finansijskih poteškoća.

Takođe, pozdravljamo i to što je limit ukupnih kredita, koji se plasiraju, povećan za 500 miliona evra i kod prve i kod druge garantne šeme, jer su pojedine banke već iskoristile svoje limite, pa po prvom zakonu jedva čekaju usvajanje novih zakona kako bi mogle da završe dogovorene poslove.

U danu za glasanje podržaćemo i ostale predloge zakona koji se nalaze na dnevnom redu sednice. Hvala na pažnji.

Hvala lepo.

Poštovani predsedniče, predsedništvo, gospodine ministre sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, kao što je kolega Zoltan Pek ispred poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara u svom izlaganju kao ovlašćeni predstavnik već naglasio, mi ćemo podržati rebalans budžeta Republike Srbije za 2021. godinu zbog više razloga.

Jedan od razloga je taj što je predloženi rebalans odgovoran prema građanima, pošto je formiran tako da stvara dobu osnovu ne samo za nastavak suzbijanja pandemije izazvane korona virusom, već i za privredni oporavak i rast cele naše zemlje. Njegovim usvajanjem obezbediće se kontinuitet razvojnih i socijalnih programa sa jedne, a održivost javnih finansija sa druge strane.

Kao što je i gospodin ministar rekao rebalansom budžeta Republike Srbije za 2021. godinu predviđeni su ukupni budžetski prihodi u iznosu od 1.356 milijardi dinara, što je za 20 milijardi dinara više u odnosu na iznose predviđene budžetom, a ukupni budžetski rashodi su predviđeni u iznosu od 1.737 milijardi dinara.

Ukupan fiskalni deficit iznosi 381 milijardi dinara. Odgovorno vođenje ekonomske politike i dobro stanje u budžetu u 2020. godini stvorila je dovoljno prostora da Vlada Republike Srbije pomogne privredi, ublažavanju negativnih efekata pandemije virusa korona. Usvojen je sveobuhvatni paket mera u cilju očuvanja likvidnosti preduzeća i stanovništva, novo zaposlenosti, te očuvanja životnog standarda.

Ekonomski paket podrške privredi i stanovništvu rezultiralo je manjim padom privrede, posebno u poređenju sa drugim evropskim zemljama, a izbegnute su i turbulencije na tržištu radne snage. Kao što se vidi iz brojki budžeta Republike Srbije, borba sa pandemijom korona virusa se nastavlja i tokom 2021. godine.

Naša poslanička grupa pozdravlja novi paket mera Vlade Republike Srbije namenjene privredi i stanovništvu u cilju smanjenja negativnih efekata po privrednu aktivnost. Smatramo da se ovaj, sada već treći paket mera, usvaja pravovremeno i direktno pomaže privrednicima.

Ono što je izuzetno dobro, da su budžetom predviđene i dodatne mere namenjene ugostiteljstvu, hotelijerstvu, turističkom sektoru i autobuskim prevoznicima, odnosno sektorima čije je poslovanje u najvećoj meri ugroženo ili ograničeno merama za suzbijanje epidemije.

Pore direktne pomoći, ovim paketom mera obezbeđuju se dodatna sredstva za očuvanje likvidnosti privrednih subjekata i produžava rok korišćenja kredita sa garantnom šemom.

Naša poslanička grupa podržava predloženi rebalans pošto su paketom mera u 2021. godini obuhvaćeni građani i privreda i to: obezbeđeno je 50% minimalne zarade svim preduzetnicima za tri meseca, predviđena je direktna pomoć hotelima u gradskim sredinama, obezbeđena je direktna sektorska podrška ugostiteljstvu, turističkim i rent a kar agencijama, hotelima, samostalnim umetnicima, autobuskim prevoznicima 600 evra po autobusu.

Ono što posebno podržavamo je produženje postojeće garantne šeme za podršku ekonomije, uspostavljanje nove garantne šeme za podršku najugroženijim sektorima preduzetnicima.

Želeo bih da predložim ministru da, uzimajući u obzir da su pojedine banke već iskoristile svoje limite po prvoj garantnoj šemi, proveri mogućnost da je povećanje ovog vida podrške privredi.

Na osnovu preliminarnih podataka Republičkog zavoda za statistiku možemo konstatovati da je pad BDP u 2020. godini iznosio svega minus jedan posto, što je jedan od najboljih rezultata u Evropi.

Prema zvaničnim najavama, u evrozoni će pad BDP-a dostići 8%. U slučaju odsustva mera i podrške privredi i stanovništvu, pad BDP-a u 2020. godini bi u Srbiji bio mnogo veći, iznosio bi oko 5% BDP-a. Iz ovih podataka se vidi da je jako važno pomoći poljoprivrednicima, jer je zahvaljujući upravo njima i u ovim teškim vremenima poljoprivredna proizvodnja ipak ostvarila rast od 4,2%, uz rekordne prinose pojedinih biljnih kultura.

Prema podacima Ministarstva finansija, fiskalni deficit će ove godine iznositi 381 milijardu dinara. Stav poslaničke grupe SVM je da je takav deficit u potpunosti opravdan, jer bi u suprotnom pad ekonomske aktivnosti ove godine bio daleko veći, praćen smanjenjem proizvodnih kapaciteta, uključujući i smanjenje broja radnih mesta. Takođe, bez navedenih mera oporavak privrede bi u ovoj godini bio znatno sporiji.

Pozdravljamo i odluke Narodne banke Srbije, koja je preuzela i dodatne mere za podršku realnom sektoru. Posebno pozdravljamo odluku o moratorijumima na kredite, koja je doneta u cilju očuvanja stabilnosti finansijskog sistema. Kao što je poznato, Narodna banka Srbije je i ove godine odredila zastoj u otplati obaveza od šest meseci po osnovu kredita za preduzetnike koji su to želeli.

Pravovremene i koordinirane mere Vlade Republike Srbije i Narodne banke Srbije sprečile su veći pad ekonomske aktivnosti tokom pandemije. Inflacija je ostala niska, što je takođe jako važno u ovim teškim vremenima.

Kolege narodni poslanici, želim da naglasim da ćemo glasati za rebalans budžeta, jer omogućava realizaciju kapitalnih projekata koji su za nas od posebnog značaja. U ekspozeu tada kandidata za predsednika Vlade, a sada predsednice Vlade gospođe Ane Brnabić smo mogli da čujemo da će se Vlada zalagati za završetak projekta adaptacije, rekonstrukcije i dogradnje zgrade Narodnog pozorišta u Subotici. Završetak radova se očekuje tokom ove godine, što je predsednica Vlade istakla i prilikom posete Suboti i obilaska radova na zgradi pozorišta.

Za očekivani rezultat radova na zgradi Narodnog pozorišta u Subotici u budžetu za 2021. godinu nisu planirana sredstva. Razlog je racionalan. Naime, krajem prošle godine 350 miliona dinara je preneto na račun grada Subotice, koji još uvek nisu utrošeni. Naime, krajem decembra 2019. godine ušlo se u realizaciju tzv. 8/1 faze radova koji podrazumevaju građevinske i arhitektonske radove, kao i opremanje pozorišne dvorane scenskom tehnikom. Međutim, zbog pandemije uzrokovane zaraznom bolešću Kovid-19, usporavanja radova, ponavljanja postupka javnih nabavki u prethodnim godinama deo sredstava je ostao neutrošen, pa se očekuje da se tokom 2021. godine privede kraju cela osma faza rekonstrukcije Narodnog pozorišta, čime će u ovaj projekat biti investirano oko 18,5 miliona evra.

Za poljoprivrednike je jako važna izgradnja dva nadvožnjaka kod „ipsilon kraka“, jer bi u suprotnom morali voziti više kilometara kako bi došli do svoje njive. Nadvožnjak kod Mejkuta je završen, a počeli su pripremni radovi i na nadvožnjaku Pačir preko „ipsilon kraka“. Izgradnjom spomenutog nadvožnjaka povećava se bezbednost učesnika u saobraćaju. Vrednost investicije iznosi 225 miliona dinara.

Vršiće se rekonstrukcija i modernizacija železničke pruge između Subotice i Segedina. Radi se o važnom projektu, pošto se njegovom realizacijom skraćuje zadržavanje na graničnim prelazima i razvija prekogranična saradnja. Ovaj projekat je važan i zbog toga što veliki broj građana naše zemlje sa severa Vojvodine radi u županiji Čongrad i svaki dan putuju kolima na posao i nazad. Nakon izgradnje pruge moći će da putuju i vozom i neće mnogo čekati na graničnim prelazima. Povećan je iznos predviđen za realizaciju ovog projekta u ovoj godini, sa 500 miliona dinara povećan je na 2,4 milijarde dinara.

Moram ovde napomenuti da će se uskoro vršiti i rekonstrukcija i dogradnja graničnog prelaza Horgoš-Reske, koji je takođe važan projekat za naše sugrađane koji putuju u Evropsku uniju.

Poslanička grupa SVM će podržati rebalans budžeta jer obezbeđuje izgradnju i rekonstrukciju jako važnih infrastrukturnih i vodnih projekata kao što su, na primer, rekonstrukcija delova auto-puta između Horgoša i Novog Sada u dužini od 40 kilometara, izgradnja auto-puta između Beograda i Zrenjanina, izgradnja saobraćajnice između Novog Sada i Rume, izgradnja druge faze postrojenja za prečišćavanje vode u Kikindi i unapređenje uslova za prevođenje brodova u okviru brane na Tisi kod Novog Bečeja.

Glasaćemo za rebalans jer Vlada Republike Srbije ulaže napore za očuvanje javnog zdravlja i bezbednosti, pomaže privredi u cilju očuvanja likvidnosti i ublažavanja pada zaposlenosti, odnosno očuvanju životnog standarda i likvidnosti stanovništva i dalje posvećuje posebnu pažnju kapitalnim ulaganjima. Hvala na pažnji.

Hvala lepo.

Poštovani predsedniče, predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara je podržala rebalans budžeta za 2020. godinu i budžet za 2021. godinu, pošto su bili sastavljeni tako da su stvorili dobar osnov za suzbijanje pandemije izazvane korona virusom i pomoć privredi.

Globalna pandemija, nažalost, još uvek nije završena. Jako je važno da se fiskalna politika i dalje fokusira na privatni sektor i da nastavi da se smanji ukupno poresko opterećenje rada, čime se dodatno rasterećuje privreda, odnosno povećava konkurentnost privatnog sektora i zadržavaju postojeća radna mesta.

Zahvaljujući makroekonomskoj i fiskalnoj stabilnosti postignutoj u prethodnoj godini, Republika Srbija imala je dovoljno prostora da monetarnim i fiskalnim merama pomogne privrede u ublažavanju negativnih efekata pandemije. Bio je predviđen sveobuhvatni paket mera kojim je pružena pomoć privredi i čiji su se pozitivni efekti odrazili na makroekonomske pokazatelje. Ukupna vrednost paketa mera pomoći privredi i stanovništvu iznosila je oko 12,5% BDP.

Svi mi znamo da je uticaj pandemije na turistički sektor ogroman. Zbog epidemije su mnoge zemlje uvele ograničenja u putovanjima, što je organizatore putovanja dovelo u jako težak položaj. Već rezervisana putovanja su morali odložiti ili, u najgorem slučaju, otkazati. Turističke organizacije kažu da troše svoje poslednje rezerve. Ako ograničenja putovanja na globalnom nivou ostanu još na snazi, više hiljada ljudi će izgubiti svoj posao.

Upravo zbog toga smo u debati o rebalansu za 2020. godinu posebno pozdravili predlog Vlade prema kojem su svakom pojedinačnom hotelu isplatili 350 evra po krevetu i 150 evra po sobi.

Mislim da nije preterano reći, da su turističke agencije i turistički radnici, jedni od najvećih gubitnika, zbog pandemije, zajedno sa zaposlenima iz saobraćaja, vodičima i rentakar kompanijama.

Pomoć kroz plate za zaposlene, kao i za sve ostale delatnosti, sa dodatom jedne minimalne zarade, je svima puno značila. Međutim, ako uzmemo u obzir da je na globalnom nivou, pa i na lokalnom, smanjenje obima poslovanja bilo oko 85% do 90%, onda smatram da je potrebno da se dodatno pomogne sektoru turizma.

Na sve ove probleme, prouzrokovane pandemijom, pojavili su se i problemi sa obnovom licence za poslovanje turoperatera, ograničavanjem broja izdatih polisa, kao i mnogostrukim povećanjem cena polisa osiguranja, od strane osiguravajućih kompanija.

Situacija je trenutno takva, da od 400 turoperatera, sa početka pandemije, koji su imali licencu za rad, u ovom trenutku ih je samo oko 110, koji su obezbedili ove uslove.

Siguran sam da velika većina agencija i dalje želi da nastavi rad, ali za to je potrebno da se steknu uslovi, pre svega promenom pravilnika o garancijama, a zatim da se pod pokroviteljstvom Vlade, odnosno nadležnog ministarstva, pregovarajući sa osiguravajućim kompanijama obezbede i pravični uslovi za nesmetan rad. Ako se ne reši ovaj problem i državna kasa će izgubiti značajan prihod od poreza.

Pitanje glasi, da li Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, planira da izmeni pravilnik o garancijama, kako bi se rešili problemi oko osiguranja, odnosno kakve mere planira Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, Ministarstvo finansija, za pomoć sektoru turizma, koje bi pomogle da se ublaže negativni ekonomski efekti pandemije?

Hvala.