Hvala.

Poštovana predsednice, predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SVM želim da postavim pitanje Ministarstvu finansije.

Naime, 14. marta ove godine stupio je na snagu Zakon o utvrđivanju garantne šeme i subvencionisanja dela kamate kao mera podrške mladima u kupovini prve stambene nepokretnosti čija rešenja predstavljao deo sistemskih, ekonomskih, socijalnih, demografskih i populacionih politika koje će mladim ljudima omogućiti da pod povoljnim uslovima steknu prvu nekretninu.

Nesporno je da rešenja ovog zakona znače zaštitu osnovnih ljudskih prava, prava na dom, uživanje imovine i zaštite svojinskih prava, međutim u praksi se pojavljuju prve nedoumice. Stoga se obraćam Ministarstvu finansija da bi se blagovremeno razjasnile sve dileme i nejasnoće. U konkretnom slučaju za poslaničku grupu SVM je važno da već u prvim danima primene zakona pojasnimo značenje pojma „član porodice“ i shodno tome kriterijume po kojima će poslovne banke prihvatiti kreditno jemstvo šireg kruga članova porodice.

Naime, utisak je u praksi da banke pojam „jemstvo člana porodice“, odnosno „kreditno sposobnog člana porodice“ iz tačke 4. i 5. zakona tumače samo kao članove uže porodice, što isključuje članove šire porodice i posebno bake i deke.

Imajući u vidu napred navedeno, kao i činjenicu da svojim tumačenjima banke sužavaju nameru zakonodavca, što nije dozvoljeno, naša poslanička grupa smatra da bi bližim tumačenjem Ministarstvo finansija zaštitilo i našu i nameru zakonodavca.

Za našu poslaničku grupu ovo nije samo pitanje kreditno-monetarne i bankarske politike koja omogućuje ekonomsko osnaživanje mladih već je i pitanje zalaganja za antidiskriminacione mere, u konkretnom slučaju zaštite od diskriminacije starih ljudi, odnosno pravo baka i deka, odnosno starijih članova i šireg kruga porodice da obezbede kreditno jemstvo svojim unucima i rođacima i time obezbede njihovu sigurniju budućnost.

Budući da se tek počelo sa primenom zakona za poslaničku grupu SVM je važno da otklonimo nedoumice kako bi što veći broj mladih ljudi uz solidarnu pomoć svih članova porodice mogao da podnese zahtev za kredit i reši stambeni problem i svoj i stambeni problem buduće porodice.

Iskoristiću ovu priliku da pomenem još jednu dilemu, pitanje koje postavljaju zainteresovani mladi ljudi i tiče se realne životne situacije. Naime, član 5. Zakona propisuje da korisnik kredita može biti lice koje nema niti je imalo u vlasništvu stambenu nepokretnost i koje nije korisnik stambenog kredita kod neke od poslovnih banaka.

U praksi nam dolaze mladi ljudi koji su suvlasnici nad imovinom koja predstavlja svu svojinu više naslednika, tri, četiri ili pet, to su situacije nasleđenih starih kuća, malog procenta vlasništva, gde postoji zakonom utvrđeno pravo da kao suvlasnik mladi čovek koristi imovinu srazmerno svojom suvlasničkom udelu, ali je to u stvarnosti neizvodljivo jer je suvlasnički udeo mali ili je više vlasnika koji ne mogu da naprave sporazum. Pravno-formalno ti mladi ljudi su vlasnici nepokretnosti, ali to ništa ne znači u smislu rešavanja njihovog stambenog pitanja.

Na osnovu navedenog, Poslanička grupa SVM smatra svrsishodnim da Ministarstvo finansija u prvim danima primene zakona izda bliže uputstvo koje će poslovnim bankama olakšati proces odobravanja kredita i samim tim pojednostaviti rešenje brojnih nedoumica. Pomenuo sam samo dve, a siguran sam da su se kolege u praksi već suočile i sa drugim dilemama i pomoći da odredbe ovog zakona zaista zažive i da se primenjuje u realnom životu.

Na kraju, Poslanička grupa SVM pozdravlja usvajanje Odluke o utvrđivanju iznosa novčanih sredstava u 2025. godini za ostvarivanje prava na novčana sredstva za izgradnju učešća u kupovini, odnosno kupovinu porodično stambene zgrade ili stana po osnovu rođenja deteta. Novčana sredstva iznose ukupno 500 miliona dinara, a pravo na njih može da ostvari majka novorođenog deteta, do iznosa koji utvrđuje Vlada.

Zahvaljujem na pažnji.

Hvala lepo.

Poštovani potpredsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SVM će u danu za glasanje podržati Predlog odluke o izboru predsednika i četiri člana Saveta guvernera Narodne banke Srbije, iz nekoliko razloga. Posebno naglašavam razlog jačanja institucionalnih kapaciteta, jačanje pravnog institucionalnog okvira monetarne politike.

Želeo bih da dodam da je za našu poslaničku grupu Narodna banka biše od institucije. Ona je simbol državne suverenosti, jer istorija banke duga skoro vek i po potvrđuje da nema snažne države bez snažne Narodne banke. Sigurni smo da će predloženi sastav Saveta guvernera Narodne banke Srbije kao deo tima guvernera Jorgovanke Tabaković ustrojiti rad banke na način da može u svakom trenutku profesionalno odgovoriti finansijskim i monetarnim izazovima, a shodno međunarodnim standardima, kao i da će nastaviti da unapređuje reputaciju bankarskog sistema koja skoro nije ni postojala pre 12 godina.

Dopustite mi da kao lokalni patriota budem i malo neskroman. Možda razlog uspešnog rada Narodne banke Srbije leži u činjenici da je guverner Jorgovanka Tabaković iz Vojvodine, a istorija pamti upravo guvernere i ministre finansija poreklom iz Vojvodine kao uspešne. U vreme dok je Laza Paču obavljao funkciju komesara Narodne banke i u tri mandata ministra finansija dinar je bio konvertibilan, a Đorđe Vajfert je transformisao Narodnu banku u emisionu ustavnu Kraljevinu SHS.

Kada govorimo o reputaciji bankarskog sistema dovoljno je da pogledamo 12 godina unazad, u periodu od 2012. do 2024. godine dinarska štednja je povećana skoro 11 puta i bila je isplativija od devizne, kako u kratkom, tako i u dugom roku. Veća isplativost i štednja u domaćoj valuti u odnosu na štednju u evrima, osim viših kamatnih stopa na dinarsku štednju i neoporezivanja prihoda od kamate na dinarsku štednju, nasuprot oporezivanju prihoda od kamate na deviznu štednju po stopi od 15 %, doprinela je dostignutoj i održanoj makroeonomskoj i finansijskoj stabilnosti u proteklim godinama. U 2024. godini ispunjen je jedan od ključnih strateških ciljeva naše zemlje, a to je dobijanje kreditnog investicionog rejtinga.

Poslanička grupa SVM posvećuje posebnu pažnju izboru Saveta guvernera, budući da je pored guvernera Izvršnog odbora ovo treće Zakonom o Narodnoj banci utvrđen organ koji vrši niz važnih poslova i u skladu sa tim raspolaže odgovarajućim važnim ovlašćenjima i, između ostalog, donosi najvažniji opšti akt banke – Statut Narodne banke Srbije, utvrđuje režim kursa dinara, donosi strategiju upravljanja deviznim rezervama, donosi fiskalni finansijski plan NBS, usvaja godišnje finansijske izveštaje itd.

Treba naglasiti, od nastanka u prethodnih 141 godinu članovi različitih odbora i Saveta NBS uvek su bili predstavnici privredne, trgovačke i bankarske elite. Nakon donošenja Ustava, u prethodnih 15 godina razmatrali su se različiti modeli, bilo je mišljenja koja su se protivila formiranju Saveta guvernera, da Srbija do ulaska u Evropsku monetarnu uniju treba da ima jakog guvernera. Mislim da je važno da smo usvojili praksu većine evropskih država i da je ustanovljen Savet kao kolektivno telo koje može da doprinese izbalansiranju odluke.

Kada govorimo o kreiranju institucionalnog okvira Centralne banke, različite škole mišljenja nisu samo naša osobenost. Jedan od najuticajnijih ekonomista 20. veka, u pet mandata čelnik američkih federalnih rezervi, Alen Grinspen je rekao, kao mlad ekonomista je izjavio da je formiranje sistema federalnih rezervi bila jedna od najvećih katastrofa u američkoj istoriji. Naravno, menjao se, kao što se menjao i svet druge polovine 20. veka. Iako na vodećoj poziciji najmoćnije centralne banke u svetu, morao je da prihvati činjenicu da mora da poštuje pravila zajedničkog rada, pa je jednom prilikom kada je ideju o unapređenju određenih statističkih procedura izneo pred FEDEL, Savet guvernera mora da se pomeri sa činjenicom da ne može to sam da uradi, iako je to želeo, već to mora biti zadatak celog tima. Poslanička grupa SVM veruje da će u sličnom maniru zajedničkog rada i izbalansiranog donošenja odluka raditi i novi sastav Saveta guvernera NBS.

Za 141 godinu postojanja NBS je bila stub devet država. Više puta je menjala svoj naziv, monetarnu i deviznu politiku je vodila i u Kraljevini i u Republici, u režimu privatne, državne, društvene javne svojine, u ratnim okolnostima, okolnostima hiperinflacije. Sve se menjalo, osim činjenice da je usled društvenih turbulencija nepoverenje građana prema dinaru bilo visoko, da su građani uvek štedeli više u stranim valutama nego u dinarima.

Ono što se promenilo u proteklom periodu i uvereni smo da će novi Savet nastaviti tu politiku je konstantan godišnji rast dinarske štednje. Krajem 2024. godine dinarska štednja stanovništva dostigla je 191,2 milijarde dinara, što predstavlja rekordni godišnji rast od 53,3 milijarde dinara i povećanje od 38,6%, u odnosu na 2023. godinu, kada je dinarska štednja iznosila 138 milijardi dinara.

Prva pisana informacija o potrebi osnivanja Narodne banke je objavljena 1854. godine u „Novinama srpskim“, u članku „Današnja novčana kriza“. Dakle, vidimo da je od samog početka rad banke pratila novčana kriza i tražili su se odgovori na tri ključna problema – kriza, stabilizacija i inflacija.

Za poslaničku grupu Savez vojvođanskih Mađara je od posebnog značaja da je, poštujući zakonom propisanu ulogu Narodne banke, Narodna banka uspela da, pored obaranja stope inflacije i održavanja monetarne stabilnosti u prethodnom periodu, zatvori insolventne banke, na način da ne ugrozi stabilnost bankarskog sistema. Takođe, više puta je uspela da odbije napade špekulanata, koji su pokušali da obore kurs dinara i na takav način da ostvare ekstra profite.

Uspešnost Saveta guvernera i guvernera Narodne banke se ceni upravo kroz odgovore na problem stabilizacije inflacije, a važan razlog zbog kojeg će Savez vojvođanskih Mađara podržati izbor predsednika i članova Saveta guvernera je taj da je gospodin Ivan Nikolić u prethodna dva mandata, zajedno sa guvernerom, uspeo da ojača finansijsku stabilnost i olaška otplatu kredita. Privremeno su ograničene kamatne stope na stambene kredite, aktivno se pomagalo korisnicima finansijskih usluga. Platni sistemi su funkcionisali bez prekida, uz redovno izvršavanje svih transakcija, ojačan je Dina kard sistem. Banke su obavezne da sprovedu dinarizaciju kredita, umanjene su naknade za transfer sredstava i uskoro će biti uvedene i elektronske menice.

Kreditna politika je jedna od ključnih politika, koju prethodnu 141 godinu uređuje Narodna banka Srbije. U 1. članu zakona po kome je osnovana, utvrđeno je da se pokreće rad Privilegovane narodne banke, u cilju da se jeftinim kapitalima i dobro uređenim kreditom trgovina i radinost u Kraljevini Srbiji unapredi.

I danas, setom finansijskih zakona, koje je pripremila Narodna banka, a koji su na dnevnom redu ove sednice Narodne skupštine, za buduće korisnike stambenih kredita predviđena su rešenja kojima se ograničavaju kamatne stope i kamate na kreditne kartice. Takođe, propisana su i ograničenja na kamatne stope u slučaju gotovinskih i potrošačkih kredita.

Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga, o kojem smo raspravljali prošle nedelje, propisane su mere zaštite korisnika kredita, propisana je obaveza banke da korisnicima koji imaju problem u otplati stambenih kredita ponudi dve opcije kao olakšice. Pod jedan, nekretnina dužnika se neće oduzeti automatski, već je ustanovljen rok od 60 dana da je oni sami prodaju, a ako ne uspeju, mogu predati nekretninu banci, čime se smatra da je obaveza izmirena.

Sve predložene izmene znače dalje usklađivanje naše monetarne politike sa Poglavljem 17 – Ekonomska i monetarna politika, što je, između ostalog, i od posebnog značaja za realizaciju reformske agende.

Početkom oktobra 2024. godine, Vlada Srbije je usvojila Reformsku agendu, kojom je predstavljen jasan plan povlačenja sredstava u okviru instrumenta za reformu i rast za Zapadni Balkan. Za nas je jedna od najaktuelnijih tema pristupanje Republike Srbije jedinstvenom području za plaćanje u evrima – SEPA.

Da bi se država priključila SEPA-i, mora da se u pravnom i tehničkom smislu uskladi sa propisima Evropske unije u oblasti platnih sistema i platnih usluga, sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma, poslovanja banaka, zaštite konkurencije, zaštite podataka o ličnosti.

Imajući sve navedeno u vidu, poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara podržava i predloženi set finansijskih zakona, koje je pripremila Narodna banka Srbije, jer je za Srbiju pristupanje SEPA od velikog značaja. Postaćemo deo panevropske inicijative, u koju je uključeno 36 država, kroz koju se pojednostavljuju, ubrzavaju i harmonizuju elektronska plaćanja, uz znatno smanjenje troškova.

Narodna banka je temeljno radila na pripremi. Srbija već sedam godina ima instant platni sistem u kome se finansijske poruke razmenjuju po istom standardu koji se koristi i u SEPA. U oktobru prošle godine Narodna banka Srbije je uputila Nacrt aplikacije za priključivanje Republike Srbije u SEPA područje na preliminarno mišljenje Evropskoj komisiji i Evropskom platnom savetu. Odluka Evropskog platnog saveta se očekuje tokom ovog meseca.

Zašto je važno pristupanje Srbije SEPA panevropskoj inicijativi? Prema analizama koje je sprovela Svetska banka, prenos 5.000 evra između malih i srednjih preduzeća na Zapadnom Balkanu u proseku je deset puta skuplji nego kada se ista transakcija obavlja između država koje su deo sistema SEPA. Ako se snize troškovi novčanih doznaka za oko 3%, to će dovesti do uštede od pola milijarde evra na nivo Zapadnog Balkana.

Veze Narodne banke sa evropskom monetarnom tradicijom nisu nove. Privilegovana Narodna banka Srbije je osnovana kao šesnaesta centralna banka u svetu i možemo reći da smo se prvi put Evropi predstavili u tadašnjem procesu usaglašavanja sa evropskim bankarskim i fiskalnim politikama.

Budući da biramo novi sastav Saveta guvernera, mislim da je pravi trenutak da podsetim na nekoliko tema koje sam pominjao prilikom rasprave o budžetu Republike Srbije i o finansiranju deficita.

Naime, u Zakonu o budžetu je navedeno da potrebna sredstva za finansiranje budžetskog deficita Ministarstvo finansija planira da obezbedi iz zajmova domaćih i međunarodnih komercijalnih i multilateralnih finansijskih institucija i inostranih vlada, kroz emitovanje državnih hartija. Svi mi znamo da građani naše zemlje trenutno mogu kupovati državne papire na veoma komplikovan i skup način.

Predlog poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara je da Ministarstvo finansija izdaje posebne obveznice koje prate inflaciju i koje mogu kupiti državljani naše zemlje, odnosno fizička lica. Kupovinu državnih obveznica treba obaviti kroz trezor, sa minimalnim troškovima i bez naknade za vođenje namenskih tekućih računa i bez poreza našim građanima koji su spremni da finansiraju javni dug.

Naime, ako je većina javnog duga u rukama naših građana, onda to obezbeđuje stabilnije finansijsko tržište i za vreme eksternih događaja, kao što je bila pandemija ili svetska ekonomska kriza, a pored toga minimizira se mogućnost napada inostranih spekulanata na dinar.

Sa druge strane, mišljenja smo da je bolje platiti kamatu našim građanima, koji veruju u našu politiku i kupuju državne papire i koji će ih potrošiti u zemlji, nego inostranim spekulantima. Susedne zemlje već praktikuju takve načine prodaje državnih papira građanima. Mislim da je saglasno stavovima naše poslaničke grupe i rešenje o uvođenju prava Narodne banke na preču kupovinu zlata, koje je dobijeno eksploatacijom rudnih bogatstava Srbije. To za nas znači da je prioritet državne politike očuvanje prirodnih resursa Srbije i da se uz poštovanje tržišnih principa, uzimajući u obzir cene zlata na svetskom tržištu, radi na uvećanju deviznih rezervi.

Takođe, izuzetno je bitno da je Narodna banka Srbije i tokom 2024. godine nastavila da uvećava zlato u deviznim rezervama, ukupno za 8,1 tonu na rekordnih 48 tona. Uz rast cene zlata na svetskom tržištu, vrednost zlatnih rezervi dostigla je vrednost od 3,9 milijardi evra, što predstavlja oko 13% deviznih rezervi. Poređenja radi, 2023. godine zlato u deviznim rezervama je uvećano za jednu tonu iz domaće proizvodnje, ukupno na gotovo 40 tona, ukupne vrednosti 2,4 milijarde evra.

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara ova zakonska rešenja vidi kao jedan od načina jačanja snage i suverenosti države. Za našu poslaničku grupu je važno da je merama Narodne banke u efikasnoj koordinaciji sa fiskalnom politikom ojačana vitalnost naše ekonomije i obezbeđen prostor za njen dalji rast.

U uslovima izazovnih međunarodnih okolnosti u kojima se suočavamo sa energetskom, ekološkom, imigrantskom, bezbednosnom krizom i smanjene eksterne tražnje ukupna ekonomska aktivnost u Republici Srbiji u 2024. godini merena realnim kretanjem BDP zabeležila je rast od 3,9% u odnosu na 2023. godinu. Poređenja radi u 2023. godini BDP je drugu godinu za redom rastao po stopi od 2,5%. Ne treba zaboraviti da je bruto priliv stranih direktnih investicija u 2024. godini iznosio 5,2 milijardi evra, dok je neto bio 4,6 milijardi, nešto veći u odnosu na prethodnu godinu kada je bio 4,5 milijardi evra.

Godina 2024. je bila sedma od poslednjih osam u kojoj je NBS bila neto kupac deviza u ukupnom iznosu od 11,6 milijardi evra, a krajem prošle godine bruto devizne rezerve su bile na do sada nezabeleženom nivou od 29 milijardi evra. Nastavak visokog priliva stranih direktnih investicija doprinosi rastu produktivnosti, zaposlenosti i konkurentnosti naše privrede.

Stopa zaposlenosti se povećava u pravnim licima, odnosno privrednim društvima je bilo 1.900.430 zaposlenih, što u odnosu na 2023. godinu predstavlja povećanje od 0,3%. Budući da NBS ne može direktno da daje kredite privrednim subjektima, naš predlog je da NBS sredstva pozajmi poslovnim bankama i da limitira maksimalnu kamatnu stopu na nivou 2,5% pa da umesto kupovine visoko likvidnih hartija od vrednosti poslovne banke iz tih sredstava pokrenu program razvoja privrede i zelena ulaganja.

Narodna banke Mađarske uspešno je pokrenula sličan program pre 11 godina malim i srednjim preduzećima i svake godine ponavlja konkurs. Za poslaničku grupu Savez vojvođanskih Mađara je ključno da NBS predstavlja simbol monetarne suverenosti, a monetarna suverenost je temelj i ekonomske i političke suverenosti jedne zemlje.

Sigurni smo da će Savet guvernera kreirati mere, strategije i planove koji će značiti garanciju nezavisnog i samostalnog vođenja monetarne politike i čuvati političku suverenost Srbije u procesima pristupanja i pridruživanja EU. Zbog svega napred navedenog poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara će podržati predlog odluke za izbor predsednika i četiri člana Saveta guvernera NBS. Zahvaljujem.

Hvala lepo.

Poštovani građani, i sami vidite kako opozicija zamišlja demokratiju, oni žele blokirati rad Skupštine, bacaju suzavce, čak i meni su uništili poslaničku jedinicu da ne bih mogao da govorim, međutim, ipak ja ću da kažem u nekoliko rečenica zašto SVM podržava predložene zakone.

Nekoliko je razloga zbog kojih će poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara u danu za glasanje podržati predložene zakone na Prvoj sednici Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine u 2025. godini. Najvažniji razlog je da usvajanjem predloženih rešenja čini se finalni korak u ispunjavanju četvrtog zahteva koji su istakli studenti u protestu, a koja je dogovorila Vlada sa predstavnicima svih sedam državnih univerziteta.

Dogovor podrazumeva da se u dodatnih 12 milijardi dinara za finansiranje visokog obrazovanja opredeli i 5,7 milijardi dinara za povećanje zarada zaposlenih u obrazovanju za 15,97% od 1. marta. Navedeni podaci su potvrda važnosti rešenja Vlade Srbije kojim se obezbeđuje gotovo 18 milijardi dinara za unapređenje visokog obrazovanja i studentskog standarda, time su obezbeđena ukupna izdvajanja iz budžeta za visoko obrazovanje koja znače povećanje ne od 20% koliko su tražili studenti, već skoro 35% i stvoreni su uslovi za umanjenje školarina za 50%.

Takođe, predložene izmene Zakona o visokom obrazovanju jačaju autonomiju visokoškolskih ustanova kroz promenu sastava organa upravljanja univerziteta, fakulteta i akademija strukovnih studija, tako što će se učešće predstavnika osnivača u organima upravljanja smanjuje sa 30 na 25% u korist predstavnika zaposlenih na visokoškolskim ustanovama. Zastupljenost zaposlenih bi bila 60% umesto dosadašnjih 55%, dok se predloženi procenat učešća predstavnika studenata u savetu ne menja, ostaje 15%. Takođe, izmenama se skraćuje mandata organa upravljanja sa četiri na tri godine.

Poštovani narodni poslanici, ekonomsko i stambeno osamostaljivanje mladih nije nova tema. Pre pet godina u februaru 2020. godine su počeli razgovori u planu da Srbija u narednih pet godina izgradi jeftine stanove za mlade. Nažalost, globalna epidemija Kovid-19 je sve to odložila. Izveštaj krovne organizacije mladih pokazuju pravne razmere ovog problema. Pet, šest odsto mladih u Srbiji ima svoj krov nad glavom, 66% živi u porodičnom stanu, a 17% iznajmljuje stan. Zato je za našu poslaničku grupu Predlog zakona o utvrđivanju garantne šeme i subvencionisanju dela kamate kao mera podrške mladima u kupovine prve stambene nepokretnosti deo sistemskih napora koji predstavlja i ekonomsku i socijalnu i demografsku i populacionu meru. To je u suštini tema prava na dom i uživanje imovine i zaštite koristi prava na zaštitu od diskriminacije po različitim osnovama od godina i socijalnog i radnog statusa, do nivoa obrazovanja.

Predloženi zakon omogućava kreditiranje mladih koji su zaposleni na određeno vreme, mladih koji su bez zaposlenja, kao i mladih koji se bave samostalnim delatnostima, a ne mogu da konkurišu za stambeni kredit kod poslovnih banaka imajući u vidu njihovu kreditnu politiku. Zahteve mogu podneti mladi od 20 do 35 godina, nema ograničenja kada je reč o visini primanja, kada je reč o nezaposlenima, oni su dužni da obezbede solidarno jemstvo kreditno sposobnog člana porodice. Maksimalni iznos kredita je iznos od 100.000 eura u dinarskoj protivvrednosti. U prevodu ovo znači da Republika Srbija preuzima obavezu da kao garant izmiri potraživanja banaka nastala po osnovu odobrenih kredita za finansiranje mladih u kupovini prve stambene nepokretnosti u skladu sa ugovorom o garanciji zaključenim između Republike Srbije i banaka i ovim zakonom.

Ukupan iznos kredita pokrivenih garancijom iznosi čak 400 miliona eura. Republika Srbija izdaje pojedinačne garancije banaka koje odobravaju kredite korisnicima u visini od 40% od iznos pojedinačnog odobrenog kredita u prvih deset godina otplate kredita.

Za kredite odobrene u skladu sa ovim zakonom banke ne naplaćuju korisniku kredita troškove obrade kredita, ne naplaćuju korisniku kredita troškove upisa hipoteke i izdavanja liste nepokretnosti, ne naplaćuje korisniku kredita troškove overe založne izjave i troškove overe ugovora o kupoprodaji nepokretnosti.

Ono što je jako važno reći da kod ovih vrsta kredita procenat učešća je 1%, a kod komercijalnih kredita bez državne garancije je najmanje 10%, što npr. u jednom konkretnom slučaju znači da ako je vrednost nekretnine 50.000 eura, onda procenat učešća iznosi 500 eura, dok kod komercijalnih kredita najmanje 5.000 eura. Ovaj primer ukazuje na to da zahvaljujući predloženom zakonu mladi ljudi će moći na mnogo jednostavan način da kupuju prvu nekretninu.

Poštovani narodni poslanici, ono što je za poslaničku grupu Savez vojvođanskih Mađara od posebnog značaja je da su u niz antidskriminacionih mera propisane i mere posebne zaštite korisnika kredita. Naime, propisana je obaveza banke da korisnicima koji maju problem u otplati stambenih kredita ponudi dve opcije kao olakšice.

Prvo, nekretnina dužnika se neće oduzeti automatski već je uspostavljen rok od 60 dana da je oni sami prodaju. Ako ne uspeju onda predati nekretninu banci, čime se smatra da je obaveza izmirena. Ovo rešenje predstavlja zaštitu korisnika kredita od postupka izvršenja jer se u tom postupku nekretnina prodaje za nisku cenu, a dužnik i dalje ostaje dužan banci.

Posebno se zahvaljujemo gospođi Jorgovanki Tabaković, guverneru NBS, koja je članovima Odbora za finansije detaljno obrazložila suštinu seta finansijskih zakona, Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o bankama, o zaštiti korisnika finansijskih usluga, o deviznom poslovanju, o Zakonu o NBS, obrazložila je mehanizme zaštite i olakšice koje će imati korisnici stambenih kredita, mehanizme nadzora i ovlašćenja NBS u postupcima kontrole u slučajevima neovlašćenog obavljanja deviznih poslovanja i posebno dodatnu zaštitu javnih sredstava na teret onih koji prouzrokuju ovakvu situaciju, odnosno samih banaka. Za buduće korisnike stambenih kredita od značaja su i rešenja kojima se ograničavaju kamatne stope i kamate na kreditne kartice. Ograničenja kamatne stope u primeni od 1. januara 2025. godine da bi se u slučaju naglog rasta ostavilo više vremena za usklađivanje.

Kada je u pitanju kupovina zlata, naša poslanička grupa pozdravlja rešenje uvođenje prava treće kupovine NBS, to za nas znači da je prioritet državne politike očuvanje prirodnih resursa Srbije i da se uz poštovanje tržišnih principa uzimajući u obzir cene zlata na svetskom tržištu radi na uvećanju deviznih rezervi.

Za poslaničku grupu SVM važni su i predlozi za promene na primer, prihvaćen je predlog Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje Propisa Uprave nacionalne manjine, nacionalne zajednice da su i srednje škole dužne da pored do sada propisanih uslova podnetu zahtev za verifikaciju i kada se promene propisi koji regulišu specifičan obrazovni profil, kao i metodološko usklađivanje za našu poslaničku grupu kao i za sve manjinske stranke važno je da se u tri zakonska predloga termin „izborni program“ menja terminom „izborni predmet“, da bi se naglasilo da su i ovi predmeti obavezni, jer se osam manjinskih jezika izučava u okviru izbornog predmeta Maternji jezik sa elementima nacionalne kulture.

Na kraju, želeo bih da kažem da naša stranka Savez vojvođanskih Mađara od osnivanja se zalaže za glas razuma, jer glas razuma nema alternativu. Hvala na pažnji.

Hvala lepo.

Poštovana potpredsednice, poštovani predsedniče i članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, za poslaničku grupu Savez vojvođanskih Mađara važna stavka rebalansa budžeta su i izdvajanja za sufinansiranje projekata prekogranične saradnje iz Intertek IPA programa 2021-2027. U ovom trenutku u procesu evaluacije je još 14 projekata ukupne vrednosti nešto više od 25 miliona evra, od toga pet projekata je vezano za prekograničnu saradnju Srbija-Mađarska.

Programi prekogranične saradnje Srbija-Mađarska su važni jer su komplementarni sa infrastrukturnim prioritetima koji su utvrđeni sporazumima, kao i prioritetima Strateškog saveta za saradnju Srbije i Mađarske, prioritetima Zajedničke komisije za ekonomsku saradnju Srbije i Mađarske, kao i sa prioritetima koje smo naveli u koalicionom sporazumu između Saveza vojvođanskih Mađara i SNS.

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara rebalans čita ne samo kroz završetak jednog broja kapitalnih projekata, već i kroz najavu novih i realizaciju projekata koji su utvrđeni kao prioritetni. Na primer, 7. decembra 2023. godine zaključnom Vlade naftovod Srbija-Mađarska od Ade do Novog Sada je utvrđen kao projekat od značaja za Republiku Srbiju, a listom prioritetnih investicija naftovod je planiran kao jedan od strateških u oblasti snabdevanja naftom.

Od 23. septembra do 7. oktobra Nacrt prostornog plana područja prostorne namene infrastrukturnog koridora naftovoda granica Mađarske-Novi Sad je na javnom uvidu. Na 11. sednici Zajedničke komisije za ekonomsku saradnju Srbije i Mađarske je dogovoreno da se među prioritetne projekte uvrsti i granični prelaz Hercegsanto-Bački Breg, za koji je iz IPA fondova finansirana izgradnja potrebne planske dokumentacije i tačka je koalicionog sporazuma.

Takođe, iz IPA fondova je urađena projektno-tehnička dokumentacija za rekonstrukciju 13 kilometara deonice pruge Subotica-Baja, koja predstavlja deo pruge Subotica-Segedin-Baja i tačka je potpisanog koalicionog sporazuma između Saveza vojvođanskih Mađara i SNS.

Zahvaljujući saradnji između predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i premijera Mađarske Orbana Viktora, životnoj misiji Ištvana Pastora i posvećenosti predsednika Saveza vojvođanskih Mađara dr Balinta Pastora da radi na unapređenju uslova svakodnevnog života i rada, rezultati su vidljivi.

Sa jedne strane, uz uvažavanje argumenata predsednika Saveza vojvođanskih Mađara Balinta Pastora sa premijerom Orbanom, dogovoreni su konkretni koraci koji olakšavaju prelazak granice, produženje graničnih prelaza, biće zaposleno više graničnih policajaca. Takođe, dogovoreni su i najjednostavniji modeli carinske kontrole na pruzi Subotica-Segedin.

Sa druge strane, dnevnim kontaktima sa ministrima u Vladi Republike Srbije, posebno sa gospodinom Vesićem dogovara se zajednički rad na izgradnji putne infrastrukture utvrđene koalicionim sporazumom i to Bečej-Bačka Topola, Orom-Čantavir, Banatsko Aranđelovo-Crna Bara, Nova Crnja-Toba, Subotica-Bikovo, dogovara se ubrzanje početka radova na proširenju kanalizacione mreže u okviru „Čista Srbija“ i rešavaju problemi koji nastaju u drumskom saobraćaju zbog radova na izgradnji železničke pruge Budimpešta-Beograd.

Spomenuo sam u prethodnom izlaganju Majšanski most i izgradnju kružne raskrsnice. Postignuti rezultati potvrđuju da su stavovi Saveza vojvođanskih Mađara i Balinta Pastora uvaženi na opštu korist u Budimpešti i u Beogradu. Zahvaljujem na pažnji.

Hvala.

Poštovana predsednice, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SVM analizira Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2024. godinu, prateći napredak koji je ostvaren, posebno u oblastima koje su definisane koalicionim sporazumom između SVM i Srpske napredne stranke. Referentne godine su 2014. godina, kada je potpisan prvi koalicioni sporazum sa SNS i 2016. godina, kada su pojedine kapitalne investicije i razvojni projekti u Vojvodini, koji prevazilaze lokalni značaj uvršteni među prioritete Vlade Republike Srbije. Na primer, projekat mađarsko-srpske železnice, Narodno pozorište u Subotici, Ipsilon krak, pruga Subotica – Segedin.

Rebalansom budžeta Republike Srbije za 2024. godinu predviđeni su ukupni budžetski prihodi u iznosi 2.173 milijarde dinara, što je za 132 milijarde dinara više u odnosu na iznos predviđen originalnim budžetom za 2024. godinu. Ukupni rashodi i izdaci iznosi 2.436 milijardi dinara i rebalansom su revidirani na više za 198 milijardi dinara u odnosu na rashode i izdatke planirane Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2024. godinu.

Vreme je pokazalo, a brojke potvrđuju da se iz godine u godinu kroz budžetske stavke kontinuirano izdvaja za regionalni razvoj, unapređenje infrastrukture i kapitalna ulaganja AP Vojvodine. Kao potvrda toga, rebalansom je još jedan projekat, nabavka opreme za Univerzitetsko-klinički centar Vojvodine, kao 18. na području AP Vojvodine, uvršten u kapitalne izdatke.

Pre godinu dana budžetom za 2024. godinu je planiramo 17 kapitalnih projekata na području AP Vojvodine. Za našu poslaničku grupu je važno da su značajna dodatna sredstva u rebalansu budžeta u odnosu na inicijalni iznos planiran budžetom za 2024. godinu obezbeđena, između ostalog, i za brzu prugu prvog B reda Novi Sad – Ruma, projekat mađarsko-srpske železnice, izgradnju saobraćajnice Ruma – Šabac – Loznica, izgradnju mosta, obilaznice oko Novog Sada sa pristupnim saobraćajnicama, unapređenje infrastrukture za zaštitu životne sredine, unapređenje vodotokova i zaštitu od štetnog dejstva voda.

Kada govorimo o investicijama u okviru programa, Skok u budućnost, EKSPO 2027, za nas je osnovno pitanje da li će izgrađena infrastruktura, stambeno-poslovni kompleksi, izložbeni saloni, biti korišćeni i na primer za desetak godina po završetku EKSPO-a.

Ekonomske analize ukazuju da će benefit od EKSPO-a 2027 biti značajan od posla za građevinare, industriju građevinskog materijala, industriju nameštaja, tekstila, turistički ugostiteljski sektor i proizvodnju hrane, da se očekuju značajni direktni i indirektni ekonomski efekti ne samo za Beograd, već i za celu Srbiju.

Moj kolega Jožef Tobijaš će detaljnije govoriti o poljoprivredi, jer za SVM je poljoprivreda važna u smislu kako je govorio veliki mađarski književnik Šandor Maroj. Zemlja je uvek bila temelj života i kulture naroda. Poljoprivreda nije samo način za proizvodnju hrane, već i veza između čoveka i prirode, temelj stabilnog društva.

Savez vojvođanskih Mađara podržava dogovore poljoprivrednika sa Vladom. Verujemo da će se dogovoreno i ispuniti, jer su pomaci u agrarnoj politici vidljivi. Subvencija koja je u 2022. godini iznosila 9.000 dinara po hektaru, rebalansom budžeta za 2023. godinu je povećana na 18.000 dinara po hektaru. Pravo da budu korisnici subvencije po hektaru dobili su isključivo poljoprivrednici koji obrađuju zemlju, a u rebalansu za 2024. godinu subvencije za poljoprivredu predstavljaju 49,29% od ukupnog iznosa subvencija.

U poslednjih deset godina poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara je bila uključena u rad nekoliko radnih grupa koje su radile na rešavanju problema dugovanja koju poljoprivrednici imaju na osnovu naplaćenih doprinosa za obavezno zdravstveno i penzijsko osiguranje. Uspeli smo da i deo dugova bude otpisan. U odgovoru od 19. septembra 2024. godine Vlada je poljoprivrednicima ponudila otplatu kamate na dug za nenaplaćene doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje na pet godina, s tim da bi kamata bila umanjena za 50%, jer tako predviđa važeći zakon.

Svesni smo da je problem složen i da traje skoro četiri decenije. Nastavićemo da radimo dalje, jer da bi se došlo do rešenja da poljoprivrednici plaćaju doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje srazmerno prihodu, odnosno ekonomskoj snazi gazdinstva, potrebna je izmena Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, kao i Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Moja koleginica je Elvira Kovač će govoriti o predlogu i izmenama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Naša poslanička grupa podržava povećanje roditeljskog dodatka u iznosima koji Srbiju stavlja na prvo mesto u regionu. I posebno pozdravljamo činjenicu da će se isplata roditeljskog dodatka odnositi i na decu rođenu od 1. januara 2024. godine, ne samo decu koja će biti rođena posle stupanja na snagu izmena i dopuna zakona.

Svakako, uz mere finansijske podrške, Savez vojvođanskih Mađara podržava i vrednosnu dimenziju koja znači definisanje porodičnih vrednosti, kao strateškog prioriteta čitavog društva i države. U tom smislu, podržavamo sve aktivnosti predsednika Republike Srbije i ministarke za brigu o porodici i demografiju, koji na tom planu sarađuju sa Mađarskom.

Naime, početkom ove godine predsednici Srbije, Mađarske i Bugarske su potpisali Deklaraciju o okviru mreže predsednika prijatelja porodice, a u junu ove godine ministarka za brigu o porodici u Vladi Srbije je inicirala potpisivanje Memoranduma o saradnji sa Mađarskom u oblasti promocije porodičnih vrednosti.

Podržavamo i najavu i ekspozea predsednika Vlade da će Srbija usvojiti nacionalnu strategiju za porodicu, po ugledu na Mađarsku i Italiju, a u kojoj bi se definisali strateški pravci politike dugoročnog očuvanja i jačanja porodice i porodičnih vrednosti.

Za Savez vojvođanskih Mađara je važno da je veliki broj kapitalnih projekata u Vojvodini kao liste prioritetnih projekata koja je predviđena Okvirnim sporazumom o ekonomskoj i tehničkoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske u oblasti infrastrukturnih projekata. Dakle, važno je ne samo za stanovnike Vojvodine, već i cele Srbije da se dogovoreno iz okvira sporazuma, kao i Ugovora između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o prijateljskim odnosima i saradnji u oblasti strateškog partnerstva ostvaruje.

Rešava se veliki problem na koji smo godinama ukazivali, problem višesatnih čekanja na granici sa Mađarskom. Pre dve godine vlade Republike Srbije i Mađarske su 4. jula 2022. godine potpisale Sporazum o graničnoj kontroli u drumskom, železničkom i vodnom saobraćaju, sa ciljem ubrzanja graničnih kontrola, a 18. septembra 2024. godine Vlada Mađarske je donela Akt o povećanju broja graničnih policajaca na prelazu Reske za 78, a na prelazima Tompa i Hercegsanto za 125 graničnih policajaca više, kako bi se smanjilo vreme čekanja na graničnim prelazima.

Takođe, prethodno je krajem avgusta kao rezultat zalaganja Savez vojvođanskih Mađara, a u cilju smanjenja opterećenja graničnih prelaza, produženo radno vreme prelaza Horgoš 2-Reske 2 od četiri do 23 sata.

Rezultati naših višegodišnjih zalaganja su vidljivi i mi danas govorimo o završenim i projektima za koje se očekuje skori završetak. Nakon dve godine u funkciji predviđena je važna železnička pruga Subotica-Segedin. Veliki broj putnika koristi voz na ovoj relaciji, a pun voz je potvrda da je ovaj vid prevoza realna alternativa, brza i ugodna opcija putovanja između dve zemlje. Za sada se radi zajednički pregled putnika na stanici, a od 2025. godine se planira granični prelaz u Segedinu.

Do kraja septembra se očekuje završetak radova na rekonstrukciji, dogradnji graničnog prelaza Horgoš kojim će se ovaj granični prelaz proširiti sa sadašnjih 16 na 24 trake. Granični prelaz Horgoš - Reske predstavlja deo evropskog Koridora 10 i jednu od ključnih tačaka tranzitnog saobraćaja kroz našu zemlju i preko njega godišnje prođe više od šest i po miliona putnika i više od milion vozila.

U završnoj fazi je rekonstrukcija i adaptacija objekta Privrednog suda u Somboru, Postrojenje za prečišćavanje vode za piće u Kikindi je u fazi testiranja i pribavljanja sanitarne saglasnosti i upotrebne dozvole. Do kraja novembra planirano je puštanje u rad deonice Novi Sad-Subotica, Subotica-državna granica sa Mađarskom, kao železničke dvokolosečne brze pruge Koridora Beograd-Budimpešta.

U poslednjih dva meseca obavljaju se tehnička i statistička testiranja novoizgrađene pruge, signalizacije i celokupne železničke infrastrukture, uključujući i geodetska i merenja opterećenja. Jedno od najvažnijih subotičkih saobraćajnih čvorišta, Majšanski most, kao dotrajao i nebezbedan, srušen je u sklopu radova na pruzi Novi Sad-Subotica i otvaranje novog mosta je pitanje dana.

Moramo da ukažemo da je za građane Subotice važno da se uradi kružna raskrsnica kod Majšanskog mosta sa istočne strane, za koju je pripremljena projektno-tehnička dokumentacija, u cilju olakšanja svakodnevnog života. Izgradnja kružne raskrsnice je u tački koalicionog sporazuma sa SNS.

Inače, o izgradnji kružne raskrsnice kod Majšanskog mosta se govori od 2012. godine. Rebalansom budžeta opredeljena su sredstva za izvođenje dela radova na izgradnji autoputa E75, deonica Kelebija petlja - Subotica jug, što je preduslov za izvođenje radova na razvoju "Ipsilon kraka" i pretvaranju istog u autoput od petlje Subotica jug do graničnog prelaza Kelebija.

"Ipsilon krak" treba da doprinese razvoju industrijske zone Mali Bajmok u Subotici i rastereti Suboticu, jer je dnevno prolazilo i do 1000 kilometara. U cilju intenziviranja razvoja Palića, kao turističke destinacije, u rebalansu su opredeljena sredstva u iznosu od 10 miliona dinara. Nakon gotovo 18 godina dočekali smo da govorimo o završenim radovima na izgradnji, rekonstrukciji i adaptaciji zgrade Narodnog pozorišta u Subotici i zahvaljujući sredstvima budžeta Republike Srbije i sredstvima pokrajinske Vlade, završeni su radovi na 8.2 fazi izgradnje, adaptacije i rekonstrukcije zgrade Narodnog pozorišta.

Imajući u vidu pobrojano, a urađeno je još više i planira se još više, poslanička grupa SVM će podržati Predlog rebalansa budžeta za 2024. godinu. Zahvaljujem na pažnji.

Poštovana potpredsednice, poštovani gosti, narodni poslanici, poslanička grupa SVM će u danu za glasanje podržati predlog predsednika da dr Jorgovanka Tabaković bude izabrana za guvernera NBS. Nekoliko je razloga zbog kojih i treći put podržavamo kandidature Jorgovanke Tabaković. Prvi razlog je da nema snažne države bez snažne Narodne banke. Narodna banka Srbije predstavlja snagu dobro organizovane, finansijski stabilne države, koja predstavlja državu i u međunarodnom finansijskom okruženju i pred našim građanima.

U prethodna dva mandata tim okupljen oko Jorgovanke Tabaković je uspeo da unapredi reputaciju bankarskog sistema, koja skoro nije ni postojala pre 12 godina. Za poslaničku grupu SVM je od posebnog značaja da je poštujući zakonom propisanu ulogu NBS uspela da pored obaranja stope inflacije u održavanje monetarne stabilnosti u prethodnom periodu zatvori insolventne banke na način da ne ugrozi stabilnost bankarskog sistema.

Takođe, više puta je uspela da odbije napade FX spekulanta koji su pokušali da obore kurs dinara i na takav način da ostvare ekstra profite. Narodna banka Srbije, odnosno privilegovana NBS, koja je osnovana domaćim akcijskim kapitalom pre 140 godina, kao šesnaesta centralna banka u svetu, je simbol naše snažne veze sa evropskom monetarnom tradicijom.

Možemo reći da smo se prvi put Evropi predstavili našom Narodnom bankom i kao što smo svi i kao što smo prvi Sretenjski ustav pravili po ugledu na fracuski, belgijski ustav tako je i znatnu početnu pomoć u organizaciji Narodne banke pružila belgijska Vlada i njena Centralna banka. Prva pisana informacija o po potrebi osnivanja Narodne banke je objavljena 1854. godine u novinama srpskim u članku „Današnja novčana kriza“.

Dakle, vidimo da je od samog početka Narodnu banku Srbije pratila novčana kriza i svi 28 dosadašnjih guvernera je tražilo odgovore na tri ključna problema: kriza, stabilizacija i inflacija.

Uspešnost guvernera Narodne banke i njegovog tima se ceni upravo kroz odgovore na probleme stabilizacije i inflacije, a važan razlog zbog kojeg će Savez vojvođanskih Mađara podržati izbor Jorgovanke Tabaković je i taj da je guvernerka sa svojim timom uspela da kreira finansijski okvir koji je ojačao finansijsku stabilnost i olakšao otplatu kredita, privremeno su ograničene kamatne stope na standardne kredite, aktivno se pomagalo korisnicima finansijskih usluga, platni sistemi su funkcionisali bez prekida uz redovno izvršavanje svih transakcija, ojačan je DinaCard sistem, banke su obavezne da sprovedu dinarizaciju kredita, umanjene su naknadne za transfer sredstva i uskoro će biti uvedene i elektronske menice.

Nije guvernerka Tabaković i njen tim prva koja je rešavala probleme inflacije i stabilizacije dinara. Posle Prvog svetskog rata stabilizacija dinara je trajala sve do 1931. godine kada je uvedena i zakonska de jure stabilizacija dinara donošenjem novog Zakona o Narodnoj banci Kraljevine Jugoslavije i Zakona o novcu. U prošlom veku, kroz program monetarne rekonstrukcije, eliminisana je hiperinflacija u januaru 1994. godine, ali će u našoj ekonomskoj, monetarnoj i političkoj istoriji ostati zabeleženo da je inflacija tokom 2023. godine prepolovljena i krajem 2023. godine bila je dvostruko niža nego krajem 2022. godine. Za pad inflacije zasluženi su pre svega: restriktivni monetarni uslovi, slabljenje globalnih pritisaka, a pre svega na proizvodnju hrane.

Predlog naše poslaničke grupe je da Narodna banka zajedno sa Vladom ograniči marže za osnovne prehrambene artikle koje imaju koeficijent obrta jedan u mesec dana, jer su iskustva pokazala da je takvim merama moguće u većoj meri smanjiti inflaciju i zaustaviti nekorektnu poslovnu politiku koju sprovode trgovački lanci na teret dobavljača i kupca.

Kada govorimo o rezultatima Narodne banke Srbije ne treba zaboraviti da je monetarnim merama uspela da smanji negativne efekte prouzrokovane pandemijom virusa kovid 19 i da pomogne privredi Srbije, smanjena je referentna kamatna stopa za ceo procenti poen, sužen je koridor osnovnih kamatnih stopa, povećana je dinarska i devizna likvidnost banaka, propisan je moratorijum u otpati obaveza po osnovu kredita i finansijskog lizinga za sve dužnike koji su to želeli najpre na 90, a zatim i na dodatnih 60 dana, uvedene su stimulativne mere u okviru garantne šeme Vlade Republike Srbije, uspostavljena je preventivna repo linija sa SB, pravovremene i koordinirane mere Vlade i Narodne banke Srbije sprečili su veći pad ekonomske aktivnosti i uspešno su sačuvana radna mesta u Srbiji.

Za 140 godina postojanja Narodna banka Srbije je bila stub devet država, više puta je menjala svoj naziv, monetarnu i deviznu politiku je vodila i u Kraljevini i u Republici, u režimu privatne, državne, društvene i javne svojine, u ratnim okolnostima, okolnostima hiperinflacije, sve se menjalo, osim činjenice da je usled društvenih turbulencija, nepoverenja građana prema dinaru bilo je visoko, da su građani uvek štedeli više u evrima, nego u dinarima.

Ono što se promenilo u mandatima guvernerke Tabaković je najdinamičniji godišnji rast dinarske štednje do sada. Dinarska štednja je u 2023. godine dostigla rekordno visok nivo do gotovo 138 milijardi dinara što je preko 40% više nego godinu dana ranije.

Pošto su u prošloj godini pojedini sektori ostvarili rekordne profite, odnosno ekstraprofite zahvaljujući ekonomskoj situaciji, predlog naše poslaničke grupe je da se ispita da li je moguće privremeno uvesti porez na ekstraprofite i putem toga finansijski pomoći velikim državnim sistemima, na primer, zdravstvu, obrazovanju koji su u najtežim vremenima, koja su, nadam se, iza nas, najviše pomogli građanima Srbije.

Za poslaničku grupu SVM je ključno da Narodna banka Srbije na čelu sa guvernerkom Jorgovankom Tabaković predstavlja simbol monetarne suverenosti, a monetarna suverenost je temelj i ekonomske i političke suverenosti jedne države.

Podržavam takvu ulogu Narodne banke koja samostalno uređuje smernice monetarne politike vođena realnim zahtevima naše privrede, a koja čuva političku suverenost Srbije u procesima pristupanja i pridruživanja Srbije EU. Zbog svega napred navedenom, poslanička grupa SVM će podržati predlog za izbor Jorgovanke Tabaković za guvernera Narodne banke Srbije. Hvala na pažnji.

Hvala.

Poštovani predsedniče, predsedništvo, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SVM će podržati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara pošto propisuje smanjenje i ukidanje naknada za odvodnjavanje za poljoprivrednike, za šta se naša poslanička grupa zalaže još od 2010. godine, kada su ove naknade uvedene u naš pravni sistem donošenjem Zakona o vodama.

U prethodnih 13 godina poslanička grupa SVM se dosledno zalagala za izmene. Tražili smo da se utvrdi drugačija metodologija obračuna kako bi se smanjio teret doprinosa za poljoprivrednike, da se naknada obračunava po hektaru, da se utvrdi najviši iznos i godišnje usklađuje sa stopom inflacije, a deo naših primedbi je prihvaćen u važećem zakonu koji je počeo da se primenjuje od 1. januara 2019. godine.

Zalažući se u periodu od 2010. do 2018. godine za promenu metodologije izračunavanja naknade za odvodnjavanje, kad već nije postojala politička volja da se ukine, SVM je uspeo da se važećim zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara osnovica za izračunavanje naknada obračunava po hektaru, s tim da se uveo raspon naknada zavisno od kategorije zemljišta, koji se usklađuje sa godišnjim indeksom potrošačkih cena.

Najznačajnija predložena izmena i dopuna sada u 2023. godini umanjuje iznos naknade za odvodnjavanje za 50% fizičkom licu i preduzetniku, vlasniku poljoprivrednog zemljišta i objekta za poljoprivrednu proizvodnju i stočarstvo, upisanim u Registar poljoprivrednih gazdinstava i druge odgovarajuće registre, odnosno izuzimanje od plaćanja naknade za odvodnjavanje počev od 2024. godine.

Insistirali smo na rešavanju problema naknada za odvodnjavanje, jer je to problem koji ima posebnu težinu u Vojvodini. Od 1,2 miliona obveznika u Srbiji, 69% je onih koji tu naknadu plaćaju u Vojvodini.

Ako je u Vojvodini oko dva miliona hektara zemljišta koje zavisi od sistema za odvodnjavanje i ako se po hektaru plaća 1200 dinara, onda je to godišnji prihod od 2,4 milijarde dinara, odnosno, više od 20 miliona evra.

O kojim sumama govorimo vidimo i na primeru grada Subotice gde je registrovano 6.500 gazdinstava koja obrađuju više od 10 hektara i sama ta kategorija poljoprivrednika plaća za odvodnjavanje najmanje 650 hiljada evra.

Od uvođenja građani su ukazivali na brojne nelogičnosti i sporna rešenja. Postavljalo se obično pitanje - zašto se ova naknada plaća u područjima gde postoji potreba za navodnjavanjem, a ne odvodnjavanjem, pa se tako npr. odvodnjavanje plaćalo i za 2017. godinu, kada je suša uništila useve i njive i kada je nedostajalo 500 litara vode po kvadratnom metru.

Vojvodina ima 22.000 kilometara kanalske mreže, a svega nekoliko desetina kilometara je očišćeno. Svih ovih godina se postavljalo pitanje smisla plaćanja za uslugu koja se ne dobija.

Za poslaničku grupu SVM je važno da od 2024. godine poljoprivrednici neće biti obveznici plaćanja naknade za odvodnjavanje, jer se za poljoprivrednike od 2020. i pandemije Kovid 19, kao i zbog posledica globalnog zagrevanja, sušnih godina, poplava i poslednjih orkanskih nepogoda ovog leta postavlja pitanje da li da nastave da rade u korist sopstvene štete.

Mnogi su već ušli, kako kažu, u začarani krug jer ne mogu da vraćaju kredite bankama. Verujemo da je ukidanje obaveze plaćanja naknade za odvodnjavanje samo prvi korak u rešavanju brojnih problema sa kojima se suočavaju poljoprivrednici.

Naknada za odvodnjavanje se plaća samo na površinama koje su melioracionim područjima tj. gde postoje sistemi za odvodnjavanje.

U Vojvodini zapravo plaćaju svi, jer manje više je zasnovano na principu solidarnosti. U ostatku Srbije nisu dobro odrađene granice melioracionih područja, tako da veliki deo plaća neosnovano.

Dakle, poslanička grupa SVM će podržati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara pošto propisuje smanjenje i ukidanje naknade za odvodnjavanje za poljoprivrednike i to pozdravljamo.

Hvala na pažnji.

Hvala lepo.

Poštovani predsedniče, predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što postavim poslaničko pitanje Ministarstvu poljoprivrede, želeo bih da naglasim da poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara od početka ideje podržava digitalizaciju poljoprivrede, jer smatramo da je E-agrar jedna savremena aplikacija koja modernizuje i ubrzava procese upisa podataka i omogućava uštedu vremena kod obrade zahteva, kao i elektronske obrade zahteva, brže odobravanje podsticaja, bržu isplatu, kao i ubrzanje obrade zahteva usled uvezivanja relevantnih registara. Kao što je poznato, na E-agrar se prijavilo oko 350 hiljada gazdinstava, što potvrđuje njegovu opravdanost.

Poslednjih nedelja u javnosti je odjeknula informacija da su prvom proverom šta je prijavljeno na E-agraru, koje je stanje na terenu, utvrđene nepravilnosti. Problema ne bi bilo da se za neobrađene parcele ne podnesu zahtevi za subvencije, međutim, to nije slučaj. Reč je o 245 neobrađenih hektara. Kao što je poznato, subvencije u ovoj godini iznose 18 hiljada dinara po hektaru i dolazimo do računice od 4,4 miliona dinara. Dakle, ovaj novac građana i države otišao je onima koji nisu poljoprivrednici.

Proverama treba da se napravi razlika između poljoprivrednika i onih koji se tako izjašnjavaju i žive na grbači ratara, stočara, zloupotrebljavajući novac koji je njima namenjen. Oni što su ovo napravili nisu pravi poljoprivrednici i njima je to neka usputna delatnost i tu najviše strada opet mali poljoprivrednik.

Prelazni period na E-agrar je bio dosta ambiciozan i puno poljoprivrednika je napravilo grešku prilikom prijave kulture. Da li će oni koji su greškom prijavili drugu kulturu trpeti bilo kakve sankcije ili će moći da sami isprave grešku i do kog datuma će moći da isprave grešku?

Pošto je cena žitarica u odnosu na prošlu godinu mnogo niža, poljoprivrednicima se moraju isplatiti subvencije što pre. Stoga nas zanima kada će se isplatiti neisplaćeni deo davanja po hektaru i da li će se isplatiti subvencija za primarnu biljnu proizvodnju još u ovoj godini?

Moje drugo pitanje se odnosi na E-agrar, ali pošto je vezano za katastar nepokretnosti, pitanje želim postaviti direktoru republičkog Geodetskog zavoda.

Naime, E-agrar vidi samo one katastarske parcele kod kojih je u listi nepokretnosti upisan i JMBG vlasnika, međutim, zbog toga što katastar u ranijem periodu nije bio u obavezi da upiše u JMBG građana, brojeve vlasnika, veliki broj poljoprivrednika ima problem prilikom upisa parcele u E-agrar, jer prvo moraju otići u katastar nepokretnosti i podneti zahtev i plaćati naknadu za promenu podataka, umesto da katastar bez naknade, po službenoj dužnosti, unese JMBG koji ranije nije uneo.

Pojedini katastri čak traže da vlasnici sa svedocima dokažu da su oni stvarni vlasnici zemljišta, što poljoprivrednicima stvara dodatne troškove.

Pored toga, ukoliko se na primer promeni naziv ulice u kojoj poljoprivrednik živi on ponovo treba da ode u Katastar i da plati hiljadu dinara na ime naknade za promenu podataka umesto da Katastar po službenoj dužnosti automatski bez prisustva poljoprivrednika i bez naknade sprovede promene na osnovu gradske ili opštinske odluke.

Moje pitanje je - da li Katastar može po službenoj dužnosti, bez naknade, da odradi promene i upis navedenih podataka? Hvala na pažnji.

Hvala.

Poštovani potpredsedniče, predsedništvo, poštovana premijerko, poštovani ministri sa saradnica, poslanička grupa SVM će podržati predloge koji se na nalaze na dnevnom redu. Ja ću u svojstvu ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe SVM govoriti o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji o IPARD 3 i o setu zakona vezano za železnicu. Koleginica Ekres Rozalija će govoriti o paketu zajmova.

Od 2009. godine Zakon o planiranju i izgradnji je menjan 15 puta kako iz razloga usklađivanja sa promenama u realnom životu, tako i sa odlukama Ustavnog suda.

U decembru 2014. godine smo podržali predložene sistemske promene zakona kojim je prvi put uveden elektronski sistem za izdavanje građevinskih dozvola što je rezultiralo ubrzanjem postupka, dobijanja građevinskih dozvola i povećanjem učešća građevinarstva u BDP, ali i unapređenjem energetske efikasnosti i olakšalo građanima da pod povoljnim uslovima izvedu energetsku sanaciju objekta.

Da nismo pogrešili potvrđuju i podaci pred 10 godina na građevinsku dozvolu se čekalo u proseku 240 dana, u 2020. godini građevinska dozvola se izdala za devet dana. U 2015. godini na teritoriji Republike Srbije bilo je izdato ukupno 10.438 građevinskih dozvola u 2021. godini taj broj je iznosio 30.177, a vidimo kako raste broj izdatih dozvola i na premeru jednog grada. U Subotici je u 2011. godini izdata 141 dozvola, dok je taj broj u 2021. godini iznosio gotovo šest puta više 815 dozvola.

Takođe, podrška poslaničke grupe SVM prethodnim izmenama Zakona o planiranju i izgradnji značila je podršku velikim infrastrukturnim projektima koji su započeti nakon 2015. godine. Navešću kapitalni projekat, izgradnju železničkog koridora Beograd-Budimpešta kao projekat od strateškog značaja. Uz ovu prugu naveo bih i izgradnju pruga Subotica-Segedin i Subotica-Baja, čime se stvaraju uslovi da Subotica ponovo postane nakon Beograda značajniji železnički čvor u zemlji.

Takođe, pokrenut je projekat „Čista Srbija“, najveće ulaganje u komunalnu infrastrukturu u celoj Srbiji, u Vojvodini, u Subotici, Somboru, Adi, Sremskoj Mitrovici, Molu, Novom Bečeju, Inđiji i Novom Sadu. Za Suboticu koja će po završetku projekta imati izgrađenih 110 kilometara kanalizacije i dva prečistača otpadnih voda u naseljima Čantavir i Bajmok, ove he najveće infrastrukturno ulaganje u istoriji.

Za poslaničku grupu SVM predložene izmene zakona koje imaju za cilj unapređenje elektronskog sistema za izdavanje građevinskih dozvola, ulaganje u komunalnu infrastrukturu, obavezu investitora da sanira i popravi sva oštećenja nastala tokom radova, posebno na putevima na građevinskom, šumskom i poljoprivrednom zemljištu, obaveza investitora da u svom trošku popravi ulice koje je oštetio prolaskom kamiona prilikom izgradnje objekta, obavezu priključenja svih vrsta objekata na postojeću infrastrukturu vodovoda, kanalizacije, gasovoda i daljinskog grejanja i slično, su ne samo deo našeg programa već su deo našeg dnevnog angažovanja, zalaganja da se izgradi železnička infrastruktura, pronađu načini sanacije gradske deponije Aleksandrovačka bara u Subotici i reke Krivaje, spreči zagađenje Kunderaskog jezera kod Bajmoka.

Za poslaničku grupu SVM je od posebnog značaja usklađivanje našeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU i zbog toga je važno delimično preuzimanje EU direktiva kojima se uređuju standardi građevinskih radova i proizvoda, kao i regulisanje energetskih performansi zgrada. Takođe, podržavamo predloženo ukidanje leks specijalis Zakona o linijskoj infrastrukturi, što predstavlja ispunjenje preporuka Evropske komisije iz izveštaja o napretku Srbije u procesima evropskih integracija iz prethodnih godina.

U osnovnim načelima predloga zakona se propisuju osnovni zahtevi za objekte, na primer da sve nove zgrade moraju imati sertifikat o energetskim svojstvima. U Srbiji postoji više od četiri i po miliona objekata koji podležu energetskoj sertifikaciji. Pre gotovo pet godina Srbija je na samitu u Sofiji u okviru Berlinskog procesa potpisala Deklaraciju o Zelenoj agendi i za poslaničku grupu SVM je od posebnog značaja da se predloženim izmenama i dopunama regulišu pitanja zelene transformacije energetske efikasnosti i održivosti.

Za poslaničku grupu SVM je od posebnog značaja i odredba člana koja propisuje dužnost priključenja svih vlasnika objekata na postojeću infrastrukturu vodovoda, kanalizacije, gasovoda, daljinskog grejanja, s tim da korisnik koji se priključuje ima obavezu naknadne samo stvarnih troškova nabavke opreme, uređaja i materijala.

Spomenuo sam da će kroz projekat „Čista Srbija“ biti izgrađeno 110 kilometara kanalizacione mreže, biće pokriveno 245 ulica u Subotici, Paliću, Čantaviru i Bajmoku, a u kojoj meri je to značajno pokazuje podaci. Pre otpočinjanja projekta kanalizacionom mrežom je bilo pokriveno 54% teritorije Subotice i 15% teritorije Bajmoka. U godišnjem izveštaju o stanju životne sredine za 2021. godinu Agencija za zaštitu životne sredine navodi da iako je procenat priključenog stanovništva u Vojvodini na javni vodovod u pet okruga sto posto, voda za piće u odnosu na fizičko hemijske pokazatelje je generalno najslabijeg kvaliteta i preko 40% stanovništva na području Bačke i Banata snabdeva se vodom za piće koja sadrži arsen u količinama koje su preko dozvoljenih.

Iako prioritet izgradnje kanalizacione mreže sama po sebi nije dovoljna već je neophodno uporedo graditi sisteme za prečišćavanje otpadnih voda, ali i pripremati kadar koji će se baviti tim poslom i održavati sistem. Pomenuo sam da će se u okviru projekta „Čista Srbija“ u Čantaviru i Bajmoku graditi prečišćavači otpadnih voda, a u koalicionom sporazumu SVM i SNS naveli smo da ćemo se zalagati za izgradnju završetak izgradnje prečišćivača otpadnih voda u Malom Miljušu, Srbobranu, Sivcu, Kovačici i Debeljači, kao i završetak radova u Kanjiži. Za sanaciju zagađenog toka Krivaje završetak izgradnje postrojenja za prečišćavanje vode za piće u Kikindi i Zrenjaninu kao i rekonstrukciju mreže i izgradnju postrojenja za prečišćavanje vode za piće u Novom Knježevcu, Senti, Adi, Bečeju i Čoki.

U kojoj meri je važna predložena odredba da će investitori morati pre dobijanja upotrebne dozvole da prilože dokaz o kretanju građevinskog otpada kako se ne bi stvarale divlje deponije, govore i nezvanične procene da je, imajući u vidu infrastrukturne radove u Srbiji gradnju i rekonstrukciju objekta u gradovima i izgradnju brzi puteva i autoputa, količina otpada koji se stvara građenjem i rušenjem veća od 100 miliona tona godišnje. Građevinski otpad u Srbiji čine više od 75% ukupnog smeća.

Potrebno je pronaći ravnotežu između rasta građevinskih aktivnosti i zaštite životne sredine. Posebno je osetljivo pitanje odlaganja otpadnog građevinskog otpada koji se ne može reciklirati. Posle rekonstrukcije i rušenja starih objekata ostaje dosta takvog materijala, u prvom redu azbest. Zato bi se morale odredite posebne lokacije i sprovesti obuka i standardizacija kako se on skida, sklada i odlaže. Po podacima iz Programa zaštite životne sredine u Vojvodini od 2016. do 2025. godine jedina sanitarna deponija u Kikindi ima dozvolu za odlaganje azbesta i to pod kontrolisanim uslovima.

Zato je važno da je nakon sedam godina počela sa radom regionalna deponija koja pokriva Suboticu i opštine Bačku Topolu, Mali Iđoš, Sentu, Čoku, Kanjižu i Novi Kneževac i Fabrika za reciklažu i upravljanje otpadom u Bigovu u koju je uloženo 24 miliona evra i time je omogućeno da započne proces sanacije Aleksandrovačke bare.

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara je stava da je važno dalje raditi na usaglašavanju odredbi sektorskih zakona, raditi na otvaranju deponija za odlaganje građevinskog otpada, a jedinice lokalnih samouprava treba da pripreme planove za upravljanje otpadom od rušenja i građenja. Ono što je takođe važno je i školovanje kadrova koji će se time baviti.

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara podržava odredbe Predloge zakona koje štite imovinska prava građana kao javnu svojinu, a kojima je propisano da će investitori morati da prilože dokaz o osiguranju eventualne štete trećim licima pre prijave radova, ali i eksplicitne garancije da će platiti popravku eventualne štete na lokalnoj infrastrukturi koja bi mogla da nastane tokom izgradnje.

Dosadašnja praksa je pokazala da nažalost ukoliko investitori ne želi da popravi štetu niko ga nije ni prisiljavao na to. U tom slučaju ostaje jedino tužba suda, ali taj spor može da traje godinama. Sada se Predlogom zakona propisuje da je investitor dužan da nadoknadi štetu koju je učinio izvođenjem radova, prolazom i prevozom, odnosno da vrati zemljište u prvobitno stanje.

Takođe, investitor će morati da priloži i polisu osiguranja prema trećim licima u kontekstu zaštite od mogućih oštećenja susedskih objekata prilikom izvođenja radova.

Savez vojvođanskih Mađara je na ovaj Predlog zakona podneo amandman radi ostvarivanja pune primene prava pripadnika nacionalnih manjina, na očuvanju posebnosti garantovane članom 79. Ustava, što se, osim Ustavom, garantuje zakonskim propisima, od kojih su najznačajniji Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina i Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina.

Budući da Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji reguliše materiju očuvanja i upravljanja nepokretnim kulturnim dobrima uz primenu propisa o zaštiti životne sredine, neophodno je osigurati primenu propisa koji garantuju zaštitu kolektivnih prava i sloboda pripadnika nacionalne manjine, kako se nadležnosti nacionalnih saveta nacionalnih manjina ne bi smanjile i obezbedilo ostvarivanje ustavne garancije da se dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može smanjivati.

Poštovani narodni poslanici naša poslanička grupa smatra veoma važnim i potvrđivanje Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Evropske komisije, jer time se omogućava mogućnost razvoja poljoprivrede koja je u jako teškoj situaciji. Ne samo zbog vremenskih nepogoda, odnosno suše, već i zbog niskih otkupnih cena.

IPARD III program će doprineti dostizanju sledećih ciljeva: povećanje konkurentnosti poljoprivredno-prehrambenog sektora, poboljšanje efikasnosti i održivosti proizvodnje na poljoprivrednim gazdinstvima, stimulisanje razvoja poslovanja rasta i zapošljavanja u ruralnim područjima, poboljšanje položaja poljoprivrednih proizvođača u lancu vrednosti i privlačenje mladih u poljoprivredu, doprinos ublažavanju klimatskih promena i podsticanje održivog upravljanja prirodnim resursima, unapređenje razvoja zajednice i slično.

Naša poslanička grupa će podržati set zakona o železnici, jer je ona ključni element infrastrukture i prevoza u našoj zemlji. Ona bi mogla da nam omogući brz i efikasan prevoz robe i putnika, te da pruži mogućnost povezivanja različitih regija i gradova u Srbiji. Zbog toga je razvoj železničke infrastrukture ključan za dalji ekonomski razvoj i napredak naše zemlje.

Modernizacija i proširenje postojeće železničke mreže omogućava brži, sigurniji i efikasniji prevoz robe i ljudi. To će povećati konkurentnost Srbije na tržištu, te privući nove investitore i poslovne partnere.

Razvoj železničke infrastrukture takođe može imati pozitivan uticaj na životnu sredinu. Železnica je ekološki prihvatljiv način prevoza od automobila i aviona, te može smanjiti emisiju štetnih gasova u atmosferu.

To će pomoći u zaštiti životne sredine i borbi protiv klimatskih promena, što je vrlo važno za našu zemlju. Za našu zajednicu je od posebnog značaja nastavak izgradnje pruge između Budimpešte i Beograda, a u najskorije vreme između Novog Sada i graničnog prelaza Kelebija.

U potpunosti se slažemo sa ministrom Vesićem da je projekat od strateškog značaja za našu zemlju. Smatramo da je važno rešiti carinsku kontrolu na brzoj pruzi između Beograda i Budimpešte i na pruzi Segedin – Subotica na takav način da putnici ne čekaju satima na graničnim prelazima.

Pokretanje železničkog saobraćaja na liniji Horgoš – Subotica preko Bačkih Vinograda, Hajdukova i Palića u što kraćem roku, kao i početak radova u što kraćem roku na železničkoj pruzi između Subotica – Baja, jer je železnička pruga Segedin – Subotica – Baja zapravo regionalna pruga koja povezuje gradove u graničnom području na teritoriji Srbije i Mađarske.

Ulaganje u razvoj železničke infrastrukture je sigurno od ključne važnosti za dalji razvoj Srbije, jer će omogućiti napredak naše zemlje. Zbog toga će naša poslanička grupa u danu za glasanje podržati predložene zakone, kao i ostale predloge koji se nalaze na dnevnom redu sednice.

Hvala na pažnji.

Hvala lepo.

Poštovani predsedniče, predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, naša poslanička grupa od samog početka podržava Program „Čista Srbija“ jer se u potpunosti slažemo sa poslovicom – ponašajte se dobro prema zemlji, ona vam nije data od vaših roditelja, nego je pozajmljena od vaše dece. Ne nasleđujemo zemlju od naših predaka, pozajmljujemo je od naše dece.

Projekat izgradnje komunalne infrastrukture i infrastrukture za odlaganje komunalnog čvrstog otpada u Republici Srbiji sa radnim nazivom „Čista Srbija“, za čije sprovođenje je nadležno Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, koncipiran je na osnovu potrebe za povećanom ekološkom zaštitom voda i zemlje. Cilj programa – izgradnja kanalizacione mreže i postrojenja za preradu otpadnih voda je da se problemi gradova i opština koji do sada nisu bili u fokusu iz razloga nedovoljne aktivnosti samih lokalnih samouprava, ali i zbog nedostatka finansijskih sredstava potpuno reše što se tiče ovog segmenta.

Program u fokusu ima tri dela – održavanje sistema pijaćih voda u gradovima i opštinama koji su ugroženi usled nekontrolisanog izlivanja kanalizacije, zatim na zaštitu reka od prekomernog zagađenja i očuvanje životne sredine i samim tim obezbeđivanje jednog od najbitnijih uslova za dalji opstanak ljudi na ovom prostoru.

U koalicionom sporazumu SVM i SNS posebno smo se osvrnuli na važnost izgradnje kanalizacione mreže i prečistača u Malom Iđošu, Srbobranu, Bajmoku, Čantaviru i Sivcu, Kovačici, Debaljači, kao i njen završetak u Kanjiži, sanaciju zagađenog toka Krivalje, završetak izgradnje postrojenja za prečišćavanje vode za piće u Kikindi i Zrenjaninu, kao i na rekonstrukciju mreže i izgradnju postrojenja za prečišćavanje vode za piće u Novom Kneževcu, Senti, Adi, Bečeju i Čoki.

Efekat programa „Čista Srbija“ je nemerljiv. Očuvanje vode za piće koja će biti glavni resurs u godinama pred nama i sprečavanje zagađenja reka koja je sada dostigao kritičan nivo. Ujedno ćemo ispuniti jednu od najbitnijih obaveza prema EU u postupku pristupanja. Broj stanovnika koji je obuhvaćen ovim programom je 2,5 miliona u 69 jedinica lokalne samouprave. Izgradiće se preko pet miliona metara kanalizacione mreže, a broj postrojenja je skoro polovina od potrebnih za celu Srbiju. Projekat je uključen u program Srbija od 2020. do 2025. godine koji sadrži plan investicionih projekata za dalji razvoj Srbije u narednih pet godina što potvrđuje njegov izuzetan značaj, naglašava potrebu za hitnom realizacijom. Zahvaljujući koalicionom sporazumu između Saveza Vojvođanskih Mađara i SNS i programu „Čista Srbija“ u gradu Subotica uskoro će krenuti izgradnja kanalizacije ukupne dužine od oko 50 kilometara sa crpnom stanicom kojim se omogućava da se dodatnih 2.735 domaćinstava priključe na mrežu. U naselju Palić izgradiće se oko 11,2 kilometara kanalizacione mreže i tri crpne stanice kojim se omogućava priključenje oko 500 domaćinstava. Vrednost ove investicije iznosi 25,4 miliona evra.

Moje pitanje želim da postavim Ministarstvu građevine u vezi izgradnje kanalizacione mreže u naselju Bajmok i Čantavir na osnovu podataka koje sam dobio od subotičkog vodovoda u oba naselja bi se izgradilo po 25 kilometara kanalizacione mreže sa prečistačima. U Bajmoku će nakon izgradnje moći da se priključe 1.556 domaćinstava u Čantaviru oko 1.300 domaćinstava. Kada se očekuje potpisivanje aneksa ugovora u vezi izgradnje prečistača i kanalizacione mreže u ova dva naselja i kada se očekuje početak radove ne samo u Bajmoku i Čantaviru nego u Subotici. Hvala na pažnji.

Hvala.

Poštovani predsedniče predsedništva, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što postavim poslaničko pitanje Ministarstvu poljoprivrede i Ministarstvu građevine, želeo bih da pozdravim postignuti dogovor o subvencijama između Udruženja poljoprivrednika i Vlade Republike Srbije.

Poštovani narodni poslanici, naša poslanička grupa od samog početka podržava digitalizaciju poljoprivrede, jer smatramo da je E-agrar jedna savremena aplikacija koja modernizuje i ubrzava proces upisa podataka i omogućava uštedu vremena kod obrade zahteva, kao i elektronske obrade zahteva, brže odobravanje podsticaja, bržu isplatu, smanjenje mogućnosti greške pri podnošenju i obradi zahteva, kao i ubrzanje obrade zahteva usled uvezivanja relevantnih registara. Takođe, omogućava ukidanje potrebe za štampanjem i arhiviranjem papirne dokumentacije, efikasnije izveštavanje, praćenje statistike podsticaja i veći stepen kontrole.

Registar i procedure vezane za poljoprivredna gazdinstva i odobravanje podsticaja formulisane je 2004. godine, te su mnoga tehnološka, softverska ali i proceduralna rešenja zastarela. Procedura je bila komplikovana, zbog čega su odobravanje i isplata podsticaja kasnili. Tako je, na primer, za upis u registar poljoprivrednih gazdinstava bilo potrebno otići na minimum četiri šaltera i popuniti 89 zahteva podataka na osam različitih obrazaca, od čega su se brojni podaci unosili više puta. Procenjeno je da je bilo potrebno odvojiti četiri i po sati za pripremu i podnošenje zahteva i 1.320 dinara na ime taksi, provizija i za štampanje dokumentacije.

Ono na šta želim da ukažem je to da organski proizvođači voća, sem grožđa, i oni iz konvencionalne poljoprivrede čija su gazdinstva ispod pola hektara ne mogu obnoviti registraciju svojih gazdinstava preko aplikacije E-agrar, pa im je tako onemogućena i prijava za dobijanje podsticaja od strane države. Sa ovom problematikom me upoznalo udruženje „Teras“ iz Subotice prošle nedelje, kada su me kontaktirali i zamolili su me da pred Skupštinom iznesem navedeni problem.

Naime, u novom Pravilniku u upisu u registar poljoprivrednih gazdinstava, promeni podataka i obnovi registracije, elektronskom postupanju, kao i o uslovima za pasivan status poljoprivrednog gazdinstva, u članu 3. piše da se u registar može upisati i proizvodnja biljnih kultura na manje od pola hektara poljoprivrednog zemljišta ako se proizvode pečurke, povrće u zatvorenom prostoru, stono i grožđe vinskih sorti. U odnosu na stari pravilnik izostavljeno je – ostalo voće, kao što su borovnice, godži bobice ili aronija.

Zbog gore navedenog, ovi poljoprivrednici, bilo konvencionalni ili organski, ne mogu dobiti uverenje o obnovljenoj registraciji poljoprivrednog gazdinstva, pa tako ni ostvariti podsticaje u poljoprivredi od strane države. Očito je napravljena greška pri izradi Pravilnika, bez namere da se onemogući rad malim proizvođačima. Zbog toga želim da pitam Ministarstvo poljoprivrede na koji način će rešiti navedeni problem?

Moje drugo pitanje se odnosi na E-agrar, ali pošto je vezano za katastar nepokretnosti, pitanje želim postaviti nadležnom Ministarstvu za građevinu. Naime, E-agrar vidi samo one katastarske parcele kod čijih vlasnika je u listu nepokretnosti upisan jedinstveni matični broj građana. Međutim, zbog toga što katastar u ranijem periodu nije bio u obavezi da upiše JMBG brojeve vlasnika, veliki broj poljoprivrednika imaju problem prilikom upisa parcela u E-agrar, jer prvo moraju otići u katastar nepokretnosti, predati zahtev i platiti naknadu za promenu podataka, umesto da katastar bez naknade, po službenoj dužnosti unese jedinstvene matične brojeve građana koji ranije nisu uneti. Pojedini katastri čak traže da vlasnici sa svedocima dokažu da su oni stvarni vlasnici zemljišta, što poljoprivrednicima stvara dodatne troškove.

Pored toga, ukoliko se promeni naziv ulice u kojoj poljoprivrednik živi, on ponovo treba da ode u katastar i da plati 1.000 dinara na ime naknade za promenu podataka, umesto da katastar po službenoj dužnosti, automatski, bez prisustva poljoprivrednika i bez naknade, sprovede promene na osnovu gradske ili opštinske odluke.

Moje pitanje je – da li se može rešiti da katastar po službenoj dužnosti, bez naknade, odradi promene i upis navedenih podataka? Hvala na pažnji.

Hvala lepo.

Poštovani predsedniče, predstavništvo, poštovana premijerko i članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih da u prvom krugu postavim pitanje ministru infrastrukture, gospodinu Vesiću i ministarki za evropske integracije, Tanji Miščević.

Država se nalazi na glavnim transportnim pravcima koji povezuju Zapadnu i Centralnu Evropu, sa Jugoistočnom Evropom, Turskom i Bliskim Istokom, njen strateški i geografski položaj je od velikog značaja za formiranje saobraćajnih tokova u regionu, zbog toga je železnica ključni element infrastrukture i prevoza u našoj zemlji, ona bi mogla da nam omogući brz i efikasan prevoz robe i putnika, te da pruži mogućnost povezivanja različitih regija i gradova u Srbiji.

Savez Vojvođanskih Mađara smatra da je razvoj železničke infrastrukture ključan za dalji ekonomski razvoj i napredak naše zemlje, modernizacija i proširenje postojeće železničke mreže omogućava brži, sigurniji, efikasniji prevoz robe i ljudi. To će povećati konkurentnost Srbije na tržištu, te privući nove investitore i poslovne partnere.

Gospodine Vesiću, u januaru ste razgovarali sa predstavnikom naše poslaničke grupe, sa Balintom Pastorom o tome da je važno rešiti carinsku, odnosno graničnu kontrolu na brzoj pruzi između Beograda i Budimpešte i na pruzi Segedin-Subotica na takav način da putnici ne čekaju satima na graničnim prelazima. Pokretanje železničkog saobraćaja na linije Horgoš-Subotica preko Bačkih Vinograda, Hajdukova i Palića u što kraćem roku je od izuzetne važnosti.

O rešavanju problema koji će nastati u drumskom saobraćaju u centru Subotice zbog početka radova na izgradnji železničke pruge Beograd-Budimpešta i o početku radova na železničkoj pruzi Subotica-Baja. Pošto će voz između Subotice i Segedina krenuti još u ovoj godini prema planu u oktobru, da li će biti rešena granična kontrola na svakoj stanici gde voz stane i ako je odgovor potvrdan, molim vas kažite nam na koji način će se to rešiti. Da li se izgradnja deonice brze pruge između Novog Sada i Subotice odvija po dinamičkom planu? Da li ima napretka u vezi izgradnje železničke pruge Subotica-Baja? Hvala lepo.

Hvala.

Moje drugo pitanje bih postavio ministarki za evropske integracije, a odnosi se na IPA III program prekogranične saradnje.

Prioriteti ovog programa su pružanje pomoći zemljama korisnicima u ispunjavanju političkih, ekonomskih i drugih kriterijuma koji se odnose na usvajanje pravih tekovina EU, izgradnju administrativnih kapaciteta i jačanje pravosuđa, kao i pomoć zemljama u procesu priprema za korišćenje strukturnih i kohezionih fondova nakon pristupanja EU.

Pomoć treba da, između ostalog, pruži podršku zemljama u njihovim naporima jačanja demokratskih institucija i vladavine prava, reformi državne uprave, privrede, poštovanju ljudskih i manjinskih prava, unapređenju regionalne saradnje, dostizanju održivog razvoja i smanjenju siromaštva.

Instrument za pretpristupnu pomoć predstavlja usmereni mehanizam koji je EU stvorila kako bi uspešno pružila pomoć zemljama jugoistočne Evrope i Turskoj.

IPA je osmišljena tako da usmeri podršku na reforme kroz jedinstveni i fleksibilni sistem od koga neposrednu korist ostvaruju građani, dok zemlje dobijaju dodatnu pomoć za postizanje evropskih standarda.

Pomoću kriterijuma za izdvajanje sredstava vodi se računa o kapacitetima svake zemlje da koristi fondove i da upravlja njima, kao i poštovanju uslova za pristupanje.

IPA pomaže da te zemlje ostvare standarde i vrednosti na kojima je izgrađena Unija. Na taj način IPA je prava investicija u budućnost za zemlje korisnice, ali i za samu EU.

Zahvaljujući IPA programima u proteklim periodima godinama uspešno smo ostvarili izuzetno važne projekte u Vojvodini, kao što je na primer izrada tehničke dokumentacije za prugu Subotica - Baja, revitalizacija navigacione infrastrukture kanala Begej, izgradnja Mađarskog doma kulture na Paliću, izgradnja više kilometara biciklističkih staza u Subotici i u Novom Kneževcu, izgradnja graničnog prelaza Rabe-Kibekhaza itd.

Ako prevedemo gore navedena ulaganja na dinare, onda možemo reći da je EU na svaki naš dinar dodala još oko sedam dinara. To nijedna zemlja nije uradila, osim EU.

Prema predlogu Evropske komisije, EU bi do 2027. godine trebalo da obezbedi bespovratna sredstva u iznosu od 14,5 milijardi evra za IPA III jugoistočnoj Evropi i Turskoj, koja će se koristiti za finansiranje projekata koji doprinose sprovođenju političkih, ekonomskih i institucionalnih reformi i napretku procesu evropskih integracija.

U kojoj fazi se nalazi realizacija programa IPA III i da li imate informaciju kada će se raspisati konkurs i koje teme će finansijski podržati?

Hvala lepo.

Najpre bih želeo da se zahvalim na odgovorima.

Mislim da ste sve nas, barem sa ove strane, ubedili da će Vlada Republike Srbije učiniti sve da završi započete infrastrukturne projekte i u ovim teškim vremenima i na takav način doprineti rastu privrede, što direktno utiče na otvaranje novih radnih mesta, povećanje standarda i uređenje svih društvenih oblasti od ekonomije do kulture.

Ubedili ste nas da ne samo da imate jasan dugoročni plan, već preuzimate i konkretne mere. Poslanička grupa SVM smatra da je jako važno da negujemo dobre odnose sa susednim zemljama, jer na takav način možemo postići izuzetno dobre rezultate. Ovo potvrđuje i činjenica da su odnosi Srbije i Mađarske najbolji u istoriji. Posebno pozdravljamo dobru saradnju ministra Vesića sa ministrom Lazarom, jer to pokazuje da ako imate zajednički cilj sa komšijama, uvek možemo naći partnere koji će nam pomoći u rešavanju zadataka. Hvala na pažnji.