Prijavljujem povredu Poslovnika, član 107 – narušavanje dostojanstva i ugleda Narodne skupštine Republike Srbije.

Ovde smo imali jedan drastičan primer omalovažavanja i negiranja Ustava Republike Srbije u kome je jedan od osnovnih obeležja državnosti Republike Srbije između ostalog i himna „Bože pravde“.

Ovo prethodno saopštenje, pre bih rekao, kao da je pisano upravo od onih koji su juče palili zastavu u Tirani i takođe ugrožavali i narušavali osnovni simbol Republike Srbije, a to je zastava, kao što je i ovde himna „Bože pravde“.

Govori se o tome da je srpstvo jednako država. Da li je Davorin Jenko, koji je 1872. godine napisao ovu himnu, Slovenac, taj veliko Srbin, taj hegemonista koji smeta svima i koji danas narušava nacionalne i međuetničke odnose u Srbiji? Naravno da nije.

Paljenje zastave, negiranje državne himne pripada srednjem veku. Ja ostavljam dotične da žive u svom srednjem veku, a mi ćemo nastaviti i vući ćemo čitav Balkan i sve narode na Balkanu napred u 21. vek u skladu sa civilizacijskim i svetskim normama.

Ono što ovde smeta i što jeste suština, jeste u stvari da se pominje neka himna KiM. Ustav Republike Srbije ne prepoznaje to. Znate, kada želite da izmislite neku naciju, onda morate da izmislite istoriju, morate da izmislite i identitetske simbole. Po pravilu, što je nacija novija, drevnost joj je starija, pa verovatno idu i pozivaju se na stare Ilire ili Bogumile, ili ko zna koga, ali ni to nije suština.

Suština je sledeća, Kosovo je bilo, jeste i biće Republika Srbija. Hvala.

Hvala, predsedavajuća.

Uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o setu zakona koji su u domenu nadležnosti Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, kao što su krovni Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, odnosno o njihovim izmenama i dopunama, kao i o izmenama i dopunama Zakona o predškolskom, osnovnom, srednjem obrazovanju, o izmenama i dopunama Zakona o prosvetnoj inspekciji, ali i o jednom potpuno novom zakonu, a to je Zakon o inovacionoj delatnosti. Naravno, raspravljamo i o zakonima koji su iz domena Ministarstva kulture, Predlog zakona o kulturnom nasleđu, kao i Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o elektronskim medijima.

Odmah bih na početku da primetim i da pohvalim da je Ministarstvo prosvete u prethodnih godinu i više dana uprkos brojnim izazovima izazvanim pandemijom korona virusa uspelo da se bavi i obimnom zakonodavnom aktivnošću. Naime, mi imamo pet izmena, odnosno izmene i dopune pet prosvetnih zakona, kao jedan potpuno novi zakon i zaista to je dobra stvar obzirom na okolnosti kojima je izložen naš obrazovni sistem. Taj naš obrazovni sistem naravno je u prethodnom periodu pokazao da je stabilan, da je prilagodljiv, da je sposoban da se i u uslovima pandemije razvija, usavršava, da implementira nova i savremena rešenja u naš obrazovni sistem.

A, obrazovni sistem je, zaista moram da primetim, nije poput nekih drugih sistema, kao što je npr. elektroenergetski sistem, jer on kada dođe do problema i zastoja u radu, elektroenergetski sistem može da se popravi i nadoknadi izgubljeno, ali ako bi obrazovni sistem zastao, šteta bi bila nenadoknadiva za čitave generacije mladih ljudi, a samim tim nenadoknadiva šteta za budućnost čitavog društva i države.

Naime, Maksim Gorki je rekao – deca to su naše sutrašnje sudije. I zaista, mi ne smemo sebi i nećemo sebi dozvoliti da sutradan neki naši naslednici, neke buduće generacije, govore o nama kao o ljudima koji su neodgovorni, koji su rizikovali njihovu budućnost, iz razloga neke sopstvene inertnosti.

Ja volim često da citiram misao Lao Ce, koji je rekao da je obrazovanje kao veslanje uzvodno. Onog trenutka kada prestanete da veslate, matica vas povuče nazad do kraja.

I zaista, mi ne smemo da prestanemo da veslamo, mi moramo da nastavimo da usavršavamo i prilagođavamo naš obrazovni sistem potrebama dece, potrebama društva i potrebama projekcije našeg društva i države u nekoj budućnosti.

Zato pohvaljujem želju i volju Ministarstva prosvete i razumevanje države i medicinskog dela Kriznog štaba da naša deca što je moguće više i duže odlaze u školu i da na taj način, kroz neposredni obrazovni vaspitni rad, odnosno kroz neposredni oblik rada, učenici dobiju najviše što može naš obrazovni sistem da im priušti.

Naravno, mi smo bili i u situaciji kada smo morali da odustanemo u nekim prilikama od tog neposrednog oblika rada, kada smo išli na onlajn nastavu i dosta toga je i Ministarstvo prosvete uradilo i po tom pitanju i po pitanju snimanja časova.

Ja bih rekao da je Školska uprava Jagodina u kojoj sam i ja zaposlen, 255 časova snimila i ovom prilikom želim da se zahvalim i nastavnicima i stručnim saradnicima, školama, ali i savetnicima u Školskoj upravi.

Povaljujem, naravno i napore Ministarstva da pored svih problema nastavi sa intenzivnim radom, na onome što mi prosvetari često zovemo „softverom obrazovanja“, a to je rad na poboljšanju obrazovnog procesa, rad na podizanju kvaliteta nastave i učenja, rad na razvoju kompetencija svih činilaca u procesu obrazovanja, naravno, pre svega učenika koji su nam uvek i stalno u fokusu, ali i preko nastavnika, stručnih saradnika, roditelja itd.

U tom smislu mislim da treba posmatrati i predložene zakone koji su pred nama i svakako će ih poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržati. Naravno, radilo je i Ministarstvo, ali i čitava država i na tzv. obrazovnom hardveru, kako bih ja rekao. Izgrađene su brojne nove škole, obnovljene postojeće, država se potrudila da škole imaju savremenu informatičku opremu, da i u najudaljenija izdvojena odeljenja osnovnih škola, imaju kvalitetan pristup internetu, a to sve ne samo zarad sebe samog, već pre svega, kako bi uslovi za školovanje naše dece bili što kvalitetniji, a nastava što savremenija i prati savremene svetske tokove obrazovanja.

To ne može i ne sme biti naravno, posao samo države i Ministarstva prosvete, mora biti i posao lokalnih samouprava, jer obrazovanje nije trošak već investicija.

Tako recimo, Jagodina iz koje dolazim kao poslanik je izgradila i otvorila potpuno novu školu u Vinorači, koja je na radost tamošnje dece, jedno jako lepo i prijatno okruženje u kojem se školuju.

Naravno, nabavljeno je i obilje informatičke i druge opreme, a sve zarad poboljšanja kvaliteta nastave i učenja.

No, da se vratimo na zakone o kojima raspravljamo. Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o osnovama sistema obrazovanja, kao i zakon o srednjoj školi, tretiraju jedno pitanje, koje je meni onako posebno važno i interesantno, a to je pitanje državne mature.

Državna matura je jedan od dva najznačajnija nacionalna ispita, i ima tri veoma važne funkcije, pomenuo je to i ministar, to su sertifikacija, selekcija i evaluacija. Sertifikacija, jer državna matura je ispit kojim će se završiti srednje školovanje, kao što je i završni ispit, jeste neka vrsta sertifikata, za završetak osnovnog obrazovanja, tako će i državna matura biti sertifikat za završenu srednju školu.

Druga funkcija, jeste selekcija, jer će državna matura biti ispit koji će zameniti prijemne ispite kod većine visoko školskih ustanova i tako selektovati studente, ali naravno ono što je meni koji dolazim iz obrazovanja, jako važno, to je da će državna matura biti instrument za unapređenje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, na osnovu eksterne procene rada škola, kroz rezultate učenika na državnoj maturi.

Sve su to one funkcije koje ima naravno, i završni ispit u osnovnim školama i završni ispit i državna matura, jesu dva najvažnija nacionalna ispita.

Naravno, državna matura u Srbiji će se sprovoditi od 2023. godine, za učenike srednjih stručnih škola, odnosno 2024. godine, za srednje škole gimnazije i ostale srednje stručne škole.

Treba napomenuti da se planira u aprilu 2022. godine u našoj zemlji da se sprovede drugo pilotiranje državne mature, i ono će uključiti i probu svih aktivnosti koje se odvijaju pre u toku, i nakon ispita za državnu maturu. U tom procesu će učestvovati svi učenici četvrtog razreda svih javnih i privatnih škola, oni će polagati test, a deo učenika će polagati i praktični deo maturskog ispita.

Naravno Ministarstvo prosvete će i za tu priliku pripremiti i objaviti stručno uputstvo za sprovođenje državne mature, kao što to radi i sa stručnim uputstvom za sprovođenje završnog ispita i ono što je najvažnije u celom projektu jeste da svi učenici shvate, važnost državne mature, znači da to shvate i direktori i roditelji, nastavnici, učenici, pa će u tom smislu za sve one ciljne grupe biti održana i odgovarajuća predavanja i obuke, kako bi se stavio akcenat na činjenicu da je ovaj državni ispit od najvažnijeg značaja za izbor fakulteta ili daljeg zanimanja.

Naravno, da bi se pripremili tako ozbiljni ispiti, neophodno je bilo i ovim zakonom se i to reguliše da se uvede centar za ispiti pri zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, kako bi se u okviru jedne institucije stvorili uslovi za pripremu i sprovođenje nacionalnih ispita kojima se stiče određeni nivo obrazovanja, kao i međunarodnih ispitivanja.

Što se tiče Zakona o predškolskom obrazovanju i vaspitanju i izmenama i dopunama, meni je najvažnije i najinteresantnija novina, mogućnost ostvarivanja programa na stranom jeziku, odnosno dvojezično na stranom jeziku i na srpskom jeziku, odnosno na stranom jeziku i jeziku nacionalne manjine. Toliko o diskriminaciji nacionalnih manjina u našoj zemlji.

Danas je poznavanje stranih jezika svakako standard i nešto što se podrazumeva i kada govorimo o stručnoj radnoj snazi, kada govorimo o kvalitetnom obrazovanju, a poznato je da se strani jezici najbolje uče u ranoj fazi detinjstva, u ranom detinjstvu, tako da je i uvođenje tih programa predškolskog obrazovanja i vaspitanja na stranom jeziku, odnosno dvojezično, jako važno.

Ono što je takođe meni interesantno, a donose izmene i zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, jeste da se vrše izmene koje se odnose na osnovne muzičke škole, gde se izuzetno mogu ostvarivati i program srednjeg muzičkog obrazovanja i vaspitanja. Uvođenje ove mogućnosti znači racionalnije i efikasnije postupanje, u situaciji kada na jedinici teritorije lokalne samouprave, postoji osnovna muzička škola i postoji veliko interesovanje da učenici nastave srednje muzičko obrazovanje.

Na primer, u Pomoravskom okrugu, imamo tri osnovne muzičke škole, a tu ne računam školu za muzičke talente koja je specifična, koja radi po posebnim programima, po posebnim oblicima rada, ali ove tri osnovne muzičke škole u Jagodini, Ćupriji i Paraćinu, pohađa trenutno negde oko 807 učenika.

Svakako da bi veliki broj te dece nastavilo i srednje muzičko obrazovanje, ali najbliža srednja muzička škola je u Kragujevcu i svakako da je to jedan od faktora odvraćanja od daljeg muzičkog obrazovanja. Mislim da je ovo zakonsko rešenje dobro i da je ova novina dobra, jer će pružiti nove mogućnosti za dalje obrazovanje, muzičko obrazovanje mladih generacija.

Ovim setom svih zakona uvodi se i takozvani JOB, odnosno jedinstveni obrazovani broj, koji će nam omogućiti da pratimo razvoj, to je u stvari poenta toga i negde najvažnija stvar, omogućiće nam da pratimo razvoj učenika od predškolske ustanove do tržišta rada i da taj način sagledamo kvalitet obrazovanja i razmotrimo potrebe za njegovim unapređivanjem.

Izmenama Zakona o osnovnom obrazovanju preciziraju se i obaveze roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika, da osim što je dužan da obezbedi da učenik redovno pohađa školu, dužan je i da obavesti školu o razlozima, eventualnog izostajanja učenika sa nastave i iz razloga što postoje i objektivne okolnosti u kojima roditelj ne može u roku od tri dana da obezbedi da učenik nastavi da redovno pohađa nastavu.

Na kraju nešto o novom Zakonu o inovacionoj delatnosti. Vi ste tu dobro, ministre, primetili, razvoj nauke, tehnološki razvoj, pa i razvoj inovacionih delatnosti jeste jedan od osnovnih elemenata održivog razvoja u svakoj državi i svakog društva. Mi smo imali taj zakon koji je donesen 2005. godine, koji je menjan 2012. i 2013. godine, ali ne nešto suštinski i evo, sada imamo zakon koji omogućava uključivanje inovacionog sistema Republike Srbije u evropski istraživački prostor i inovacionu uniju.

Inovacioni sistem se usmerava prema istraživanjima koja za rezultat imaju inovativne proizvode i procese koji podstiču privredni i društveni razvoj, a planira se i otklanjanje prepreka za pristup finansijskim sredstvima i daje podsticaj transferu tehnologija u privredu.

Na kraju bih, ministre, o nečemu što kao čovek koji čitav život radi i vezan je za obrazovanje i koji sprovodi obrazovnu politiku, da pričam o pojavi koja u poslednje vreme postaje sve prisutnija u našim školama, o pojavi koju pratimo, koju pokušavamo i preventivno da suzbijemo, a to je nasilje u školama i to svi oblici nasilja, od vršnjačkog, internet nasilja i svakog drugog oblika.

Naravno da naše škole i Ministarstvo rade na tome, ali da bi se uspešno izborili sa tom negativnom pojavom mora se u to uključiti čitavo društvo. Jednostavno, svedoci smo da se od medija preko filmova, interneta, video-igrica, deci od ranog detinjstva nameće nasilje kao prihvatljiv oblik ponašanja.

Tome doprinese i brojne javne ličnosti koje kao idoli mladih često prebegavaju porodičnom nasilju i svakom drugom nasilju i na taj način i oni serviraju deci nasilje, kao model rešavanja životnih situacija. Da vam ne spominjem, imate situacije i sa jutjuberima, koji su aktivni ovih dana, imate situacije sa pojedinim političarima koji su pribegavali porodičnom nasilju, da se ne vraćam na sve to.

Tome moramo stati na put. Škole u to moraju da se uključe, mora da se uključi čitavo društvo i otuda apel ispred poslaničke grupe Jedinstvene Srbije da se pokrene velika društvena akcija u borbi za suzbijanje nasilja bilo gde, ne samo u školi.

Dobro je što je tu ministarka kulture, to mora biti interdisciplinarni pristup, ne može to biti samo obaveza Ministarstva prosvete i škola, već čitavog društva, kao ministarka kulture koja je nadležna i za medije, da vidimo kako ćemo taj problem prisutnosti nasilja u medijima takođe rešiti, da uključimo i Ministarstva za socijalni rad i socijalnu politiku, da uključimo i MUP, koje inače već sarađuje na brojnim projektima sa Ministarstvom prosvete i mislim da treba se treba nastavi tome, ali taj multidisciplinarni pristup, odnosno uključivanje čitavog društva u jednu pojavu, koju evo, ja svojim očima gledam i moram da potvrdim da je tako, koja eskalira u našim školama.

Da zaključim, ne postoji ništa važnije od obrazovanja. Tu je ulog najveći. Naša budućnost zavisi od kvalitetnog obrazovanja u sadašnjosti.

Zato će poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržati predložene zakone i da Bože pravde svakog prvog septembra da jer je to naša i ustavna, i elementarna, ljudska obaveza. Zato živela Srbija.

Hvala.

Zahvaljujem, poštovana predsedavajuća.

Uvažena ministarka Tepavčević, dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o Zakonu o pravima korisnika usluga privremenog smeštaja u socijalnoj zaštiti, diskutujemo o Zakonu o projektu izgradnje puta Ruma-Šabac-Loznica, kao i o Zakonu o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Indije o davanju dozvola članovima porodica osoblja diplomatsko-konzularnih predstavništva za bavljenje plaćenim delatnostima.

Naizgled tri potpuno različita zakona, koji nemaju međusobno puno toga zajedničkog, jedan iz domena socijalne zaštite, drugi iz domena infrastrukturnog razvoja a treći je iz domena bilateralnih odnosa Srbije i Indije.

Kada govorimo o ova tri zakona, ja bih ipak našao nešto zajedničko između ta tri zakona, a to je pre svega to što se svi oni ipak u najširem smislu tiču ljudskih prava, ne samo Zakon o pravima korisnika usluga privremenog smeštaja u socijalnoj zaštiti, koji se zaista tiče elementarnih ljudskih prava, već je tu i Zakon o projektu puta Ruma-Šabac-Loznica, koji se takođe tiče prava građana, odnosno ljudskih prava, odnosno prava građana Mačve, Podrinja i Srema da se njihov kraj ravnomerno razvija, kao i ostatak Srbije, ravnomerni regionalni razvoj jeste jedan od temelja jednakosti svih građana Srbije, ali i Sporazum sa Indijom se tiče prava članova porodica zaposlenih u diplomatsko-konzularnim predstavništvima, da mogu da se bave plaćenim delatnostima.

Sva tri zakona su važna za poboljšanje kvaliteta života ljudi. Takođe, sva tri zakona pokazuju da Srbija danas brine o građanima Srbije, i ne samo o građanima Srbije, već brine o svima koji danas žive i rade u našoj zemlji. Sve ovo jesu razlozi zašto će poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje glasati za ove predloge zakona.

Kada govorimo o Zakonu o pravima korisnika privremenog smeštaja u socijalnoj zaštiti, moram da kažem da je ovaj zakon u skladu sa proklamovanim ustavnim načelima o jednakim pravima svih građana Srbije, zato što vodi računa, i ja bih tu posebno istakao da posebno vodi računa o ranjivim kategorijama stanovništva i, naravno, ovaj zakon unapređuje socijalnu zaštitu, odnosno politiku socijalne zaštite države Srbije.

Mi iz Jedinstvene Srbije posebno se zalažemo za unapređenje socijalnog programa i socijalne politike, kako na nivou države, tako i na nivou lokalnih samouprava, i to se trudimo da pokazujemo intenzivno svuda gde su nas u lokalnim samoupravama građani Srbije priznali. Tako smo poslednjih 17 godina prepoznati po jako intenzivnoj o dobroj socijalnoj politici koju sprovodimo u Jagodini, iz koje ja kao narodni poslanik dolazim, naročito po pitanju starih, bolesnih, socijalno ugroženih i to činimo na razne načine, a u skladu sa proklamovanim ciljem koji je postavio Dragan Marković Palma još 2004. godine, a to je da lokalni budžet troše građani a ne političari.

Što se tiče projekta Ruma-Šabac-Loznica, vredan je 467,5 miliona evra i ima svoje tri važne deonice. To su deo auto-puta Ruma-Šabac u dužini od 21 km, druga deonica je most na Savi u dužini od 1.327 metara i treća deonica je brza saobraćajnica Šabac-Loznica u dužini od 54,5 km. Ova saobraćajnica povezuje Srem i Mačvu, povezuje dva okruga koji imaju približno oko 600 hiljada stanovnika, ali povezuje i Podrinje i zapadnu Srbiju. Ova saobraćajnica biće samo ne saobraćajna žila kucavica ovog dela Srbije, već će podsticati dalji ekonomski razvoj i Mačve i Podrinja i zapadne Srbije, jer će se privredni subjekti lakše povezivati sa značajnim i velikim tržištima, kao što su Beograd i Novi Sad.

I ne samo to, Srem je već zona u kojoj su možda i najviše prisutne strane investicije, pa će povezivanjem Srema kao industrijske ali i poljoprivredne oblasti sa Mačvom i Podrinjem, učiniti neuporedivo privlačnijim i Mačvu i Podrinje za strane investicije, odnosno Šabac, Bogatić, Loznicu, ali i Ljuboviju i Bajinu Baštu i Krupanj, i ne samo to, učiniće privlačnijim i Semberiju, podrinjske delove Republike Srpske, Zvornik, Bratunac, Vlasenicu i Srebrenicu. To je naš narod sa druge strane Drine, u Republici Srpskoj koju volimo i u BiH koju poštujemo onako kako se susedi trebaju poštovati.

Srbija vodi računa o svim građanima Srbije, ali i o srpskom narodu, gde god se on nalazio, što je negde obaveza Srbije kao države, matice svih Srba. To je nešto čime Srbija danas može da se ponosi, jer moram priznati nije tako bilo uvek u istoriji i nije se Srbija uvek u istoriji dobro odnosila prema stanovnicima Mačve i Podrinja, a Mačvani, Pocerci, mnogo su dali Srbiji. Podneli su velike žrtve.

Treba se samo setiti genocida koji su pretrpeli 1914. godine. Nažalost, tada taj termin u pravnoj teoriji nije bio poznat, a taj genocid je učinila austrougarska vojska ili bolje čitajte „Zagrebačka 25. i 52. pukovnija 42. divizije“. Oni su ispunjavali naredbu Austrougarske da u Srbiji izvedu akciju „spaljenog prostora“. Oni su to učinili.

Interesantno je, kada su kasnije istraživači pitali, recimo, jednog starca u Mačvi - koja je to vojska bila, kazao je: „Ne znam koja je to vojska, ali znam da su pričali srpski“.

Nikola Pašić i Stojan Protić pozvali su tada najpoznatijeg evropskog forenzičara, Nemca po rođenju, Švajcarca po obrazovanju, a kasnije Srbina po izboru, Arčibalda Rajsa, da pedantno, precizno, forenzički utvrdi stradanje u Mačvi.

Arčibald Rajs je utvrdio i forenzički i slikovito dokazao da je tom prilikom ubijeno 1.300 ljudi, ranjeno 116, nestalo 562, ubijeno 87 dece mlađe od 15 godina.

Samo jedan izveštaj, i ja ću ga ovde pročitati, Arčibalda Rajsa kaže i vrlo slikovito govori o svemu – Streljano je 345 muškaraca i 64 žene. Ubijeno nožem 113 muškaraca i 27 žena. Obešeno sedam muškaraca i šest žena. Izvađena utroba kod dva muškarca i četiri žene. Odsečeni nosevi kod 28 muškaraca i šest žena. Isečene uši kod 31 muškarca i sedam žena. Iskopane oči kod 30 muškaraca i 38 žena. Isečena koža na kaiševe kod 15 muškaraca i tri žene, itd.

To je, gospodo draga, samo je jedan izveštaj Nemca Arčibalda Rajsa o genocidu koji je izvršila austrijska vojska, odnosno Hrvati koji su se borili na strani Austrougarske.

Međutim, ono što je bila jednako velika tragedija, dame i gospodo, jeste da su zarad ideje o velikoj državi, o Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca srpski političari tog vremena te izveštaje Arčibalda Rajsa, ali i fotografije Andi Barbija i Samsona Černova, koji su svojim fotografijama dokumentovali ta zverstva, ostavili da čame u arhivi. Na taj način su oprostili neoprostivo i počinili veliku grešku i nepravdu.

Srbija danas to sebi ne dozvoljava, već čuva i neguje istorijsko pamćene i može svakome da pogleda u oči.

Danas kada predsednik Hrvatske Milanović relativizuje Jasenovac, Jadovno, kada za ubijenu porodicu Zec kaže – pa, šta hoće više, dobili su odštetu i kada kaže da je to pojedinačni čin, a ne model ponašanja, mi moramo da podsetimo gospodina Milanovića da nikada nećemo zaboraviti ni Jasenovac, ni Jadovno, ali ni Mačvu i Pocerinu i zločine iz 1914. godine, kao ni „Bljesak“ i „Oluju“, jer su žrtve bili naši preci, jer je Srbija samo u Prvom svetskom ratu izgubila 62% muške populacije od 15 do 50 godina i 28% ukupne populacije 1914. godine, a nikada na strani osvajača, nikada na strani fašista. Zato Srbija i srpski narod može svakoga da pogleda u oči i kaže – moji preci su uvek kroz istoriju samo branili svoju državu i svoj narod.

Zato mi iz JS, a siguran sam i većina vas ovde prisutnih, kao što sam siguran i većina građana države Srbije, mi nikada nećemo dati za pravo onima koji blate Srbiju, bilo da su to zvaničnici naših suseda, bilo da su to domaći poslušnici zapada, poput Marinike Tepić, a evo, gospodo draga, i danas smo imali primer da se ponovo i uporno i konstantno predlaže rezolucija o genocidu u Srebrenici od nekih naših kolega ovde, jednostavno nikada nećemo dati za pravo njima bilo da su to, kažem, ovi naši domaći ili zvaničnici naših suseda da označe Srbe kao genocidan narod, da označe Republiku Srpsku kao genocidnu tvorevinu ili da Srbiju označe kao fašističku, nedemokratsku, kao neku strašnu državu, jer Srbija to nikad i nije bila i neće biti.

Uostalom, i u vreme tih strašnih zločina o kojima sam maločas pričao, 1914. godine, Srbi su lečili i ranjene vojnike Austrougarske koje su njihovi saborci ostavili da umru u Mačvi. Ne samo da su ih lečili, oni su ih i lečili i hranili, ponašali se prema njima vojnički, dostojanstveno i u skladu sa Ženevskom konvencijom.

Upravo zbog takve Srbije i takvih Srba po rođenju Nemac, po školovanju Švajcarac Arčibald Rajs je izabrao da po svom izboru bude Srbin.

Upravo je možda ovo danas, ovaj zakon o pruzi Ruma – Šabac – Loznica način da i mi, narodni poslanici, glasajući za ovaj zakon odužimo se našim starim Mačvanima, ali i njihovim današnjim potomcima za sva stradanja i žrtve i da dobiju ovaj autoput i brzu prugu, odnosno brzu saobraćajnicu i da na taj način budu povezani sa ostatkom Srbije i sa svetom, jer to zaslužuju u svakom pogledu.

Da Srbija vodi računa o tom kraju govori i činjenica da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić pre nedelju dana posetio Jadarska sela i razgovarao sa tamošnjim narodom o svim problemima koji tište te ljude, od puteva, preko struje, do priče o „Rio Tintu“ zbog kojeg su bili uznemireni.

Izgradnjom ove saobraćajnice Srem, Mačvu i Podrinje čeka period ekonomskog prosperiteta i razvoja. Država Srbija se danas odgovorno ponaša i ne obmanjuje narod kao oni koji otkupe zemlju od seljaka po jeftinoj ceni, prodaju je onda „Rio Tintu“ za 717.000 evra, a onda krenu da organizuju proteste pored „Rio Tinta“. Ako je i od Đilasa i njegovih zaposlenih u multikom stranci, mnogo je.

To su isti oni koji su „Rio Tinto“ i doveli u Srbiju i dali sve neophodne dozvole za istraživanje u Jadru. Dok oni protestuju zbog ekologije EU Srbiji otvara Klaster 4. koji se tiče tzv. Zelene agende, kao potvrdu da i EU smatra da je Srbija spremna da ispuni sve evropske standarde po pitanju ekologije.

Mi smo danas, Srbija je danas upravo na Međunarodnoj konferenciji sa EU otvorila Klaster 4. koji se odnosi na Zelenu agendu i održivu povezanost. U okviru Klastera 4. Srbija će započeti pregovore o transportnoj politici - Poglavlje 14, energetici – Poglavlje 15, transevropskim mrežama – Poglavlje 21, kao i Poglavlje o životnoj sredini, klimatskim promenama – Poglavlje 27.

Na prethodnoj Međuvladinoj konferenciji održanoj krajem juna u Luksemburgu konstatovano je da je Srbija formalno po novoj metodologiji već otvorila tzv. prvi, odnosno fundamentalni klaster koji se tiče vladavine prava, funkcionisanja demokratskih institucija i ekonomskih kriterijuma. Srbija će tako od danas imati otvorena dva klastera, odnosno 22 poglavlja od 33 koja su podeljena ukupno u šest klastera u pregovorima za članstvo u EU. To je dokaz da ovi multikomovci ne mogu, niti će moći da zaustave zahuktalu Srbiju u svom razvoju i na svom putu ka EU.

Da naglasim još jednom, naš evropski put nije put srljanja u EU, kao što su oni to zamišljali dok su bili na vlasti. Naš evropski put jeste uporan, temeljan i u skladu sa najvažnijim nacionalnim i državnim interesima.

Još nešto da naglasim, mi to ne radimo zbog EU, već je naš interes, naš primarni interes da našu državu uredimo što je moguće bolje. Zato će JS glasati za ove zakone, jer JS se zalaže za ulazak u EU uzdignute glave. Kako je Dragan Marković Palma rekao, mi se zalažemo za evropske ekonomske vrednosti uz očuvanje naše tradicije i kulture. Srbija svojom tradicijom i kulturom može samo da obogati EU i to EU dobro zna. Za snažnu i jedinstvenu Srbiju. Hvala.

Zahvaljujem poštovana predsedavajuća.

Uvažena ministarka, gospođo Popović, dame i gospodo narodni poslanici, nisam hteo da se javim po Poslovniku, iako se slažem sa kolegom Milićevićem da je Poslovnik povređen, ali ću pre nego što krenem na raspravu o temi zaista morati da se osvrnem na niz vrednosnih ocena koje je dala kao ovlašćena predstavnica svoje poslaničke grupe naša koleginica narodni poslanik.

Naime, prvo je rečeno da evropske integracije nisu prioritet ove vlasti i da mi ovo što radimo, ove ustavne promene su, eto, tek, da parafraziram, ne citiram, neki način da mi zamaglimo oči Evropskoj uniji na tom evropskom putu. To naravno nije tačno. Ali, znate šta je razlika između ove vlasti i prethodnika i možda želja predstavnika te poslaničke grupe? Mi idemo evropskim putem, ali mi u EU ne želimo da srljamo, već želimo da idemo sistematično i temeljno. Možda neko želi da srlja u EU. ali evropski put jeste put stvaranja ozbiljnih sistemskih zakona državnih sistema itd. i to nije put srljanja, već sistematičan i temeljan put.

Drugo, ovde je izneta vrednosna ocena da su pripadnici nacionalnih manjina građani drugog reda u našoj državi i ja zaista postavljam pitanje – a po čemu su to pripadnici nacionalnih manjina državljani drugog reda u našoj zemlji?

Ovde imamo dve poslaničke grupe koje su predstavnici iste te nacionalne manjine koju predstavlja i koleginica koja je pričala i dala takav vrednosni stav, koji imaju dijametralno suprotno stanovište od nje, koji poštuju ovu državu, koji smatraju da su uvaženi od strane države, koji zastupaju i svoje interese nacionalnih manjina i to ih uspešno zastupaju i poboljšavaju kvalitet života svojih građana i bore se za kvalitet svojih građana i učestvuju u radu državnih organa.

Uostalom, da su prava nacionalnih manjina na najvišem mogućem nivou govore i izveštaji Evropskog parlamenta, govori, na kraju krajeva, šta su reči Viktora Orbana kada je u pitanju položaj mađarske nacionalne manjine i svih drugih nacionalnih manjina. Mi prosto nemamo primedbe iz inostranstva.

Jedina primedba koja je, to je, eto, od poslaničke grupe koja je opoziciona i koja bez argumenata daje neke vrednosne ocene koje u najmanju ruku ne stoje, da ne kažem da su laž.

Pozivajući se na Ustav Crne Gore, ja znam zašto je Ustav Crne gore tako koncipiran - zbog svog identitetskog problema, ali imamo i ustave drugih republika. Ustav Slovenije koja je članica Evropske unije, srpska nacionalna manjina tamo ne postoji. Pa, da li je Ustav Slovenije demokratskiji kada je pitanje nacionalnih manjina od srpskog? Pa, naravno da nije.

Znači, svaka država suvereno uređuje svoj Ustav i položaj i naroda i nacionalnih manjina i zaista sve te vrednosne ocene koje su iznete u prethodnom izlaganju zaista nisu tačne.

Da pređem na ono što sam danas i nameravao da govorim. Danas raspravljamo o Predlogu akta o promeni Ustava Republike Srbije, o Predlogu ustavnog zakona za sprovođenje akta o promeni Ustava Republike Srbije i o Predlogu odluke o raspisivanju republičkog referenduma radi potvrđivanja Akta o promeni Ustava Republike Srbije.

Time nastavljamo proceduru koju smo započeli, proceduru za promenu Ustava Republike Srbije u delu koji se tiče našeg pravosudnog sistema. Ova procedura će biti krunisana referendumom koji će biti održan 16. januara i potvrđivanjem rezultata referenduma od strane ovog saziva, postojećeg saziva Narodne skupštine Republike Srbije.

To čini ovaj saziv Narodne skupštine Republike Srbije takođe veoma važnim, jer pored niza veoma bitnih zakona koje smo doneli u prethodnih godinu dana, mi smo za godinu dana saziva, ovog, postojećeg skupštinskog saziva uspeli, odnosno uspećemo da iznesemo između ostalog i ustavne promene, koje neki raniji sazivi nisu uspeli.

Mi iz JS smatramo da princip sudske nezavisnosti predstavlja centralni postulat demokratskog poretka zasnovanog na vladavini prava, ali mi smatramo da sudska nezavisnost međutim nije vrednost za sebe i nije i ne može biti posmatrana kao privilegija jedne grane vlasti već isključivo i samo kao institucionalno sredstvo za zaštitu ljudskih prava i sloboda.

S obzirom da ova nova ustavna rešenja daju veći stepen nezavisnosti pravosudnoj grani vlasti, pre svega veći stepen nezavisnosti od zakonodavne vlasti, odnosno od Narodne skupštine Republike Srbije jer je i po postojećem Ustavu sudska grana vlasti potpuno odvojena od izvršne grane vlasti i s obzirom da taj povećani stepen nezavisnosti sudske grane vlasti može biti i treba da bude to institucionalno sredstvo za zaštitu ljudskih prava i sloboda, mi iz JS ćemo podržati i Predlog akta o promeni Ustava Republike Srbije, kao i Predlog ustavnog zakona o promeni Ustava Republike Srbije, kao i Predlog odluke o raspisivanju republičkog referenduma radi potvrđivanja Akta o promeni Ustava.

Dve su, da tako kažem, grupe razloga zbog kojih menjamo Ustav Republike Srbije u delu koji se tiče našeg pravosudnog sistema. Prva grupa razloga jeste ova o kojoj sam i maločas pomenuo, a to je da su to razlozi koji su vezani za pristupanje i proces pridruživanja Srbije i EU i preuzetih obaveza Srbije kroz Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i kroz Pregovarački okvir EU za Republiku Srbiju, da svoj pravni okvir i zakonodavni okvir usklađujemo sa zakonodavnim okvirom i pravnim tekovinama EU. Drugi razlozi su pre svega što mi, i oni su nam mnogo važniji i bitniji jesu što mi zaista želimo da na kvalitetan i dobar način uredimo našu državu, uredimo naše društvo pa samim tim da uredimo i pravosudni sistem. Mi smo i doneli strategiju, nacionalnu srategiju o reformi pravosuđa koja predviđa pet osnovnih načela reforme pravosuđa, a to su nezavisnost, nepristrasnost, stručnost, odgovornost i efikasnost pravosuđa i u skladu sa tim s obzirom da je Ustav davao neka rešenja koja su, kako bi rekao, bila nedorečena i manjkava i mi ćemo ih ovim amandmanima, da tako kažem, ispraviti i popraviti, otuda i potreba za promenom Ustava Republike Srbije u delu koji se tiče pravosuđa.

Znači, mi ovo ne radimo samo zbog EU, već pre svega zbog toga da bolje i kvalitetnije uredimo i naše pravosuđe koje će time biti i efikasnije. Ova vladajuća većina se jeste opredelila za evropski put i na tom putu istrajava uprkos problemima koji pre svega proizilaze iz dvostrukih standarda koji često isplivavaju na površinu evropske politike kada je Srbija u pitanju.

Evropski put i evropski standardi su nešto na čemu ova vladajuća većina stremi, naravno, uz očuvanje elementarnog dostojanstva države Srbije i uz očuvanje najvažnijih državnih i nacionalnih interesa.

Ova vladajuća većina i njeni predstavnici ne vode dve politike, onu usmerenu ka domaćem biračkom telu i drugu, spoljnu koja je usmerena prema međunarodnoj zajednici, kako su to neki radili ranije. Politika današnje vlasti nije ni prozapadna, nije ni proruska, ni prokineska, ova vladajuća većina vodi jednu politiku i to je prosrpska ili srpska politika.

Imamo jasno postavljene ciljeve kada su u pitanju državni i nacionalni interesi, jasne ciljeve u razvoju naše ekonomije i životnog standarda stanovništva. Mi unapred kažemo građanima kojim ćemo tempom rasti, kojim će im tempom rasti životni standard, koji su ciljevi kojima stremimo itd.

Zato i ove ustavne promene mi iz Jedinstvene Srbije posmatramo isključivo kao naš, pre svega, srpski interes. Po nama iz Jedinstvene Srbije od 29 amandmana na Ustav Republike Srbije, koliko sadrži akt o promeni Ustava, među najvažnijima jeste amandman 2. na član 99. postojećeg Ustava u čijem trećem stavu menja nadležnost Narodne skupštine, umesto da bira predsednika Vrhovnog kasacionog suda, predsednike sudova, Republičkog tužioca i javne tužioce, sudije i zamenike tužioca, kao što je do sada stajalo u Ustavu. U nadležnost Narodne skupštine se stavlja da bira četiri člana Visokog saveta sudstva i četiri člana Vrhovnog javnog tužioca i odlučuje o prestanku njegove funkcije.

Da pojednostavim. Narodna skupština više neće birati sudije, već samo četiri člana Visokog saveta sudstva iz redova istaknutih pravnika. Ostalih šest članova i predsednika Visokog saveta sudstva biraće struka. Isto to važi i za tužioce, odnosno za Visoki savet tužilaštva. Time se Narodnoj skupštini Republike Srbije, kao odrazu volje naroda, smanjuje nadležnost u oblasti pravosuđa.

Ja bih postavio jedno pitanje, obzirom da su u preambuli čitanja svake presude sudije do sada čitale, u ime naroda, jer su birani od predstavnika naroda, odnosno od nas narodnih poslanika, da li će se i ta preambula promeniti, pa da kažu sada – u ime zakona ili u ime osnovnog ili višeg ili kakvog drugog suda? Ali, u svakom slučaju taj amandman jeste način da se poveća stepen pravosudne grane vlasti od zakonodavne grane vlasti.

Takođe za nas iz Jedinstvene Srbije važan je i amandman 3. kojim se menja član 105. Ustava, kojim se većinom od dve trećine od ukupnog broja narodnih poslanika, tzv. kvalifikovanom većinom bira četiri člana Visokog saveta sudstva i četiri člana Visokog saveta tužilaštva, a većinom od tri petine od ukupnog broja poslanika bira Vrhovni javni tužilac i odlučuje o prestanku njegove funkcije.

Vrhovni kasacioni sud se ovim izmenama Ustava preimenuje u Vrhovni sud. Ubuduće će umesto Narodne skupštine Republike Srbije sudije birati Vrhovni savet sudstva koji će imenovati i predstavnike sudija, a tužioce i zamenike tužioca će birati Vrhovni savet tužilaštva.

Da posetim i da ponovim. Mi ovde možemo napraviti i pravimo i cilj nam je da napravimo što bolji sistem, idealan sistem izbora sudskih organa vlasti, ali da taj sistem bude i najidealniji mogući i da omogućimo najviši mogući stepen nezavisnosti nosioca pravosudnih funkcija, on može biti obesmišljen iz jednog prostog razloga, a to je da nije sve do sistema, već je dosta toga i do ljudi, odnosno do svakog pojedinačnog nosioca pravosudne funkcije, do njegove stručnosti, do njegovih moralnih nadzora i načela i do drugih kvaliteta.

Još sam nedavno rekao, dobar je sudija onaj koji je položio zakletvu da će suditi po pravu i zakonu. Ako je posvećen svom poslu, stručan i veran zakletvi koju je dao, koji poštuje opšteprihvaćene vrednosti u društvu, takav je sudija bio i biće nezavistan u svakom pravosudnom sistemu. Oni pojedinci, kojih je na sreću jako malo i koji u svemu gledaju svoj lični i politički interes nisu, niti će biti nezavisne sudije, jer se nisu vezali za pravo i položenu zakletvu već su se vezali za lični interes ili interes političke opcije koju podržavaju.

Da bi se u potpunosti ostvario taj cilj, nezavisno i nepristrasno sudstvo bazirano na temeljima poštovanja i zaštite ljudskih prava, neophodno je da tome doprinesu i same sudije svojom stručnošću, osposobljenošću i posvećenošću.

Skupštinski odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo odlučio je danas i da pitanje na referendumu za ustavne promene glasi – da li ste za utvrđivanje akta o promeni Ustava Republike Srbije? Pitanje je jasno i nedvosmisleno, rekao bih pravo referendumsko pitanje na koje će građani da se odluče jednostavnim odgovorom sa da ili sa ne.

Ustavni zakon za sprovođenje akta o promeni Ustava definiše se da se amandmani od 1. do 29. primenjuju od dana kada ih proglasi Narodna skupština i ovim zakonom je predviđeno da pravosudni zakoni se usklade sa amandmanima u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu amandmana. Sudovi i tužilaštva nastavljaju sa radom, do stupanja na snagu pravosudnih propisa kojima se uređuje njihov rad, nadležnost i organizacija. Isto to važi i za VSS, kao i za državno veće tužioca.

Takođe se uređuju i rokovi za izbor VSS, kao i VST, kao i za predsednike ovih tela. Naravno, rokovi su da VSS i VST se konstituišu i izaberu u roku od 90 dana od dana kada stupe na snagu zakoni koji određuju njihov rad i organizaciju, a predsednici sudova 15 dana od dana konstituisanja ovih tela, ako se ne varam i ako sam dobro razumeo.

Takođe, sudije koje su izabrane za stalno na svoju funkciju zadržavaju svoj status, a sudije koje su izabrane na period do tri godine smatraće se da su izabrane za stalno na svoju funkciju.

Još jednom, mi ovim ustavnim promenama i ovim činom ne približavamo samo Srbiju EU, već pre svega bolje uređujemo naš pravosudni sistem i sistem pravosuđa. Zato, da zaključim JS smatra da je dobro što privodimo kraju ovaj posao koji smo započeli, što ćemo ga izneti za svog mandata za godinu dana i naravno da će poslanička grupa JS glasati za sve ove predloge. Hvala.

Uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što krenem na temu o kojoj danas raspravljamo, želim u ime JS i poslaničke grupe JS da izrazim SPS, ali ne samo SPS, nego i svima nama najiskrenije saučešće zbog smrti velikog neimara, našeg kolege narodnog poslanika Milutina Mrkonjića, čoveka koji je čitav život gradio i radio, trudeći se da izgradi sve što je moguće i pre roka. Nažalost, i otišao je pre roka, i ostaje velika praznina na mestu gde je sedeo naš kolega, dragi poslanik i počasni predsednik SPS, gospodin Milutin Mrkonjić.

No, da pređem na temu danas. Mi danas razgovaramo o Predlogu odluke o dopunama Odluke o prestanku funkcije i imenovanju u RIK, i o Predlogu odluke o izmenama Odluke o prestanku funkcije i imenovanju u RIK.

Kao što ste vi predsedniče rekli, suština je u tome da mi ovim činom želimo da ispoštujemo dogovor koji smo napravili sa delom opozicije, dogovorom koji je potpisan ovde u republičkom parlamentu i time da pokažemo kako, naravno, želimo da držimo reč i kako želimo da stvorimo jednu povoljnu i pozitivnu političku klimu u našem društvu. Ta pozitivna politička klima koju mi želimo da stvorimo je dobro okruženje za dalji napredak Srbije, za dalji razvoj Srbije i smatramo da je to najbolji način da Srbija ide napred, kako u ekonomskom, tako i u svakom drugom smislu. Zato će poslanička grupa JS podržati ovaj Sporazum, kao što smo i dali svoje aktivno učešće u svim dosadašnjim razgovorima, pregovorima, ili kako god hoćete, sa opozicijom, koji traju, ne samo ove godine, nego da vas podsetim, koji su trajali i pre prethodnih izbora.

Zašto vas to podsećam? Jer, deo opozicije nije potpisao ovaj sporazum i deo opozicije svakako ne podržava stvaranje te pozitivne političke klime u društvu, jer im to apsolutno ne odgovara, a u daljem svom izlaganju reći ću vam i zašto im to ne odgovara.

Prosto, zarad javnosti, mi moramo da pokažemo kako se došlo do ove situacije da mi danas pravimo, kako bih rekao, jedan izuzetak od pravila, a to je da u RIK, u njen sastav ubacujemo šest članova i šest zamenika iz redova onih opozicionih stranaka koje nisu članovi parlamenta i koje ne učestvuju u parlamentarnom radu.

Naime, setite se da smo prošle godine, pre prethodnih parlamentarnih izbora, držali i imali razgovore na Fakultetu političkih nauka između partija koje čine deo vladajuće većine i između opozicionih partija. Ti razgovori, pregovori su se kasnije premestili u parlament uz posredništvo evroparlamentaraca i došlo se do niza, da tako kažem, ustupaka, prema opozicionim partijama, od strane stranaka koje čine vladajuću većinu, od kojih svakako najznačajniji ustupak jeste bio smanjenje izbornog cenzusa sa 5% na 3%.

Međutim, i te i takve ustupke opozicija, pre svega okupljena oko Dragana Đilasa i Vuka Jeremića, je odbila, ignorisala i ubeđivala je sve vreme pred prethodne parlamentarne izbore građane Srbije da ne izađu na izbore, da je bojkot izbor jedino, pravo i dobro rešenje, a u stvari, suština tog njihovog zagovaranja bojkota, bila je želja, nisu bili loši izborni uslovi, jer izborni uslovi su bili onakvi kakve su oni napravili, izborni zakoni su bili oni koje su oni izglasali, već suština tog njihovog zalaganja za bojkot, bila je želja da se nekako sakrije loš predizborni rejting, i želja da sakriju svoju sramotu koju bi doživeli na izborima da su izašli na izbore prošle godine na republičke, odnosno parlamentarne izbore.

Tada sam rekao da opozicija neće ni kako ona hoće, jer smo i tada sve njihove zahteve uglavnom usvajali, izašli u susret, ali i pred svega oni su se odlučili za bojkot koji im naravno nije uspeo, jer građani Srbije su razumeli šta su oni želeli bojkotom, razumeli su da su oni želeli da sakriju svoj loš rejting, nedostatak podrške u narodu i želeli su da sakriju tu neku političku bruku koju bi doživeli na tim parlamentarnim izborima.

Naravno, odmah posle parlamentarnih izbora oni su krenuli sa tim kako su loši izborni uslovi, kako su oni u svakom pogledu diskriminisani, i jednostavno kada je predsednik Republike odmah nakon prethodnih prošlih parlamentarnih izbora oročio trajanje ovog saziva Narodne skupštine Republike Srbije na godinu dana i najavio unapred da će se održati novi republički izbori, i mi sada već znamo da će biti održani 3. aprila naredne godine, opozicija je opet krenula sa kuknjavom, krenula je sa žaljenjem, sa pričama o tzv. lošim izbornim uslovima iako smo im mi i pre prethodnih izbora i te kako izašli u susret.

Naravno, krenuli su razgovori sa tim opozicionim strankama i to u dva koloseka. Jedan koji je vodio predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, gospodin Ivica Dačić uz, kako bih rekao, veliku podršku predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića, a drugi kolosek je pokrenut na insistiranje upravo tog dela opozicije koji je bio najekstremniji u zagovaranju bojkota, najekstremniji u optuživanju kako su ovde loši predizborni uslovi itd, to je ona grupacija koja se okružila oko Dragana Đilasa i Vuka Jeremića. Na njihov zahtev, a želeći opet da stvorimo pozitivnu i dobru političku klimu u našoj državi i u našem društvu, mi smo krenuli i u taj drugi kolosek razgovora koji se odvijao, na njihovo insistiranje, uz posredstvo predstavnika Evropskog parlamenta. Tu su bili, da vas podseti, Tanja Fajon, gospodin Bilčik, Kukan, Flakenštajn. Ti ljudi su učinili takođe napor da uzmu svoje učešće i da pomognu da dođe do nekog kompromisa i do nekog dogovora kada su u pitanju izborni uslovi.

Šta se dešava? Idu razgovori, idu pregovori što onlajn, što direktnim sastankom i ja prosto moram da se osvrnem na taj poslednji sastanak koji se odvijao u palati Federacije, gde smo imali dvodnevne razgovore i sve je teklo u dobrom pravcu, ali naravno ta grupacija oko Dragana Đilasa je napustila te razgovore, opet nisu hteli ni kako oni hoće, nisu pristajali ni na šta, čak su tom prilikom i uvredili predstavnike Evropskog parlamenta rekavši da su predstavnici Evropskog parlamenta postigli dogovor sa vlašću, a ne sa opozicijom. Tim se čak doveli u pitanje te razgovore, te uvrede su dosta pogodile evroparlamentarce da je, recimo, čak i gospodin Flakenštajn u jednom trenutku napustio te razgovore.

Naravno, mi smo u tim razgovorima došli do nekih 16 tačaka koje su se ticale poboljšanja izbornih uslova. Iako većina stranaka, koje čine deo vladajuće većine, govorili da ne prihvatamo ad hok rešenja, vansistemska rešenja, mi smo u tih 16 tačaka između ostalog ipak prihvatili i neke koje su najvažnije, a jedna od njih je danas na dnevnom redu, a to je dopuna RIK-a strankama koje nisu u parlamentu, jer su bojkotovale izbore ili nisu prešli izborni cenzus, i upravo idemo u implementaciju tih nekih 16 tačaka i tog dogovora, jer smo rekli da držimo reč i da ćemo učiniti sve da stvorimo povoljnu političku klimu.

Opet kažem, suština svega, tih nekih protesta, žalbi, kuknjave, tog dela opozicije, suština te kuknjave nisu bili loši izborni uslovi, već je razlog za to isključivo loš rejting i želja da sakriju svoju sramotu.

Napustili su te razgovore u Palati federacije, ali danas, evo vidimo, izlaze na izbore, iako su ti izborni uslovi one koje su oni odbili i zbog kojih su napustili taj sastanak. Pa, prosto postavlja se pitanje zašto je to, otkud da promena odluke? Tu se nameće, kako bih rekao, jedan logičan zaključak, a to je da ih je neko slagao da postoji negde neki deo kolača do koga oni mogu da se dočepaju. Jer, oni vlast ne gledaju kao priliku da unaprede Srbiju, da rade na razvoju Srbije, kako ekonomskom, tako i u razvoju svih drugih društvenih sfera, oni gledaju to kao kolač koga mogu da se dočepaju i da ga čerupaju.

Rekoh, mi smo to radili kako bismo napravili jednu bolju političku klimu i radimo to kako bismo napravili jednu bolju političku klimu, jer ta politička klima jeste dobar preduslov za dalji društveni i ekonomski napredak Srbije. Ali, kažem, to svima ne odgovara, a naročito ne odgovora tom delu opozicije okupljenom oko Đilasa i Jeremića. Naravno da njima, zbog lošeg rejtinga i nedostatka podrške u narodu, trebaju incidenti, treba jedna loša nestabilna klima u društvu, jer samo na takav način se nadaju da će doći do nešto veće podrške.

Naravno da u tom kontekstu možemo sagledati i jučerašnje proteste, odnosno prekjučerašnje proteste i blokadu puteva i autoputa. Ti protesti su upravo izraze te njihove nemoći da dobiju i zadobiju podršku naroda. Zato izazivaju incidente, jer misleći da podizanjem tenzija mogu da zadobiju kakvu takvu podršku.

Pri tome se kriju, naravno, iza raznih opozicionih pokreta. Ko još može da poveruje da Ćuta i Zelenović nisu deo te priče oko Đilasa i Jeremića? Uostalom, za informaciju i zarad javnosti, moram da kažem da je taj Zelenović upravo na tim pregovorima sedeo pored Đilasa i Jeremića i bio sastavni deo te grupacije. Tako da, jasno je da su ti takozvani ekološki protesti i takozvani ekološki pokreti i inicijative i te kako politički, a verujem i ekonomski vezani za tu političku grupaciju.

Prosto, kada pogledamo tih 120 ljudi koji su blokirali autoput, kako je Dragan Marković Palma juče rekao, 90% njih su opozicionari, opozicioni predstavnici, članovi opozicionih stranaka. Oni, želevši tako da izmišljaju teme, izmišljaju probleme u društvu, kao što su izmislili problem sa Rio Tintom, koji realno ne postoji, kao što su izmislili problem sa eksproprijacijom zemljišta, koji realno ne postoji, kao što su izmislili problem sa muralom, koji je postao u jednom trenutku za njih vrlo važna i glavna tema, iako ta tema ne postoji, znači, sve su to neke izmišljene situacije, izmišljene afere upravo zarad podizanja političkih tenzija i pokušaja stvaranja političke nestabilnosti kako bi u toj nekoj atmosferi, lošoj političkoj atmosferi uspeli da zadobiju još po koji sitan politički poen.

Naravno, mi iz Jedinstvene Srbije smo rekli da se zalažemo za sistemska rešenja, a ne za neka at hok rešenja, ali, zarad dogovora i zarad toga da dokažemo šta je pozadina ovog dela opozicije, složili smo se, kao i sve ostale koalicione stranke i koalicioni partneri, da prihvatimo ovaj kompromis. Ali, oni kompromis ne žele. Pa, zar nisu prekjuče rekli - Srbija mora da stane da bi krenula? E, pa, gospodo draga, Srbija se toliko zahuktala, Srbija se toliko brzo kreće u pravcu koji je odredio narod Republike Srbije na prethodnim izborima, koji će podržati i na ovim izborima koji predstoje, da to brzo kretanje, tu zahuktalu Srbiju ne može da zaustavi ni Đilas, ni Jeremić, ni ta grupacija oko njega, izmišljanjem tema, izmišljanjem afera, izmišljanjem situacija.

Srbija će nastaviti da se kreće brzo. Srbija će nastaviti da napreduje. Srbija će nastaviti da bude lider u promenama, da bude lider na zapadnom Balkanu u privlačenju stranih investicija, da bude lider na zapadnom Balkanu po stopi ekonomskog rasta. Kao što je rekla gospođa Gudrun Kugler, predsednica Parlamentarne grupe Austrijsko-srpskog prijateljstva, na sastanku sa Draganom Markovićem Palmom i grupom naših poslanika, Srbija je za nas Švajcarska na Balkanu. Srbija će i ostati Švajcarska na Balkanu, bez obzira koliko se to ne svidelo toj opozicionoj grupi.

Iz tog razloga, Poslanička grupa Jedinstvene Srbije će u danu za glasanje glasati za ove predloge odluka i podržati ih u celosti. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovana ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas pričamo o Predlogu zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, o referendumu kao najvišem obliku narodne volje, kao najvišem obliku neposredne demokratije, kao o najneposrednijem načinu učešća građana u vršenju državne vlasti i donošenju odluka, kao političkih, tako i nekih drugih.

S obzirom na to da smo mi iz Jedinstvene Srbije za Srbiju koja poštuje volju naroda, mi ćemo naravno podržati ovaj Predlog zakona o referendumu i narodnoj inicijativi i u danu za glasanje poslanička grupa Jedinstvene Srbije će glasati za ovaj i ovakav predlog.

Putem referenduma građani se naravno izjašnjavaju neposredno da li su za ili protiv određenog zakona, akta, političke ili druge odluke koje su već donesene ili se njihovo donošenje planira. Novi zakon o referendumu omogućiće građanima da efikasno ostvaruju svoje Ustavom zagarantovano pravo na učešće u vršenju vlasti putem narodne inicijative i referenduma. Novim zakonom se otklanjaju nedostaci niza rešenja iz postojećeg važećeg zakona zbog kojih su građani institut referenduma u poslednje vreme i institute narodne inicijative u praksi jako retko koristili.

Naime, od 1990. godine do danas institut referenduma je korišćen svega šest puta. Dva puta, znači 1990. i 2006. godine na referendumu građani Srbije su se izjašnjavali o ustavnim promenama. Godine 1998. građani Srbije su se izjašnjavali o tome da li žele učešće stranog faktora u posredovanju po pitanju Kosova i Metohije i imali smo tri neuspešna referenduma 1992. godine o državnim simbolima i ustavnim amandmanima. Međutim, od 2006. godine, kada smo imali referendum o donošenju aktuelnog i postojećeg Ustava, takav mehanizam nismo koristili i takav vid građanskog izjašnjavanja do današnjeg dana.

Činjenica je da je važeći zakon donet 1994. godine i da ovaj Predlog zakona koji je pred nama sadrži brojna usklađivanja sa Ustavom iz 2006. godine, pre svega po pitanju ukidanja obaveznog cenzusa za izlazak potrebnog broja birača, kao uslova za uspeh referenduma, kao i u svrhu uređivanja svih vrsta referenduma predviđenih Ustavom.

Rešenja predviđena Predlogom zakona zasnivaju se na preporukama Saveta Evrope iz revidiranog Kodeksa dobre prakse u oblasti referenduma iz oktobra 2020. godine. Postojeći Zakon o referendumu iz 1994. godine morao je da bude usklađen sa Ustavom iz 2006. godine, kao što je i kolega Pastor rekao, najkasnije do 31. decembra 2008. godine, po ustavnim zakonima, međutim, do toga nije došlo jer ovo pitanje očigledno za prethodnu vlast nije bilo dovoljno važno.

Nama jeste. Mi smo u postupku promene Ustava kakva je planirana i takve ustavne promene imaju za obavezu i sprovođenje referenduma, odnosno izjašnjavanje građana po tom pitanju, a jednostavno oni kojima su puna usta bila Evropske unije, evropske politike, evropskog puta nije ni padalo na pamet da donesu Zakon o referendumu na koji su bili obavezni.

E upravo ti su danas najveći kritičari ovog Predloga zakona i ovog zakonskog rešenja. Prosto moram da postavim pitanje tim kritičarima vlasti i ovog Zakona o referendumu i građanskoj inicijativi, kojima su, kao što sam rekao, puna usta demokratije, koji smatraju da su jedini pravi predstavnici civilnog i građanskog sektora i građanskog društva, misleći verovatno da smo svi ostali mi krezubi i nepismeni plebs, postavljam pitanje njima koji smatraju već decenijama unazad da imaju tapiju na evropske integracije i proevropsku politiku – zašto nisu u vreme svoje vlasti doneli Zakon o referendumu, iako su imali obavezu da to urade? Nisu, jer ih suštinski ne interesuju ni demokratija, ni volja naroda, ni evropski put, ni referendum, jer sve to za šta su se oni usmeno retorički zalagali bio je samo plašt u stvari za trgovanje uticajem i lično bogaćenje dok su bili na vlasti.

Oni sada govore kako ovaj Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi nije demokratski, neće odražavati volju narodu. Pa zar nisu to isti oni koji su do pre samo godinu dana govorili građanima Srbije da u Srbiji ne postoji ni minimum uslova za demokratske izbore?

Zar to nisu isti oni koji su sve vreme ubeđivali građane Srbije da je bojkot izbora jedino i najbolje rešenje? Zar nisu to isti oni koji su pre samo godinu dana bojkotovali izbore, zar nisu to oni koji danas ponovo ubeđuju građane da treba da izađu na izbore pod istim tim uslovima i da glasaju, jel te, za njih.

Zar nisu to oni isti koji su ucenjivali državu učešćem predstavnika Evropskog parlamenta u razgovorima o izbornim uslovima. Zar nisu to oni isti koji su na tim pregovorima pokušali da ucenjuju i te iste evroparlamentarce i međunarodne posrednike. Zar nisu to isti koji su ih i uvredili na tim pregovorima rekavši da su ti evroparlamentarci postigli sporazum sa vlasti, a ne sa opozicijom i time ih naljutili, pa su evroparlamentarci čak u jednom trenutku tako ljuti na svoje dotadašnje ljubimce, napustili na kratko te razgovore. Zar nisu to oni isti koji su tražili i ako nisu u parlamentu, da učestvuju u organima poput RIK, a danas kada treba da daju predloge za RIK oni nemaju ljude za to.

Da, drage kolege, to su oni isti, Đilasi, Jeremići, Lutovci i ostali kojima ni ja, ni vi, ni narod Srbije ne veruju više ni kada kažu da je danas četvrtak 25. novembar, jer sve što su do sada uradili i uradili, bila je laž, bila je prevara, mahinacija, imaginacija.

Pa, zar nije sam Đilas, dok je bio gradonačelnik 2009. godine, bivšem ambasadoru Kamerunu Manteru, rekao, da je njegov program za Beograd više marketing nego realnost. To možete naći u papirima Vikiliksa, svakako. Sve je kod njih marketing, sve je laž, pokušaj da se nametne lažna slika o Srbiji. To ne bio toliki problem, da oni tu lažnu sliku o Srbiji ne pokušavaju da plasiraju i u svetu, narušavajući tako ugled Srbije. Videli su to Bilčik, Fajon, Flakenštajn, Kukan, videli su ko su oni, trebalo im je malo vremena, ali su videli. Videće i ostali, ali ostaje izgubljeno vreme koje se ne može nadoknaditi i šteta koju ne možemo popraviti.

Oni se međusobno ovih dana kolju, oko kolača koji još uvek nisu zaradili, kolju se oko mandata koje još uvek nisu dobili, oko toga ko će biti kandidat za koju funkciju. Međusobno vade oči jedni drugima, ponašaju se kao rogovi u vreći. Zašto? Zato što im je lični interes ispred državnog.

Onima koji je državni interes ispred ličnog lako se dogovaraju i sarađuju. Evo, na primer, koalicija SPS i JS, traje već 13 godina, i upravo će danas predsednici SPS Ivica Dačić i Dragan Marković Palma, predsednik JS, potpisati sporazum o nastavku saradnje koja traje punih 13 godina i o zajedničkom učešću na izborima. Ista je situacija i dobro funkcioniše i vladajuća koalicija, evo punih devet godina, bez ikakvih problema, jer nas interesuje politika, a ne interesuju nas lični interesi. Uvek politiku i državu Srbiju stavljamo ispred interesa ličnih, ili stranački, uostalom, JS nema ni ministre ni državne sekretare, ali to nikada nije sprečavalo ni Dragana Markovića Palmu, ni JS, ni sve nas da radimo dobre stvari za Srbiju.

Vi ste ministarka, iscrpno i detaljno obrazložili Predlog zakona o referendumu i narodnoj inicijativi i neću se puno baviti time, već nekim, da kažem, suštinskim stvarima. Predlog zakona o referendumu i narodnoj inicijativi donosi ukidanje praga izlaznosti birača, koji je prema postojećim pravila 50% upisanih, kao i lakše korake za podnošenje narodne inicijative, odnosno, produžetak roka za prikupljanje potpisa sa sedam na 90 dana.

Ovo su osnovni razlozi zbog kojih je Vlada odlučila da promeni zakon koji je donet 1994. godine, a korigovan 1998. godine. Osnovna mana aktuelnog, postojećeg zakona je u delu koji se odnosi na narodne inicijative, bila je taj da je rok za podnošenje potpisa sedam dana za 30.000 potpisa, pa je sada on produžen na 90 dana kako bi onaj ko želi da pokrene inicijativu mogao da ih prikupi.

Ono što je bitno takođe reći, Venecijanska komisija je pozdravila ovaj predlog. Naime, i predsednik Narodne skupštine, Ivica Dačić, ali i ministarka pravde Maja Popović, kao i naša koleginica Žarić Kovačević, su branili ovaj Predlog zakona pred Venecijanskom komisijom pre par nedelja i uspešno ga predstavili i odbranili. Jednostavno mi imamo podršku ovom zakonu.

Novi zakon će najverovatnije prvo se primeniti prvom prilikom, prilikom izjašnjavanja građana o promenama delova najvišeg pravnog akta, odnosno Ustava koji se odnosi na sudstvo i taj referendum će biti održan 16. januara. Mi ćemo već sledeće nedelje na dnevnom redu Narodne skupštine imati predlog teksta ustavnih amandmana iz oblasti pravosuđa.

Što se tiče praga uspešnosti na referendumu, kao što sam rekao, i Venecijanska komisija je rekla da prag ne treba da postoji, jer ako postoji više prava dobijaju apstinenti od onih koji izađu na referendum.

Mi ćemo doneti ovaj zakon, ne sumnjam u to, jer postoji apsolutna volja u ovom parlamentu. Mi ne možemo sprovedemo ustavne promene koje su nam neophodne u procesu pridruživanja i otvaranja novih klastera, bez promene Zakona o referendumu. Zakon o referendumu će stupiti na snagu odmah i zato što nemamo vremena za gubljenje i da se okrećemo i osvrćemo na sve koji bi želeli da nam podmetnu nogu. Čekao se stav Venecijanske komisije, dobili smo pozitivan stav i idemo i ustavne promene.

Naravno, šta ćemo menjati u Ustavu. Nakon Zakona o referendumu mi ćemo raspravljati o predlogu ustavnih amandmana. Izmene se odnose na način izbora javnih tužilaca i njihovih zamenika, kao i na proces izbora sudija i predsednika sudova. Takođe, promeniće se sastav Visokog saveta sudstva, a Državno veće tužilaca menja će naziv. Predloženim amandmanima se ukida trogodišnji probni rad sudija i tužilaca i predviđene su promene u nadležnostima Narodne skupštine i odlučivanje u Skupštini.

Izbor sudija danas, trenutno, kakva je situacija spada u ustavnu nadležnost Narodne skupštine Republike Srbije definisana je članom 99. Ustava Republike Srbije. Mi smo pokrenuli proceduru promene Ustava i tu proceduru ovaj saziv mora da završi do kraja, jer ne postoji mogućnost da nakon parlamentarnih izbora neki novi saziv Narodne skupštine nastavi ovu proceduru, već bi morao da krene u čitavu proceduru ustavnih promene izpočetka.

Mi iz JS se svakako zalažemo za to da se iznađe najbolji i najoptimalnije rešenje koje bi regulisalo ovu oblast i u skladu sa tim izmenama uzećemo učešće u radu po tom pitanju, kao parlamentarna stranka. Moram da kažem, da nezavisnost sudske vlasti postoji i pod sadašnjim ustavom. U članu 4. Ustava Republike Srbije sudijama je zagarantovana stalnost i nepremestivost sudijske funkcije sem nakon prvog izbora kad se biraju na tri godine. Intencija ovih predloženih ustavnih promena idu u pravcu povećanja nezavisnosti sudijske grane vlasti, od strane Narodne skupštine Republike Srbije.

Moram da skrenem pažnju da je Narodna skupština Republike Srbije odraz volje naroda, pa je negde na taj način i izbor sudija odraz te iste volje. Mi možemo ovde napraviti idealan sistem izbora sudija i sudskih organa vlasti i obezbediti najveći mogući stepen nezavisnosti nosioca pravosudnih funkcija, a da on bude obesmišljen iz razloga jer nije sve do sistema već je mnogo toga i do ljudi, do svakog pojedinačnog nosioca pravosudne funkcije, odnosno do svakog pojedinačnog sudije, do njegovih stručnih, moralnih i drugih kvaliteta.

Dobar sudija, onaj koji je položio zakletvu da će suditi po pravu i po zakonu, ako je posvećen svom poslu, stručan i veran zakletvi koju je dao, koji poštuje opšte prihvaćene vrednosti u društvu, takav sudija je bio, jeste i biće nezavistan. Oni koji pojedinci kojih je na sreću jako malo, oni koji u svemu gledaju svoj lični ili politički interes što možemo videti kod pojedinaca u poslednje vreme, nisu bili niti će biti nezavisne sudije, jer se nisu vezali za pravo i položenu zakletvu, već za taj interes koji protežiraju.

Mi iz jedinstvene Srbije smatramo da princip sudske nezavisnosti predstavlja centralni postulat demokratskog poretka zasnovanog na vladavini prava. Mi smatramo da sudska nezavisnost nije vredna sama za sebe, i nije i ne može biti posmatrana, kao privilegija jedne grane državne vlasti ili nosioca sudijske funkcije, već institucionalno sredstvo za zaštitu ljudskih prava i slobode.

Da bi se u potpunosti ostvario taj cilj, nezavisno i nepristrasno sudstvo bazirano na temeljima poštovanja i zaštite ljudskih prava i sloboda neophodno je da se tome doprinesu i same sudije svojom stručnošću, osposobljenošću i posvećenošću. Jer i sam Riko Fer je rekao „zakoni vrede onoliko koliko vrede i oni koji su pozvani da ih primenjuju“.

Naravno da treba unapređivati i doterivati svaku oblast našeg društva, pa i pravosuđe. Treba ga učiniti još efikasnijim, kvalitetnijim i boljim, ali ne zato što neko sa strane to traži od nas, već pre svega, zbog nas samih, jer ovi sa strane, odnosno svetski centri političkih moći, svakako žele Srbiji nametnuti pravo sile, a Srbija na to njihovo pravo sile može odgovoriti jedino silom prava i pravde.

Nemojte nikada potcenjivati silu prava i pravde. Žilava je ona. To se može videti svih ovih godina unazad na primeru naše južne pokrajine, na brojim drugim primerima, kako kod nas, tako i u svetu.

Da zaključim, Jedinstvena Srbija je za Srbiju u kojoj vlada volja naroda, a ne želje pojedinaca koji svoju volju žele nametnuti narodu uz pomoć sa strane. Referendum i narodna inicijativa jesu alati za sprovođenje narodne volje i JS se zalaže za Srbiju prosperiteta i pravde.

U tom smislu Jedinstvena Srbija će u danu za glasanje podržati Predlog zakona o referendumu i narodnoj inicijativi.

Zahvaljujem.

Poštovani članovi Vlade, danas je 25. novembar, Svetski dan borbe protiv nasilja nad ženama. Drago mi je što su većina prisutnih članova Vlade u stvari dame. Mislim da ćemo imati dobre sagovornike za ovo što ja želim da kažem i da pitam.

Prosto, postoji jedna velika svetska akcija – 16 dana aktivizma u borbi protiv nasilja nad ženama. Mi iz Jedinstvene Srbije, naravno, kao što sam siguran i čitava Vlada Republike Srbije, smatramo da ta borba protiv nasilja nad ženama mora da traje 365 dana u godini, odnosno treba da bude permanentna i stalna. Svedoci smo da nasilje nad ženama je prisutno i u našem društvu. Svakodnevno imamo primere, raznorazne primere u našoj štampi i medijima.

Tako da ovo pitanje mogu da postavim premijerki, ali mogu i potpredsednici Vlade, koja je ujedno i predsednica Koordinacionog tela za ravnopravnost polova, kao i ministarki Kisić, čiji je deo verovatno nadležnosti i njenog ministarstva, ali i svim ministarkama prisutnim ovde. Prosto, koji je plan Vlade u borbi protiv nasilja nad ženama?

Svedoci smo da imamo primere i ljudi koji plediraju da budu lideri jednog dela građana Republike Srbije, koji se predstavljaju kao vođe određenih političkih opcija, grupacija, koji su takođe osvedočeni nasilnici nad ženama, za koje postoji službena beleška u policijskoj stanici na Vračaru da je tukao svoju ženu, da je tukao i njenog oca pred decom. Radi se o Draganu Đilasu. To nije novo, ali smatramo da ta matrica ponašanja od strane nekog ko pledira da bude javna ličnost, ko pledira da bude bitan i uticajan u našem društvu, zaista pruža jedan loš primer i treba ga stalno isticati i ponavljati svuda i na svakom mestu i da je to takođe jedan svojevrstan vid borbe protiv nasilja nad ženama.

Naravno, moje pitanje jeste ono koje sam vam postavljao i u ranijim prilikama. Šta su uradile institucije sistema sa tim slučajem? Gde je zapelo u procesu istrage nasilja nad suprugom koje je izvršio Dragan Đilas, lider Stranke slobode i pravde, ako se tako zove njegova stranka, i gde se stalo sa tim slučajem i zašto institucije sistema ne rešavaju to?

Mi iz Jedinstvene Srbije zaista smatramo da nasilje nad ženama jeste krivično delo koje ne zastareva. Mogao je Dragan Đilas da se nagodi sa suprugom, mi tu ženu zaista razumemo, samohrana majka, ali jednostavno institucije ne mogu da se nagode sa bilo kim kada je u pitanju krivično delo, a ovo jeste krivično delo za koje postoje svedoci, za koje postoji službena beleška i za koje postoje svi mogući dokazi. Hvala.

Razumem vas kao predstavnike izvršne vlasti, da ne želite da komentarišete rad institucija koje su nezavisne od izvršne vlasti, ali ja kao narodni poslanik te institucije koje su nezavisne od izvršne vlasti nekako polažu računa Narodnoj skupštini Republike Srbije, pa sebi dajem za pravo da to komentarišem. Prosto, takvi slučajevi nasilja nad ženama, ne vidim reakciju tih zaštitnika građana i ostali nezavisnih institucija, koje najviše što umeju to je da potenciraju tu svoju nezavisnost od izvršne vlasti.

Zašto ovo kažem? Imali smo nedavno jednu situaciju da je inspekcija Poverenika za informacije od javnog značaja, išla u inspekcijski nadzor vinarije u kojoj, eto, slučajnoj, radi i zaposlen je sin predsednika Republike. U toj inspekciji, kasnije, istraživački novinari su otkrili da je jedan od članova te inspekcije, u stvari i član jedne opozicione stranke, i da je bila kandidat na lokalnim izborima te iste opozicione stranke.

Sada postavljam vama pitanje, da li su te nezavisne institucije nezavisne samo i isključivo od izvršne vlasti, od Narodne skupštine Srbije, od države Republike Srbije, a nisu nezavisne od opozicije i opozicionih političkih stranaka?

Prosto je čudno i simptomatično to da nezavisne institucije mešaju lične i privatne političke afinitete sa poslom koji rade. Postavljam pitanje, da li je moguće da neko ko je politički aktivista, i angažovan politički, radi u tim nezavisnim institucijama i kako se boriti protiv toga?

Drugo pitanje je ujedno i pohvala, mi smo mogli čuti od predsednika Republike juče da je napravljen novi program podsticaja za povećanje prirodnog priraštaja u Republici Srbiji. Znamo da je to jedan od najvećih problema naše zemlje i da je država rešena da se bori sa tom situacijom. Takođe, smo imali i podatak da je negde oko 53 hiljade ljudi za godinu dana manje u državi Srbiji nego što je bilo prethodne godine. Ta situacija naravno iziskuje reakciju države i raduje sama činjenica da će, kako je predsednik Republike rekao, da će se za svako prvo rođeno dete izdvajati oko 300 hiljada dinara ili nešto preko 2.500 evra, da će mladi bračni parovi imati čak i neku stimulaciju vezanu za kupovinu stanova.

Ono što je moje pitanje, jeste da li, verovatno ćete celovit program izneti narednih dana, ali da li recimo, država razmatra dodatne olakšice za trudnice i porodilje i za njihov radno-pravni status kada je u pitanju rađanje i stimulacija priraštaja. Hvala.

Samo kratko.
Zahvaljujem na odgovoru.
Ovo nije prvi put da se zloupotrebljava pozicija u nekom od nezavisnih tela. Setite se prethodnog zaštitnika građana koji je sa tog mesta krenuo u svoju političku kampanju. Ono što mi iz JS, a siguran sam i svih 250 poslanika ovde ne mogu da podrže jeste da to postane jedan manir ponašanja, matrica i praksa.
Drago mi je i siguran sam da ćemo se svi kao poslanici boriti protiv takve pojave i drago mi je što čujem da ste rešeni i vi kao Vlada da se borite i da nećete stati na tom putu da se borite protiv takvih, situacija, prosto nije prirodno da imate energiju pojedinih nezavisnih tela i opozicionih stranaka, prosto to nije ni normalno, nije ni tekovina Evrope, nije ni srpska tekovina, nije nikakva tekovina i jednostavno moramo se boriti protiv toga. Drago mi je da ćemo svi zajedno rešiti takve situacije, zapravo siguran sam.
Ono što je bitno i što želim da kažem je to da mi iz JS, zaista podržavamo i ovaj program stimulacije rađanja, odnosno podrške pronatalitenoj politici, jer zaista jedna od važnih stavki i našeg programa jeste borba protiv bele kuge, kako se to narodski kaže, odnosno disbalansa između nataliteta i mortaliteta.
Tako da svaka podrška u tom smislu i tom projektu povećanja prirodnog priraštaja u našoj zemlji.
Hvala.

Uvažena predsedavajuća, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o setu zakona koji se tiču ekonomske politike naše zemlje. Juče smo izglasali Zakon o budžetu za 2022. godinu i nekako, logičan sled događaja jeste da danas raspravljamo i o ovom setu ekonomskih zakona koji će ispratiti i usmeriti pravac ekonomske politike naše zemlje u skladu sa onim što smo doneli juče Zakonom o budžetu.

Ono što bih odmah na početku hteo da kažem i istaknem i ono što je nama iz JS jako važno jeste da je u našoj ekonomskoj politici konačno uveden red.

Naime, budžet u parlamentu se dostavlja na vreme i u zakonskom roku. Budžet se projektuje realno, konzervativno, kako po pitanju prihoda, tako i po pitanju rashoda.

Još je škotski ekonomista filozof i jedan od pionira političke ekonomije Adam Smit rekao da jedini dobar proračun jeste uravnotežen proračun. U tom smislu i tom nekom maksimom se očigledno vodilo i kod projektovanja ovogodišnjeg budžeta. Da je to tako, govori nam čak i činjenica da dok se svuda u svetu povećava udeo javnog duga u BDP-u, mi i ove godine planiramo smanjenje udela javnog duga u BDP-u sa očekivanih 58,2%, koliko treba da bude na kraju ove godine, na 55,5%, koliko planiramo da bude udeo javnog duga na nivou centralne države do kraja naredne godine.

Ovo praktično predstavlja kontinuitet ekonomske politike koja se vodi od 2012. godine, politike kontinuiranog i konstantnog smanjenja javnog duga. To je odgovorna ekonomska politika, zahvaljujući kojoj smo mi kao država imali prostor da i u vreme pandemije korona virusa sačuvamo našu ekonomiju, izgradimo neophodne bolnice, nabavimo dovoljno vakcina i medicinskih sredstava i pružimo neophodnu finansijsku pomoć, kako privredi, tako i stanovništvu.

Da nije takve politike bilo, mi ne bismo mogli da u prethodnom periodu, u periodu pandemije korona virusa, sprovedemo tri paketa finansijske pomoći koji imaju vrednost više od osam milijardi evra. To svakako ne bi bili u stanju da uradimo da u godinama pre pandemije nije se vodila odgovorna ekonomska politika, politika štednje i smanjivanje javnog duga.

Čak i po mišljenju Fiskalnog saveta o jučerašnjem Zakonu o budžetu, koji je izneo Pavle Petrović, budžet Srbije za 2022. godinu je, kako kažu, oprezno planiran i deficit od 3% BDP, odnosno 1,7 milijardi evra, lako će se ostvariti i da Fisklani savet procenjuje da će deficit verovatno biti i manji od 2%.

Ono što je budžet projektovao, odnosno na čemu je projektovan jeste na proceni rasta naše privrede za sledeću godinu od 4,5% i to je takođe jedna konzervativna procena i po svoj prilici, ukoliko ne bude nepredviđenih okolnosti u svetu, u okruženju, ja sam siguran da će ta stopa rasta od 4,5% biti prevaziđena i u narednoj godini.

Srbija je pokazala svoju žilavost i snagu i možemo biti ponosni na činjenicu da ćemo ovu godinu, godinu pandemije korona virusa, završiti sa ekonomskim rastom od preko 7% što je najverovatnije najveća stopa rasta u Evropi ili će biti jedna od najvećih.

Taj budžet koji smo doneli juče garantuje dve stvari. Sa jedne strane povećanje životnog standarda građana Republike Srbije, a sa druge strane snaženje privrednih aktivnosti naše države.

Plodove te odgovorne ekonomske politike građani ubiru sada i država konstantno radi na povećanju životnog standarda stanovništva. Srbija je sa 330 evra, koliko je iznosila prosečna plata 2012. godine, kada smo bili tek na četvrtom mestu u regionu, dospela na oko 600 evra koliko će 610, kako je rečeno, biti početkom 2022. godine.

Od 1. januara 2022. godine predviđa se povećanje penzija od 5,5% shodno švajcarskoj formuli koju primenjujemo, a dodatno u februaru predviđena je isplata od 20.000 dinara penzionerima, plus onih 20 evra koje će se u januaru isplatiti i to je povećanje mase penzija za 11,2% u odnosu na ovu godinu.

Naravno, biće i povećanjae plata u javnom sektoru u proseku za 7,3% i to za one koji su zaposleni u vojsci, zdravstvu i socijalnim službama od 8%, za sve ostale u javnoj upravi od oko 7% što daje povećanje prosečnog ili prosek od 7,3%.

Od 1. januara raste i minimalna plata, minimalna zarada, za 9,4% i iznosiće nešto više od 35.000 dinara. Nastavlja se rasterećenje zarada i sve ovo u skladu sa osnovnim ekonomskim načelom za koje se zalažemo i mi iz JS, a to je da budžet pre svega troše građani.

Porezom na dohodak građana, Zakonom o izmenama Zakona o porezu na dohodak građana, mi ovde rasterećujemo dodatno privredu i olakšavamo poslovanje privrednim subjektima, jer neoporezivi deo povećavamo sa 18.300 dinara na 19.300 dinara. Takođe, doprinos na teret poslodavca kada je PIO fond u pitanju smanjuje se 0,5%, odnosno sa 11,5 na 11%.

Ima tu i drugih olakšica kojima se poslodavci oslobađaju za 70% obračunatog i obustavljenog poreza za zarade za novozaposlena lica, kao i 70% oslobađanja poreza za lica koja su zaposlena na poslovima razvoja i istraživanja. Prosto su sve te olakšice koje jesu podsticaj države snaženju privrednog razvoja onom drugom cilju o kome sam pričao maločas i koji sam naveo maločas.

Naravno, ono što je jako važno jeste da sledeće godine na nivou opšte države planira se 485 milijardi dinara kapitalnih investicija, što je 7,3% BDP. Kada se dodaju privatne i sve ostale investicije koje se očekuju, dolazi se na nivo od 25,4% što je više od iznosa u ovoj godini, ali ono što je još važnije, više je od iznosa 2019. godine, one godine kada nije postojao i nije započeta pandemija korona virusa. Znači, više nego i u vremenu pre Kovida.

Politika države je naravno usmerena ka zapošljavanju građevinske industrije, koja je pokazala dobar rezultat i Srbija u ovom trenutku gradi sedam auto-puteva i brzih saobraćajnica, počela je pre neki dan i izgradnja metroa u Beogradu. U budžetu za narednu godinu postoji novac i za završetak radova na novoj fabrici za proizvodnju vakcina, za izgradnju radova za Nacionalni stadion, završetak Kliničkog centra Srbije u Beogradu i izgradnju mnogih bolnica i škola itd. Ono što je meni kao poslaniku iz Jagodine jako bitno, jeste to da je nedavno pri poseti predsednika Srbije Jagodini dogovorena izgradnja nove opšte bolnice u Jagodini i to je nešto zbog čega su građani Jagodine jako zadovoljni.

Ono što za vreme bivše vlasti nije bila praksa, a što je dobra praksa i koju ste vi, gospodine ministre, uveli i to je, čini mi se, rekao i juče moj kolega narodni poslanik, Vojislav Vujić, i to je sada pravilo jeste da se završni račun donosi u zakonitom roku, da se redovno usvaja u Skupštini Republike Srbije, To je praksa koja čini ekonomsku politiku naše države, Vlade Republike Srbije i svih nas, čini je transparentnom, čini je proverljivom, podložnom kontroli.

Evo i danas imamo priliku da zapravo raspravljamo o završnom računu za 2000. godinu i to kritičari današnje vlasti za vreme svoje vladavine nikada nisu radili. Ja ih sada pitam – zašto to nisu radili kada su oni bili na vlasti? Zašto ti kritičari današnje vlasti nisu podnosili redovno završni račun Narodnoj skupštini Republike Srbije? Da li je to dokaz njihove ne transparentnosti i da li je možda to razlog čak toga što su sa vlasti otišli bogatiji za mnogo novca? Novca koji, evo bavimo se godinu dana, pojedini drže na računima u inostranstvu i mi se time ovde godinu dana i više bavimo i tražimo odgovore na pitanja otkud ti novci.

Svi ovi zakoni o kojima danas raspravljamo tiču se ekonomske politike naše zemlje, rekao sam. Srbija zadnjih godina vodi veoma ambicioznu ekonomsku politiku, politiku brojnih, rekao bih, kapitalnih infrastrukturnih projekata, od auto-puteva i pruga, do metroa, „Beograda na vodi“ i drugih projekata. Kako Srbija iz dana u dan, iz godine u godinu sprovodi u delo te kapitalne projekte, tako šačica ljudi, ali ekonomski i medijski moćnih ljudi, pokušava da omalovaži i diskredituje takve ambiciozne projekte.

Mark Tven je rekao – izbegavajte one koji omalovažavaju vaše ambicije. To rade samo mali ljudi, dok veliki ljudi u vama pobuđuju osećaj da i vi možete postati veliki. Znači, ona šačica ljudi koja je pre dva dana protestvovala, nekih 100-150 ljudi, koliko je bilo na Makišu, protestvovalo je za otpočinjanje radova na metrou, jesu upravo ti mali ljudi o kojima Mark Tven priča.

Na primer, čitam u medijima da je Sanda Rašković Ivić povodom protesta rekla, pazite: „Iskra je zapaljena današnjim protestom i nadam se da će se ljudi osvestiti. Još nije kasno jer je tek počelo kopanje Depoa za metro i ima vremena da se taj projekat zaustavi“. Tipično za male ljude, ogromnog ega i nepremostive sujete. Obično takvi ljudi od sopstvenog ega ne vide dalje od nosa. Zaslepljeni sopstvenom sujetom i zlobom nisu ni svesni realnosti niti su sposobni da vide šta je pravi put.

Takvi su bili i oni koji su protestvovali i na „Beogradu na vodi“, koji danas šetaju Savskom promenadom i oni koji sada traže vezu da bi kupili stambeni prostor u tom istom „Beogradu na vodi“ protiv koga su tako snažno bili.

Poručujem upravo tim ljudima, tim malim ljudima i još sitnijim dušama, da razvoj Srbije više niko ne može da zaustavi i spreči, jer su građani Srbije shvatili da je Mark Tven u pravu i da takve male ljude treba izbegavati u najširem mogućem krugu.

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu definiše se povećanje plata kod korisnika budžetskih sredstava i ja sam rekao da je to kada je u pitanju javni sektor negde u proseku 7,3%, 8% za vojsku, zdravstvo, socijalne službe itd. a ostali javni sektor 7%.

Mi iz JS podržavamo činjenicu da građani Srbije, bilo da su radnici, bilo da su penzioneri, unapred znaju kolika će im plata biti, kolika će im penzija biti, koliko će im i kada biti povećane penzije i plate i tako mogu da planiraju svoj život.

To je veliki rezultat ove vlasti, verujte, veliki rezultat ove vlasti, jer daje sigurnost ljudima, daje im mogućnost da planiraju i to je veoma važno i to mi iz JS snažno podržavamo.

Kada je u pitanju Zakon o porezima na imovinu, odnosno način utvrđivanja poreza na prenos apsolutnih prava na upotrebljavanim motornim vozilima, treba reći da je prvi proizvođač serijskih automobila Henri Ford kada su ga pitali svojevremeno koji je automobil najbolji, očekivali da će reći Ford model „T“ ili kako su ga Tin Lizi, to je prvi taj automobil koji je serijski proizvođen na traci, pomislili su da će reći da je taj, ali ne, on je odgovorio – najbolji automobil je novi automobil.

I idealna situacija zaista bi bila da svi mi možemo da vozimo nove automobile. Naravno da to nije situacija ne samo u Srbiji nego i u EU. Naime, prosečna starost automobila u zemljama EU je 10,8 godina, ali ima i država EU kao što je Rumunija i neke druge čiji su otprilike automobili prosečne starosti kao što je prosečna starost automobila u Srbiji, negde oko 17 godina.

To je naša realnost i JS snažno podržava ovaj zakon jer on negde pravi balans između finansijskih mogućnosti naših građana sa jedne strane i bezbednosti u saobraćaju sa druge strane, jer su i finansijske mogućnosti naših građana i bezbednost saobraćaja jako važna pitanja.

Mogli smo čuti podatke maločas i ja bih rado da ih ponovim ovde, a to je rekao ministar Nedimović, da se za automobile kubikaza od dve do dve i po hiljade kubika smanjuje porez za 14 hiljada dinara, da se za automobile od dve i po hiljade do tri hiljade kubika porez smanjuje za čak 29 hiljada dinara, a da se za automobile preko tri hiljade kubika porez smanjuje za skoro 500 evra. To je veliko olakšanje za naše građane i za budžet građana Republike Srbije i to je razlog zašto ćemo i ovaj zakon podržati.

Naime, tu se sukcesivno i stepenasto smanjuje porez za automobile starosti od pet do 20 godina. Za ona vozila starija od 20 godina nema nikakvih promena jer se i sada već plaća 20% od propisanog iznosa poreza, tako da dodatno umanjenje poreza na ove automobile bi možda moglo da podstakne i uvoz baš tih najstarijih modela, što nam naravno nije interes pre svega iz razloga bezbednosti u saobraćaju.

Što se tiče zakona o izmenama i dopunama Carinskog zakona ovde je najvažnija promena po nama iz JS skraćenje roka postupanja po zahtevima za zaštitu prava intelektualne svojine sa 120 dana na upodobljavanje sa Zakonom o opštem upravnom postupku gde se taj rok skraćuje na 30 dana i to je jako važno za privredu i negde kao, ponavljam, poslanik koji dolazi iz Jagodine, gde imamo dosta stranih investitora, ali i domaćih privrednika, negde nam je uvek kao jedan od problema stavljeno do znanja u razgovorima, od tih stranih investitora i naših domaćih privrednika upravo taj komplikovan, dugačak, složen carinski postupak i postupak ocarinjenja inputa i autputa i negde je, kako bih rekao, skraćenje tih postupaka, povećanje efikasnosti carinjenja vrlo važna stvar kada je u pitanju podsticaj za razvoj privrede i negde je i to jedan od faktora koji privlači, verujte mi, strane ulagače, strane investitore da dođu u Srbiju. Ako imamo i tu proceduru efikasnu, to je jedan faktor više za još više stranih investicija i za još veći i snažniji privredni razvoj.

Kada govorimo o Zakonu o budžetskoj inspekciji, kao što je prethodni govornik, naša koleginica Sanja rekla, tu se definiše centralizacija budžetske inspekcije, tu se određuje da budžetski inspektor može biti ekonomista ili pravnik sa minimum četiri godine fakulteta, odnosno obrazovanja iz naučne oblasti ekonomske ili pravne nauke u trajanju od najmanje četiri godine i to će omogućiti da poslovi budžetske inspekcije obavljaju lica koja imaju usko stručno obrazovanje koje je neophodno za obavljanje ovog specifičnog posla.

Naravno, tu se uređuju i postupci prinudne naplate, rešenja budžetskih inspektora da Uprava za Trezor sprovodi tu prinudnu naplatu kod budžetskih korisnika itd.

Ono što bih ja rekao jeste, i da prvi put pomenem danas, jer sam maločas slušao i izlaganje predsednika Republike, Aleksandra Vučića, i mi iz JS, jedan od naših najvažnijih programskih načela jeste borba protiv bele kuge, borba za povećanje prirodnog priraštaja, povećanje nataliteta, i predsednik je pre jedno 40 minuta ili možda sat vremena objavio da će država za svako prvorođeno dete davati 300 hiljada dinara, da će porodilje imati i povlastice priliko studiranja i mnogih drugih situacija i mi iz JS kao ljudi koji se godinama bore i propagiraju da je jedan od najvažnijih državnih problema i borba protiv bele kuge pozdravljamo taj čin. Mi smo recimo u našim lokalnim programima u Jagodini imali i imamo slične akcije i mislim da svi zajedno, počev od države preko autonomnih pokrajina do lokalnih samouprava treba da učinimo sve kako bismo poboljšali prirodni priraštaj naše države i kako bismo se izborili sa jednom od najvećih pošasti u našem društvu, a to je borba protiv bele kuge.

Kao što je juče predsednik JS Dragan Marković Palma rekao – budžet Republike Srbije donosi optimizam i ovi zakoni koji ga prate i iz tog razloga Poslanička grupa JS će u danu za glasanje podržati i ovaj set pratećih zakona. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici, pre nego što započnem raspravu o današnjoj temi, zaista ne mogu a da se ne osvrnem na, mogao bih reći slobodno, performans i nastup kolege sa početka ove sednice, kolege koji je zajedno sa svima nama ovde, u ovom domu položio zakletvu da će poštovati Ustav, da će štititi Ustav Republike Srbije, da će poštovati zakon Republike Srbije, a ovde često, kao i danas, ne poštuje i krši Ustav Republike Srbije, ne poštuje i krši zakone Republike Srbije, pljuje Srbiju, državu u kojoj je rođen, koja mu je dala sve, od školovanja, lečenja i u kojoj uživa bukvalno sva prava koja uživaju i svi drugi građani Republike Srbije. Njegov nastup je bio, najblaže rečeno, sraman.

Kada rekoh – krši Ustav, pa sam naziv stranke kojoj pripada je u neku ruku kršenje Ustava, jer Sandžak ne postoji ni kao administrativna, ni kao geografska, već isključivo kao istorijska kategorija. Krši zakon i on je danas prekršio član 343. Krivičnog zakona Republike Srbije koji se odnosi na širenje panike i nereda, jer je rečima da u Srbiji raste i neguje se fašizam, u Srbiji koja je podnela strašne žrtve i koja baštini i svoje postojanje i istoriju na antifašizmu, i kada je rekao da se nijedan Bošnjak u Srbiji ne oseća sigurno i time je zastrašio i širio paniku među bošnjačkim stanovništvom i bošnjačkim građanima Srbije, u stvari prekršio taj zakon. Ja, evo, ovde i u ime svoje poslaničke grupe, a siguran sam i u ime ogromne većine prisutnih ovde u sali, pozivam Tužilaštvo da reaguje na to.

On optužuje Srbiju za širenje fašizma, posle silnih žrtava koje je država Srbija dala u Drugom svetskom ratu i u borbi protiv fašizma, a pritom toleriše i postavlja tablu Aćif-efendiji, čoveku koga je Hitler odlikovao za svoje zasluge u Drugom svetkom ratu.

Šta Srbija i Srbi misle i da li se Bošnjaci osećaju nesigurno i zastrašeno u Srbiji, govori i činjenica i situacija na sahrani pokojnog našeg uvaženog kolege muftije Muamera Zukorlića, gde su bili i predstavnici svih poslaničkih grupa u ovom parlamentu. Svi su ga uvažavali i svi su se osećali bezbedno na toj sahrani. Mi imamo ovde kolege Bošnjake narodne poslanike, konkretno gospodina Samira Tandira, za koga znam da obilazi sve nas kolege po Srbiji, obilazi gradove u Srbiji, pa da li se ikada osetio ugroženim, nesigurnim, nepoštovanim, bilo šta od onoga što je naš kolega s početka sednice izgovorio?

Umesto pomirenja i politike pomirenja i politike razvoja, dotični kolega je svojim govorom radio isključivo na destabilizaciji situacije i političkih prilika, radio isključio na širenju mržnje i zlobe. Svakako moramo da osudimo takav nastup i da podsetimo na to da njegov lider gospodin Ugljanin, kada ima fotelju u Republici Srbiji i kada bude deo vlasti u Republici Srbiji, za njega je Srbija majka, a danas govori svojim poslanicima da optužuju Srbiju da neguje i gaji fašizam, da štiti fašizam i da su svi Bošnjaci u Srbiji ugroženi. E pa, nije tačno. I da li je ta fotelja gospodina Ugljanina vredna toga da se destabilizuje država Srbija i da se dobri međunacionalni odnosi u višenacionalnoj državi Srbiji, čime se mi ponosimo i smatramo našim kvalitetom, da se ti odnosi narušavaju?

Da se vratim na temu. Danas raspravljamo o Zakonu o potvrđivanju Sporazuma o saradnji u zaštiti od katastrofa na Zapadnom Balkanu. Sporazum je potpisan 29. jula 2021. godine u Skoplju i potpisali su ga predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijer Albanije Edi Rama i tada domaćin premijer Severne Makedonije Zoran Zaev.

Ovaj sporazum je nastao u okviru inicijative „Otvoreni Balkan“, koji mi iz Jedinstvene Srbije smatramo veoma dobrom inicijativom i koju snažno podržavamo. Zato će poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje svakako podržati ovaj sporazum. Sam termin Zapadni Balkan nije postojao ni kao geografski, ni kao geopolitički pojam, sve do početka ovog veka, kada su taj pojam utemeljile određene institucije Evropske unije u Briselu radi geopolitičkih potreba same Evropske unije. Prvi put termin Zapadni Balkan je pomenut 2003. godine na Samitu Evropske unije u Solunu, kada je Evropskom unijom predsedavala Grčka.

Sam taj termin Zapadni Balkan obuhvata pet država – Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, Severnu Makedoniju, Albaniju i Crnu Goru. Kao geograf, mogu reći da termin Zapadni Balkan nije geografski pojam, već geopolitički, jer da je geografski, tom pojmu bi pridružili svakako i našeg suseda Hrvatsku, koja je najzapadnija balkanska zemlja, koliko god oni želeli da prave otklon od svog geografskog položaja i od toga da su država koja je na Balkanu i najzapadnija država Balkana, ali takođe i Albanija u tom slučaju, koja geografski pripada južnom Balkanu, svakako ne bi u geografskom smislu pripadala ovde. Ali, Zapadni Balkan, kao geopolitički pojam, to je teritorija koja obuhvata 207.784 kilometara kvadratnih ili blizu 40% površine Balkanskog poluostrva i ukupno 17.936.991 stanovnika. Radi poređenja, bivša Jugoslavija je u trenutku raspada imala 23.528.230 stanovnika i imala je površinu od 255.804 kilometra kvadratnih.

Naravno, ovo poređenje nisam napravio kako bih u političkom smislu poredio Zapadni Balkan i bivšu Jugoslaviju, jer su to zaista dve različite potpuno stvari, i u političkom i u geopolitičkom i u međunarodnopravnom poretku. Poređenje je išlo u smislu veličine, odnosno teritorijalnih i ljudskih resursa država Zapadnog Balkana.

Rekoh, ovaj sporazum je potpisan u okviru inicijative „Otvoreni Balkan“. „Otvoreni Balkan“ je ekonomska zona koju uspostavljaju tri zemlje u regionu Balkana u jugoistočnoj Evropi, to su Srbija, Albanija i Severna Makedonija.

Uspostavljanjem ove ekonomske zone Albanija, Severna Makedonija i Srbija, imaju za cilj povećanje trgovine, saradnju i poboljšanje međusobnih bilateralnih odnosa. „Otvoreni Balkan“ je jedinstveno tržište od 11 miliona i 829 hiljada ljudi i ima površinu od 131.935 kilometara kvadratnih.

Namera je „Otvorenog Balkana“ su da između ostalog pruži veće mogućnosti za trgovinu, razmenu studenata, za razmenu kulture, za sportsku saradnju, saradnju u svim oblastima društva i države, da podstakne integraciju EU u državama članicama „Otvorenog Balkana“. Državljanima država članica treba da se obezbedi da u te tri države putuju samo uz ličnu kartu i štedi se ogromno vreme na graničnim prelazima. U ovoj uniji roba i kapital između ovih zemalja bi tekli brže i uštedelo bi se više od 30 miliona sati prelazeći granice svake godine.

Procena ovog projekta po Svetskoj banci štedi 3,2 milijarde dolara od čega bi ušteda samo Srbiji iznosilo negde oko milijardu i po dolara. U 2020. godini, da bi poredili snagu „Otvorenog Balkana“ u 2020. godini, bruto domaći proizvod ovih zemalja zajedno iznosio je oko 80 milijardi dolara, po glavi stanovnika taj bruto domaći proizvod iznosio je negde u proseku 6.256 dolara. Ako poredimo sada pojedinačno te tri države članice možemo videti da je Srbija tu sa 52,96 milijarde dolara u 2020. godini ili 7.666 dolara po glavi stanovnika. Da je rast u 2020. godini, što se Srbije tiče bio minus 0,98 i po tome je Srbija u doba korone je bila najuspešnija, odnosno imala je najmanji pad bruto domaćeg proizvoda, jer su sve ostale i evropske i većina svetskih država imale znatno veći pad i da je taj neki rast prognoziran u ovoj 2021. godini, rast bruto domaćih proizvoda negde oko 7,5%. Za razliku od Srbije, Albanija ima bruto domaći proizvod u 2020. godini, negde oko 14,8 milijardi dolara i bruto domaći proizvod po glavi stanovnika od 5.215 dolara. Godine 2020. pad bruto domaćih proizvoda je u Albaniji bio 3,5% i planiran rast za 2021. godinu 5%. Što se Severne Makedonije tiče bruto domaćih proizvod se u 2020. godini je bio negde oko 12 milijardi dolara ili prosečno po glavi stanovnika je bruto proizvod oko 5.880 dolara.

Znači, Srbija, kao što se može videti je ekonomski najrazvijenija, najjača članica „Otvorenog Balkana“ i to ne kažu samo ovi brojevi koje sam ja ovde izneo, ne govori samo statistika, to ne kažem samo ja i većina članova ovog visokog doma. Naime, prošle nedelje smo bili Dragan Marković Palma je predvodio delegaciju koja je išla u posetu austrijskom parlamentu, kao predsednik parlamentarne grupe austrijsko-srpskog prijateljstva na poziv gospođe Gudrun Kugler. Dragan Marković je na njen poziv otišao. Gudren Kugler je predsednica austrijsko-srpskog prijateljstva, odnosno parlamentarne grupe austrijsko-sprskog prijateljstva i znate šta je ona izgovorila tada za Srbiju u srpskom parlamentu. Ona je tom prilikom izjavila da Austrija smatra da je Srbija Švajcarska na Balkanu. Gde ćete veću pohvalu, gde ćete veće priznanje kada vam parlamentarac predstavnik jedne od najrazvijenijih evropskih zemalja kaže - da je vaša država Švajcarska na Balkanu. To je zaista veliko priznanje i politici koje vodi Srbija i svakako da nam je prijalo kada smo čuli jednu takvu izjavu.

Što se tiče „Otvorenog Balkana“, rekoh, ova ideja, inicijativa, pruža jaku mogućnost za podsticaj ekonomskog razvoja tri države, naravno ako bi se, a „Otvoreni Balkan“ je otvoren i za druge države, ukoliko bi se toj inicijativi „Otvorenog Balkana“ pridružili i Crna Gora i Bosna i Hercegovina, to bi bilo još veće tržište, još više mogućnosti za ekonomski i svekoliki drugi razvoj. Ono što je možda još bitnije od tog ekonomskog razvoja ta inicijativa „Otvoreni Balkan“ pre svega politički stabilizuje područje zapadnog Balkana.

Mislim da je krajnje vreme da zapadni Balkan ne bude žarište sukoba, političkih sukoba, sukoba interesa velikih sila, da Balkan, kao što ste vi ministre rekli, treba da zaokruži svoje granice i da vodi računa o sebi i da na taj način ovaj region, umesto žarišta sukoba i nesuglasica postane region stabilnosti, mira i prosperiteta.

Rekoh, ovaj sporazum o saradnji u zaštiti od prirodnih katastrofa, između tri države, on negde definiše procedure, postupke u tim nekih, da tako kažem, kriznim situacijama, u situacijama kada se u ove tri zemlje, a sve tri su podložne i zemljotresima i poplava i drugim prirodnim katastrofama, požarima i tako dalje. Međusobna saradnja po ovom pitanju je veoma značajna.

Samo bih vas podsetio zemljotres u Skoplju 26. jula 1963. godine kada je hiljadu ljudi poginulo, više od tri hiljade povređeno, kada je između 120 i 200 hiljada ljudi ostalo bez vlastitog doma, kada je uništeno 75% do 80% Skoplja. Ili recimo, 1979. godine kada je Albaniju i susednu Makedoniju pogodio zemljotres u kome je stradalo 136 ljudi, a hiljadu je bilo povređeno. Recimo, kada je u zemljotresu u Albaniji pre dve godine, 2019. godine u Draču poginulo 39 ljudi, a 650 povređeno. Recimo da pomenemo i poplave 2014. godine u Srbiji, kada je preko hiljadu objekata oštećeno i ugroženo, a kada je više od 30.000 stanovnika evakuisano i kada je procenjena šteta iznosila više od milijardu evra.

Takve situacije uvek iziskuju solidarnost, pomoć i uzajamnu saradnju susednih država. Srbija je tu saradnju pokazivala uvek i u Skoplju, i u Albaniji, i u susednoj Crnoj Gori koja nije članica „Otvorenog Balkana“, ali da podsetim i prošlog leta u Grčkoj kada su naši heroji, vatrogasci učinili nadljudske napore da zaštite naselja u bratskoj Grčkoj od strašnih požara kojima je bila zahvaćena.

Srbija je pokazivala uvek tu solidarnost i 1979. godine kada je na sto kilometara crnogorske obale došlo do velikog devastiranja kada je 101 osoba poginula, 35 je tada u Albaniji i naši očevi i naši dedovi su odvajali jako dugo kako bi pomogli obnovu i izgradnju Crne Gore i crnogorske obale. Na kraju krajeva i ovakve situacije pokazuju značaj proširenja inicijative „Otvoreni Balkan“, pa i na Crnu Goru i na druge.

Ovaj sporazum precizira procedure i postupke u takvim situacijama. On garantuje da svaka zemlja članica „Otvorenog Balkana“ može računati na svoje partnere ne samo u dobru već i u teškim situacijama. Osim zajedničkog ekonomskog interesa, osim povezivanja naroda, radne snage, bezbednosti i pomoći u situacijama velikih katastrofa bilo da su prirodne ili da ih je izazvao ljudski faktor. Zato što je „Otvoreni Balkan“ odlična inicijativa i odličan projekat, zato što je to način da se balkansko područje učini politički i ekonomski stabilnim regionom, zato što je „Otvoreni Balkan“ otvoren i za druge države zapadnog Balkana Jedinstvena Srbija podržava ovaj sporazum.

Poslanička grupa Jedinstvene Srbije će u danu za glasanje glasati za ovaj sporazum, kao i za Sporazum o uzajamnom priznavanju vozačkih dozvola sa Narodnom Republikom Kinom, sa našom da tako kažem prijateljskom državom i tradicionalnim prijateljom. Hvala vam.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi predstavnici Visokog saveta sudstva, dame i gospodo narodni poslanici, danas smo u prilici da biramo kandidate za sudije u pet osnovnih, pet prekršajnih, kao i u Privrednom sudu u Kragujevcu. Naravno da će poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržati ove predloge.

Izbor sudija spada u ustavnu nadležnost Narodne skupštine Republike Srbije, koju definiše član 99. tog Ustava i već nekoliko godina vodi se javna rasprava o tome da su potrebne ustavne promene vezane za uvećanje stepena nezavisnosti pravosudne grane vlasti, odnosno da i ta pravosudna grana vlasti stekne dodatni, viši stepen samostalnosti, nezavisnosti, naročito u ovom delu koji se tiče Narodne skupštine Republike Srbije.

Vlada Republike Srbije je napravila nacrt predloga ustavnih promena vezanih za pravosuđe i pravosudnu granu vlasti. Ovih dana Venecijanska komisija će se izjasniti o tom nacrtu koji je izradila Vlada Republike Srbije. Naši predstavnici, naše kolege iz Odbora za pravosuđe, koliko znam, već jesu i prisustvovaće tom plenarnom zasedanju Venecijanske komisije, mislim da će i predsednik Narodne skupštine Republike Srbije takođe prisustvovati tom plenarnom zasedanju i pretpostavljam da ćemo dobiti pozitivno mišljenje Venecijanske komisije za te ustavne promene, čime ćemo nastaviti proceduru koju smo započeli u Narodnoj skupštini.

Ono što moram ovom prilikom da kažem jeste da i po postojećem Ustavu mi imamo zagarantovanu nezavisnost sudske grane vlasti. Naime, član 4. Ustava Republike Srbije garantuje sudijama odnosno nosiocima pravosudnih funkcija stalnost i nepremostivost sudijske funkcije, sem nakon prvog izbora, kada se biraju na tri godine.

Intencija i namera ovih ustavnih promena ide u pravcu povećanja nezavisnosti sudske grane vlasti, pre svega od Narodne skupštine Republike Srbije. Ali, moram da primetim i skrenem pažnju da Narodna skupština jeste odraz volje naroda, odnos volje građana Republike Srbije, pa je tom nekom analogijom i izbor sudija izraz iste te volje.

Mi iz Jedinstvene Srbije mislimo da to nije suština. Ono što bismo mi iz Jedinstvene Srbije rekli jeste da i najbolje definisan sistem izbora sudija, koji bi obezbeđivao nezavisnost sudstva, može biti obesmišljen u svom sprovođenju, iz prostog razloga jer nije sve samo do sistema, već je i do ljudi, do svakog pojedinačnog nosioca pravosudne funkcije, odnosno do svakog pojedinačnog sudije, do njegovih stručnih, moralnih i drugih kvaliteta.

Čuveni francuski pisac i pravnik Anri Bordo je rekao - U pravosuđu uvek postoji neka opasnost, ako to nije zakon, onda su to sudije. I to je ono što sam želeo reći. Sve je do ljudi. To smo govorili, lično sam govorio, i kod kodeksa ponašanja narodnih poslanika, da nijedan kodeks ponašanja ne može da narodnog poslanika koji želi da prekrši kodeks i želi da napravi incident, on će ga napraviti, neće ga svakako sprečiti Kodeks. Tako je isto i u ovom slučaju.

Dobar sudija, onaj koji je položio zakletvu da će suditi po pravu i zakonu, a koji je posvećen svom poslu, ako je stručan i veran zakletvi koju je dao, onaj koji poštuje prihvaćene vrednosti u društvu, takav sudija je bio, jeste i biće nezavistan u svakom pravosudnom sistemu.

Oni pojedinci kojih je, na sreću, jako malo, oni koji u svemu gledaju svoj lični ili možda čak i politički interes, nisu bili, niti će biti, nezavisne sudije, jer se nisu vezali za pravo i položenu zakletvu, već su se vezali za lični interes ili interes neke političke opcije koju podržavaju.

Naš književnik, pravnik, istoričar i profesor, Svetislav Rajačić kaže - Zakoni ne zavise od onih koji ih postavljaju, odnosno koji ih donose, već zavise od onih koji ih sprovode. U ovom slučaju, od onih koji sude po tim zakonima i presuđuju. A naš nobelovac Ivo Andrić, čiju tablu s ponosom držimo ovde u ovoj velikoj sali Narodne skupštine, u svom delu "Znakovi pored puta", kaže: "Kažu da postoji mesto pravog suda i pune istine. To je mesto gde istina sija, gde pravda caruje". Na pitanje - gde je to mesto, odgovorio je: "Ono je među nama, ovde gde stojimo. Budi hrabar, iskren, postojan, čovekoljubiv, razuman i pravedan i takvo mesto će biti svuda gde tvoja noga stupi i tvoja reč odjekne." Ove reči mogu biti najbolji vodič svakom sudiji u svom radu.

Ustav Republike Srbije u svom članu 152, u svom 1. stavu, kaže: "Zabranjeno je političko delovanje sudija". Nažalost, imali smo priliku da vidimo primer da se sudija poziva u političke emisije, ne da bi davao pravno mišljenje o nekim temama koje su važne za društvo, već kako bi davao političke sudove i stavove. Stalno govori o mešanju vlasti u rad pravosuđa, stalno komentariše skupštinske odluke o izboru tužilaca i sudija, a ja ovde postavljam pitanje - a šta je sa mešanjem sudija, odnosno tog sudije u rad Narodne skupštine Republike Srbije, u rad Vlade Republike Srbije ili predsednika Republike Srbije?

Hajde da govorimo o tom licemerstvu onoga koji se stalno žali i kao mantru ponavlja da se u rad sudija mešaju izvršna i zakonodavna vlast, verovatno vodeći se onom izrekom da sto puta izgovorena laž postaje istina. Po njemu, očigledno da je samo sudska grana vlasti nezavisna od izvršne i zakonodavne, a da izvršna i zakonodavna vlast i te kako mogu kao nosioci pravosudnih funkcija da se mešaju u njihov rad. Dokle to licemerje? Dokle ti dvostruki standardi? Dokle to lažno i po Srbiju negativno kreiranje javnog mnjenja i dodvoravanje nekima sa strane?

Mi ovde možemo govoriti i o zloupotrebi nosioca pravosudne funkcije. Frensis Bekon je rekao: "Jedna nepravedna presuda napravi više zla nego mnogi nepravedni postupci". Ja postavljam pitanje - a šta je sa presudom gnjilanskoj grupi? Ciceron je rekao da odviše stroga primena prava može dovesti do velike nepravde. I ja postavljam pitanje - a zašto taj dotični gospodin ne pita i ne priča o delu opozicije koja najotvorenije i najdirektnije vrši pritiske na pravosudnu vlast, a pri tom su im puna usta nezavisnosti pravosuđa? Pa, gde ćete očigledniji primer od primera nasilnika Dragana Đilasa, gde postoji i službena beleška o izvršenom nasilju u porodici, a gde se deo izvršne vlasti, ali bogami ni deo sudske vlasti nije oglasio po tom pitanju i ta službena beleška i taj slučaj je ostao nerazrešen?

Ili, recimo, gde ćete očigledniji primer nego njegova zaposlena u njegovoj kompaniji „Multikom“ Marinika Tepić, koja ode, da izjavu u Višem tužilaštvu u Kraljevu, a onda, nakon izlaska iz zgrade, ispred same zgrade Višeg tužilaštva u Kraljevu slaže da joj je obećano nešto što nikada nije obećano u tom tužilaštvu i zbog čega je naterala i samo tužilaštvo da mora da demantuje tu njenu izjavu? Zar to nisu najočigledniji primeri pritiska na pravosuđe i na pravosudni sistem?

Mi iz Jedinstvene Srbije smatramo da je princip sudske nezavisnosti predstavlja centralni postulat demokratskog poretka zasnovanog na vladavini prava. Ali, mi smatramo da sudska nezavisnost nije vredna za sebe i ne može biti posmatrana kao privilegija jedne grane državne vlasti ili nosioca pravosudnih funkcija, već kao institucionalno sredstvo za zaštitu ljudskih prava i sloboda.

Da bi se u potpunosti ostvario taj cilj nezavisno, nepristrasno sudstvo bazirano na temeljima poštovanja i zaštite ljudskih prava i sloboda, neophodno je da tome doprinesu i same sudije svojom stručnošću, osposobljenošću i posvećenošću.

Naime, Rikoferi je rekao – zakoni vrede onoliko koliko vrede ljudi koji su pozvani da ih primenjuju. Naravno da treba unapređivati i doterivati svaku oblast našeg društva, pa i pravosuđe. Treba ga učiniti još efikasnijim, kvalitetnijim i boljim. Nema vlasti bez ljudi, ljudi bez materijalnih dobara, materijalnih dobara bez prosperiteta, ni prosperiteta bez pravde i dobre politike.

Jedinstvena Srbija se zalaže za Srbiju vlasti dobrih ljudi, za Srbiju prosperiteta i pravde. Mi smatramo da svi ovi predloženi kandidati ispunjavaju te, ne samo osnovne norme koje zahteva jedan nosilac pravosudne funkcije, već da ispunjavaju i one druge kriterijume moralne i sve druge.

Mi ćemo u danu za glasanje naravno podržati sve ove predloge. Hvala.

Hvala, potpredsednice Narodne skupštine, gospođo Jevđić.

Uvaženi ministre Mitroviću, dame i gospodo narodni poslanici, danas razmatramo Zakon o izmenama i dopunama Zakona o muzejskoj delatnosti, zakona koji smo doneli 16. aprila 2021. godine, koji treba da stupi na snagu 17. oktobra 2021. godine. Izmene jesu male, kao što ste, vi ministre, rekli, menja se član 49. stav 3. koji definiše uslove za izbor direktora i vršioca direktora muzeja, izmena je mala i tom izmenom usklađujemo ovaj zakon sa Zakonom o kulturi.

Kažem, izmena je naizgled mala, ali za nas iz Jedinstvene Srbije veoma važna jer se tiče menadžmenta muzeja. Pokušaću u ovom izlaganju da objasnim i zašto je to važno. Naravno, Jedinstvena Srbija će u danu za glasanje podržati ovaj Predlog zakona.

Naime, muzej je neprofitna stalna ustanova u službi naroda i njegovog društva i njegovog razvoja. Muzej je otvoren za javnost, ustanova koja sakuplja, čuva, istražuje, komunicira i izlaže materijalna svedočanstva čoveka i njegove okoline, i to je sad jako važno, radi proučavanja, radi obrazovanja, ali i radi zabave.

Prvi zapisi o umetničkoj zbirci dragocenosti skupljenih u ratnim pohodima se javljaju još iz perioda pre nove ere, iz 1176. godine, iz grada Suzi, tadašnje Mesopotamije, odnosno na području današnjeg Irana. Bilo je i palata, pominjane su u Staroj Grčkoj u Persepolju palate pune izloženih rizničkih materijala, kao i umetničkih skulptura Stare Grčke, koje su za vreme nekih svečanosti povremeno otvarane i izložene javnosti.

Ali ipak muzeji današnjeg tipa prvi put se javljaju u doba renesanse, u Italiji. Recimo to da je Zbirka Lorenca Veličanstvenog u Firenci nazvana Muzej kodeksa i umetničkih relikvija i od 16. veka to zanimanje i interesovanje za prikupljanje građe raste i javljaju se galerije u kojima se čuvaju umetnička dela.

Muzeji mogu biti umetnički i naučni. Naučni su arheološki, istorijski, etnografski, prirodnjački, tehnički, vojni, kriminalistički, itd. Umetnički to su oni koji sadrže zbirke slika, skulptura, grafika, objekata primenjene umetnosti, itd.

Po svom karakteru, strukturi i teritorijalne kompetencije mogu biti nacionalni, mogu biti zavičajni, mogu biti gradski, itd.

Ono što je bitno, muzejska delatnost je jako raširena u svetu i posvećuje joj se dosta pažnje. S toga su pojedini muzeji poput Luvra, Metropolitena, jako posećeni.

Muzeji se trude da na različite načine privuku posetioce. U tome često koriste i savremene tehnologije, kao što su internet prezentacije, društvene mreže, tri de tehnologiju, pa i ovu najnoviju, vi art tehnologiju, odnosno tehnologiju virtuelne realnosti i sve čine kako bi svoje riznice, svoje eksponate približili posetiocima.

Međutim, kod nas među zaposlenima u muzejskoj delatnosti često je mišljenje da je to elitistička delatnost, što jeste i treba da bude, čak da je to delatnost tesno povezana sa naučnom delatnošću, što takođe treba da bude i što jeste, ali negde naši radnici u muzejskoj delatnosti često odbijaju da budu marketinški menadžeri i da svojim marketinškim nastupom se potrude da povećaju posetu naših muzeja.

Smatram da takav pristup se mora promeniti i možda je danas, dok razgovaramo upravo o izmeni tog dela Zakona o muzejskoj delatnosti, gde govorimo o menadžmentu, o izboru direktora ili vršioca dužnosti direktora, odličan trenutak da raspravljamo o tome, jer muzeji imaju i kulturološku, ali imaju i edukativnu ulogu. Muzeji imaju ulogu stvaranja i čuvanja identiteta, kako nacionalnog, tako i lokalnog. Na kraju krajeva, muzeji imaju i ulogu koja možda nije najvažnija, ali nije nevažna, a to je ulogu turističke atrakcije.

Sve ove uloge i sve ovo je objedinjeno u radu muzeja i nijedna od tih uloga neće biti ostvarena i ispunjena ako muzej nema publiku. To vam je isto kao kada kao kupac imate mnoštvo prodavnica oko sebe i ako imate prodavnicu koja nema nikakav marketinški nastup i aktivnosti u tom smislu, teško da ćete ući u nju. Pre ćete u one druge koje imaju razrađenu marketinšku aktivnost. Naravno da će takva porodica vremenom bankrotirati.

Muzeji, naravno, neće bankrotirati zbog toga što nemaju posetioce i JS je protiv tog neoliberalnog shvatanja funkcionisanja tako važnih ustanova, kao što je muzej. Muzej mora da ima svog osnivača. Osnivač mora brinuti o muzeju. Nije komercijalni deo i komercijalna uloga muzeja najbitnija i najvažnija svakako, ali moramo naći načina da povećamo posetu naših muzeja i to je, pre svega, uloga koju treba da ostvari menadžment muzejskih ustanova. Zato sam i rekao na početku da je za nas iz JS ova promena jako važna i da treba diskutovati danas o tome.

Naravno, neophodno je da se uvede potpuni marketinški pristup. To ne podrazumeva samo reklamu. Na prvom mestu, marketing je formirati proizvod koji je zanimljiv posetiocima, koji će da ga zainteresuje, koji je atraktivan, ali koji neće podilaziti posetiocima, potom da se taj proizvod dobro prezentira.

Na primer, jedan Luvr godišnje poseti 10.200.000 ljudi, jedan Kineski nacionalni muzej godišnje poseti 8.600.000 ljudi, jedan Metropoliten u Njujorku posti bez malo sedam miliona ljudi, ali to nikako ne znači komercijalizaciju tih muzeja i nikako ne znači smanjivanje vrednosti umetničke, kulturne i svake druge vrednosti tih eksponata i tih muzeja. Naprotiv, sve suprotno. Zato je potrebno dosta uraditi na promociji.

Mi u Srbiji, negde sam našao podatak, imamo između 180 i 200 muzeja i moramo zaista u narednom periodu učiniti da ti muzeji kod nas ne budu samo nemi svedoci naše istorije, kulture i umetnosti, već aktivni učesnici u toj promociji.

Ja sam poslanik koji dolazi iz Jagodine i posebno sam ponosan na grad koji ima tri muzeja dobra, kvalitetna muzeja, od kojih su dva jako specifična i poznata i jedinstvena u Srbiji i po tome prepoznata i u svetu. To su Muzej voštanih figura, Muzej naivnih i marginalnih umetnosti i Zavičajni muzej.

Muzej voštanih figura u Jagodini otvoren je 2008. godine. Jedan je od šest takvih muzeja u Evropi i prvi i jedini u Srbiji.

Muzej godišnje poseti oko 50 hiljada turista i to pre svega đačkih ekskurzija, jer je obilazak tog muzeja svojevrsna i veoma atraktivna šetnja kroz istoriju naše države, od Svetoga Save do danas.

Muzej svake godine dopunjava se novim voštanim figurama i evo, 5. oktobra, na dan kada se upokojila naša srpska heroina Milunka Savić, mi smo u Muzej voštanih figura uneli novu figuru, figuru Milunke Savić. Reč je o našoj srpskoj heroini, balkanskih i Prvog svetskog rata, koja je ranjavana devet puta, koja je živela, po jednim podacima, od 1890. godine, po drugom podatku od 1892. godine do tog 5. oktobra 1973. godine, ženi koja je najviše odlikovana u istoriji srpskog ratovanja, koja je krila svoj pol kako bi učestvovala u tim ratovima. Nosilac je ordena Legije časti, Karađorđeve zvezde sa mačevima i jedina žena nosilac francuskog odlikovanja Ratni krst sa zlatnom palminom granom. Figura je rad vajara, slikara i kostimografa Marijane Pejkić, Ljiljane Vejvodić, Snežane Simonović i Tatjane Stajić.

Kao što rekoh, muzej svake godine obogaćuje se novim figurama, tako da, ja sam se nadao da će i ministarka Gojković biti prisutna, možda je i vreme da polako razmišljamo i o nekom novom, većem prostoru, s obzirom na to da se sadržaj Muzeja voštanih figura obogaćuje svake godine.

Muzej naivne i marginalne umetnosti je specijalizovana institucija, jedinstvena u našoj zemlji, sa posebnim programom muzeološke zaštite, dela naivne i marginalne umetnosti, putem aktivnosti prikupljanja, sistematizovanja, kroz muzeološku dokumentaciju, proučavanja, izlaganja i publikovanja.

Osnovan je 1960. godine. Prvo se zvao Galerija samoukih likovnih umetnika, a od 1985. godine promenio je naziv u Muzej naivne umetnosti, koji je 2007. godine promenio ponovo naziv u Muzej naivne i marginalne umetnosti. Jedinstven je takav u Srbiji, jedan od nekoliko u svetu i jako poznat i posećen.

Zbirka tog muzeja je internacionalnog karaktera. Broji preko 3.000 dela oko 350 umetnika u periodu od tridesetih godina 20. veka do danas i zastupljeni su svi umetnici naivne umetnosti od Srbije, preko Crne Gore, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i drugih država u regionu, ali i Nemačke, Italije, Kipra, Slovačke, Belorusije itd.

U njima se nalaze reprezentativna dela naših svetskih klasika naivne i marginalne umetnosti, od Janka Brašića iz Oparića, pa preko Martina Janoša i Jana Sokola i Anujke Miran i Marije Balan.

Što se tiče Zavičajnog muzeja, izrastao je u značajnu ustanovu kulture u Jagodini, ali i u celom Pomoravlju, koja prikuplja na desetine hiljada vrednih predmeta prirodnjačkog, arheološkog, istorijskog, etnološkog i umetničkog karaktera. Osnovan je 1954. godine i od tada o zbirki starina koje je sakupljao čuveni jagodinski profesor u tadašnjoj učiteljskoj školi Dušan Vukičević Duja i taj Zavičajni muzej je smešten u zgradi nekadašnjeg Sokolskog doma, koji je, takođe, građevina i spomenik kulture i to je omogućilo da se postavi stalna izložba eksponata i svakom posetiocu se pruža jedinstvena prilika da na jednom mestu sazna o vekovnim tokovima života i rada ljudi na prostoru Pomoravlja.

U tom fondu se nalazi preko 50 zbirki, a najviše od neolita i neolitske plastike, čuvene u svetu, zbirke stakala, jer je prva srpska fabrika stakla uopšte postojala upravo u Jagodini od 1846. godine, zbirka numizmatike, legati akademskih slikara 19. i 20. veka itd.

Da rezimiram na kraju. Danas menjamo Zakon o muzejskoj delatnosti u delu u kome usklađujemo ovaj zakon sa Zakonom o kulturi, a tiče se neophodnih uslova koje treba da ispuni direktor muzeja ili vršilac dužnosti direktora muzeja.

Da bi muzeji ostvarili svoju ulogu i misiju kulturološku, edukativnu, misiju čuvara nacionalnog, regionalnog i lokalnog identiteta, neophodno je da direktor muzeja osnovnih uslova koje danas propisujemo ima i menadžerskih sposobnosti kojima bi naše muzeje približili najširem spektru stanovništva.

Danas u eri informacionih tehnologija, u eri virtuelne stvarnosti i 3D tehnologija, u eri kada zahvaljujući moćnim sredstvima komunikacije informacije postaju dostupne u realnom vremenu, u vremenu društvenih mreža, veoma je važno da naši muzeji iskoriste te prednosti današnjice i naše muzeje i njihove bogate riznice i depoe da približimo svakom stanovniku ne samo Srbije, već i čitavog sveta. U tom smislu, mi iz Jedinstvene Srbije posmatramo ove izmene i dopune Zakona o muzejskoj delatnosti i to su razlozi zašto ćemo u danu za glasanje podržati ovaj zakon.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovani ministre, Siniša Mali, dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, zakonu o predlogu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o fiskalizaciji, o predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o privremenom registru punoletnih državljana Republike Srbije, a kome se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica pandemije bolesti Kovida 19 i predlog Zakona o zaduživanju Republike Srbije kod „OTP“ banke za potrebe finansiranja projekta rekonstrukcije i modernizacije pruge Subotica-Horgoš do granice sa Mađarskom.

Jedinstvena Srbija i poslanička grupa JS će sva četiri ova zakona u danu za glasanje podržati, jer smatra da se svim ovim zakonima dodatno uređuju kako fiskalni, odnosno poreski sistem, poslovanje privrednih subjekata, ali se unapređuje i poslovanje privrednih subjekata u vreme pandemije Kovida 19, ali se i pojačava naša infrastruktura i pre svega u ovom slučaju železnička infrastruktura.

Porez postoji od kako postoji i država. Porez nije ništa drugo nego alat kojim se finansira funkcionisanje države. Otuda je i poreska, odnosno fiskalna politika važan segment politike svake države. Na dobrim programima poreske politike formirane su brojne vlade, ali su i na neadekvatnim i lošim primerima poreske politike brojne vlade i padale u svetu. Jednostavno, poreski sistem mora da bude pravičan, mora da bude funkcionalan, mora da bude dobro odmeren kako bi bio stimulacija, a ne kočnica za privredni rast i razvoj.

Poreski sistem, rekoh, mora da bude pravičan. Uostalom, priča o Robinu Hudu nije ništa drugo nego priča o nepravičnosti jednog poreskog sistema u jednom istorijskom periodu u Engleskoj, odnosno na prostorima današnje Velike Britanije. Pravičnost poreskog sistema jeste u stvari umešnost da se izbalansiraju poreska potraživanja prema svim poreskim obveznicima.

To je jako važna stvar kod svakog poreskog sistema, odnosno kod svake poreske politike. Naravno, mora da bude i funkcionalan, odnosno treba da obezbedi dobar obuhvat poreskih obveznika, treba da obezbedi kvalitetnu i naplatu poreskih potraživanja, a i da obezbedi dovoljno sredstava za rad države. Naravno, mora da bude i stimulativan, jer treba da obezbedi takav sistem, takvu privrednu klimu da će i poreska politika, između ostalog, stimulisati otvaranje novih radnih mesta, stimulisati investicione aktivnosti.

Mi zaista možemo da se pohvalimo u tom segmentu, jer je Srbija 2020. godine bila na prvom mestu po direktnim stranim investicijama u regionu. Ona i danas negde prima oko 60% svih direktnih stranih investicija u regionu što je između ostalog pokazatelj i dobre poreske politike države Srbije prema privrednim subjektima.

Kada govorimo o tome, nije važno samo kako ćemo obezbediti sredstva za budžete, za budžet države, za lokalne budžete, već je važno i da taj novac, dobijen od poreskih obveznika bude plasiran na najbolji mogući način i upravo u one projekte i u one najvažnije potrebe koje imaju građani države Srbije ili građani pojedinih lokalnih samouprava.

Da se ne desi da taj budžetski novac ide u neke isprazne projekte, kao što se to dešavalo u nekim ranijim i za vreme nekih bivših vlasti, čak i u privatnim džepovima, već da taj novac bude investiran u izgradnju infrastrukture, u izgradnju autoputeva, u izgradnju kvalitetnih železnica, a o tome ću govoriti nešto kasnije, u izgradnju bolnica i za druge potrebe neophodne za život i rad građana i za dobro funkcionisanje privrede, države i društva.

Ja bih ovom prilikom istekao da sam posebno ponosan na način na koji se novac poreskih obveznika izdvaja u lokalnoj samoupravi, odakle ja dolazim, a to je Jagodina, jer je ona dobar primer kako se novac štedi i troši samo na najvažnije i najbitnije stvari koje se tiču života građana Jagodina. Tako, recimo, sada je aktuelno da se 200 km atarskih puteva nasipa tucanikom. Do kraja godine, eventualno na proleće sledeće godine, svih 200 km će biti završeno i poljoprivredni proizvođači će do svojih njiva moći da idu jednim udobnim, kvalitetnim putem, moći će da idu i putničkim automobilima bez ikakvih problema. To je važno i to možemo videti i na terenu iz zadovoljstva tih ljudi u seoskim sredinama, jer time se znatno poboljšava i kvalitet njihovog života i poboljšavaju se mogućnosti za njihovu proizvodnju i za rad.

I ne samo to, ne postoji sokak u selu, ulica u gradu koja nije asfaltirana. Mi smo kompletno zamenili vodovodnu mrežu u Jagodini u prethodnih nekoliko godina, izmestili azbestne cevi i stavili zdravije, bolje i kvalitetnije cevi i kompletnu vodovodnu mrežu u gradu i sistem vodosnabdevanja smo sopstvenim sredstvima, sopstvenim mogućnostima, dobrim budžetiranjem i kvalitetnom raspodelom novca, na taj način smo obezbedili kvalitetnu i zdravu, veoma kvalitetnu pijaću vodu za građane Jagodine. To je poenta trošenja budžetskih sredstava, odnosno sredstava poreskih obveznika. Najbitnije je da taj novac završi na projekte koji su najpotrebniji.

Kada govorimo o fiskalizaciji, Zakon o fiskalizaciji predviđa uvođenje novog modela fiskalizacije na koji fiskalni obveznici trebaju da pređu u periodu od 1. novembra 2021. godine do 30. aprila 2022. godine. Taj prelazni period je tražila privreda, tražili su privrednici. U tom periodu ćemo preći na jedan mnogo savremeniji, mnogo brži i mnogo efikasniji model fiskalizacije.

Naime, vi ste, ministre, rekli da su već krenule prijave preko sajta Poreske uprave. Ako se ne varam, rekli ste da je nešto više od 800 privrednih subjekata, odnosno 1.400 prodajnih mesta već prijavljeno preko sajta Poreske uprave. Taj proces će se nastaviti i dalje. Ono što bih ja ovde istakao, jeste da je dobro to što će se ti privredni subjekti prijavljivati i za subvencije, odnosno da taj prelaz sa jednog sistema fiskalizacije na drugi sistem fiskalizacije neće koštati privredne subjekte, odnosno da je u budžetu Republike Srbije obezbeđeno šest milijardi dinara za te potrebe i da će svaki privredni subjekat dobiti po 100 evra po prodajnom mestu, odnosno 100 evra po fiskalnom uređaju.

Ono što treba ovde reći i to ste i vi rekli, ministre, jeste da oni koji nisu u sistemu poreza na dodatu vrednost PDV dobiće 20% veću subvenciju za kase zbog nemogućnosti da iskoriste ulazni PDV i kako bi taj trošak nadomestili.

Veoma je važno da je ovaj sistem, novi sistem fiskalizacije veoma fleksibilan, da je mnogo jeftiniji i da korisnici kao fiskalni uređaj mogu da koriste tablete, računare i mobilne telefone. U tom smislu, taj sistem je i jeftiniji za privredne subjekte, jer neće više biti godišnjih plaćanja servisiranja kasa, sertifikata, sistem će biti efikasniji i podrazumevaće i bolji rad poreske uprave, ali i bolji uvid i samih privrednih subjekata u svoje poslovanje. Za te potrebe ste uveli i sajt „Budi efiskalizovan.gov.rs.“ i na njemu se mogu naći i pitanja i najvažnija pitanja i odgovori kada je ovaj proces promene sistema fiskalizacije u pitanju.

Ono što bih kod ovog zakona istakao jeste da prijem podataka iz fiskalnih uređaja omogućavaće bolju analizu i lakše uočavanje nepravilnosti u radu poreskih obveznika, ali i nove načine kontrole izdavanja fiskalnih računa, jer će validnost računa biti proveravana jedinstvenim skeniranjem QR koda na računu. Validnost poreskih računa moći će da provere ne samo Poreska uprava, inspektori Poreske uprave, već će moći da provere i kupci u maloprodajnim objektima, jednostavnim proveravanjem QR koda koji se nalazi na fiskalnom isečku i time će svi zajedno doprineti poštovanju poreskih propisa i smanjenju sive ekonomije.

Naravno, podaci o prometu će se dobiti u realnom vremenu, bukvalno istog trenutka i biće uporedivi i na nivou teritorije, industrijske grane, vremena izdavanja, a raspolagaće se i sa iznosima prosečnih prometa, što je bitno za analizu u sektoru analize rizika poreske uprave.

Tako da, ovaj novi model fiskalizacije podržao je i NALED, ovaj novi model fiskalizacije podržala je i Privredna komora Srbije i prosto mislim da je to jedan proces ka efikasnijoj fiskalizaciji i kvalitetnijem i boljem poreskom sistemu.

Što se tiče Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privremenom registru punoletnih državljana Republike Srbije kojima je plaćena novčana pomoć za ublažavanje posledica pandemije bolesti Kovid 19, moram reći, a i vi ste sami, ministre, naglasili da je u prethodna tri paketa pomoći države vredna ukupno osam milijardi evra, odnosno država je učinila veliki napor da olakša građanima, privrednim subjektima poslovanje, funkcionisanje u ovom vremenu pandemije virusa korone.

Treba reći da je u okviru sva tri ekonomska paketa podrške privredi i građanima, zaposlenima negde dato po 174.806 dinara, zaposlenima u turizmu i ugostiteljstvu 269.195 dinara, penzionerima negde oko 33.780 dinara. Zaposleni u privredi dobili su tri minimalne zarade u prvom paketu pomoći, 60% minimalca u drugom i tri polovine u tekućem trećem paketu.

Ono što je država još uradila, jeste da je obezbedila na vreme dovoljnu količinu i dobar izbor vakcina. Moram da primetim da tu šansu koju smo imali nismo iskoristili, nažalost, na najbolji način i da nemamo zadovoljavajući broj vakcinisanih drugom dozom vakcine. Prosto, trebamo svi još jednom da apelujemo na to da se građani vakcinišu.

Zašto? Ne samo zato što vakcinacijom ćemo uspeti da zaštitimo živote i zdravlje građana, ne samo zato što ćemo vakcinacijom uspeti da zaštitimo funkcionisanje privrede i privrednih subjekata, mi vakcinacijom štitimo i one koji su se najviše dali u ovoj borbi protiv virusa korone, onima koji satima, danima i mesecima, sada već i godinama, mogu reći se bore u kovid ambulantama, u kovid bolnicama za živote i za zdravlje ljudi, a to su lekari. Na tom putu i država je učinila dosta i čini će i ubuduće, povećava životni standard zaposlenih u zdravstvu, ali svako od nas treba na neki način da da svoj doprinos i da ukaže elementarnu zahvalnost svim tim ljudima zaposlenim u zdravstvu za sve ono što su uradili tokom pandemije korone-19.

Opet ću se osvrnuti na lokalnu samoupravu iz koje dolazim, odnosno na grad Jagodinu i da kažem da smo mi organizovali aprila ove godine putovanje zdravstvenih radnika u Egipat, u Hurgadu, da smo u junu takođe organizovali putovanje nekih 600 lekara u Paraliju i u Grčku i da ćemo sada od 23. do 30. oktobra opet organizovati jedan put lekara iz 20 medicinskih centara i opštih bolnica iz Srbije u Egipat, ponovo u Hurgadu, opet u organizaciji grada Jagodine, a opet, naravno, kao što su i prethodna dva putovanja, kao što su i sva putovanja do sada bila, i ovo putovanje će biti plaćeno sredstvima od donatora.

Tako da, na taj način, ali ne samo na taj način, evo, 17. oktobar se bliži, Dan grada Jagodine, ove godine, svake godine smo mi nagrađivali najuspešnije zdravstvene radnike, lekare, medicinske sestre tim nagradama oktobarskim i odgovarajućim novčanim sredstvima, po dva-tri, međutim, ove godine smo doneli odluku da 50 zdravstvenih radnika dobiju plaketu grada Jagodine, odnosno oktobarsku nagradu i prigodna sredstva.

To je jedan od načina da mi pokažemo zahvalnost, to je ono najmanje što možemo da pokažemo, tim herojima, tim borcima u ovim teškim vremenima Kovida 19.

Kada govorimo o železnici i izgradnji železnice, taj deo pruge Subotica-Horgoš do mađarske granice, ja prosto smatram da je ovo samo jedan mali deo, kap u moru onoga što se radilo i što će se raditi na železnicama. Železnički saobraćaj je jako važan saobraćaj za svaku državu, pa i za našu, jer je jeftiniji od drumskog saobraćaja, jer je pouzdan i jednostavno modernizacija i rekonstrukcija železnica zaista, uz izgradnju auto-puteva, jeste jedan od infrastrukturnih prioriteta naše države.

U tom smislu ja posmatram i ovu tačku o kojoj danas razmatramo, jer država Srbija će odvojiti negde oko 6,5 milijardi evra za rekonstrukciju pruga u Republici Srbiji, za stvaranje brzih pruga. Do kraja godine bi trebalo da se završi brza pruga Beograd-Novi Sad, u planu je i radi se rekonstrukcija i modernizacija pruge Beograd-Niš, gde bi vozovi trebali da idu brzinom od negde 200 km na sat, takođe od Niša do Preševa brzinom od 160 km na sat i to su projekti koji čine Srbiju u pravom smislu delom Evrope i delom sveta.

Mi možemo retorički da pričamo kako smo Evropa i svet, mi možemo retorički da se zalažemo, ali ovakvi projekti i ovakve stvari u stvari nas zaista integrišu i u tu Evropu i u taj svet.

Još jednom, u tom smislu, želim da potvrdim da će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati sva četiri predložena zakona. Zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća, potpredsednice Kovač, uvaženi potpredsednici Narodne skupštine, uvažena potpredsednice Vlade Republike Srbije, gospođo Gojković, uvaženi ministre Popoviću, dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o zakonu o očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa Svetog manastira Hilandar, kako bi rekao naš akademik Matija Bećković – jedine neprekidne srpske karike.

U istoriji Srbija je bila porobljavana, čak i srpska crkva spaljivana, zabranjivana. Jedini srpski identitet, jedini srpski pečat koji je živeo sve vreme od svog osnivanja 1198. godine jeste manastir Hilandar.

Odmah na početku moram da kažem, u ime Jedinstvene Srbije, u ime Dragana Markovića Palme, u ime poslaničke grupe JS i u moje lično ime, da smo ponosni što danas raspravljamo o zakonu o očuvanju istorijskog i kulturnog nasleđa Svetog manastira Hilandar. Ponosni smo što ćemo biti generacija poslanika koji će po prvi put usvojiti zakon kojim ćemo ispuniti zavet Svetog Save da svaka srpska glava vodi računa o srpskoj kući, o manastiru Hilandar.

Usvajanjem ovog zakona svaki građanin Srbije će voditi brigu o Svetom manastiru Hilandar, o njegovom neprocenjivom istorijskom, kulturnom, a rekao bih i duhovnom nasleđu, odnosno država Srbija će na jedan institucionalizovan način voditi računa o očuvanju i zaštiti kulturnog i istorijskog nasleđa Svetog manastira Hilandar.

Svet Gora je monaška republika. Ono što je Vatikan za rimokatolike, to je Sveta Gora za pravoslavne hrišćane, s tim što Sveta Gora je država, bez da se svi drugi uvrede, država neprestane molitve, država neprestane istine i pravde, neprestanog vapaja za jedinstvom i ljubavlju. Na jednoj takvoj značajnoj teritoriji Sveti Sava je smatrao da Srbija treba i mora imati jedan Sveti manastir, poput manastira Hilandar.

Na Svetoj Gori danas živi 2.508 stanovnika. Imamo 20 manastira, 17 grčkih, jedan ruski, Pantelejmon, jedan bugarski Zograf, i naravno naš, srpski Sveti manastir Hilandar.

Manastir Hilandar je jedan od pet manastira po značaju na Svetoj Gori. Zato svake četvrte godine predstavnik Hilandara postaje predsednik Svete Gore, prot, od grčke reči protos. Možete misliti koliki je značaj to i za srpski narod i za srpsko nasleđe i za sam manastir Hilandar.

Da li znate da na Svetoj Gori danas, osim što imamo tih 20 manastira, imamo 2.508, rekoh, stanovnika, u manastiru Hilandar imamo 50 monaha, 10 iskušenika? To je znatno više nego što je, recimo, bilo devedesetih godina kada je bilo ne više od 20 monaha.

Godišnje između 15.000 i 17.000 ljudi poseti Sveti manastir Hilandar, 15.000 do 17.000 ljudi prenoći u manastiru, dobije po dva obroka dnevno i prevoz od luke do pristaništa i od pristaništa do manastira i sve to besplatno. Zašto? Jer je Sveti Sava ostavio zavet monasima Hilandara da je Hilandar kuća svih Srba. Kako onda domaćinima naplatiti prenoćište i hranu?

Hilandar je jedini srpski manastir gde u crkvi ne možete na ikoni ostaviti novac. Ako neko želi da ostavi prilog može se javiti nekom od monaha koji je zadužen za komunikaciju i da da ili ostavi dobrovoljni prilog, ali se ni od koga to ne traži, zato što je Hilandar kuća svih Srba.

Ovim zakonom, nije važno to što samo institucionalizujemo očuvanje i zaštitu kulturnog i istorijskog nasleđa svetog manastira Hilandar, već zato što ovim zakonom svaku kuću, svaku srpsku glavu, svakog građanina Srbije sjedinjujemo sa Hilandarom.

Mi poslanici u Narodnoj skupštini glasanjem za ovaj zakon, odakle god da smo, iz Beograda, Niša, Kragujevca, Prokuplja, Subotice, sjedinjujemo građane koje predstavljamo sa Svetim manastirom Hilandar. Upravo u tome je taj važan istorijski značaj donošenja ovog zakona.

Ne postoji srpski vladar koji nije brinuo i pomogao Hilandaru, ako pogledate i pođemo od Hilandarskog hrama, Hilandarske crkve, tu je svakako Sveti knez Lazar koji je izgradio jednu pripratu, Sveti kralj Milutin koji je izgradio drugu pripratu i obnovio prvu koju je izgradio Sveti Sava i mi samo u hramu vidimo to trojstvo Lazara, Milutina i Svetog Save.

Da ne govorim o tome šta je uradio car Dušan za vreme svog boravka, dve i po godine je boravio na Hilandaru u vreme kuge. On je kupio 600 hektara zemlje za manastir Hilandar. Ne znam drage koleginice i kolege da li znate da je zemljište aerodroma u Solunu u vlasništvu manastira Hilandar, da stapije potiču iz vremena cara Dušana i da Grčka država i danas priznaje te tapije i da simbolično ali plaća zakupninu te teritorije i tog zemljišta.

Često možemo u istoriji čuti i neke negativne stvari o Obrenovićima, ali i Aleksandar Obrenović je jedan od velikih donatora Svetog manastira Hilandar. Naime, rekoh maločas one reči Matije Bećkovića da je Hilandar jedina neprekidna srpska karika. U vreme okupacije Grčke od strane Turaka jedino Sveta Gora nije bila okupirana ali su manastiri na Svetoj Gori plaćali veliki harač. U nedostatku novca manastiri su jedni drugima pozajmljivali novac i ostao je veliki dug Hilandara prema Bugarskom manastiru i Aleksandar Obrenović je otkupio sva ta dugovanja.

Čak i u vreme komunizma kada je na neki način pravoslavlje bilo sputavano, proganjano, postojali su čak i tada srpski političari koji su pomagali i vodili računa ne u nekoj velikoj meri, ali su pomagali i vodili računa o srpskom manastiru Hilandar. Takav primer je bio Dobrica Ćosić koji je sadio vinograd u Hilandaru sa tadašnjim Igumanom ocem Mitrofanom, iako je bio politički aktivan u Komunističkoj partiji tadašnje Jugoslavije.

Naš veliki Vladika Nikolaj Velimirović za koga se u pravoslavlju drži da je posle Svetog Save jedan od dvojice najučenijih ljudi uz oca Justina Popovića vladika Nikolaj je iz logora Dahau uputio pismo Srbiji molivši Srbe da se zamonaše u Svetom manastiru Hilandar, jer je znao za pravilo da ako Hilandar spadne na ispod sedam monaha da će upravljanje i rukovođenje Hilandara preuzeti Grci. On je u logoru u zatočeništvu vodio računa o manastiru Hilandar i vodio računa o zavetu Svetog Save da svaka srpska glava bilo gde da je vodi računa o toj svetoj srpskoj kući.

Ko smo mi danas da, kada uživamo blagodeti jake i stabilne Srbije, sebi damo za pravo da zaboravimo taj zavet Svetoga Save?

Svi naši vladari su brinuli o manastiru Hilandar, ali moram da naglasim da danas kao nikada ranije država odvaja ne samo za manastir Hilandar, već za SPC. Završili smo Hram Svetog Save na Vračaru. Renoviraju se, restauriraju, brojni manastiri, pa, evo, i danas usvajamo po prvi put Zakon o zaštiti kulturno-istorijskog nasleđa manastira Hilandar i na ovaj način stavljamo pečat, identitetski pečat, jer zauvek spajamo našu neprekidnu kariku Svetog manastira Hilandar i naroda Srbije.

Još jednom ponavljam, time ispunjavamo zavet Svetoga Save i zauvek institucionalno ćemo čuvati i štiti našu srpsku kuću koju nam je ostavio.

Nažalost, do danas nismo imali ovakav zakon kakav danas donosimo. Imali smo Uredbu u vreme vlade Vojislava Koštunice, koju su kasnije ovi žuti Đilasovi naučnici ukinuli i danas imamo pred sobom Predlog zakona koji ćemo doneti i koji će zauvek ostati kao zalog, kao obaveza i budućim nekim generacijama da slede i poštuju zavet Svetog Save i da ovaj zakon bude večna spona srpskog naroda sa svojom kućom Hilandarom.

Mi ne smemo nikada zaboraviti taj sveti zavet. Ovaj zakon koji donosimo upravo jeste dokaz snage i napretka Srbije i da Srbija ima i snage i sredstava, ali pre svega da ima volje i vere da vodi računa o našem kulturnom identitetu, našoj kulturnoj i duhovnoj baštini, o našem nasleđu i zavetu Svetog Save da svaka srpska glava vodi računa o Hilandaru i da svaka srpska muška glava poseti manastir Hilandar.

Ovaj zakon nema za cilj samo materijalnu brigu prema Hilandaru, administrativni status manastira i monaštva, već ima za cilj, pre svega, ispunjenje tog zaveta Svetoga Save.

Upravo danas u ovom visokom domu, u kome smo donosili mnoge zakone, sjedinjujemo i donosimo zakon o najvažnijoj srpskoj kući, o jedinoj srpskoj kući koja postoji neprekidno od svog osnivanja, od 1198. godine do danas. Svaka ruka koja bude podignuta za ovaj zakon danas biće blagoslovena.

Rekoh da i Rusi i Bugari imaju svoj manastir na Svetoj gori. I Rusija i Bugarska su donele zakone o svojim manastirima poput ovog koji ćemo mi ovih dana izglasati i doneti.

Jedna Rumunija, koja ima samo imanje i nekoliko monaha na Svetoj gori, ima zakon kojim uređuje funkcionisanje i odnos države prema tom imanju i monasima i godišnje izdvaja negde oko 900 hiljada evra.

Moram sa ponosom da kažem da i grad Jagodina, iz koga dolazim, pomaže Hilandar, da dom zdravlja i bolnica pomažu ambulantu u Hilandaru, da jagodinski lekari idu i pomažu i leče monahe na Hilandaru, da porodica Dragana Markovića Palme ima poseban odnos sa manastirom, a imamo i tu situaciju da je poverenik manastira Hilandar stanovnik Jagodine Miloš Stojković.

Hilandar je među pet manastira po značaju na Svetoj gori. Jedna trećina imovine čitave Svete gore pripada manastiru Hilandar. Nijedan drugi manastir na Svetoj gori nema toliko imovine, šuma, imanja. O tome treba brinuti. O svemu tome brine tih 50 monaha i 10 iskušenika, kao i onih koji se dobrovoljno jave da pomognu, kao i radnici koji rade na obnovi manastira koji je izgoreo, kao što ste rekli 2004. godine, i gde se više od 90% objekata i stvari obnavlja.

Mi smo kao narod i kao država dužni da tvorimo i da čuvamo ono što nam je naš rodonačelnik Sveti Sava ostavio. Hilandar posećuju ne samo ljudi iz Srbije, već iz čitavog sveta, od Rusije do Amerike, od Putina i Medvedeva, preko princa Čarlsa do, recimo, Leonarada Dikaprija, Orlanda Bluma i drugih.

Hilandar svoja vrata otvara i onima koji nisu pravoslavni Hrišćani, jer hilandarski monasi poštuju i slede učenje Svetog Save, da treba poštovati i voleti sve ljude. Dobar primer je to da je, na primer, za vreme turske okupacije Grčke, turski paša dobio dete zahvaljujući čudotvornoj lozi Svetog Simeona Mirotočivog i da je u znak zahvalnosti poklonio 1.100 hektara zemlje.

Oduvek se u Hilandaru poštovalo pravo na naciju i na opredeljenje, što je vrhunac pravoslavlja, jer pravoslavlje nije ništa drugo nego sloboda. Ali, Hilandar je i pečat našeg srpskog identiteta u svakom pogledu. Mi smo našu autokefalnu crkvu dobili sa Hilandara. Sveti Sava je sa Hilandara krenuo put Vaseljenske patrijaršije, da traži autokefalnu crkvu i ideja naše autokefalne Sprske pravoslavne crkve potekla je upravo od Svetoga Save i hilandarskih monaha.

Važan je podatak da su u privih 300 godina postojanja SPC svi episkopi i arhiepiskopi bili hilandarski monasi. Ako pogledate Pećku patrijaršiju, taj iskonski dom SPC, mesto gde se ustoličuju srpski patrijarsi i ako pogledate tamošnje kivote, možete videti da su i Sveti Sava prvi, Sveti Sava drugi i svi ostali u stvari bili hilandarski monasi.

Ne znam da li znate podatak da je običaj slavljenja krsnih slava, takođe, potekao sa Hilandara? Taj naš srpski pravoslavni pečat, jer nijedan drugi narod ne slavi krsnu slavu, je upravo potekao sa Hilandara i istorija srpske krsne slave u stvari jeste jednaka istoriji Hilandara.

Zbog značaja Hilandara po časti, ne po vlasti, srpski patrijarh i iguman hilandarski se nalaze u istoj ravni i kada su zajedno na svečanostima stoje jedan do drugog, jer tako srpski patrijarh pokazuje čast igumanu ne kao igumanu, nego kao predstavniku svete institucije SPC, našeg ishodišta vere i nacije, kao znak poštovanja manastiru Hilandaru.

Zato mi danas ovim zakonom, opet ponavljam, sjedinjujemo narod sa Hilandarom i ispunjavamo taj zavet Svetog Save.

Pozivam vas da svi danas podržimo ovaj zakon, jer ovaj zakon ne donosimo ni zbog kog drugog, ni zbog EU… Uostalom, kada smo kod EU, manastir Hilandar je jedini manastir na Svetoj gori koji je odbio pomoć od evropskih fondova. Tamošnji monasi su želeli jednostavno da zaštite, da sačuvaju taj srpski pečat u manastiru Hilandaru.

Ovaj danas zakon donosimo isključivo zbog nas i zbog našeg identiteta. Zato vas pozivam da saborno podržimo ovaj zakon i da se sećamo dobro onoga dana kada smo sjedinili narod i Hilandar, da se sećamo dana kada smo se kao narod obavezali da institucionalno čuvamo ikonu Svete Bogorodice Trojeručice, jednu od četiri najpoštovanijih ikona Bogorodice u hrišćanskom svetu, pred kojom se mole ne samo pravoslavni hrišćani, već ljudi iz čitavog sveta i zahvaljujući kojoj imamo na hiljade dokumentovanih svedočenja o čudotvornim moćima ove svete ikone.

Ovim zakonom obavezali smo se da čuvamo svetu lozu Svetog Simeona Mirotočivog, koja je sama iznikla iz hilandarskog kamena na mestu gde se naš Sveti otac Simeon upokojio. Nikada posađena, nikada zalivena, a evo više od 800 godina rađa čudotvorne plodove.

Obavezali smo se da čuvamo bunar koji je Sveti Sava sa monasima kopao i koji za 800 godina nikada nije presušio.

Obavezali smo se da čuvamo maslinu cara Dušana, da čuvamo manastirsku riznicu za neprocenljivim kulturnim i duhovnim nasleđem našeg naroda.

Danas ovim zakonom obavezali smo se da čuvamo jedinstvo i zajedništvo srpskog naroda i Hilandara.

Danas smo se obavezali ovim zakonom da čuvamo sebe, ono što smo bili, ono što jesmo i ono što ćemo biti.

Hvala.