Hvala.

Pozdravite Ivanu Pomoriški Stojiljković, koja vam piše pitanja, koja je inače tužilac, treći i osnovni tužilac u Beogradu. Dakle, vidimo da piše pitanja vama i da piše pisma svojim prijateljima u Briselu.

Što se tiče Kosjerića, niste u šumi, ponašajte se, nalazite se u Skupštini, dakle, Kosjerić ostaje Osnovni sud u Požegi, a sudska jedinica će biti u Kosjeriću, Osnovni sud u Požegi je zadužen za teritoriju opština Arilje, Kosjerić i Požega, s tim što će sada Kosjerić dobiti sudsku jedinicu.

Što se tiče trećeg i četvrtog suda, i sami znate Novi Beograd, Surčin i Zemun koliki imaju broj stanovnika. Sama opština Novi Beograd je najveća po broju stanovnika na teritoriji Srbije i imaće i svoj sud i tužilaštvo. To će biti treći sud zadužen za opštinu Novi Beograd, a četvrti će biti zadužen za Surčin i Zemun, zbog povećanog broja stanovnika, kao što sam juče detaljno obrazložio, zbog međunarodne izložbe EKSPO 2027.

9/2 MZ/MJ

Ja sam vas pažljivo slušao dok ste govorili, a to govori ne samo da se dobro niste pripremili, nego i da ste nevaspitani, pa bih vas zamolio da me pustite do kraja da govorim.

Što se tiče štete o kojoj govorite, najveću štetu je nanelo Javno tužilaštvo za organizovani kriminal. Samo na osnovu pet predmeta, šteta za budžet Srbije je 155 miliona evra. Hvala.

Samo kratko da odgovorim.

Opet je pitanje pisala Ivana Pomoriški Stojiljković, što je i potvrđeno navođenjem da su dobijeni podaci od Trećeg osnovnog tužilaštva. Ivana Pomoriški Stojiljković je tužilac Trećeg osnovnog tužilaštva. Želim samo da vam kažem, pored ovog niza neosnovanih kritika, za razliku od vas, nama je stalo da tužilaštvo bude samostalno u svom radu, sudstvo da bude nezavisno i to je tačno ovde i potvrđeno ovim setom pravosudnih zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Do 2012. godine Srbijom je vladala korupcija. Kriminal i korupcija. Dakle, Srbijom do 2012. godine, a u Beogradu do kraja 2013. godine.

Interesantno je šta rade vaši saborci, vas blokadera, u tužilaštvu. Istog dana kada je Narodna skupština Republike Srbije, juče, počela raspravu o setu pravosudnih zakona dobio sam, kao narodni poslanik, jedan osvetnički odgovor od Zagorke Dolovac i Mladena Nenadića. Interesantno, i to baš juče. I to, dobio sam od njih dopis, evo ga ovde, kao odgovor na moju krivičnu prijavu koju sam kao narodni poslanik, zajedno sa kolegom Đorđem Komlenskim, podneo u avgustu mesecu…

Polako, vi što ste ukrali bulevar. Polako.

Dakle, znam da vi kad se spomene tužilaštvo odmah pomislite da ste vi okrivljeni. Ne, ne, ovde su u pitanju Nebojša Bojović i Milutin Milošević. Jeste isto reč o Novom Sadu, u pitanju je njihova odgovornost zbog pada nadstrešnice, što je dovelo do tragične smrti 16 ljudi.

Dakle, interesantno je šta rade vaši saborci. Dakle, juče sam zvanično primio ovaj dopis Javnog tužilaštva za organizovani kriminal, potpisao ga je javni tužilac Željko Jočić, u kome me obaveštavaju da su doneli Rešenje o odbačaju krivične prijave koju sam podneo protiv Nebojše Bojovića i Milutina Miloševića. Bez obzira što se na dopisu nalazi datum 29. decembar on mi je uručen juče, dakle, od strane ove tužilačko-kriminalne bande koju čine Zagorka Dolovac i Mladen Nenadić.

Koliko juče hrabrili su svoje saradnike da ova sednica o setu pravosudnih zakona neće nikada početi, jer njihovi strani centri moći će ih zaštiti.

Nego, da se vratim, ujedno i da odgovorim ovom nevaspitanom poslaniku koji dobacuje, da se vratim ovde šta je u odgovoru i na ovog mučenog tužioca Željka Jočića. Dakle, njemu su oni dali, Nenadić i Dolovac, da potpiše ovaj dopis.

11/2 VS/MT

Evo ga. Razlog zbog koga je odbio moju krivičnu prijavu. Kao dokaz je samo potvrda da su Bojović i Milošević krivi. Mučeni Željko Jočić uspeo je da zaključi da se moja krivična prijava odbacuje jer ja nisam oštećeno lice u postupku.

Dakle, tužilac Jočić je ovo morao da potpiše jer nije smeo da napiše da se prijava odbacuje, da nema krivične odgovornosti Bojovića i Miloševića, jer ima krivične odgovornosti Bojovića i Miloševića. Zato ću i protiv Željka Jočića da podnesem krivičnu prijavu.

Dakle, to govori samo i ovaj papir potvrđuje kako vi svi zajedno radite u jednoj organizovanoj akciji. Dakle, ovi vaši Dolovac i Nenadić. Vi, blokaderi, ovi tužioci blokaderi zajedno koordinirate i delujete.

Međutim, imate jedan problem, i to veliki problem. O ovom setu pravosudnih zakona neće da odlučuje ni Dolovac, ni Nenadić, ni vi blokaderi, nego Narodna skupština, narodni poslanici, predstavnici naroda.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem. Kako sam najavio ovaj set pravosudnih zakona i kako je ušao u proceduru, neverovatno koliki broj građana mi se obratio i samo mi stiže dokumentacija o kriminalnim aktivnostima ovih blokadera, koji su pripadali bivšem režimu.

Pazite, ja znam ko sedi oko mene, a ne znam da li vi znate ko sedi oko vas. Oko mene sede moji čestiti saborci, braća i sestre iz SNS, a oko vas sede kriminalci, evo moj kolega i brat Aleksandar Mirković, je lepo objasnio, evo ko sedi neki nisu sada u sali koji su učestvovali u kriminalnim korupcionaškim radnjama, a oko vas sede ljudi koji su upropastili Beograd, Novi Sad, pokrajinske sekretarijate. Oko vas sede ljudi koji i dan danas učestvuju u kriminalno korupcionaškim radnjama. Zahvaljujem se.

12/1 JD/LŽ 11.55 – 12.05

Biću kratak.

12/2 JD/LŽ

Došlo je vreme odgovornosti, došlo je dugo čekana 2026. godina. Vi ste mislili da ćete započeti ovu godinu sa pobedom o obojenoj revoluciji, ali na vašu žalost, a na žalost apsolutne većinske Srbije, i svih nas ovde iz SNS, izgubili ste. I ova godina će biti ne samo vaših poraza, nego će biti ova godina i pobeda pravne države.

Došlo je vreme odgovornosti za vas blokadere, koji ste učestvovali u premlaćivanju i policajaca i aktivista SNS i napade na nekoliko stotina naših stranačkih prostorija, organizacije terorističkih akata i terorističkih aktivnosti. Došlo je vreme odgovornosti za vaše ljude u tužilaštvu, ove sa kojima zajedno radite protiv države Srbije. Prema tome, nemojte se plašiti, biće sve po zakonu. Hvala.

Zahvaljujem.

Samo ću kratko da odgovorim.

Ovi zakoni ne samo da nisu udaljavanje od EU, ovi zakoni su približavanje EU i približavanje pravosudnog sistema Srbije najrazvijenijim zemljama sveta. Pošto su vam puna usta EU i zapada, vama da kažem, blokaderima, da se malo upoznate na koji način se biraju tužioci, recimo u Nemačkoj, Austriji, Poljskoj, Francuskoj, Španiji, Belgiji, Holandiji, Sjedinjenim Američkim Državama, i tu ćete doći do saznanja, do konkretnih podataka koliko je tu velika uloga u izboru tužilaca i izvršne i zakonodavne vlasti.

Samo ovde je kod nas u Srbiji, zahvaljujući ovima koji trenutno vode tužilaštvo u Srbiji, posebno ovaj JTOK, napravljena atmosfera da tužiocima niko ne sme ništa. Dakle, tužioci, Vrhovno tužilaštvo, vrhovni tužilac treba da podnosi izveštaj o svom radu Narodnoj skupštini Republike Srbije, ne zapadnim ambasadama, ne nekim unutrašnjim ili spoljnim centrima moći.

Dakle, ja vam mogu ovde detaljno navesti primere, recimo gde konkretno, u kojim državama je ministar pravde na čelu tog tužilaštva, na koji način premijer i vlada postavljaju tužioce, kakva je uloga skupštine kao zakonodavne vlasti što se tiče konkretnog izbora tužilaca, a ovde je sada u Srbiji atmosfera da ne smemo da komentarišemo rad vrhovnog tužioca, ne smemo da glasamo na Odboru za pravosuđe za ne usvajanje njenih izveštaja, ne smemo da kritikujemo loš rad tužioca za organizovani kriminal. Dakle, kada govorite o zapadnom sistemu vrednosti, dobro se pripremite, zapadni sistem vrednosti, što se tiče uređenja tužilaštva i sudstva, nama odgovara. Hvala.

14/2 TĐ/JG

Hvala, predsednice.

Reč nismo čuli o zakonima. Nismo čuli čak ni nazive ni jednog iz seta pravosudnih zakona, ali smo čuli na desetine uvreda. Ova ovde osoba, neću da mu spomenem ime koji je poznat nasilnik nad ženama, koji je poznat po tome kako se zaleteo na šatoru kojem sa pet ratnih veterana, ratnih heroja štrajkovao glađu i jedanaest dana zaleteo sa dvoje svojih saboraca na šator, kad u šatoru više nije bio niko, sa makazama i klještima u ruci bacao se pod šator i kidao konopce, ovaj junak ovde preko puta, poznati nasilnik nad ženama, kompleksaš bez ikakve i radne karijere i političke karijere, ne cene ga ni u rodnom mestu.

Čujem da ga ne cene ni u njegovoj poslaničkog grupi, da su čak počeli da mu govore da se izglupirao sa onom ćalmom ala Šojić, jer je odmah sutradan skinuo ćalmu, a nije bilo nigde ožiljka. Rekli su mu njegovi saborci u skupštinskom holu – nemoj više ovakvu štetu da nam ti donosiš. Još tri nadimka su rekli iz poštovanja prema skupštini, neću da kažem kako su te nazvali.

Dakle, ja bih samo zamolio kolege iz opozicije, pardon, vas blokadere – ajde, kada govorimo o setu pravosudnih zakona, kada govorimo o poštovanju pravne države, kada govorimo o borbi za istinu i pravdu, kada govorimo o nezavisnosti sudstva i samostalnosti tužilaštva, hajte recite nešto o zakonima, pa iskritikujte jedan član, jedan stav koji sam predložio, barem naučite da citirate. Hvala.

Zahvaljujem predsednice.

Da odgovorim na ove prozivke moga nekadašnjeg saborca iz naše SNS. Čak smo zajedno i učestvovali u nekim kampanjama, ali on je to zaboravio. Bio je vredan. Bio je vredan i znao je posle jedne akcije da pojede i po tri sendviča, ali dobro. Nego, nisam tačno upamtio na koji član ste mislili kada ste spominjali Zakon o Visokom savetu tužilaštva i Zakon o sudijama. A, da, vi ništa niste rekli o zakonima, kao i vaši prethodnici.

Dakle, šta drugo i očekivati od čoveka koji mene napada što sam štrajkovao glađu. Da li sam ja svojim štrajkom glađu ugrozio bilo koga sem samog sebe?

22/1 MZ/IR 13.35 – 13.45

To što se tiče, kako ste rekli, zalizani bumbar, pa za razliku od vas, ja vodim računa i kako se ponašam u Skupštini i kako sam obučen. Samo bih vas zamolio, pošto sam to primetio kada idete hodnicima, nemojte više kroz skupštinske hodnike da idete otkopčanog šlica i otkopčanih dugmića na košulji, molim vas, prvenstveno vas molim zbog mojih koleginica. Nemojte tako da idete poluobučeni kroz Skupštinu. Dakle, to govori o vama koliko ste nekulturni.

I još nešto, pošto spominjete porodicu, ja se ponosim mojim đedovima, a čini mi se da je vaš đed ili deda skoro se odricao od vas i kritikovao vas je. Vi ste na jednoj od sednici rekli – ne, nije mi on đed. E pa, izvinite, za razliku od vas, ja se ponosim svakim svojim đedom i svojom porodicom i svi u mojoj porodici su uvek radili za našu otadžbinu, za Srbiju, a ne za strane službe i strane sile. Hvala.

Zahvaljujem.

Ima ovde među ovim blokaderima, ovi što gledaju mnogo filmove, vole ove istorijske filmove, UDBA više ne postoji, UDBA je 1966. godini, čini mi se, promenila naziv u Službu državne bezbednosti. Ja sam se rodio 1978. godine. Dakle, BIA je formirana 2002. godine. Već kad ste fascinirani našim službama bezbednosti, naučite ove osnovne podatke.

Drugo, interesantna je jedna stvar, da ovde napadate srpsku službu BIA-u, a nisam čuo nijednu kritiku, recimo, na račun neke britanske, nemačke, američke ili neke druge strane službe. Zahvaljujem.

22/3 MZ/IR

Zahvaljujem, predsednice.

Opet smo imali jedan neargumentovan napad na set pravosudnih zakona, i to od strane koga? Od strane onoga koji je povezan sa ovima iz Tužilaštva za organizovani kriminal Nenadićem, Zagorkom Dolovac i Miljkom Radisavljevićem. Ja bih samo podsetio, nekada su oni bili u ljubavi iz bivšeg režima sa Miljkom Radisavljevićem, pa su onda jedno vreme bili u sukobu, a sad kada imaju zajedničkog neprijatelja državu Srbiju i predsednika Vučića, sad su ponovo svi zajedno, i Dolovac i Nenadić i Miljko Radisavljević.

Samo bih podsetio na jednu izjavu Miljka Radisavljevića iz 2012. godine: „Sudija za prethodni postupak Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu odredio je danas, na predlog tužilaštva, pritvor do 30 dana bivšem ministru poljoprivrede Saši Draginu, vlasniku konsultantske kuće „Ces Mekon“ Zvonimiru Nikeziću i za još četvoro njihovih saradnika“, izjavio je tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević. Posle je ta istraga išla u sasvim jednom drugom pravcu. Jasno je da je tu bilo i korupcije i kriminala i jedne fine koordinisane akcije dela tužilaštva i vas blokadera, pripadnika bivšeg režima, a sada ste svi zajedno vi blokaderi, ovi vaši ljudi u tužilaštvu, na jednom zadatku rušenja Srbije.

E, zato vam i smeta set pravosudnih zakona jer ovaj set pravosudnih zakona treba da vrati i narodu i građanima svim veru u pravosuđe, jer nama treba pravosuđe koje radi u interesu države Srbije. Hvala.

Pa šta odgovoriti ovoj osobi, ne mogu da ga nazovem čovekom, ne mogu da ga nazovem ni kolegom, jer ja nikada nisam učestvovao u bilo kakvim kriminalnim i korupcionaškim aferama? Šta da kažem čoveku koji je nasilnik, koji je tukao članove svoje porodice, tukao svoju ženu? Dakle, ceo Vračar zna kakvo je njegovo kriminalno ponašanje, samo što ne mogu Vračarci da ga lako nađu i da ga vide jer ima na desetine stanova u Beogradu. Čovek koga zovu „tri u jedan“ zato što je onaj Most na Adi tri puta preplaćen, pa je „tri u jedan“, kao ona kafica što postoji, pa je tako ovaj prethodni stavio dva u svoj džep, a treći je predstavio Beograđanima.

Toliko je bio na funkciji voljen, da su morali da ga čuvaju specijalci. Sve njegove naslednike ne čuvaju ni policajci, a njega su morali da čuvaju policijski specijalci. Rado je išao na prijeme i kod predsednika Nikolića i kod premijera Vučića kada je bio na čelu Košarkaškog saveza Srbije. Sve sa onim krunama na glavi košarkašica, koje je delio. Dakle, to je on.

Idemo dalje. Ja se zaista izvinjavam, ali trudiću se da ne budem brutalan, jer nikad neću zaboraviti pre pet-šest godina kada nam je plakao kod Hrama Svetog Save, sa suzama u očima: „Jao, nemojte da me napadate“, ceo Vračar je odzvanjao od njegovih suza, pa sam mu tada i posvetio jedan tekst „žuti pekmez“, nadam se da se seća tog teksta.

Idemo dalje. Samo ću nabrojati. Ja predlažem zakone, ja štrajkujem glađu, ja se borim za istinu i pravdu, a s druge strane me napada onaj koji krade, koji otima, koji tuče žene, koji je nasilnik, koji se bori protiv Srbije, koji će da uradi sve što može da bi srušio Aleksandra Vučića, pa se i da sruši Srbiju. Inače, reč je o kukavici.

Idemo dalje. Čovek koji je softver platio 10.386.723 evra, a ničemu ne služi. Čovek koji je izgradio najskuplji most u Evropi. Samo bih napravio poređenje sa jednim francuskim mostom, koji je tri puta duži od Mosta na Adi i ima sedam pilona, daleko komplikovanijeg statičkog sistema, plaćen je 100.000.000 evra manje.

Dalje, hoćemo li da pričamo, ne mogu da kažem – gospodine, o aferi „podzemni kontejneri“? Posao od 6.000.000 evra. Kontejneri odavno istrulili i zamenjeni, a neko stavio pare u svoj džep. Hoćemo li da pričamo o aferi „Bus plus“ i milionima koje ste uzeli? Hoćemo li o aferi na samoreklamiranje od 68.000.000? Hoćemo li da govorimo o rekonstrukciji Bulevara i Požeške? Hoćemo li o aferi privatizacije luke Beograd? Zaista, ovde bih satima morao da čitam.

Ja se zaista izvinjavam građanima Srbije što ne mogu sve to da iščitam, ali morao sam da odgovorim ovome koji ima mašinski mozak, ali odličan mozak kada treba nešto da ukrade od građana Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Evo kod mene su upravo ti delovi prijave koja je naravno, dostupna javnosti. Dakle - nasrnuo je na moju majku, zatim je mene pribio uza zid, onda pesnicom udario mog oca, oborio ga na pod i rvao se sa njim. Ovim rečima Iva Đilas policiji opisala kako je bivši gradonačelnik 7. decembra 2014. godine maltretirao i fizički zlostavljao nju i njene roditelje Ružicu i Slobodana Pelevića i to pred očima ćerke Ane koja je tada imala svega tri i po godine.

Idemo dalje. Dakle, iskaz Ivinog oca Slobodana: „Navukao mi je majicu preko glave i tukao me. Kako sam se nalazio na spratu stana gde sam čuvao svog unuka ja sam sišao i video kako Dragan Fizički napada moju ćerku. Kako bi je zaštitio ja sam prišao Draganu s leđa i obgrlio ga rukama oko ramena i povukao ga unazad. Tada se Dragan oslobodio, okrenuo se ka meni, navukao moju majicu meni preko glave, a zatim me oborio na pod, udario me pesnicom u glavu, tačnije ispod levog oka. U tom trenutku ne znam tačno šta se sve izdešavalo, nisam gubio svest, ali ne mogu svega jasno da se setim. Mislim da smo nastavili da se rvamo po podu, dok su moja ćerka Iva i supruga Ružica pokušavale da ga odvoje od mene. Dragan je nakon toga izašao iz stana, Iva je u dva navrata telefonom pozivala policiju da prijavi navedeni događaj. Ja sam sa Ivom nakon svega otišao u Urgentni centar kako bi mi se ukazala pomoć od udaraca zadobijenog od Dragana, jer mi se ispod oka pojavio veliki podliv. U Urgentnom centu kasnije su došli i policijski službenici policijske stanice Vračar, koji su svima nama obavili razgovor“.

37/2 JJ/LŽ

Dakle, sve ovo što sam naveo mogu da posvedoče i pripadnici policijske stanice Vračar, i naravno i članovi porodice Ive Đilas.

(Narodni poslanici opozicije dobacuju.)

Dakle, poštovani građani sada je jasno kakvog siledžiju imamo preko puta, nasilnika jednog koji nasrće na žene, kome ne odgovara pravna država, zato što bi se razotkrile sve njegove kriminalne korupcionaške radnje i sve njegovo nasilništvo.

Razumem ove njegove plaćenike što su nervozni, morate da opravdate dnevnice koje dobijate od ovoga žutog tajkuna. Vidim, ovaj kolega se uznemirio. Ne brini dobićeš dnevnicu za danas i to duplu.

Prema tome, poštovani građani treba da znaju kakvi su nasilnici naši protivnici. Hvala.

U redu. Zahvaljujem.

Vodiću računa, samo da me ne ometa ovaj prvi prethodni govornik koji ne znam da li je u alkoholisanom ili drogiranom stanju, jer se neverovatno čudno i ludo ponaša danas.

Želim da odgovorim ovom jednom od prethodnih govornika.

Gospođo, vi što juče niste smeli da odgovorite od koga sve uzimate novac da vršite pritisak na ljude iz TOK-a sa jednim advokatom da reketirate ljude, o tome ćemo drugi put.

Dakle, želim da odgovorim ovom batinašu i nasilniku sa Vračara, koji je sam priznao da je zaradio desetine miliona evra, tj. oteo desetine miliona, stotine miliona na štetu građana Srbije, želim da ga pitam - koga sve drži na platnom spisku od sudija i tužilaca, kakva je sada njegova komunikacija i finansijska i svaka druga sa Zagorkom Dolovac, Mladenom Nenadićem, Ivanom Pomoriški Stojiljković?

39/1 JD/JG 17.35 – 17.45

Koga sve plaća iz MUP-a i Bezbednosno-informativne agencije? Kakva je bila njegova uloga zajedno sa Šolakom i Zdenkom Tomanovićem i njegovim ovim plaćenicima u tužilaštvu i sudstvu 15. marta prošle godine, 28. juna, sa kime se sastajao u Londonu i Briselu i drugim evropskim zemljama? Koji je to bio plan za rušenje Srbije i može slobodno da nam kaže, pošto stalno traži neke podatke, dajte nam spisak tih vaših sudija i tužilaca, znamo da su neki već javno izjasnili da su protiv vlasti, ali dajte spisak tih ljudi koje debelo plaćate? Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Želeo bih, prvo, svim građanima Republike Srbije da čestitam Srpsku pravoslavnu novu godinu i svim prisutnim narodnim poslanicima, sve najbolje u ovoj 2026. godini.

Kao što sam najavio i na prethodnim sednicama i prilikom medijskog obraćanja da ću se boriti i dalje za istinu i pravdu na taj način što ću kao narodni poslanik SNS i poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane, raditi zajedno sa svojim kolegama i saradnicima na novom setu pravosudnih zakona. Taj višenedeljni rad je završen i ovih pet pravosudnih zakona se danas nalaze na dnevnom redu. U okviru dnevnog reda po ovim tačkama od 2. do 6. raspravljaćemo o Predlogu zakona i izmenama i dopunama Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, o Predlogu zakona o izmenama Zakona o Visokom savetu tužilaštva, o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu i o Predlogu zakona o izmeni Zakona o sudijama.

2/1 AL/LŽ 10.15 – 10.25

Usvajanje ovih zakona je samo prvi korak ka vraćanju otetog pravosuđa državi i narodu Srbije, kako njime više ne bi upravljali otuđeni centri moći pod kontrolom stranih centara moći.

Kao što znamo, deo tužilaštva i deo sudstva se otuđio i oteo od države Srbije, a ovih pet pravosudnih zakona upravo su bitni i za bolju samostalnost tužilaštva i nezavisnost sudstva u skladu sa Ustavom Republike Srbije i, naravno, u skladu sa našim zakonima, jer nama i u tužilaštvu i u sudstvu trebaju oni ljudi koji su lojalni jednoj državi, a to je država Srbija.

Prvo ću govoriti o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava. Donošenje ovog zakona uslovljeno je potrebom da se unapredi efikasnost, dostupnost i funkcionalnost pravosudnog sistema kroz usklađivanje sudske i javno tužilačke mreže sa realnim demografskim, teritorijalnim, ekonomskim i organizacionim uslovima.

Ovaj zakon predstavlja nužan i sistemski opravdan korak ka rasterećenju beogradskih sudova i javnih tužilaštava, obezbeđivanju uslova za efikasno postupanje i pripremi pravosudnog sistema za značajan porast broja predmeta, posebno u svetlu predstojećih EKSPO 2027 aktivnosti.

Uzimajući u obzir sve navedene okolnosti, donošenje ovog zakona je neophodno radi unapređenja pravne sigurnosti u radu pravosudnih organa. Preopterećenost postojećeg Trećeg osnovnog suda u Beogradu je jedan od razloga koji nameću potrebu osnivanja novog četvrtog osnovnog suda u Beogradu. Naime, u 2024. godini Treći osnovni sud u Beogradu primio je 7.778 novih predmeta, a u 2025. godini primljeno je 6.815 novih predmeta, pri čemu je u septembru 2025. godine zabeležen značajan rast priliva tužbi protiv banaka.

Ovi podaci obuhvataju isključivo nove predmete i ne sadrže veliki broj starih predmeta koji se i dalje vode, a koji su nastali u periodu kada je jedan sudija Parničnog odeljenja bio zadužen sa gotovo 5000 predmeta, što predstavlja objektivan sistemski limit efikasnosti.

Rast budućeg obima predmeta na teritoriji opštine Surčin usled projekta EKSPO 2027. je takođe, kriterijum za intervenisanje u pravosudnoj mreži u Beogradu. Predstojeći međunarodni događaj EKSPO 2027. uslovljava izuzetno intenzivan razvoj na području gradske opštine Surčin, koja će biti centralna lokacija većine infrastrukturnih urbanističkih, stambenih, poslovnih i komercijalnih projekata. Očekuje se veliki obim nove gradnje, dakle, novih kvadrata, povećanje broja građevinskih, imovinsko pravnih postupaka, rast broja upravnih sporova u vezi sa građevinskim dozvolama, eksproprijacijom i urbanističkim planovima, porast parničnih i vanparničnih predmeta koji proizilaze iz brze urbanizacije i investicionih aktivnosti.

Sve navedeno ukazuje da će Surčin u narednim godinama postati jedno od pravosudno najopterećenijih područja u Srbiji, što čini neophodnim blagovremeno prilagođavanje sudske mreže.

Takođe, osnivanje sudske jedinice u Kosjeriću utemeljeno je na kriterijumima teritorijalne udaljenosti, pristupa sudu, broju stanovnika, obimu predmeta, privrednoj aktivnosti, potrebi da se građanima Kosjerića omogući ostvarivanje prava na suđenje u razumnom roku i pravnu sigurnost.

Kada analiziramo ove najvažnije delove ovog predloženog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava,

2/2 AL/LŽ

možemo zaključiti da sve ovo što navodim u predlogu je u interesu građana, u interesu građana Beograda u interesu građana Kosjerića. Dakle, svaki deo naše pravosudnog sistema treba da bude u službi države Srbije i njenih građana.

Videli ste i sami, poštovani građani, koliki je broj predmeta i koliko je povećan broj predmeta, koliko će biti povećan broj predmeta zbog jednog od najvažnijih događaja u novijoj istoriji Srbije, to je međunarodna izložba EKSPO 2027. Zato će jedan sud biti zadužen za opštinu Novi Beograd, koja inače po broju stanovnika na teritoriji Beograda je i najveća opština, i naravno drugi sud koji će biti zadužen za opštine Zemun i Surčin.

Sada ću preći na Predlog zakona o izmenama Zakona o Visokom savetu tužilaštva, koji je izazvao toliko reakcija javnosti, uglavnom pozitivnih, a negativnih od onih…

(Narodni poslanici opozicije dobacuju.)

Pazite, ako je vama iz opozicije priča o pravosuđu smešna, to govori o vama. Kada se govori o pravnoj državi, poštovanju Ustava i sprovođenju zakona, to za mene nimalo nije smešno. To je ozbiljna stvar, ali imajući u vidu da vi prekoputa i politiku shvatate neozbiljno i borbu za Srbiju, ne iznenađuju me vaše reakcije.

Zahvaljujem predsednice.

Dakle, razlozi za donošenje ovog zakona. Donošenje ovog zakona uslovljeno je potrebom da se izvrši usklađivanje sa predloženim izmenama u Zakonu o javnom tužilaštvu koje se odnose na nadležnosti Komisije Visokog saveta tužilaštva za odlučivanje o prigovoru protiv obaveznog uputstva za rad i postupanje u pojedinim predmetima, prigovoru protiv rešenje o supstituciji i prigovoru protiv rešenja o devoluciji, imajući u vidu da se u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu predlaže da o ovim pitanjima odlučuje neposredno viši glavni javni tužilac, neophodno je izvršiti odgovarajuće intervencije i u Zakonu o Visokom savetu tužilaštva u cilju usaglašavanja ova dva zakona.

Predlaže se donošenje zakona po hitnom postupku iz razloga što nedonošenje zakona po hitnom postupku može da prouzrokuje štetne posledice po državne organe, odnosno javna tužilaštva.

Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, tu je najvažnije da Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala uređuje obrazovanje, organizaciju, nadležnost i ovlašćenje posebnih organizacionih jedinica državnih organa radi otkrivanja krivičnog gonjenja i suđenja za krivična dela visokotehnološkog kriminala.

Ovim zakonom je u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu obrazovano Posebno odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, koje je nadležno za postupanje u predmetima krivičnih dela visokotehnološkog kriminala za celu teritoriju Republike Srbije.

Međutim, položaj tog odeljenje u okviru Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i odnos tog odeljenja sa drugim javnim tužilaštvima u pogledu nadležnosti

2/3 AL/LŽ

nije precizno definisano. Iz tog razloga neophodno je izvršiti izmene ovog zakona kako bi se razrešili problemi u radu Posebnog odeljenja za borbu protiv visokotehnološkog kriminala Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, koji su nastali zbog nepreciznosti važećih zakonskih rešenja.

Poštovani građani, i te kako znamo u proteklom periodu koliko smo imali problema sa borbom protiv visokotehnološkog kriminala i na koji način su upućivana i organizacija i ozbiljnih terorističkih aktivnosti i pretnji i smrću i državnom rukovodstvu Srbije i narodnim poslanicima i putem informacionih tehnologija, društvenih mreža i smatram da će ovaj zakon dati veliki doprinos u borbi protiv visokotehnološkog kriminala, ali koji je i ove izmene su napisane i po ugledu na evropske razvijene zemlje.

Sledeći Predlog zakona je zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu. Šta je tu najvažnije? Zakon o javnom tužilaštvu donet je u februaru 2023. godine u cilju usklađivanja sa aktom o promeni Ustava Republike Srbije u oblasti pravosuđa, a koji je potvrđen na republičkom referendumu 16. januara 2022. godine.

3/1 MZ/LjL 10.25-10.35

Imajući u vidu dosadašnju praksu u primeni ovog zakona, potrebno je da se pojedina rešenja koja se odnose na nadležnost za odlučivanje o prigovoru protiv obaveznog uputstva za rad i postupanje u pojedinom predmetu, prigovoru protiv rešenja o supstituciji, prigovoru protiv rešenja o devoluciji, prigovoru na godišnji raspored poslova u Javnom tužilaštvu, odlučivanju, upućivanju javnih tužilaca u druga javna tužilaštva, kao i odredbe o broju mandata glavnih javnih tužilaca, izmene u cilju ostvarivanja uslova za efikasniji rad Javnog tužilaštva i dodatnog usklađivanja sa ustavnim i drugim zakonskim odredbama.

Dakle, odredbama čl. 1-5 Predloga zakona vrši se intervencija u čl.18-22 Zakona o Javnom tužilaštvu.

Članom 22. stav 1. i stav 2. Zakona o Javnom tužilaštvu propisano je da o prigovoru protiv obaveznog uputstva za rad i postupanje u pojedinom predmetu, prigovoru protiv rešenja o supstituciji i prigovoru protiv rešenja o devoluciji odlučuje Komisija Visokog saveta tužilaštva, koju čine pet članova koje bira Visoki savet tužilaštva iz reda javnih tužilaca na pet godina, bez mogućnosti ponovnog izbora. Ovakvo zakonsko rešenje nije adekvatno sa stanovišta vršenja hijerarhijskih ovlašćenja u Javnom tužilaštvu.

Naime, zakonom nije određeno iz kog stepena javnih tužilaštava mogu biti birani članovi predmetne komisije. Tako se može dogoditi da o prigovorima protiv obaveznog uputstva za rad i postupanje u pojedinom predmetu odnosno rešenja o supstituciji i devoluciji odlučuju javni tužioci koji su članovi komisije, koji su iz javnog tužilaštva nižeg stepena u odnosu na glavnog javnog tužioca koji je doneo obavezno uputstvo odnosno rešenje. Na taj način se narušava hijerarhija u Javnom tužilaštvu. Da bi se takva anomalija ispravila, članom 5. Predloga zakona predlaže se izmena člana 22. Zakona o javnom tužilaštvu.

Predloženo je rešenje da o prigovoru protiv obaveznog uputstva za rad i postupanje u pojedinom predmetu, prigovoru protiv rešenja o supstituciji i prigovoru protiv rešenja i devoluciji odlučuje glavni javni tužilac neposrednog višeg javnog tužilaštva, a o prigovorima protiv ovih akata koje je doneo Vrhovni javni tužilac odlučuje kolegijum Vrhovnog javnog tužilaštva na posebnoj sednici zatvorenoj za javnost.

Time se u potpunosti uspostavljaju puna hijerarhijska ovlašćenja koja imaju glavni javni tužioci u odnosu na javne tužioce, kao i neposredno viši glavni tužioci u odnosu na niže javne tužioce.

Predloženo rešenje je u skladu i sa članom 15. Zakona o javnom tužilaštvu koji uređuje odgovornost za rad u javnom tužilaštvu i kojim je propisano da glavni javni tužilac odgovara za rad javnog tužilaštva i za svoj rad Vrhovnom javnom tužiocu i neposredno višem glavnom javnom tužiocu, u skladu sa zakonom, a da javni tužilac odgovara za svoj rad glavnom javnom tužiocu, u skladu sa zakonom.

Na istoj liniji je rešenje iz člana 7. Predloga zakona, kojim se interveniše u članu 39. Zakona. Predlaže se da o prigovoru javnog tužioca na odluku o godišnjem rasporedu poslova u javnom tužilaštvu koji donosi glavni javni tužilac odlučuje neposredno viši javni tužilac umesto visokog saveta tužilaštva, kako predviđa važeće zakonsko rešenje.

Kada je u pitanju odluka o godišnjem rasporedu poslova u Vrhovnom javnom tužilaštvu, o prigovoru protiv te odluke odlučuje kolegijum Vrhovnog javnog tužilaštva. Predloženo je rešenje u skladu sa navedenim članom 15. Zakona o Javnom tužilaštvu, koji uređuje odgovornost za rad u Javnom tužilaštvu.

3/2 MZ/LjL

Članom 6. Predloga zakona dopunjuje se odredba člana 31. tačka 4. Zakona o Javnom tužilaštvu koja propisuje nadležnost Vrhovnog javnog tužilaštva da obavlja poslove međunarodne saradnje od značaja za Javno tužilaštvo.

Predloženom dopunom se uvodi obaveza za Vrhovno javno tužilaštvo da za obavljanje ovih poslova zatraži saglasnost Ministarstva pravde.

Navedena dopuna je neophodna, imajući u vidu da u okviru međunarodne saradnje može doći do preuzimanja međunarodnih obaveza koje bi imale implikacije na Republiku Srbiju i njen međunarodni položaj, pa je stoga neophodno da se ta saradnja obavlja uz saglasnost ministarstva koje je nadležno za poslove pravosuđa.

Članom 8. Predloga zakona menja se član 41. Zakona o javnom tužilaštvu koja uređuje vršioca dužnosti Vrhovnog javnog tužioca i glavnog Javnog tužioca. Novinu predstavlja rešenje da isto lice može biti ponovo postavljeno za vršioca dužnosti glavnog Javnog tužioca, kao i da taj period može da traje tri godine.

Ovo rešenje se predlaže iz razloga sprečavanja blokade rada Javnog tužilaštva kada su u pitanju manja javna tužilaštva sa malim brojem javnih tužilaca.

Iz istog razloga izvršena je intervencija u članu 62. stav 1. Zakona o Javnom tužilaštvu, tako što se daje mogućnost da glavni javni tužilac može biti ponovo biran na tu funkciju u istom javnom tužilaštvu.

Članom 10. Predloga zakona menja se član 69. Zakona o Javnom tužilaštvu koji uređuje privremeno upućivanje u cilju efikasnijeg rada Javnog tužilaštva i boljeg upravljanja kadrovskim potencijalom Javnog tužilaštva. Predlaže se mogućnost ponovnog privremenog upućivanja javnog tužioca u drugo javno tužilaštvo na period od tri godine.

Budući da se radi o statusnom pitanju položaja javnih tužilaca, predlaže se da rešenje o privremenom upućivanju donosi Visoki savet tužilaštva, a ne vrhovni javni tužilac, jer je to primerenije, imajući u vidu nadležnost ova dva organa. Predviđeno je da se pre donošenja rešenja o upućivanju obavezno pribavlja mišljenje glavnog javnog tužioca i javnog tužilaštva u koje se upućivanje vrši.

Članom 11. Predloga zakona interveniše se u članu 128. Zakona o javnom tužilaštvu, koji propisuje nadležnosti kolegijuma javnog tužilaštva. Brišu se nadležnosti kolegijuma javnog tužilaštva da daje mišljenje o predlogu izveštaja o radu javnog tužilaštva za prethodnu godinu i mišljenje o predlogu plana i programa rada za narednu godinu, budući da, shodno odredbi člana 15. stav 1. Zakona o javnom tužilaštvu, glavni javni tužilac odgovara za rad javnog tužilaštva i za svoj rad vrhovnom javnom tužiocu i neposredno višem glavnom javnom tužiocu, u skladu sa zakonom, te je priprema ovog izveštaja i plana programa u isključivoj nadležnosti glavnog javnog tužioca.

Član 12. Predloga zakona je prelazna odredba koja uređuje prestanak rada Komisije Visokog saveta tužilaštva, koja odlučuje o prigovoru protiv obaveznog uputstva za rad i postupanju u pojedinom predmetu, prigovoru protiv rešenja o supstituciji, prigovoru protiv rešenja o devoluciji, a imajući u vidu odredbe člana 5. Predloga zakona, kao i postupanje sa započetim predmetima Komisije.

Član 13. Predloga zakona je završna odredba koja uređuje stupanje ovog zakona na snagu.

Na kraju, peti predloži zakon iz seta pravosudnih zakona je Predlog zakona o izmeni Zakona o sudijama. Izmenom Zakona o sudijama predlaže se uvođenje mogućnosti da predsednik suda, nakon isteka svog mandata, može biti ponovo izabran na istu funkciju u još jednom mandatu. Navedeno je predloženo imajući u vidu da je u prethodnom periodu ovakvo rešenje ostvarilo dobre rezultate.

3/3 MZ/LjL

Predloženo rešenje zasniva se na potrebi da se obezbedi kontinuitet u vršenju jedne od najvažnijih upravljačkih funkcija u pravosudnom sistemu.

Predsednik suda nije samo formalni rukovodilac suda, već i nosilac širokih nadležnosti od ključnog značaja za unutrašnje funkcionisanje suda. Predsednik suda je odgovoran za donošenje akata o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta, za raspoređivanje sudija i sudijskih pomoćnika, kao i za obezbeđivanje optimalnog funkcionisanja sudskih odeljenja i rad suda. Kontinuitet u obavljanju ovih poslova od suštinske je važnosti jer se radi o procesima koji imaju dugoročne efekte i zahtevaju poznavanje unutrašnjih potreba suda, kadrovskih kapaciteta i specifičnosti opterećenja predmetima.

Uloga predsednika suda u kadrovskim pitanjima je izuzetno značajno, od praćenja i ocenjivanja rada suda i državnih službenika u sudu, kroz predlaganje mera za unapređenje efikasnosti, pa sve do sprovođenja obuka i profesionalnog razvoja. Omogućavanje još jednog mandata, kao što se predlaže, predstavlja pravni mehanizam da se nastavi sa dobrom praksom i da se očuvaju pozitivni efekti prethodnog rukovodećeg perioda, kada je procena Visokog saveta sudstva da je predsednik suda svojim radom doprineo poboljšanju kvaliteta i efikasnosti sudskog rada.

4/1 VS/JG 10.35 – 10.45

Smena rukovodstva suda nakon jednog mandata bez mogućnosti da se nastavi rad dokazano uspešnih predsednika može dovesti do prekida započetih procesa i gubitka institucionalnog znanja. Omogućavanje dodatnog mandata omogućava stabilnost i doslednost u realizaciji reformskih ciljeva.

Mogućnost ponovnog izbora predsednika suda je pitanje koje zavisi isključivo od procene Visokog saveta sudstva ostvarenim rezultatima, posvećenosti, organizacionim sposobnostima kao i o samom integritetu predsednika suda. Na taj način obezbeđuje se da samo oni predsednici koji su u svom mandatu pokazali visok nivo stručnosti, efikasnosti i odgovornosti imaju šansu da nastave dalji rad.

Predložena izmena zakona uvodi fleksibilnost koja je ophodna za funkcionisanje sudske vlasti, ona nenarušava princip izbora i kontrole nad radom predsednika suda, već naprotiv podiže standarde, jer samo oni predsednici koji su po oceni Visokog saveta sudstva uspešno obavljali funkciju mogu biti ponovo izabrani. Omogućavanje dodatnog mandata predsednika suda predstavlja instrument za jačanje efikasnosti, stabilnosti i kontinuiteta unutrašnjeg upravljanja sudovima.

Poštovani građani, poštovani prisutni narodni poslanici izneo sam vam najvažnije delove seta, pet pravosudnih zakona koje sam predao kao narodni poslanik i smatram da su ovo odlični zakoni, nadam se da ću za ove predložene zakona da ćemo imati dovoljnu podršku prilikom izbornog dana.

Dakle, da će biti izglasani, jer ovih pet pravosudnih zakona će i ojačati i tužilaštvo i sud, ali pre svega ojačati poštovanje Ustava i uticati da se deo otuđenog i otetog tužilaštva i sudstva vrati pod kontrolu države Srbije u skladu sa Ustavom i da damo jedan veliki doprinos da pojedini tužioci i sudije koji rade po nalogu domaćih i stranih centara moći da rade po nalogu naših zakona, da poštuju Ustav i da služe samo jednog zemlji, a to je Srbija.

Zahvaljujem vam se na pažnji i spreman sam da odgovorim na sva vaša pitanja. Hvala.