Zahvaljujem, uvažena gospođo Kovač.

Uvaženi gospodine potpredsedniče i ministre, gospodine Ružiću, drage kolege narodni poslanici i građani Republike Srbije, svedoci smo novih lažni opozicionih lidera.

Naime, Borko Stefanović, eks Borislav Stefanović, promenio je ime, odrekao se imena Borislav, nastavlja da maltretira građane Srbije, nastavlja da laže, nastavlja da širi neistine i nastavlja sa svojim saborcima iz opozicije i Đilasove stranke da maltretira građane.

Naime, Borko Stefanović zajedno sa svojim saborcima đilasovsko-gebelsofskim metodama laže i maltretira građane. U ovom slučaju u pitanju su građani iz ulice Cara Nikolaja iz broja 72. Kao što znate, Borko Stefanović je pre neki dan izbacio prvu laž da je na toj adresi prijavljeno 20 novih Beograđana. Na kraju kada je demantovano da je to laž, on je nastavio dalje i onda je saopštio javnosti da je prijavljeno preko 30 novih birača na tom biračkom mestu i to izvan Beograda.

Kao prvo, Borko Stefanović je slagao da se radi o 37 biračkom mestu. Radi se o 40 biračkom mestu.

Kao drugo, Borko Stefanović je slagao da je tu prijavljeno i preko 30 ljudi i preko 20 ljudi, nije ni preko deset ljudi, nego na tom placu na kojem živi porodica Poljakov, živi samo porodica Poljakov. Čini mi se da ih ima ukupno šestoro i oni žive u svojim kućama, žive u svoja tri stambena privatna objekta.

Kao treće, Borko Stefanović danima prikazuje kuću koja izlazi na Cara Nikolaja, a u pitanju je četvrti objekat porodice Poljakov, koji oni koriste kao pomoćni objekat, kao magacinski prostor.

Kao četvrto, porodica mi se ta žalila i žalile su mi se komšije da svakodnevno, a često i noću Đilasovi saborci i poslušnici nekad sa Borkom, nekad bez Borka sačekuju ljude na ćošku Maksima Gorkog, Cara Nikolaja kod Čuburskog parka, prekoputa ulici Vojvode Dragomira, maltretiraju tu porodicu, maltretiraju te komšije i prete im.

Kao peto, u poslednjem javnom obraćanju na ovu temu, Borko Stefanović preti da će te ljude da hapsi, da će tim ljudima da se sudi i da će ti ljudi biti osuđeni. Za šta da budu osuđeni? Za šta da budu hapšeni? Da li građani Srbije, u ovom slučaju građani Vračara, imaju pravo da žive na svom privatnom placu na kojem žive decenijama?

Ja u ovom trenutku pojma nemam ni za koga oni glasaju, ta porodica, ni da li izlaze na izbore, ni da li su svih šestoro punoletna lica. Valjda građani imaju pravo da žive na svome placu. Valjda građani imaju pravo da imaju pomoćni objekat koji je njihovo vlasništvo ili nemaju pravo, zato što možda kada su Borkovi aktivisti radili akcije VDV-a, možda su odbili, možda su rekli da nisu za Vladetu Jankovića i Đilasa, i odmah tu porodicu i komšije stave na stub srama.

Prvo, Borko Stefanović, Đilas i njegovi aktivisti ni ne znaju da taj plac, a ja sam sve detaljno ispitao, ima ulaz iz dve ulice, iz Vukice Mitrovića koja je paralelna sa Cara Nikolaja i iz Cara Nikolaja.

Ne znam šta Borko Stefanović, eks Borislav želi da postigne ovim lažima. Da li želi građanima Srbije i Beograda i Vračara da pokaže da oni prete hapšenjem i suđenjima svima onima koji nisu za njih, možda nisu i za nas, ali očigledno da nisu za njih? Da li ovim lažima putem đilasovskog-gebelsofskih metoda žele da prikažu kako su spremni na sve?

Na kraju krajeva, evo, da vam politički kažem, uopšte mi nije jasno, jer nisu u pitanju nikakvi opštinski izbori, nego beogradski izbori, i sasvim je svejedno kada su beogradski izbori gde je ko prijavljen bilo gde u Beogradu. Zašto bi SNS, prema Borkovim rečima, prijavljivala preko 30, a prvo je rekao preko 20, pa je rekao preko 10 ljudi, znači svaki dan nešto slaže, sutra će reći preko 50, i to ne izvan Beograda, nego reći će možda su tamo iz Luksemburga, gde je ona Đilasova televizija, ili možda negde iz Engleske, gde je onaj Šolakov klub Sautempton, možda će i odatle da izmisli birače, ne znam zašto optužuje SNS? Zašto ga hvata panika?

Pri tome, samo da znate, Borko Stefanović je Novosađanin i meni je drago da je Novosađanin, ja mnogo volim Novi Sad, ali imam podatke da je jedini fiktivni birač na Vračaru upravo Borko, eks Borislav Stefanović. Dakle, ja živim na Vračaru i glasam na Vračaru, a Borko Stefanović, kada nas napada, neka kaže da li je on, eto, on zamenjuje teze, da li je on glasač u našem predivnom Novom Sadu ili je on glasač na izborima našem predivnom Vračaru?

Dakle, jasno je, na osnovu svih činjenica, da je Borko Stefanović lažov, po nalogu Đilasa ili je sam sve iskonstruisao. Pri tom, on najavljuje suđenje i hapšenje ovih preko 30 ljudi koji ne postoje. Pa, postavlja se pitanje da li je Borko Stefanović normalan? Da li želi samo da hapsi ovu porodicu koja decenijama živi na svom placu ili pored njih želi da uhapsi i ovih preko 30 ljudi izvan Beograda koji su tu prijavljeni, a prema policijskim podacima, prema biračkom spisku i prema podacima iz opštine Vračar oni se tu uopšte i ne nalaze?

Dakle, jasno je o kakvom se lažovu radi i to je jasno građanima Srbije, ali mene tu plaši nešto drugo. Ja ne sumnjam u našu pobedu u Beogradu i Srbiji, ja ne sumnjam u pobedu predsednika Aleksandra Vučića na predsedničkim izborima, ali me plaši način delovanja aktivista Đilasa i Borka Stefanovića. Plaši me što sačekuju ljude. Plaši me što sačekuju žene koje žive na tom placu, noću ih sačekuju i njihovi aktivisti da ih ispituju gde živite, kako se zovete. Oni ih legitimišu - dajte ličnu kartu. Kakve su to metode? Oni maltretiraju građane. Ti građani i komšije ne smeju da odu u prodavnicu da ne iskoče dva Đilasova aktivista s kamerama i kaže - ko si, daj ličnu kartu. Jesu li Đilasovi i Borkovi aktivisti ovlašćena službena lica? O čemu se tu radi? Na sve to, da li oni žele da ta porodica koja živi na tom placu bude proterana, jer im čovek preti hapšenjem, suđenjem i presudom?

Zamislite vi tu njihovu politiku - ko nije za nas, javno mu pokaži kuću, javno pokaži ko živi u toj kući, traži hapšenje tih ljudi, traži suđenje javno njima, medijsko linčovanje te porodice i na kraju osudu. Eto, to je, dragi moji građani, politika Borka Stefanovića i Dragana Đilasa. Svaki dan se oni time bave. Ja samo čekam da nađu još neku porodicu na Vračaru, Beogradu, u Novom Sadu ili negde u Srbiji, da na isti način maltretiraju. Nego, do izbora je već dva meseca, i manje od dva meseca, tako da se nadam da neće imati dovoljno vremena da ovako po Srbiji maltretiraju građane. Samo ih molim da ne prete građanima, a državne institucije molim da reaguju, zaštite porodicu. Mi ne znamo za koga glasa ta porodica, ali svaka porodica u Srbiji zaslužuje zaštitu.

Onda, na sve to, o čemu je juče govorio detaljnije moj kolega Adam Šukalo, tu politiku Vladete Jankovića, Dragana Đilasa, Borka Stefanovića, Marinike Tepić, Dragana Šolaka, podržava iz Nemačke Vladika Grigorije, Vladika diseldorfski, ako nisam pogrešio, nekadašnji Vladika zahumsko-hercegovački, koji poziva Hercegovce, Beograđane i građane Srbije da glasaju protiv vlasti. Ko to poručuje? To poručuje tajkun među vladikama ili vladika među tajkunima. Koga podržava tajkun među vladikama i vladika među tajkunima? Podržava Zdravka Ponoša koji je tajkun među generalima i general među tajkunima. Na sve to izvršava njihove naloge Borko Stefanović.

Kad smo već kod Vračara, ako je Borko Stefanović toliko zabrinut za infrastrukturu Vračara, nek se malo pozabavi Metohijskom ulicom i ovim investicijama Zdravka Ponoša i njegove supruge. Pa, evo, imali smo danas i juče reagovanje čestitih generala, čestitih oficira, čini mi se i reagovanje generala Vladimira Lazarevića, nekadašnjeg komandanta treće armije, koji je rekao da njemu nije jasno kako je neko kao Ponoš mogao da zaradi i da kupi dva stana na Vračaru i, čini mi se, tri ili četiri garaže. Dakle, četiri garaže i dva stana! To vredi par stotina hiljada evra, oko pola miliona evra. Otkud njemu pare? Od generalske plate dok je bio načelnik i od vojne penzije? Pa, njega njegovi generali osporavaju i kakav je bio general i kako je uništavao vojsku. Evo, sada se postavlja pitanje porekla imovine.

Dakle, ovo sam danas naveo samo da bi sa građanima Srbije podelio informacije ko su i šta su, šta su radili, šta rade i šta planiraju da rade, kako su uništavali i kako planiraju da uništavaju, ne samo Srbiju, ne samo vojsku, ne samo da ruše spomenike i pomeraju Stefanu Nemanji, nego i kako maltretiraju porodice koji su protiv njih. To je politika Đilasa, Ponoša, Marinike Tepić, Borka Stefanovića i njihovih saboraca. To građani jasno treba da znaju.

Na koji način to Vladeta Janković misli da reaguje kada je u pitanju interes Beograđana? Pa, sam je rekao da ga to ne interesuje. Sam je rekao da nije za to. Sam je rekao da nije spreman. Te rušim, te neću da rušim spomenik. Pazite vi čime se oni bave. Njima je politika – ruši, sruši, uruši, premesti, maltretiraj, preti, hapsi i nelegalno sudi. To je njihova politika. Onda sve što se zaradi da se sklanja preko, da se kupuju engleski premijer ligaši ili da se televizije i sajtovi osnivaju i registruju u Luksemburgu. Znači, iz Srbije otmi, a uloži preko. To je njihova politika.

Ali, na sreću, građani Srbije znaju istinu i mi kao narodni tribuni ćemo uvek govoriti ovako istinito i uvek reći ono što je istina, uvek reći ono što je laž, uvek iskritikovati ono što je loše i protiv interesa građana Srbije, a uvek pohvaliti ono što je dobro, uvek pohvaliti ono dobro i sve što ste uradili i što se tiče sektora prosvete i što se tiče drugih oblasti.

Sve je dobro što radi Vlada Republike Srbije, sve je dobro što radi premijerka Ana Brnabić, sve je dobro što rade naši ljudi koji odlično vode lokalne samouprave i sve ono što se radi u interesu građana Srbije, a našu politiku vodi i sprovodi na najbolji mogući način naš predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Nadam se i očekujem ubedljivu pobedu na izborima 3. aprila, kako bi nastavili da vodimo ovu politiku istine i borbe za budućnost Srbije, za budućnost Srbije koja je predvođena našim predsednikom Aleksandrom Vučićem. Hvala i živela Srbija!

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažene kolege narodni poslanici, dragi građani Republike Srbije, danas u ime poslaničke grupe imam nekoliko pitanja, a koja se prvenstveno tiču Zdravka Ponoša, Dragana Šolaka i Vladete Jankovića. Naime, upućujem pitanje nadležnim institucijama Vlade Srbije i Vojsci Srbije da saopšti podatke o uništavanju Vojske Srbije za vreme dok je general Ponoš bio načelnik Generalštaba Vojske Srbije i, naravno, u periodu od 2000. do 2012. godine kada su DOS-ovi i drugi kadrovi bili na čelu Ministarstva odbrane, da li SCG i kasnije Srbije. Pri tome, tražim konkretne podatke o tome na koji način je spašena Vojska Srbije, a jeste u periodu od 2012. godine pa do danas, i da građani Srbije jasno vide podatke na koji način je došlo do napretka rada i Vojske Srbije i Ministarstva odbrane od 2012. godine i što se tiče nabavke vojne opreme, naoružanja, sklapanja međunarodnih sporazuma, podizanja standarda pripadnika Vojske i uopšte jačanja Vojske, kao jedne od najvažnijih institucija u Srbiji.

Takođe, postavljam pitanje nadležnim institucijama da saopšte sve podatke, što se tiče delovanja Ponoša u vremenu dok je bio načelnik Generalštaba, što se tiče ilegalnom prisluškivanja vojnog vrha Srbije, a što su potvrdili njegovi saborci i oni ljudi koji su bili iz DS na čelu Ministarstva odbrane i u periodu dok je on bio načelnik Generalštaba. Da vidimo kako je taj „čuveni“ general i načelnik Generalštaba Zdravko Ponoš hteo i prisluškivao svoje kolege, na koji način je želeo da upravlja Vojskom i kakav je imao odnos prema Vojsci i da jednostavno građani Srbije znaju šta je sve Ponoš uradio i što se tiče uništavanja Vojske Srbije.

Potom, Đilasov kandidat za predsednika Republike general Zdravko Ponoš je suinvestitor zgrade na Vračaru u Metohijskoj ulici. Tražim od nadležnih institucija da dostave sve podatke što se tiče delovanja ovog tajkuna među generalima ili generala među tajkunima – Zdravka Ponoša i, naravno, da vidimo poreklo njegovog novca i da Ponoš prijavi svoju porodicu. Ako neko od državnih funkcionera, nas narodnih poslanika, na vreme ne prijavi svoje prihode ili imovinu, onda trpi zakonom određene sankcije. U slučaju Đilasa i Ponoša to se nije dešavalo.

Dalje, sledeće pitanje imam, a koje se tiče delovanja žutog tajkuna i Đilasovog saborca Dragana Šolaka, kako je Šolak postao jedan od najbogatijih Srba nezakonitim korišćenjem i uzurpacijom javnih resursa? Nadležne institucije treba time da se pozabave i da dostave podatke građanima Srbije, pa da vidimo na koji način je Šolak stekao stotine miliona evra i otkud mu novac da kupi „Sautempton“. Ukoliko neki funkcioner, neki političar uđe u upravu ili skupštinu nekog sportskog kluba, on je izložen stubu srama i to mu je zabranjeno. Kada je u pitanju Đilasov tajkun, on može da kupuje za stotine miliona funti klubove i u Premijer ligi Engleske.

Sledeće pitanje se tiče Đilasovog kandidata za gradonačelnika Beograda, Vladete Jankovića. Da vidimo na koji to način Vladeta Janković misli da može da ruši spomenik Stefanu Nemanji ili da ga premešta na drugu lokaciju. To samo potvrđuje da je Đilasova, Šolakova, Ponoševa i Jankovićeva politika da uruši i sruši i uništi. Sa druge strane, naša politika, politika SNS je gradnja, sloga, ujedinjenje, interes Srbije na prvom mestu.

Prema tome, građani Republike Srbije 3. aprila će imati više izbora, ali jedan izbor je jasan da se građani odrede da li su za ovu rušilačku, uništavačku politiku Ponoša, Šolaka, Đilasa, Jeremića i Vladete Jankovića ili su za onu politiku koja je vezana za budućnost Srbije, a to je najbolja moguća politika, politika predsednika Aleksandra Vučića. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, gospodine Orliću, uvažena ministarka sa svojim saradnikom, uvažene kolege narodni poslanici, dragi građani Republike Srbije, ovo danas o čemu raspravljamo je samo potvrda da država Srbija brine o mladima, da predsednik Aleksandar Vučić brine o mladima. Ova pomoć mladima od sto evra starosti od 16 do 29 godina je velika stvar. Velika stvar ne samo što se tiče te finansijske vrednosti, nego i jedan pokazatelj brige i pažnje o mladima.

Mene je u toku jučerašnjeg dana i prepodneva kontaktiralo dosta roditelja koji imaju decu od 16, 17 i 18 godina, moj stariji sin ima 16 godina, i svi koji su me zvali su oduševljeni postupcima Vlade Srbije i predsednika Aleksandra Vučića. Ne toliko zbog sto evra, neki koji su zvali su iz imućnijih porodica, neki iz malo siromašnijih, ali su oduševljeni jednom ljudskom pažnjom, jednom potvrdom brige o mladima. Danas je to sto evra, a pred Novu godinu smo usvojili zakon koji se tiče pomoći za porodice za prvorođeno dete. Takođe, uvećana je i pomoć za drugo rođeno dete, kao i za treće rođeno dete.

Dakle, sve to o čemu smo raspravljali krajem decembra i danas samo potvrđuje da država brine o mladima, da brinemo o svojoj budućnosti. Kada kažemo slogan „Aleksandar Vučić - Za našu decu“, mi to potvrđujemo svaki dan i kao Srpska napredna stranka i mi kao poslanici i Vlada Republike Srbije.

Na kraju, želim da se osvrnem na predstojeći referendum. Pozivam sve građane Republike Srbije da na referendumu, 16. januara, zaokruže da, da zaokruže da za promene Ustava iz oblasti pravosuđa, da zaokruže da za nastavak jačanja nezavisnog pravosuđa i samostalnog tužilaštva, da zaokruže da za Srbiju, za nastavak evropskih integracija. Jer, ako uspe referendum, a ubeđen sam da će da uspe i da ćemo da promenimo Ustav u oblasti pravosuđa, nikad se više neće dogoditi katastrofalna situacija iz 2009. i 2010. godine, kada su žuti, Demokratska stranka i njihovi sateliti napravili haos u pravosuđu.

Sada će pravosuđe biti još nezavisnije, tužilaštvo će biti samostalno, strani investitori će ulagati u pravno uređenu državu i domaći investitori će biti bezbrižni jer će znati da i ako dođe nekada do promene vlasti, a promenljivost vlasti je normalna, da će pravosuđe biti nezavisno, a tužilaštvo samostalno. To je samo potvrda da mi ne želimo ni politizovano pravosuđe i tužilaštvo niti partijsko, nego želimo da bude onako kako treba da bude, u interesu države Srbije i njenih građana, zato što država Srbija danas vodi odgovornu politiku, a najbolja moguća politika koju vodimo je ona politika koju vodi i sprovodi naš predsednik Aleksandar Vučić. Živela Srbija!

Zahvaljujem, predsedavajući, gospodine Orliću.

Uvaženi ministre, gospodine Dmitroviću, sa svojom saradnicom, uvažene kolege narodni poslanici i dragi građani Republike Srbije, porodica je nešto najvažnije. Porodica je stub našeg društva, a da je porodica stub našeg društva mi to iz Srpske napredne stranke znamo i odlično i zato je i naš slogan „Aleksandar Vučić – Za našu decu“.

Ovaj naš slogan mi svaki dan dokazujemo. Dokazujemo i ovim zakonom. Dokazuje i Vlada Srbije svojim aktivnostima. Dovoljno je samo reći koliko je država u ovih godinu i dva meseca od nove Vlade, koliko je doprinela da naša porodica ojača i sama ova pomoć, a setimo se moje kolege su o tome govorile opširnije, nekada te pomoći za prvorođeno dete nije ni bilo pa je bilo desetak hiljada dinara, dvadesetak hiljada dinara, čini mi se da je bilo pre šest-sedam godina 38.000 dinara, pa 100.000 dinara a danas je 300.000 dinara, i to ne samo pomoć za prvorođeno dete.

Čuli smo konkretne podatke kolika je ta pomoć i za drugorođeno dete i za trećerođeno dete i kada je situacija sa blizancima. Dakle, država pokazuje da brine o porodicama zato što nama iz Srpske napredne stranke je najvažnija država Srbija i porodice, ali sve porodice u Srbiji. Svaka porodica je bitna i svakom od nas je sopstvena porodica najbitnija.

Zato želim u par rečenica da se osvrnem i na današnje izveštaje koje smo imali prilike da slušamo o radu poverenika i na izlaganje mog kolege Marinkovića, koji je bio naš izvestilac, koji je sjajno ukazao na jedan problem koji je napravila služba Poverenika Marinovića tako što je istraživala poslovanje vinoteke u kojoj radi sin predsednika Republike, Danilo Vučić.

Da li je moguće da je Povereniku za informacije od javnog značaja jedna od najznačajnijih informacija na koji način posluje jedna vinoteka a ima ih na stotine u Srbiji. To samo govori da oni protivnici Aleksandra Vučića i naše politike imaju svoje ljude u mnogim institucijama.

Ako brinemo o porodicama, ako brinemo o Srbiji, pa, moramo da pružimo podršku i našem predsedniku Aleksandru Vučiću. Da li porodica predsednika Vučića ima pravo na slobodu, na slobodu kretanja, na zaštitu? Ima. Da li ima najstariji sin predsednika Aleksandra Vučića pravo na rad? Ima.

Tako da je ovo naša završna poruka i onima u opoziciji kojima ništa nije sveto, ali nećemo da govorimo o njima. Sada se nalazimo na kraju godine, hoćemo da govorimo o nama, a kad kažem govorimo o nama, govorimo o našem programu. Program Srpske napredne stranke je za našu decu, za budućnost Srbije, za budućnost svih građana Republike Srbije, a najbolje sprovodi taj program naš predsednik i lider Aleksandar Vučić.

Ovom prilikom svim građanima Srbije želim sve najbolje u 2022. godini, a mojim saborcima i našem predsedniku ubedljivu pobedu. Živela Srbija.

Zahvaljujem predsedavajući, uvaženi gospodine Orliću, uvaženi gospodine Pantiću, kolege narodni poslanici, dragi građani Republike Srbije, težak dan je danas za nama, danas smo imali komemorativni skup posvećen našem dragom prijatelju, Branku Marinkoviću koji je časno i čestito obavljao funkciju zamenika generalnog sekretara Skupštine Srbije. Izgubili smo Branka i želim ovom prilikom još jednom da izrazim saučešće i u svoje lično ime i u ime poslaničke grupe, našem dragom saborcu, prijatelju i kolegi, njegovoj porodici. Verujte mi da nas je sve to šokiralo kada smo dobili tu informaciju i da ne može čovek da održi govor na tu temu, jer stvarno je jedan veliki šok.

Isto bih želeo da podsetim građane Srbije da smo imali komemorativni skup Branku Marinkoviću na današnji dan 28. decembra, a na današnji dan 1610. godine u selu Mrkonjići kraj Trebinja, u Popovom polju, u srpskoj Hercegovini rođen je Sveti Vasilije Ostroški Tvrdoški, jedan od najvećih svetaca Srpske pravoslavne crkve i naš svetac. Nadam se i verujem da ovo nije slučajno što je komemoracija Branku bila baš na današnji dan. Želim mu put u raj, mesto gde je zaslužio i ako mi budemo dobri ljudi kao i Branko možda ćemo se i mi njemu pridružiti.

Ali, na ovaj strašan događaj i na ovo sve što se dešava danas i na svu ovu borbu koju imamo ne samo današnjeg dana, nego cele nedelje i što se tiče borbe protiv korona virusa i da dobro odreagujemo i što se tiče rešavanja energetske krize i drugih kriza i ove ogromne energije koju ulaže naš predsednik Aleksandar Vučić sa svojim saradnicima, u redu je da imamo kritiku kao vlast, ali svakako nije u redu da imamo strašne pretnje i uvrede. Ovom prilikom želim da iskoristim i prisustvo i gospodina Pantića i da uputim jednu molbu, ne apel, nego ličnu molbu pravosudnim institucijama da odreaguju kada imamo ovako sramne pretnje i uvrede.

Među nama, danas se i ovde narodna poslanica zamenik šefa poslaničke grupe, gospođa Sandra Božić, majka dvoje dece koja je pretrpela strašne uvrede i pretnje koje ja ne mogu da ponovim. Ne mogu da ponovim, jer imam i majku i sestru i suprugu, ali ne znam da li ovi ljudi poput Dragana Đilasa, Brkića i ovih što su danas objavili ove tvitove poput Mlađana Đorđevića, Predraga Popovića, da li ti ljudi imaju majke, ćerke? Da li imaju žene u svom okruženju? Kako mogu u nekoj, ovo nije politička borba, ovo je nasilništvo nad ženama, ovo je dokaz njihove isfrustiranosti ženama, uspešnim ženama. Dakle, na ovakav način da prete jednoj poslanici, jednoj funkcionerki SNS, majci dvoje dece, samo zato što zastupa politiku Aleksandra Vučića.

Nastavak histerije se dešava i dešavaće se dok god ne odreaguju pravosudne institucije kako treba. Vladanki Malović, članici Predsedništva i šefici informativne službe naše stranke pretili su šišanjem. Nedeljama prete kompletnoj porodici predsednika Aleksandra Vučića. Mlađan Đorđević je, verovatno ima podršku dela sudija, dela tajkuna mafijaša, nastavio sa još monstrouznijim svojim objavama i napisao je i Čaušesku je bio pred kraj nikad jači i voljeniji. Direktan poziv na likvidaciju predsednika Republike.

I, šta su uradili pravosudne institucije? Šta je uradilo nadležno tužilaštvo? Jel ovaj pozvan da izjavu? Ja, nemam obraza da pročitam ove današnje uvrede na račun moje drage koleginice Sandre Božić, jer kad bi pročitao ono što su napisali, Mlađan Đorđević, Predrag Popović ,ti umobolni umovi, verujte mi da ne znam da li bi smeo od sramote da dođem sopstvenoj rođenoj kući da mi kažu jesi li ti normalan Uglješa šta si to čitao? Koje su to bljuvotine i gadosti, to su ljudi koji se bave politikom. To su ljudi koji predvode deo opozicije. To su vojnici Dragana Đilasa.

Pa, da li je to alternativa politici Aleksandra Vučića. Vređanje majki, stavljanje na bandere funkcionerki SNS, šišanje do glave, likvidacija predsednika Republike. Da li je to ta njihova politika? Pa, znamo kako su oni, još neki od njih dok su bili na vlasti pre 20 godina, znamo i šta su preduzeli i da sačuvaju život premijera, Zorana Đinđića. Tada bezbednosne službe i nadležne institucije nisu čuvali kako treba premijera Đinđića. Imali smo likvidacije 2000-ih, po nekoliko mafijaških ubistava dnevno. Posle smo imali i njihovu akciju Sablja, 12.500 ljudi od kojih se ispostavilo, čini mi se da je skoro 11.000 bilo nevino uhapšenih i država je platila milionske štete. Pa, smo onda imali njihovu dugo najavljivanu reformu pravosuđa koja je uništila pravosuđe 2009. i 2010. godine, a o tome su više pričale danas moje kolege, Kesar i Dabić. I, šta je bila posledica? Država u nokdaunu, pravosuđe u rasulu, još dana danas se pravosuđe oporavlja i nadam se da će se oporaviti daleko bolje od njihovih katastrofalnih reformi pravosuđa.

Ali, šta su oni uspeli? Oni su uspeli i dan danas, samo se nadam da je to u malom procentu, da imaju i svoje sudije na platnom spisku, manji broj na sreću, većina vas je čestito u sudstvu i tužilaštvu, imaju svoje plaćene tužioce, imaju tajkune sa kojima rade, imaju mafijaše od kojih su neki u zatvoru, a neku su na slobodi, a neki se kriju u regionu i po Južnoj Americi. To je ta politika. To je ta politika alternative Aleksandru Vučiću.

Da bi mi mogli da ih iskorenimo, ne tu politiku, nego tu mafijašku hobotnicu, da pobedimo kriminal i korupciju ili da korupciju svedemo na minimum, moramo imati i kao izvršna i kao zakonodavna vlast, podršku sudske vlasti. Nema dve Srbije, imamo jednu Srbiju. Jedan front treba da bude izvršna vlast, zakonodavna vlast, sudska vlast uz pomoć tužilaštva i policije, da savladamo tu mafiju, da savladamo sve njihove pipke. Ne ubice da se puštaju na slobodu, ne saučesnici da se puštaju na slobodu, ne oni koji su uništavali dokaze da se puštaju na slobodu i da u skladu sa našim zakonima budu kažnjeni svi oni koji su petljali sa organizovanim kriminalom ili bili deo te hobotnice.

Isto tako, da se pošalje jedna poruka javnosti, građanima Srbije, da se građanin Srbije koje god bio nacije i vere i političkog opredeljenja može osećati bezbedno u svojoj državi. Ali, kako to mogu građani da misle kada svaki dan Đilas, Marinika Tepić, Mlađan Đorđević, Popović, Brkić i njihovi saborci na najgori mogući način prete Aleksandru Vučiću i njegovoj porodici. A sada su otišli korak dalje da prete funkcionerkama SNS zato što često izlaze u javnost i saopštavaju svoj politički stav. I kako Vladanka Malović ili Sandra Božić da se osećaju bezbedno i bilo koja žena koja se bavi politikom i zastupa politiku Aleksandra Vučića i SNS kada nadležne institucije ništa ne preduzimaju da ih zaštite. Kako sada da Sandra izađe u Kosovsku ulicu i da ode svojoj kući. Šta, treba čeka da neki ludak posluša Đorđevićev tvit i šta onda? Pa, što niste rekli? Pa, evo rekli smo.

U redu je da deo opozicije predvođen Đilasom ostvari što bolji mogući rezultat na izborima. U redu je. Ali, nije u redu da se preti, nije u redu da se najavljuju ubistva, nije u redu da se bilo ko iživljava nad bilo kojom ženom u Srbiji.

Mi iz SNS uvek ćemo stati u odbranu ne samo naših prijateljica, saboraca, i naših dragih funkcionerki iz naše stranke, nego u zaštitu svake žene.

Isto tako, molimo državne institucije i nadležne organe zaštite građane Srbije, zaštite građanke Srbije, zaštite žene u Srbiji, ali isto tako molimo javnost, ajmo da se u politici borimo programima, ajmo i naredne godine kada deo opozicije, verovatno bude ovde bio malo prisutniji, nego danas u parlamentu, ajde da se nadmećemo sa programima, ajde intelektualno, ajmo o raznim oblastima, ajmo da vidimo šta je to loše što mi radimo, pa da unapredimo, da možda poslušamo neki dobar savet opozicije i ajde da gradimo zajedno Srbiju, a ne da jedni drugima pretimo.

Uopšte nije bitno ko je jači, ali je ružan njihov način na koji to rade. Pri tom, da vam ja kažem kao muškarac, to nisu muškarci, to su kukavice i Mlađan Đorđević i svi koji ovako vređaju, i Sandru Božić, Vladanku Malović i sve naše drage saborce iz SNS, to su kukavice, jer samo kukavica može da preti ženi.

Da vidimo te junake da prete nama. Evo, nemojte junaci Đilasove opcije, nemojte da pretite funkcionerkama SNS. Pretite nama muškarcima, ako smete. Mi ćemo vam odgovoriti, ali znate kako? Mozgom, rečju.

Nećemo mi odreagovati na vaše provokacije, ali mi muškarci treba da izdržimo te napade. Ostavite žene na miru. To je moja poruka i nadležnim državnim institucijama, Đilasu i njegovim saborcima i javnosti Srbije.

Dalje. Imamo nastavak histerije, gde se od Gorana Markovića koji je isto na najgori mogući način pretio. Pravi junak savremenog doba. To nije druga Srbija. To nije treća Srbija. To nije ni jedna Srbija, jer većina građana Srbije je rekla za koju je Srbiju. Rekla je na izborima. To što je ovde malo prisutno opozicije, to je njihova stvar, što ih narod neće. Da li će naredne godine da bude više opozicije u parlamentu to zavisi od naroda, ne zavisi od njih, ne zavisi od Đilasa i njegovih plaćenika.

Jedna je Srbija, jedan je sistem vrednosti i jedana elita. Da bi neko bio elita, on treba da bude i moralan čovek i da voli i poštuje svoju državu i da je lojalan i da je ugledan, a ne samo da je poznat. Bilo koje zanimanje da je u pitanju.

Mi smo sada svedoci o kakvoj histeriji govori jučerašnja sednica Skupštine opštine Vračar, gde su napali republičku i gradsku vlast na sednici Skupštine opštine Vračar, opozicionari iz Tadićeve i Živkovićeve stranke, nekadašnji članovi Demokratske stranke - zašto Srbija i Beograd pomažu srpski narod izvan Srbije. Citiram – briga nas i za Srbe u Crnoj Gori i Republici Srpskoj. Nas interesuje samo ovde Vračar i Beograd.

Pa, da li je to njihova politika? Da li je to njihov sistem vrednosti? Da li je to njihovo poštovanje srpskog naroda kojem pripadaju upravo ovi koji su napadali?

Dragan Đilas na Vračaru gde živi, ja se izvinjavam ne mogu da odredim tačnu lokaciju, jer ima više nekretnina, ne mogu da kažem ni tačan broj jer mogu da slažem građane Srbije, ali ogroman je broj nekretnina Dragana Đilasa na Vračaru, kada mu neko kaže da je lopov od njegovih komšija sa Vračara, on plače pred kamerom.

Šta treba da rade naši funkcioneri kada se vređaju na najgori mogući način? Naši funkcioneri dostojanstveno trpe i uvrede i pretnje. Ali, to nije rešenje. Rešenje je da nadležne državne institucije odreaguju i da se svaki građanin Srbije oseća zaštićeno.

Zašto? Zato što mi iz SNS, predvođeni Aleksandrom Vučićem borimo se za jaku Srbiju, za modernu Srbiju, borimo se za budućnost naše Srbije, za svu našu decu, zato što je nama Srbija na prvom mestu.

Najbolju moguću politiku za Srbiju sprovodi i vodi naš predsednik Aleksandar Vučić, što će narod i da potvrdi na narednim izborima.

Hvala i živela Srbija.

Zahvaljujem, predsedavajući, gospodine Orliću.

Uvažene kolege narodni poslanici, dragi građani Republike Srbije, ja danas imam tri pitanja u ime poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, koja želim da uputim nadležnim državnim institucijama.

Prvo pitanje se tiče malverzacija Dragana Đilasa iz vremena dok je bio gradonačelnik Beograda. Nismo još uvek dobili adekvatne odgovore od nadležnih državnih institucija, naročito od Tužilaštva, a tiče se ne samo onih 619 miliona evra koje je oteo od građana Srbije, nego i drugih malverzacija u kojima je učestvovao i koje je organizovao u periodu dok je bio gradonačelnik Beograda od 2008. do kraja 2013. godine. Da ne nabrajam sve njegove afere. O njegovim aferama, dok je bio gradonačelnik Beograda možemo da izdamo jednu knjižicu, a svakako može da se snimi jedan dobar film.

Drugo pitanje, opet se tiče Dragana Đilasa, ne zato što mi je on nešto posebno interesantan, nego zato što je interesantan građanima Srbije po svim svojim lošim postupcima i svim postupcima gde se direktno zalaže za uništenje državnih institucija, a ovog puta u pitanju je državna institucija „Telekom Srbija“.

U poslednje vreme, a naročito poslednjih dana svedoci smo nove kampanje koju je Dragan Đilas, zajedno sa Draganom Šolakom i Marinikom Tepić pokrenuo, a tiče se uništenja „Telekoma Srbije“ zbog interesa da ojača njegova Junajted grupa, koja zajedno sa Junajted medijom, Dajrekt medijom i drugim njihovim saradničkim firmama preduzima sve aktivnosti i zajedno sa SBB-om, ne bi li, pod jedan, urušila ugled „Telekom Srbije“, a onda i na kraju i uništili „Telekom Srbiju“, isključivo zbog svojih finansijskih interesa.

Šolaku i Đilasu je bitno da SBB bude što jači, da njihove firme budu što jače, da njihovi džepovi budu što bogatiji, a jedna od najvažnijih državnih institucija koju je država Srbija, predvođena Aleksandrom Vučićem sačuvala, očuvala i ojačala, a to je Telekom Srbija, Đilas, Šolak i ekipa, to žele da unište.

Treće moje pitanje se tiče slabe reakcije ili ne reakcije i Zaštitnika građana i svih poverenika i nadležnih institucija, kada su u pitanju pretnje koje su upućene i predsedniku Aleksandru Vučiću i funkcionerima u Vladi Srbije i narodnim poslanicima koje su izrečene ne samo u Đilasovim i Šolakovim medijima, nego i na društvenim mrežama i drugim elektronskim medijima. To nisu samo uvrede, to su klasične pretnje. Nisu reagovale nadležne državne institucije adekvatno. Da li zato što imaju jedan zaštitnički odnos prema nekom reditelju, nekom glumcu, i nekom tajkunu? To je opet Dragan Đilas u pitanju.

Dakle, svi građani treba da budu jednaki pred državnim institucijama i nema nikakve elite kada je u pitanju reakcija državnih institucija. Dakle, da li neko sebe smatra elitom ili ne, da li je neko javna, poznata ličnost, društvo politički radnik, dramski umetnik ili privrednik, on isto treba da bude podložen reakciji nadležnih državnih institucija kada iznosi uvrede i pretnje na račun bilo kog građana Republike Srbije.

Kad govorim o eliti, želim da kažem da da bi neko pripadao eliti nije dovoljno da samo bude intelektualac, nije dovoljno da bude poznat i da ima neke rezultate u svojoj delatnosti, bitno je, po meni je najbitnije, da voli svoju državu, da poštuje svoj narod i da je ugledan građanin. Kada to ima, onda može sebe da smatra elitom. Svakako, nisu elita svi ovi ljudi, oni su lažna elita koja iznosi pretnje i uvrede na račun svih onih koji drugačije misle od njih.

Prema tome, na kraju želim da zaključim da u pogledu sva tri pitanja, i što se tiče malverzacija Dragana Đilasa u Beogradu, i što se tiče ovih orkestriranih Šolakovih, Marinikinih i Đilasovih napada na „Telekom“, sa ciljem uništenja još jedne državne institucije i, pod tri, ove ne reakcije ili slabe reakcije raznih državnih institucija, Poverenika i Zaštitnika, kada su u pitanju uvrede i pretnje na račun funkcionera SNS, očekujem brzu reakciju nadležnih državnih institucija, jer sasvim je jasno da i u prvom i u drugom i u trećem slučaju iza toga stoje Dragan Đilas, Dragan Šola i Marinika Tepić, kojima ne odgovara jaka Srbija, kojima ne odgovara jačanje Srbije, jačanje državnih institucija zato što njima smeta prvenstveno, pod broj jedan, predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji jača našu Srbiju iz dana u dan, da nam Srbija bude sve jača i sve bolja.

Hvala. Živela Srbija!

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, gospodine Orliću, uvaženi potpredsedniče Vlade i ministre, gospodine Ružiću, uvaženi predstavnici vladinih institucija, Ministarstva finansija i Ministarstva obrazovanja, nauke i tehnologije, uvažene kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, Vlada Republike Srbije i predsednik Aleksandar Vučić ulažu dosta u obrazovanje. Tu vidimo konkretne rezultate.

Samo što se tiče prethodnih nekoliko godina izgrađeno je dosta i predškolskih i školskih ustanova u Srbiji. Brojne škole su ili renovirane ili izgrađeno, ali ono što mene posebno raduje i što me je podstaklo da se javim je vest koju je saopštila Vlada Srbije koja je usvojila izmene Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom. Tako će finansijska pomoć porodicama za prvorođene dete biti 300.000 dinara umesto 100.000 dinara. Dakle, 300.000 dinara, tri puta više nego što je to bilo do sada.

To najbolje govori koliko država Srbija, predvođena Aleksandrom Vučićem, zajedno sa njegovim saradnicima u Vladi Republike Srbije i premijerkom Anom Brnabić, vodi jednu odgovornu politiku i u pravom smislu te reči vodi jednu politiku za budućnost naše dece.

Trista hiljada dinara danas, do juče je to bilo 100.000 dinara, a koliko je Vlada Srbije davala porodicama za prvorođeno dete do 2012. godine? Mnogo, mnogo, mnogo manje, a bilo je perioda i kada nije davala i kada je kasnila ta pomoć. Ne mogu sad tačno da setim koliki je taj bio podatak, ali bilo je desetak puta manje. Sećam se da je 2014. godine ta pomoć bila negde oko 30.000 dinara, a za vreme Dragana Đilasa, Borisa Tadića i Vuka Jeremića bila je još manja.

Dakle, to samo govori da politika Vlade Srbije i Aleksandra Vučića nisu samo obećanja, nego i konkretni rezultati.Ono što se kaže to se i obeća, a ono što se obeća to se i sprovede. Pomaže se svaka porodica u Srbiji.

Takođe, pomoć sutra i za drugo rođeno dete i za treće rođeno dete najavljeno je da će, takođe biti velika pomoć. To samo govori da Vlada Republike Srbije i predsednik Vučić brinu i vode računa i o građanima i o budućnosti naše države.

Koliko Srbija vodi jednu odgovornu politiku, ne samo po pitanju obrazovanja, finansije, brige o porodicama, ekonomije, privrede, nego i jednu odgovornu, regionalnu politiku, spoljno-političku odličnu politiku i politiku čuvanja državnih i nacionalnih interesa.

Ko sprovodi tu politiku očuvanja državnih i nacionalnih interesa? Naš predsednik Aleksandar Vučić. Zato što je to tako, zato i danas imamo reakciju predsednice privremenih prištinskih institucija Vjose Osmani, koja je danas jasno poručila da je jedini problem za nezavisno Kosovo Aleksandar Vučić.

Aleksandar Vučić je taj koji čuva južnu srpsku pokrajinu, Kosovo i Metohiju u sastavu Republike Srbije. Dakle, Aleksandar Vučić stiže sve. Srbija vodi najbolju politiku u oblasti ekonomije i finansija u Evropi. To nije samo moj stav i stav nas iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, to govore statistički pokazatelji.

Što se tiče zdravstva i borbe protiv korona virusa, a na sreću imamo pad brojki, imamo jednu od najboljih politika što se tiče zdravstva i borbe protiv korona virusa u Evropi.

Tako je što se tiče svih oblasti zato što je Srbija danas onakva kakva treba, sem što je demokratska država, ona je država koja sprovodi i vodi jednu odgovornu politiku, i ostvarenja državnih i nacionalnih interesa i ostvarenja svih obećanja.

Istovremeno, kada kažemo mir i stabilnost u Jugoistočnoj Evropi, kada kažemo mir i stabilnost na Balkanu, tu pomislimo pod broj jedan i samo na Srbiju predvođenu Aleksandrom Vučićem. Drugi uče od nas.

Jedini slobodan lider na Balkanu i Jugoistočnoj Evropi i skoro u celoj Evropi je Aleksandar Vučić, koji bez bilo kakvih pritisaka i uticaja spolja vodi najbolju moguću politiku.

Mi smo pokazali da možemo odlično da sarađujemo i to i danas tako radimo i sa istokom i sa zapadom, i sa regionalnim silama, i sa Amerikom i sa Kinom, i sa Rusijom i sa Turskom, i sa zemljama EU i sa zemljama arapskog sveta. Pomažemo i države bivše Jugoslavije. Svima pružamo ruku i pomoći i ruku prijateljstva i ruku pomirenja kada zatreba i zato imamo ove rezultate, zato što mi gledamo u budućnost. Mi gledamo kako da pomognemo i svim građanima Srbije i našim komšijama i gde god možemo.

Ko god pruži ruku prijateljstva Srbiji, mi to vratimo dvostruko zato što u Srbiji vlada uređene sistem, a uređen sistem odgovara većini građana Srbije i oni koji vole Srbiju, a nadamo se da voli Srbiju najveći broj građana Srbije, ali takav uređen sistem ne odgovara onima koji bi da ruše sistem i koji ruše sistem.

Moje kolege narodni poslanici iz poslaničke grupe su pre mene odlično govorile i saopštile javnosti na koji način oni koji hoće da ruše sistem, a bili su ga dobro rušili do 2012. godine i hoće ponovo da se vrate na vlast da bi ga rušili, to su Dragan Đilas i njegovi saborci.

Danas narod zna istinu. Danas narod jasno vidi rezultate. Danas je narod po ko zna koji put shvatio ko čuva Kosovo i Metohiju u sastavu Srbije. Danas je narod video ko se bori za sve porodice u Srbiji, ko sprovodi svoja obećanja, ko čuva zdravlje građana Srbije. To je Aleksandar Vučić. Ko je glavni protivnik Aleksandru Vučiću? Dragan Đilas. Zašto? Zato što mu on smeta, zato što mu smetaju svi ovi rezultati o kojima su danas govorili i predstavnici vladinih institucija i moje drage kolege narodni poslanici.

Na kraju, želim da završim svoje današnje izlaganje rečima predsednika Aleksandra Vučića - Srbija vodi odgovornu politiku i zato što Srbija vodi odgovornu politiku naša ekonomija najbrže raste, zato što mi vodimo računa o našoj deci, o budućnosti naše države.

Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Orliću.

Uvaženi predsedavajući, uvažene kolege narodni poslanici i dragi građani Republike Srbije, moja koleginica Sandra Božić je sve rekla što treba da se kaže povodom ovih tačaka dnevnog reda za šta sam ovlašćen, a što se tiče liste kandidata za članove Saveta Regulatornog tela za elektronske medije.

Dobili smo Izveštaj Odbora za kulturu i informisanje. Imamo tu zaključnu listu kandidata. Želeo bih da podsetim i javnost da je Regulatorno telo za elektronske medije samostalna nezavisna regulatorna organizacija koja vrši svoja javna ovlašćenja i koja daje svoj doprinos očuvanju i zaštiti slobode mišljenja i izražavanja.

Ako se iko zalaže za slobodu mišljenja i izražavanja, to je svakako naša poslanička grupa, tj. naša Srpska napredna stranka.

Moje kolege u prethodnim obraćanjima su rekle kako smo mi to kao Srpska napredna stranka članovima opozicionih stranaka, kako i parlamentarnih, tako i vanparlamentarnih i prilikom međustranačkog dijaloga i svih razgovora dali više nego što su tražili, i što se tiče prisustva u medijima i javnosti i što se tiče svih drugih zahteva. To samo govori da se mi zalažemo za slobodu mišljenja i izražavanja za razliku od njih.

Ali, sinoćno izlaganje, tj. gostovanje našeg potpredsednika Srpske napredne stranke i Narodne skupštine, dr Vladimira Orlića, i govor moje koleginice Sandre Božić me podstakao da iznesem sledeće stavove.

Ako bi uzeli u obzir kako daje doprinos svoj nezavisnosti u medijima većina medija, većina elektronskih medija, dolazimo do zaključka da je Srpska napredna stranka trenutno, zahvaljujući svojoj zastupljenosti u većini elektronskih medija, a naročito na javnom medijskom servisu, trenutno što se tiče rejtinga varira između 5% i 10%.

Dakle, SNS između 5% i 10%, a razni lažni ekološki pokreti, vanparlamentarne stranke i neke stranke koje jesu i nisu učestvovale na izborima, a nemaju rejting od 1% građana, oni, sudeći prema većini elektronskih medija i zastupljenosti, imaju 20% do 30% podršku građana Srbije.

Naravno da sam ironičan, naravno da ovo nije tačno, ali građani Srbije, kada prate većinu medija, a naročito one koji su u vlasništvu Dragana Šolaka i Dragana Đilasa, dolaze do zaključka da je SNS stranka koja nema podršku preko 60% građana Srbije, nego koja će uspeti jedva da pređe cenzus posle narednih izbora 3. aprila 2022. godine.

Zašto? Zato što za razliku od nas koji ovde i na vreme biramo članove Saveta REM-a i koji ovde na vreme sprovodimo sve aktivnosti što se tiče rada Narodne skupštine Republike Srbije i sprovodimo zakone i usvajamo zakone i radimo po zakonu, politička struktura okupljena oko Đilasa, Marinike Tepić i Dragana Šolaka, ona se ne zalaže za mišljenje naroda. Ona se zalaže za jednoumlje, ali njihovo.

Oni često, gotovo svaki dan, ne svaki dan, nego više puta dnevno, podmeću lažne informacije građanima Srbije. Jedna od poslednjih je da je za opoziciju preko 50% građana Srbije, a u stvari, istina je, što je i Sandra Božić prezentovala, istraživanje poslednje, da je rejting SNS 57% sa tendencijom rasta.

Dakle, jasno je šta hoće narod, ali narodu treba objasniti šta hoće Đilas, Marinika Tepić, Šolak, Vuk Jeremić i njihovi saborci. Narod hoće da glasa na izborima, narod hoće, kao na izborima prethodne godine i svih prethodnih godina, da da svoju podršku političkom programu, određenim političkim strankama, određenom lideru. Tako naš narod u Srbiji voli i naš narod bira.

S druge strane, Đilas i ovi njegovi saborci, oni ne žele mišljenje naroda, oni žele jednoumlje. Oni bi najsrećniji bili kada bi se donela neka uredba da nema izbora i da oni automatski dolaze na vlast sa rejtingom kakav ima SNS, ali pošto u Srbiji ne vlada glas ulice, nego vlada glas demokratije, pošto se u Srbiji ne pitaju tajkuni i kriminalci, nego se u Srbiji pita narod, zato mi imamo izbore 3. aprila i zato treba sve institucije, naročito ova regulatorna tela i sve nezavisne institucije i uopšte državne institucije, da rade odgovorno svoj posao, ali je najblaže rečeno žalosno kako većina medija saopštava o svim bitnim i vitalnim događajima.

Tako da, recimo, danas mali broj medija je objavio sjajne uspehe što tiče spoljne politike našeg predsednika Aleksandra Vučića. Koliko je medija danas prenelo čestitku predsednika Ruske Federacije, Vladimira Putina, koju je uputio Aleksandru Vučiću preko ruskog ambasadora Bocan Harčenka? Mali broj. Đilasovi mediji ili to ne saopšte ili to izazivaju, odnosno izazivaju reakciju naroda na jedan način zato što lažno saopštavaju o svim događajima.

Danas smo imali sastanak i ovde prijem turske delegacije koju je primio predsednik Aleksandar Vučić, delegaciju na čelu sa predsednikom turskog parlamenta. Posle je ta delegacija bila i u Skupštini Srbiji, bila je i posle toga kod premijerke Ane Brnabić. Većina elektronskih medija je u jednoj rečenici prenela ili nije prenela taj događaj.

Dakle, sve ove uspehe, što se tiče rešavanja energetske krize, većina elektronskih medija, a naročito medija pod kontrolom Đilasa i Šolaka, tj. u njihovom vlasništvu, nije ni prenela.

Kako reaguju Đilasovi i Šolakovi mediji što se tiče poslednjih dešavanja u Šilovu, gde je bio pretres srpskih kuća, gde albanske snage po nalogu Aljbina Kurtija pokušavaju da slome duh i snagu preostalog srpskog stanovništva na KiM? Kako su saopštavali Đilasovi i Šolakovi mediji što se tiče strašnih dešavanja i hapšenja u Štrpcu, u opštini na jugu KiM gde živi 11.000 Srba? Da ne govorimo o saopštavanju Đilasovih i Šolakovih medija i većine elektronskih medija kada smo imali višednevnu histeriju od strane reditelja Gorana Markovića, glumca Sergeja Trifunovića, glumice Svetlane Bojković i posle njihovog mentora Dragana Đilasa, koji je podržao sve njihove izjave i nastupe u javnosti, što se tiče uvreda i pretnji na račun predsednika Aleksandra Vučića, a potom i pretnji i uvreda na račun svih onih koji su branili predsednika Vučića od tih sramnih pretnji. Onda smo imali, između ostalog, i sramne objave na račun ministarke Darije Kisić Tepavčević.

Ali, na sve to, Đilasovi i Šolakovi mediji ne samo da ne saopštavaju istinu, nego daju potporu lažnom informisanju građana Srbije.

Ono što lično kao narodni poslanik zameram, što imamo slabu reakciju većine državnih institucija. Tu naročito mislim na razne poverenike i nezavisne institucije, zato što nisam primetio, a da sad ne nabrajam imena, da smo imali reakciju nezavisnih državnih institucija i nevladinih organizacija i regulatornih tela, pa i pojedinih članova REM-a kada je u pitanju ovaj sraman napad na račun predsednika Vučića i njegove porodice.

Dakle, kada se Draganu Đilasu kaže da je kriminalac i da je ukrao 619 miliona evra, većina raznih nezavisnih institucija reaguje i osudi nastupe funkcionera SNS, a onda imamo i produženo dejstvo što većina sudova u rekordnom roku osudi naše funkcionere i narodne poslanike zbog iznesene navodne klevete.

Ali, kad je u pitanju lopovluk i nestanka 619 miliona evra, nemamo reakciju ni tih nezavisnih institucija, ni dobrog dela državnih institucija, što im je u opisu posla, a naročito nemamo adekvatnu reakciju pravosudnih organa.

Da ne bih danas govorio o pravosuđu, pošto to nije tema danas, to će tema biti sutra kad budemo raspravljali o tužiocima, ono što želim da iskažem je jedna velika nada u nezavisnost pravosudnih institucija i da će svako biti procesuiran ko je krao i otimao od građana Srbije, ko je učestvovao i u privrednim i organizovanim kriminalnim radnjama, između ostalog, i Dragan Đilas i svi njegovi saborci, ali naravno, i to kad bude bilo, da većina medija u Srbiji, a naročito elektronskih, neće uopšte o tome da informiše javnost.

Pogledajte samo da li je uopšte normalno, a o tome je govorila Sandra, da li je uopšte normalno i da li to ima igde u bilo kojoj zemlji u Evropi, bilo gde u svetu da neko ko je predstavnik nekog udruženja građana, nekog lažnog ekološkog pokreta, neke organizacije kojih ima što se tiče broja članova na hiljade registrovanih u Srbiji, ima nastup u gotovo svim elektronskim medijima i ima medijsku zastupljenost u rangu, a često i više kod predsednika najjače stranke u Srbiji – SNS?

Dakle, sasvim je jasno da većini elektronskih medija čiji je Đilas, zajedno sa Šolakom vlasnik, ili je samo Šolak vlasnik, ili gde imaju uticaj tako što imaju određeni deo vlasničkog udela, dakle, oni žele da volju građana Srbije svedu u nastupima u elektronskim medijima sveukupno na nekih 20-ak posto, dakle, volja građana 20-30%. Vanparlamentarne opozicione stranke, njihovi lažni ekološki pokreti, nevladine organizacije 70% zastupljenosti u elektronskim medijima. Jel to demokratija? Da li oni hoće time da pošalju još jednom jasnu poruku građanima Srbije – ne interesuje nas vaš stav, vi ste obični građani koji nemaju pravo na izbor, koji nemaju pravo na izbor da biraju ni vlast na narednim parlamentarnim izborima, niti da biraju rukovodstvo grada Beograda, niti predsednika Srbije?

Dakle, Dragan Đilas sa Marinikom Tepić i Šolakom ovim dešavanjima u elektronskim medijima građanima Srbije šalje jasnu poruku, ne interesuje ih volja naroda, dakle, baš ih briga za narod. Baš ih briga za narod koji su i pokrali. To je politika Dragana Đilasa i Marinike Tepić. Dok su bili na državnim funkcijama, pod jedan, uništavali su državne institucije, pod dva, pokrali su građane Srbije, samo Đilas sam preko 619 miliona evra. I onda sada, kada su u opoziciji, žele da kontrolišu većinu elektronskih medija, deo elektronskih medija su vlasnici i onda na sve to, sada kada ulazimo u jedan period pred kampanju i posle kad budemo u izbornoj kampanji, da ni funkcioneri vladajuće SNS, koja ima rejting preko 60%, da nema dovoljnu zastupljenost u medijima.

Da li je to njihova politika? Da li je njihova politika da Aleksandar Vučić uopšte ne učestvuje u izborima. Dakle, ne samo da rade kako žele i ne samo da žele da se vrate na vlast da bi otimali od građana Srbije, nego oni žele da i svojim političkim protivnicima biraju kandidate. Da li je sledeći korak politike Dragana Đilasa i Marinike Tepić da nam sastavlja i predlaže liste za parlamentarne i gradske izbore, da kažu ovi mogu da budu kandidati, ovi ne mogu da budu kandidati? Da li je to politika Dragana Đilasa? Da li je politika Dragana Đilasa i njegovih medija da u javnosti u svojim medijima daju veliki prostor svima onima koji su poznati po antisrpskom delovanju?

Juče smo ovde imali od strane opozicionih poslanika iznošenje niza neistinitih informacija, ali ih je sjajno demantovao svojim sjajnim statističkim informacijama moj kolega Marijan Rističević koji je na svoj način prezentovao na koji način deo parlamentarne opozicije, a ovde imamo sedam poslanika opozicionih, lažno govore, što smo imali juče slučaj, o stradanju srpskog naroda na teritoriji Bosne i Hercegovine, Kosova i Metohije, Hrvatske tokom devedesetih godina.

Statistika ide u prilog tome da je najviše stradao na prostoru bivše Jugoslavije, i u Drugom svetskom ratu, i u Prvom svetskom ratu, i devedesetih godina, srpski narod. Da li to možemo da pročitamo ili čujemo, ili vidimo u Đilasovim medijima? Ne možemo. Kada neko da izjavu protiv Aleksandra Vučića, neki lažni ekolog, neki regionalni političar, neki kvazi državnik iz regiona, on u Đilasovim medijima dobija ogroman prostor. Dakle, kada treba da se nanese bilo kakva šteta Srbiji on je dobrodošao u Đilasove medije.

Hajde, što je dobro došao u Đilasove medije, ali moramo i do kraja da razotkrijemo i ulogu medijskog javnog servisa. Dakle, da li će medijski javni servis i dalje, u narednim mesecima, u svojim političkim emisijama, u udarnim terminima, u dnevnicima davati i dalje, pod jedan, lažne informacije o delovanju opozicije i kako oni imaju veliki rejting i kako oni imaju veliku podršku naroda, dakle, tu mislim na opoziciju okupljenu oko Đilasa i njegovih koalicionih partnera, i da li će funkcioneri SNS, pa i SPS koja je stranka broj dva u Srbiji i svih drugih stranaka iz naše koalicije, imati toliku zastupljenost da će sveukupno činiti 20 do 30%?

Parlament ima zastupljenost na medijskom javnom servisu i većini elektronskih medija 20 do 30%. Đilasovi saborci i pojedine vanparlamentarne opozicione stranke zastupljeno 70%. Opet podvlačim, da li je to demokratija? Da li to ima igde u Evropi, u bilo kojoj zemlji Evrope? Nema. Nema, ali Srbija je zemlja demokratije i pored svega toga mi smo pristali na sve ustupke vanparlamentarne opozicije. Dakle, i onih koji su učestvovali u dijalozima i oni koji nisu učestvovali u dijalozima, a koji su slali svoje emisare i držali razne konferencije za novinare.

Na kraju, ono što bih želeo posebno da istaknem, a to je jedna zabrinutost. Nisam nešto primetio da nezavisne institucije u Srbiji, regulatorna tela, pa i deo državnih institucija, a i dobar deo medija, reaguju kada su u pitanju pretnje upućene deci, pretnje upućene porodicama građana Srbije, a poslednji primer dovoljno govori i dovoljno upozorava kakvu mi imamo medijsku sliku o Srbiji. Dakle, retko ko je osudio, retko koji medij u Srbiji je osudio, retko koji analitičar u Srbiji je osudio, ovi tzv. nezavisni analitičari, pretnje upućene porodici predsednika Srbije Aleksandra Vučića i onda na sve to vidimo u Đilasovim medijima kako saopštavaju da vlada mrak u Srbiji. Ne samo da lažu da vlada medijski mrak u Srbiji, nego koriste svaku priliku, svaki odlazak u pojedinu zapadnu ambasadu, svaki odlazak u inostranstvo, da li u Evropi ili u SAD, da nađu nekoga kongresmena, da nađu nekog političara da olajavaju i svoju državu, i srpski narod, i sve građane Republike Srbije.

Dakle, ja volim da narod Srbije zna istinu. Narod Srbije mora da zna šta je alternativa politici Aleksandra Vučića, jer nemamo dve Srbije. Imamo jednu Srbiju, jednu Srbiju koju treba da čuvamo i da branimo i da jačamo. Mi predvođeni Aleksandrom Vučićem gradimo i Srbiju, gradimo i institucije, a Dragan Đilas, dok je bio na vlasti, je rušio institucije, rušio Srbiju i hoće ponovo da dođe na vlast da bi je srušio do kraja. Neće moći zato što to ne da narod. Zato narod treba da zna sve laži i Đilasovih medija i Đilasovih i portala i društvenih mreža. Narod treba da zna i kako se gostuje i koje informacije saopštava medijski javni servis. Narod treba da zna koje sve Dragan Đilas, zajedno sa Šolakom, medije kontroliše i kojih je medija vlasnik. Narod treba da zna koga laže. Narod treba da zna ko je otimao od našeg naroda, a to su Dragan Đilas i njegovi saborci.

Da bi to sprečili, tj. da građani Srbije ne bi ponovo dali šansu, kao što je to bio slučaj 2008, 2004. i 2000. godine, narod treba da zna da ne treba da dozvoli ponovo Draganu Đilasu ponovo sa svojim saborcima da dođe na vlast, ne zbog nas iz SNS i našeg predsednika Aleksandra Vučića, nego zbog interesa i naše države i njenih građana. Zato sam ubeđen da će narod u Srbiji, za mene najbolji mogući narod je naš narod, najlepša država na svetu je za mene Republika Srbija i tako bi trebalo da razmišljaju svi građani, tako bi trebalo da razmišljaju i oni koji su i protiv SNS… Narod treba da odluči ko će da vlada Srbijom, a ako uzme u obzir i najnovija istraživanja i ako uzmemo u obzir i mišljenje naroda, sasvim je jasno da će narod i 3. aprila podržati najbolju politiku, a to je politiku koju našu Srbiju i gradi, i jača, i vodi je u sigurnu budućnost, a to je politika našeg predsednika Aleksandra Vučića. Hvala i živela Srbija!

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, gospodine Orliću, uvaženi gospodine Pantiću iz VSS, uvažene kolege narodni poslanici, dragi građani Republike Srbije, naravno da kao i moje kolege iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, da verujem u pravosuđe, da verujem u nezavisno i efikasno pravosuđe i da verujem da ovi kandidati za sudije o kojima danas raspravljamo, da kada budu izabrani da će raditi profesionalno svoj posao, kao što verujem da je takav veći broj sudija u Srbiji, kako sudija, tako i tužilaca. Ako nemamo efikasno pravosuđe i nezavisno, nemamo ni određene rezultate u borbi protiv mafije, kriminala i korupcije.

Mi smo svedoci u proteklih godinu dana i nešto da imamo ozbiljne rezultate što se tiče borbe protiv mafije, kriminala i korupcije. Ministarstvo unutrašnjih poslova je odradilo svoj posao odlično. Tu je naravno svoj doprinos dalo tužilaštvo, a sada je na potezu sudstvo.

Voleo bih da se ne dešava, a dešava se da pojedini koji su osumnjičeni ili optuženi za najteža krivična dela, da budu puštani na slobodu. O tome su nešto govorile moje kolege, pa smo tako imali situaciju da u proteklih godinu dana je i nekoliko članova kriminalne grupe Veljka Belivuka pušteno na slobodu odlukom suda. Obrazloženje – pa on se tereti da je samo vozio ubicu na izvršenje ubistva, pa je pušten na slobodu, ne može da utiče na svedoke, on je samo bio vozač u akciji ubistva.

To je bilo jedno od obrazloženja, da ne govorim o nekim sudijama poput sudije Majića i nekih njegovih sramnih presuda, da ne govorim o tome kako su brojni oni koji su bili učesnici najtežih krivičnih dela silovanja i otmica, i oni pušteni na slobodu, da ne govorim o blagim kaznama prema nekim ubicama, silovateljima i otmičarima. Sve je to u nekom manjem procentu. Verujem da se takve stvari neće dešavati i da će svako onaj za koga se dokaže da je kriv, odgovarati u skladu sa zakonom.

Mi iz SNS, predvođeni Aleksandrom Vučićem, želimo efikasnije pravosuđe i zato i menjamo Ustav u oblasti pravosuđa. O tome je opširnije i detaljnije govorio moj kolega Dejan Kesar. Ali, svi koji rade u pravosuđu moraju da shvate da su u službi i države i građana.

Danas ću vam navesti nekoliko primera. Recimo, meni je tokom jučerašnjeg dana stigao odgovor na poslaničko pitanje zamenika Republičkog javnog tužioca, neću da govorim ime – ja sam na sednici 25. novembra postavio pitanje u vezi novih pretnji upućenih predsedniku Aleksandru Vučiću i njegovoj porodici, a te pretnje su se dešavale u novembru mesecu. Znate li, dragi građani, kakav sam odgovor dobio od zamenika Republičkog javnog tužioca? Da sam već dobio odgovor na identično pitanje koje sam postavio 16. marta u vezi pretnji upućenih predsedniku Vučiću i njegovoj porodici i da sam isto pitanje postavio 29. juna.

Sad ja pitam ove genijalce iz tužilaštva – kako sam ja mogao da znam 16. marta i 29. juna ko će i kako u novembru da preti predsedniku Aleksandru Vučiću i njegovoj porodici? Ili ovi pojedini genijalci iz tužilaštva šablonski odgovaraju i narodnim poslanicima, a tako i građanima Srbije ne ulazeći u sadržinu ozbiljnog poslaničkog pitanja.

Tačno je da sam ja postavljao pitanje 16. marta i 29. juna i 25. novembra. Jeste bila ista tema, ali je sadržina bila drugačija.

Šta ovo govori? To govori da u kontinuitetu tokom cele 2021. godine se ostrašćeno, brutalno, bezobrazno i sramno preti predsedniku Aleksandru Vučiću i njegovoj porodici, bez adekvatne reakcije nadležnih organa. Onda imamo šablonski odgovor – pa, već si postavio to pitanje u martu, junu. Eto, u novembru nek ti bude isti odgovor - radimo na tome.

Ne možemo tako šablonski da odgovaramo, ne samo zato što je u pitanju predsednik Republike i naše stranke, nego zato što su u pitanju nečija deca. U pitanju je nečija porodica. Sva deca i sve porodice u Srbiji moraju biti zaštićeni. Nadležni organi, a ja opet podvlačim - verujem da je većina ljudi zaposlenih u tužilaštvu i sudstvu čestiti, pravedni, školovani i dobri ljudi, kojima je interes Srbije i zakona na prvom mestu, samo želim da se u svim primerima to pokaže u praksi.

Nije efikasno pravosuđe ako se odradi 90%, a 10% se prepusti slučaju. Ne daj bože da se nešto desi, ne daj bože neka pretnja da se ostvari. Koji posle da dobijem odgovor od tužilaštva? Već ste dobili odgovor u martu na to pitanje. Dakle, ja samo molim nadležne u tužilaštvu, a opet kažem većina su čestiti i profesionalni ljudi, ozbiljno shvatite svaku pretnju upućenu bilo kojem građaninu Republike Srbije. Imamo jake institucije, imamo bezbednosne službe, imamo tužilaštvo, imamo policiju, može da se locira svako onaj koji preti.

Ali, sudstvo je i te kako efikasno kada je u pitanju izgovorena reč moga nekog kolege narodnog poslanika ili nekog iz Srpske napredne stranke, da brzo i efikasno bude osuđen jer je naneo navodnu klevetu političkom protivniku za koga je rekao da je kriminalac. Tada se ročišta zakazuju na dve, tri nedelje, imamo ovde dovoljno primera u Narodnoj skupštini, i taj poslanik bude osuđen.

U redu, ako je to u skladu sa zakonom, ako je naneo klevetu, nije problem, neka plati kaznu, ali da to važi za sve. Ali, kada neko od Đilasovih saboraca, Marinike Tepić i ovih njihovih, Ćute, Crnog, koji imaju ove nadimke, kad neko od njih kaže ne za nekog našeg da je lopov, kriminalac ili bitanga, nego kada preti smrću porodici nekog funkcionera SNS ili njemu lično, onda nemamo adekvatnu reakciju nadležnih institucija. Pitam, o čemu se tu radi?

Pitam, da li i dalje, a nadam se da nemamo, a imam informacije da imamo, da li i dalje imamo određene sudije koje rade po nalogu stranih centara moći, pojedinih tajkuna i Dragana Đilasa?

Koliko je danas snažan ovaj, kao što je rekao neko od mojih kolega, tajkunski kartel, koliko je snažan, mislim da je to rekao kolega Miloš Terzić danas, koliko je snažan taj tajkunski kartel Dragana Đilasa? Koliko sudija i tužilaca kontroliše i plaća? Koji su i dalje njegovi ljudi u MUP-u i bezbednosnim službama i koje imamo službenike stranih, tj. zapadnih ambasada koji zajedno sa njima prave paralelni centar moći?

Znam, gospodine Pantiću, da vi i skoro sve vaše kolege ovo osuđujete, jer ni vama ovo ne odgovara. Verujem i u Vrhovni kasacioni sud, verujem i u većinu sudija, znam da vam nije lako, ali zato o ovome govorim javno. Zašto? Da bi pomogao vama, da bi pomogao pravdi i istini, da bi pomogao nadležnim institucijama, da svi vide kako i vama u pravosuđu nije lako, jer imate određeni broj kukolja, imate određeni broj krtica, imate određeni broj plaćenika od strane Đilasa, tajkuna, mafije i stranih službi. Na sreću, nadam se da je samo jednocifren taj broj sudija i tužilaca. Nadam se, ali isto tako se nadam da će biti pročišćeni i očišćeni.

Kad mi iz SNS ili iz naše koalicije ukažemo na neku sramnu presudu, na saradnju sa stranom službom nekog iz pravosuđa, mi smo optuženi da se mešamo u rad pravosuđa. Pojedine vaše kolege su osnovali nevladine organizacije koje se finansiraju iz spolja. Pojedine vaše kolege primaju platu iz budžeta Srbije i primaju platu iz inostranstva. Zamislite šta bi bilo sa poslanicima SNS kada bi neko od nas primao pored plate iz budžeta i novac iz inostranstva da vodi nekakvu nevladinu organizaciju koja se bavi pravosuđem.

To je istina i to mora da se iskoreni. Zašto? Da bi vladala pravda. Zato što je Srbija zemlja pravde. Srbija je zemlja zakona. Mi, predvođeni Aleksandrom Vučićem, činimo sve da i pravosuđe bude efikasnije i da sve ono što je do Vlade Srbije, sve ono što je do Ministarstva pravde da vam omogući bolje uslove da se uradi i to se uradilo.

Neko od mojih kolega je govorio, čini mi se kolega Mladen Bošković, koliko je samo od 2012. godine do danas izgrađeno i renovirano pravosudnih institucija, u sjajnoj organizaciji Ministarstva pravde Republike Srbije. Dakle, Ministarstvo pravde i Vlada Srbije i predsednik Vučić čine sve da bi vama omogućili da imate sve uslove da radite nezavisno od nas iz političkih struktura, da radite efikasno i profesionalno. Ja verujem u vas i verujem da će ove sudije koje su izabrane sada i koje su izabrane tokom godine, kao i vi iskusni da ćete sprovoditi pravdu u Srbiji.

Na kraju, želim svoje izlaganje da završim jednom lepom vešću koju je saopštio predsednik Republike Aleksandar Vučić, stigao je lek protiv korone u Srbiju. Dakle, taj lek u Evropi imaju samo Srbija, Slovenija, Danska i Litvanija.

Završavam svoj govor rečima Aleksandra Vučića – Životi i zdravlje ljudi nemaju cenu. Živela Srbija!

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvažena gospođo Kovač, uvažena gospođo Kisić Tepavčević, uvažene kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, naravno da ću u danu za glasanje podržati sve predložene zakone.

Sve ono sa čime se slažem u ovim predloženim zakonima detaljno je i u potpunosti sjajno obrazložila moja koleginica gospođa Milanka Jevtović Vukojičić. Njeno izlaganje, kao i izlaganje mojih kolega narodnih poslanika koji su danas govorili o ovim zakonima iz poslaničke grupe "Aleksandar Vučić - Za našu decu", govori o tome da je Srbija zemlja rezultata. Zemlja rezultata u svim oblastima. Srbija se gradi, Srbija se izgrađuje, povezuje se deo Srbije sa drugim delom, modernim auto-putevima i putevima što se tiče železničkog saobraćaja.

Isto tako, svi finansijski aranžmani koji se sklapaju, sklapaju se u interesu građana Srbije i države Srbije, a po pitanju socijalne politike i socijalne zaštite niko ne radi bolje u regionu od Srbije. To najbolje pokazuju rezultati što se tiče konkretne borbe protiv korona virusa.

Tokom prošle i tokom ove godine videli smo kako neko može, a u ovom slučaju Srbija, najbolje da se bori i kada je u pitanju ova pošast što se tiče korona virusa, i kako se štiti celokupno stanovništvo.

Sa druge strane, mi imamo politiku onih koji ne vode računa o kompletnom stanovništvu, imamo politiku onih kojima smetaju svi ovi rezultati o kojima mi danas govorimo, a to su svakako Dragan Đilas, Marinika Tepić, Vuk Jeremić i njihovi saborci. Njihova imena treba da saopštavamo svaki dan, da bi građani Srbije jasno videli šta je dobro a šta loše za njih.

Dobro je sve ovo što radi predsednik Srbije Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije, a loše je sve ono što nude građanima Đilas i njegovi saborci. Oni što nude, delom su imali prilike i da prikažu i pokažu građanima, a to je kada su se nalazili na vlasti do 2012. godine u Srbiji i do kraja 2013. godine u Beogradu. Kako su uništavali Srbiju, kako su uništavali Beograd, mogu da se pišu ne feljtoni, nego knjige i da se snimaju filmovi, a verovatno će se jednog dana i snimati filmovi o njihovim kriminalnim aktivnostima.

Interesantno je da oni koriste svaku priliku, koriste svaki momenat ne bi li dobili neki politički poen kod građana Srbije, jer ih hvata nervoza pošto je do parlamentarnih izbora, beogradskih i predsedničkih, ostalo nešto više od tri meseca. Tako su prethodne dve subote, a i prilikom nekih drugih dana, pokušavali da zloupotrebe proteste dela građana, kojih je bilo 31 hiljada u Srbiji, 4.150 u Beogradu, one pretprošle subote, a ove subote daleko manje, pokušali su da zajedno sa lažnim ekolozima dobiju političke poene i građanima pokažu kako je većina naroda protiv politike Aleksandra Vučića, što naravno nije tačno.

Ne samo da su se pojavili na tim protestima gde ih i oni koji su se okupili nisu hteli, nego su zajedno sa svojim plaćenicima, i to ne samo iz Srbije, nego iz regiona, pokušavali da te proteste omasove, što nisu uspeli, i pokušavali su da nanesu lake i teške telesne povrede onim građanima Srbije koji su tu prolazili, a to su uspeli.

Imali smo prilike da vidimo video zapis. Imali smo prilike da vidimo fotografije kako grupa Đilasovih plaćenika brutalno bije građane Srbije koji su krivi za to što su želeli da prođu. Zar nije jedno od osnovnih ljudskih prava u Srbiji, zar nije jedno od osnovnih prava uopšte sloboda kretanja? Po Đilasu, Mariniki Tepić i njihovim saborcima, građani Srbije, koji ne misle kao oni, nemaju pravo na slobodu kretanja, nemaju pravo ni na zaštitu svoje porodice, a to najbolje vidimo i prema nastavku ovih pretnji koje su upućene u zadnjih nedelju dana prema predsedniku Aleksandru Vučiću i članovima njegove porodice.

Do koje mere ide to njihovo ludilo da, ako neko stane u odbranu predsednika Vučića i njegove porodice i Vlade Srbije i funkcionera SNS, i on bude izložen najgorim mogućim pretnjama, pa smo kao rezultat toga, između ostalog, imali pretnju upućenu i članici predsedništva i šefici informativne službe SNS Vladanki Malović. Njoj je prećeno šišanjem do glave. Ko je god posle stao u odbranu Vladanke Malović i on je na društvenim mrežama bio izložen najgorim mogućim pretnjama. To je ta njihova politika. Znači, naša politika, SNS i Aleksandra Vučića, je da se Srbija gradi i izgrađuje, da vodimo računa o svim građanima Srbije i o vitalnim nacionalnim i državnim interesima, a njihova politika je da uništi i sruši sve ono što je Aleksandar Vučić gradio prethodnih devet godina da bi oni na krilima, ne volje građana na izborima, nego volje ulice, i to ne cele ulice, nego dela ulice ne bi li na nasilan način, uz pomoć nekih stranih obaveštajnih službi i sila i centara moći njihovih, tajkunskih i kriminalnih saradnika, došli na vlast i nastave, blago rečeno, da kradu i otimaju od građana Srbije.

Šta mi imamo sa ove druge strane, sa ove naše strane, u stvari sa ove jedine moguće normalne strane? To je ona strana većinske volje građana Srbije. Imamo rezultate.

Imamo rezultate da Srbija vodi najbolju moguću regionalnu politiku u svojoj novijom modernoj istoriji, a možda uopšte u svojoj istoriji. Možda i najbolja u celokupnoj istoriji Srbije i srpskog naroda.

Imamo situaciju da Srbija pokazuje konkretne rezultate što se tiče poštovanja politike mira i stabilnosti u regionu. Trudimo se da imamo dobre odnose sa svim zemljama sa kojima se graničimo, a naročito sa onim državama u našem okruženju gde živi srpski narod.

Takođe, nikada nisu bila bolja, a o tome se govorilo na početku današnje sednice, nikada nisu bila bolja u istoriji Srbije prava nacionalnih manjina u Srbiji nego što je to danas. Čak, ja ne bih ni rekao nacionalne manjine, ja bih upotrebio drugi izraz. To su naša braća i sestre.

Dakle, u Srbiji ravnopravno žive i srpski i bošnjački, mađarski i svi drugi narodi samo je potrebno da se poštuje Ustav, samo je potrebno da se poštuju zakoni, samo je potrebno da se poštuje Srbija.

Jedna od najvećih kriza u Evropi, pored ove zdravstvene krize gde je Srbija odlično odreagovala, a po pokazateljima je ili prva ili druga ili treća u Evropi, imamo najavu koja je već stupila na snagu energetske krize. Zahvaljujući ličnom zalaganju našeg predsednika Aleksandra Vučića Srbija će izaći kao pobednik što se tiče i te energetske krize.

Idemo dalje. Srbija je na jasnom evropskom putu, na putu evropskih integracija. Evo, dobili smo pohvale i od EU.

Dakle, nema oblasti gde Srbija predvođena Aleksandrom Vučićem ne pokazuje jasne rezultate, ali ne jasne rezultate samo u teorijama, nego jasne rezultate koje možemo da vidimo u praksi.

Hoćemo li da govorimo, gospođo ministarka, o resoru koji vi vodite? Najbolji mogući rezultati.

Hoćemo li da govorimo o zdravstvu, prosveti, obrazovanju? Hoćemo li da govorimo o izgradnji vrtića, sportskih stadiona, osnovnih i srednjih škola? Hoćemo li da govorimo o energetici i rudarstvu? Hoćemo li da govorimo o izgrađenim saobraćajnicama, o rezultatima u oblasti infrastrukture, građevine, privrede, ekonomije? Svuda smo u regionu najbolji, a među najboljima u Evropi.

Hoćemo li da govorimo o finansijskoj politici koja je prema pokazateljima najbolja u Evropi u proteklih godinu dana? Ni jedna država u Evropi nema ovakav skok plata i penzija kao što ima Srbija. Pokazali smo da se može. I to kad? Kad je najteže, kad je kriza mi možemo? Zašto? Zato što Srbija vodi odgovornu politiku. Vodi odgovornu politiku zato što sprovodi onu politiku koja je najbolja, a to je politika našeg predsednika Aleksandra Vučića. Pri tome, naš predsednik ima svaki dan potrebu da polaže račune građanima Srbije. Zašto? Zato što je on predsednik svih građana i što ga je narod birao.

Kada izbije problem u bilo kom delu Srbije Aleksandar Vučić odlazi na teren, odlazi i direktno priča sa narodom. Šta je problem, jel to ne valja? Ne valja – menjamo, idemo dalje. Koji je sledeći problem? Taj – menjamo. Šta vam ovde nedostaje u ovom selu? Nedostaje nam put – imaćete put. Obeća, prati sprovođenje obećanja i dočekamo konkretan rezultat. Ode na noge građanima Srbije da kaže – jesmo li obećali, jesmo, jesmo li ispunili, jesmo. Jeste li vi zadovoljni, dragi naši građani? Oni kažu da jesu.

E, to je predsednik, to je politika. To je sprovođenje odgovornosti, a najvažnija reč, po meni, u politici je odgovornost. Odgovornost, a to ima i Vlada Srbije i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Naravno da oni koji su neodgovorni, oni koji ne misle dobro građanima Srbije, oni koji ne žele rezultate za opšte dobro, za državu našu, nego koji žele rezultate samo za svoje džepove, naravno da njima ne odgovara ta politika i da sada koriste svaku moguću priliku, svaki mogući razlog i bitan i nebitan ne bi li napravili neku štetu ne samo predsedniku Vučiću, nego i Srbiji. Zato što su shvatili da ako napadaju predsednika Vučića i njegove saradnike građani su svesni istine i skače rejting našem predsedniku. Zato što narod voli istinu, narod voli rezultate, narod voli odgovornost.

Ali, onda su krenuli – ajde da malo rušimo Srbiju. Ajde malo da rušimo Beograd, da rušimo sve gradove, ajde da blokiramo puteve, saobraćajnice, ajde da nanesemo štetu i Srbiji i svim građanima, pa da onda izazovemo interesovanje međunarodne javnosti, pa da na taj način pokušamo da srušimo Vučića ne bi li onda došli na vlast.

Moram da podsetim, prošle nedelje na sednici moj kolega i prijatelj, predsednik naše poslaničke grupe, dr Aleksandar Martinović naveo je više sjajnih primera u vezi ovoga što govorim, a ja bih izdvojio jedan.

Prilikom protesta crvenih beretki, nekadašnje jedinice za specijalne operacije, čini mi se da je to bilo 2001. godine u jesen, bila je blokirana jedna traka auto-puta. Dakle, ne jedna strana auto-puta, nego od tri trake, a ispraviće me dr Martinović, bila je blokirana samo jedna traka, i to bila je blokirana jedna traka nekoliko časova. Tadašnja Vlada Srbije, tadašnja vladajuća koalicija, tadašnje DOS-ove stranke su to nazvali državnim udarom.

To su nazvali državnim udarom, jer je jedna saobraćajnica, dakle ne više kao što su oni uradili proteklih subota, nego jedan deo jedne saobraćajnice u jednom delu Beograda bio je blokiran. To su nazvali državnim udarom.

Kako mi da nazovemo ovo što oni sada rade, ako su oni to nazvali državnim udarom? Obrazloženje im je bilo zato što su naložili tadašnjoj jedinici za specijalne operacije da uhapsi braću Banović, zbog sumnje da su teški kriminalci, a na kraju se ispostavilo da je tadašnje rukovodstvo MUP i Vlade Srbije obmanulo jedinicu da uhapsi ljude da bi ih izručilo Hagu.

Ne opravdavam bilo kakav oblik protesta ni tada, ni sada, bilo koje deonice auto-puta, ali kažem da su oni to tada nazvali državnim udarom, a SNS kada je pravila opozicione proteste, čini mi se 5. februara u Beogradu, tj. veliki miting u Beogradu 2011. godine, čini mi se da je drugi bio 16. aprila iste godine, istog proleća 2011. godine, tada je bilo ovde ispred Skupštine preko 100 hiljada građana. Ni jedna polomljena žardinjera, ni jedan uvređen policajac, ni jedan incident, ni jedna psovka, sve je mirno i dostojanstveno prošlo.

To je razlika između nas i njih. Kad kažem nas, ne mislim samo na SNS, nego mislim na apsolutno većinsku Srbiju. Kad kažem njih, mislim na te koji su otimali i žele da otimaju od građana Srbije, to su Đilas i njegovi saborci, koji vole da se bahato ponašaju i da koriste sve nasilne nezakonske metode da maltretiraju građane Srbije.

Na sreću, narod je taj koji odlučuje, a narod će im to i pokazati 3. aprila naredne godine na izborima kada svi ovde željno očekujemo ono što je u interesu svih građana Srbije i naše države, a to je pobeda najbolje politike u novijoj modernoj istoriji, a to je politika našeg predsednika, Aleksandra Vučića. Živela Srbija!

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedniče Narodne skupštine, uvažena ministarko, gospođo Kisić Tepavčević, uvaženi predstavnici ministarstava, kolege narodni poslanici i građani Republike Srbije, Srbija je demokratska država i jedan od mojih kolega na početku današnjih izlaganja je rekao da kod nas vlada društvo jednakih šansi. Vlada društvo jednakih šansi i to tako treba da bude, ali bih voleo da mi budemo i društvo jednakih šansi i da budemo i demokratska država kada je u pitanju zaštita ljudskih prava i osnovnih prava svih porodica koje žive na teritoriji Srbije.

Zašto ovo govorim? Danas još jedan sraman, a za mene najbolesniji i najgori napad u poslednje vreme koji je upućen na članove porodice predsednika Srbije i SNS Aleksandra Vučića. Ovaj tvit predsednika Izvršnog odbora DS Srđana Milivojevića, meni je žao što moram da ga ponovim, a to su već istakle i moje kolege Zoran Tomić i prof. dr Vladimir Marinković, Srđan Milivojević je napisao – Andrej i Danilo pronađeni u šahtu ko Gadafi. Normalni čovek, normalni čovek nikada ovako nešto ne bi ni pomislio a kamoli napisao, a kamoli stavio na društvene mreže, a kamoli stavio na društvene mreže i to javno komentarisao i hvalio se time ako se bavi ozbiljno politikom.

Ovo je najblaže rečeno monstruozno, umobolno i bolesno. Nemam reči na koji način ovo da osudim, ali zato očekujem da nadležne državne institucije u slučaju ovih poslednjih sramnih pretnji koje su upućene bratu predsednika Republike i starijem sinu predsednika Republike da će i Srđan Milivojević i svi ovi koji šeruju ovaj sraman tvit objavljen na Tviter nalogu Srđana Milivojevića da će da odgovaraju u skladu sa zakonom.

Da li je Srbija društvo jednakih šansi da može ko god poželi na najgori mogući način da preti članovima porodice predsednika Republike? Ako bi se neko usudio iz vladajuće koalicije da uputi neku kritiku ili da nazove nekoga iz opozicije koji preti i da mu kaže da je bitanga ili ološ, bio bi osuđen i javno i Kodeks poslanika i u javnosti od strane nevladinih organizacija i raznih poverenika. Kada neko želi smrt najbližim članovima porodice predsednika Republike Srbije i želi da završe brutalno ubijeni kao Gadafi to neme reakciju. Ima reakcija mojih kolega narodnih poslanika i pojedinih državnih funkcionera, ali baš da vidimo kako će reagovati većina medija i nadležne institucije i ovi razni borci za ljudska prava.

Čak i poslanik Evropskog parlamenta Viola fon Kramon koja je poznata po antisrpskom delovanju je kada je napisala sraman tvit posle sastanka sa vladikom Grigorijem, a čudi me što se baš sastala sa njim jer znamo i mišljenje vladike Gligorija i o predsedniku Aleksandru Vučiću i o jačanju Srbije, ali da ga sada ovde ne reklamiram, čak je i Viola fon Kramon obrisala svoj sraman tvit, svoj sraman antisrpski tvit da nema SPC.

Ali, zato Srđan Milivojević i njegovi saborci i pristalice Đilasove politike, ne samo da nisu još uvek obrisali ovaj tvit, nego se oni ponose ovim tvitom. Oni se ponose pozivanjem na ubistvo predsednikovog brata i sina. Ja očekujem reakcije Međunarodne zajednice. Aman, ljudi ovo saopštavaju oni koji se bave politikom, oni koji su bili na vlasti od 2000. do 2012. godine, oni koji zajedno sa Draganom Đilasom, Vukom Jeremićem, Marinikom Tepić i Šolakom pretenduju da se ponovo vrate na vlast. Mi ovde imamo histeriju dela opozicije okupljene oko Dragana Đilasa, oni koriste sva moguća sredstva i da ugroze bezbednost porodice predsednika Republike i da ugroze bezbednost predsednika Republike i da ugroze bezbednost većine građana.

Pa, pogledajte šta su u subotu napravili lažni ekolozi? Predsednik je rekao da je bilo 31.000 građana ukupno na svim protestima, od toga, čini mi se u Beogradu oko 8.000, oko 4.150 na deonici autoputa kod Gazele i Sava Centra. Verovatno se veći broj građana tu se našao slučajno, kojima još nije jasno koje su zaista namere lažnih ekologa i Đilasa i verovatno je tu deo građana izmanipulisan, ali način na koji su se ponašali njihovi saborci, a videli smo, tu su se pojavili advokat Božo Prelević i Đilas i onaj Bulatović i oni razni i po raznim nadimcima i Marinika Tepić, oni nisu dozvoljavali, a vi ste gospođo ministarka i profesor Medicinskog fakulteta i ugledni medicinski radnik, nisu dozvoljavali kolima hitne pomoći da prođu.

Hoćete da vam saopštavam podatke koliko pacijenata za vreme blokade u subotu nije stiglo do bolnice, koliko je života građana ugroženo, koliko trudnica nije stiglo na lekarski pregled, koliko penzionera nije stiglo do hitne pomoći i Urgentnog centra, koliko dece sa svojim roditeljima nije stiglo do svojih kuća, nego su se smrzavali satima dok nisu stigli. Zašto? Zato što ovi protestanti ne dozvoljavaju, pokazuju silu. Njih je kod Sava Centra bilo sve ukupno i to sa okupljenim građanima i prolaznicima 4.150, a nedelju dana ranije nas iz SNS je bilo u i oko Arene, oko 55.000.

Dakle, manjina manjine hoće da maltretira Srbiju. Manjina manjine maltretira Srbiju. Manjina manjine hoće da blokiraju autoputeve, da blokira Srbiju, hoće da blokira privrede, a njihovi politički čelnici hoće da ubijaju, hoće krv na ulicama. E, pa neće moći. A zašto? Zato što se uzdam u državne institucije, uzdam se uz narodnu volju 3. aprila, narod će reći svoje na izborima.

Ja sam ubeđen da će narod kazniti ovu ubilačku i sramnu politiku Dragana Đilasa, Milivojevića i njihovih pristalica. Zašto? Zato što narod hoće rezultate. Narod ne želi govor mržnje. Imali su oni svoju priliku do 2012. godine. Šta su uradili? Oteli su stotine miliona evra od građana Srbije, uništavali su i privredu i Vojsku Srbije, uništavali su sve moguće. Doveli su sudbinu Kosova i Metohije u pitanju. Povezali su se albanskim lobistima, ne samo da smo imali povlačenja priznanja Kosova i Metohije, nego za vreme žute vlasti imali smo na godišnjem nivou, na desetine novih priznanja nepostojeće države Kosovo, nelegalne, lažne, države Kosovo.

Sada su se uznemirili. Zašto? Srbija nikada jača u svojoj istoriji, nikad bolja spoljna politika u novijoj istoriji. Što se tiče drugih grana, privrede, zdravstva, ekonomije, saobraćaja i infrastrukture, građevine, ozbiljni rezultati. To smeta. Kome to smeta? To smeta ovim lopovima u Srbiji, ovim tajkunima koji bi želeli ponovo da se vrate na vlast, da otimaju milione od građana Srbije. To smeta albanskim lobistima. To smeta regionalnim centrima moći. To smeta pojedinim stranim obaveštajnim službama, jer svi oni zajedno imaju jedan interes, to je slaba Srbija. A šta im stoji na putu slabljenja Srbije, stoji im narod, predvođen Aleksandrom Vučićem i oni su sada nervozni. Došao je decembar, zima je, hladno je, njihove pristalice politike su toliko lenje da ja i ne verujem da će se oni i okupljati u nekom većem broju u toku zime. Malo će oni napraviti tenziju u martu mesecu, pokušaće opet neke ludačke da prave demonstracije i napade, a biće iz svojih udobnih fotelja i svojih kancelarija „Multikom“ i drugih firmi, biće hrabri ovi tastatura mafijaši, biće hrabri preko ovih Tviter naloga, Instagrama i Fejsbuka.

Pa, oni svaki dan upute neku pretnju. Pa, meni su danas na Instagram profilu, ali ja sam najmanje bitan u toj priči, ali su čak i meni uputili pretnje - Uglješa lezi u kadu, uključi fen ili toster i ubi se, umri. Eto, to su saborci Dragana Đilasa i te komentare čitaju članovi naših porodica, ali to je smešno koliko nas napadaju iz SNS, koliko napadaju predsednika. Nekoliko hiljada puta više napadaju predsednika Aleksandra Vučića i njegovu porodicu, nego sve nas zajedno iz vladajuće koalicije.

Ja se samo divim našem predsedniku, ne zato što je on šef države i naše stranke, nego što ima snage da iz dana u dan se bori da Srbija bude još jača, još snažnija, a svaki dan ga brutalno vređaju i napadaju članove njegove porodice, uz slabu ili bez reakcije nadležnih državnih institucija i Međunarodne zajednice, a mi ovde se borimo. Mi se ovde borimo zato što treba da se borimo, ne zato što smo plaćeni da se borimo u parlamentu, nego zato što osećamo da treba da se borimo, jer osećamo Srbiju ko svoju otadžbinu, jer ona to i jeste.

Našu Srbiju treba voleti, našu Srbiju treba jačati, zakone i sporazume treba donositi i treba Srbija iz meseca u mesec da bude jača. Dakle, ne treba Srbiju blokirati, što radi deo opozicije. Srbiju ne treba uništavati kao što su radili Đilas i saborci do 2012. godine. Srbiju treba svuda hvaliti i boriti se protiv raznih albanskih, tajkunskih i drugih lobija. Našu državu trebamo jačati, nemamo druge, a to smeta. Kome smeta? Protivnicima i Aleksandra Vučića, protivnicima iz SNS i naše vladajuće koalicije, protivnicima Srbije, protivnicima većine naroda građana Srbije bez obzira kojoj veri i naciji pripadali i kojeg političkog opredeljenja bili.

Prema tome, ja se uzdam u naš narod, da će naš narod da shvati ko su oni, a ko smo mi. Nema podela na dve Srbije, jedna je Srbija, a većinska Srbija je za ono što je normalno, a normalno je da jačamo Srbiju zbog budućnosti naše dece, a ova manjina manjine i njihovi lideri će i dalje nastavljati da maltretiraju većinu naroda sa ovakvim bolesnim pretnjama i umobolnima i monstruoznim aktivnostima.

Ali sreća, tu je narod da uvek prepozna istinu, a na nama narodnim poslanicima, narodnim tribunima je uvek da ukažemo na ono što je dobro i ono što je loše. Ono što je loše su ove sramne pretnje, a ono što je dobro je sve ono što radi Vlada Republike Srbije i Aleksandar Vučić. Živela Srbija.

Zahvaljujem.

Uvaženi gospodine, Orliću, uvažena gospođo Popović, uvaženi gospodine Vinš, uvažene kolege narodni poslanici i građani Republike Srbije, danas smo jasno poručili da su promene Ustava u oblasti pravosuđa u interesu Srbije i njenih građana.

Apsolutno se slažem i sa onim sve što je rekla danas i gospođa Maja Popović, ministarka pravde i naša predsednica Odbora, Jelena Žarić Kovačević, a što se tiče toga i pod broje jedna, da se ove ustavne promene ne tiču Kosova i Metohije, ostaje preambula, Kosovo i Metohija su sastavni deo Republike Srbije, a promene Ustava se tiču samo pravosuđa. Zašto? Ne zato da bi pravosuđe postalo nezavisnije, pravosuđe jeste već nezavisno u Srbiji, nego i zbog preporuka Venecijanske komisije i naših evropskih integracija, a i zbog efikasnosti pravosuđa, da bi naše pravosuđe postalo efikasnije.

Odlično znamo šta smo nasledili što se tiče pravosuđa 2012. godine, kad je SNS sa koalicionim partnerima preuzela odgovornost za vlast. Oni su, Demokratska stranka i njihovi saradnici, uništavali pravosuđe reformama 2009. i 2010. godine. Gotovo uništeno pravosuđe se popravlja od 2012. godine i napreduje iz godine u godinu.

Ali, želeo bih da se osvrnem na ove promene u smislu toga da mi nećemo kao poslanici, kao zakonodavna vlast ili vi kao izvršna vlast, imati tu neku vrstu kontrole koja je bila i do sada. Imaćemo, naime, jednu međusobnu saradnju, proveravanje, što je dobro. Ali, isto tako, voleo bih da u narednom periodu one sudije koje budu izabrane na funkciju i one sudije koje su već izabrane na funkciju, nemojte da se ljutite na nas, narodne poslanike i na ljude iz izvršne vlasti kada nešto prokomentarišemo. I te kako pojedine sudije i predsednici sudova vole da odu na kanapee i koktele i šampanjac u određene zapadne ambasade i da slušaju mišljenje zapadnih ambasada. Nemojte da pojedine sudije ne vole da čuju komentar nekoga iz izvršne ili zakonodavne vlasti, a da vole da čuju mišljenje zapadnih ambasada.

Sudija u Srbiji ne treba da sluša sugestije bilo kojeg ambasadora ili službenika ambasade. Sudija u Srbiji treba da bude nezavistan i treba da efikasno radi svoj posao, u skladu sa Ustavom i u skladu sa ovim ustavnim promenama koje će uslediti.

Što se tiče rada Radne grupe, ja moram da pohvalim i rad Radne grupe i sve moje kolege iz Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, i rad ministarke pravde gospođe Maje Popović, svi smo mi zajedno radili na tome da ovaj tekst bude što bolji, da se pročisti, radili smo na određenim amandmanima, radili smo na tome da ove promene budu i što se tiče preporuka Venecijanske komisije ispoštovane, a i što se tiče njihovog sprovođenja.

Ali, na javnim slušanjima, moram da podsetim moje kolege narodne poslanike, da nije bilo baš sve tako lako. Imali smo i pojedine kritike. Ali, nismo mi imali kritike toliko stručne javnosti. Većina profesora i dekana pravnih fakulteta, strukovnih udruženja, predstavnika nevladinog sektora je sarađivalo sa nama i imalo jedne lepe, normalne sugestije.

Jedan deo te stručne javnosti, kao što je to uradio jedan profesor, da ga sada ne reklamiram, ako i pripada nevladinoj organizaciji CEPRIS, kojom komanduje jedan sudija, isto da ne navodim sada i njegovo ime, da ga ne reklamiram, imao je kritiku što se tiče ustavnih promena, a ja ću vam reći koja je to kritika bila. Bila je kritika ta da građani Srbije nisu dovoljno vaspitani, pošteni i stručni. I to je rekao predstavnik te nevladine organizacije.

Kritika broj dva je bila - zašto mi, političari, zašto mi iz zakonodavne i izvršne vlasti utičemo na tekst i raspravljamo o tome? A taj čovek, koji je to kritikovao je član političkog saveta DS i redovni profesor pravnog fakulteta koji se krije iza jedne nevladine organizacije CEPRIS.

Dakle, to licemerstvo DS i njihovih saradnika, to licemerstvo svih onih koji kritikuju ustavne promene i ovo što radi SNS i predsednik Aleksandar Vučić, jasno je da nemaju dobru nameru. Oni ne žele Srbiju kao demokratsku zemlju u kojoj vladaju i pravo i pravda.

Najbolji primer je sve ono što se dešava ovih dana i što se tiče Dušana Prokića, a prema rečima predsednika Srbije Aleksandra Vučića, prilikom obilaska današnjih radova na metrou u Železniku, što je samo jedna potvrda da se Srbija iz dana u dan sve više gradi. Dušanu Prokiću se danas lekari bore za njegovo oko, a povrede mu je teške naneo jedan od lidera opozicije i jedan novih političkih favorita Marinike Tepić, Šolaka, Đilasa i Vuka Jeremića, izvesni Dragan Milovanović Crni. Dakle, njima ne odgovara vladavina pravde, prava i da se poštuje Ustav.

Njima odgovara nasilje na ulicama, krv na ulicama, tajkunska vladavina Đilasa i Šolaka, otimačina miliona evra od građana Srbije, da se ljudi poput Crnog puštaju na slobodu, da nastavljaju i dalje da biju one koji im stanu na put na bilo koji način, a da nema nikakve osude kada neko dobije teške telesne povrede ili kada mu je život ugrožen zato što ne pripada njima.

A ko su oni? To su manjina manjine, manjina manjine koja je pitanje da li će preći cenzus i kojima se priviđaju i razne kokoške u Moroviću i ko zna šta sve i ko zna kakve sve izjave, u kakvom stanju oni govore.

Dakle, jasno je da sve ono što su danas moje kolege narodni poslanici, i kolega Matejić i kolega Kesar i svi redom, jasno je da su ustavne promene u oblasti pravosuđa Srbiji neophodne. Ja se lično nadam da će referendum da uspe, da će građani da prepoznaju da i ovo što radimo radimo u interesu Srbije. Jer, sve ono što radi i Ministarstvo pravde i Vlada Republike Srbije i mi ovde narodni poslanici u Skupštini Srbije, radimo samo sa jednim jedinim motivom - radimo sa motivom da sprovodimo politiku koja je u interesu građana Srbije i svih njenih državljana, bez obzira na veru i naciju. A takvu politiku svaki dan sprovodi u delo naš predsednik Aleksandar Vučić. Živela Srbija!

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažene kolege, narodni poslanici i građani Republike Srbije, prvo bih želeo na početku svog današnjeg obraćanja da izrazim duboko saučešće kolegama iz Socijalističke partije Srbije.

Milutin Mrkonjić Mrka je bio moj drug i komšija sa Vračara. Znali smo često da popijemo kafu, blizu zgrada gde smo živeli i bilo je stvarno veliko zadovoljstvo i biti u njegovom društvu i naučiti od njega nešto. Moja iskrena žalost.

Ono što bih želeo danas da istaknem je da opozicija nikada bolje uslove u svojoj istoriji nije imala pred neke izbore kao što je to sada slučaj.

Na predstojećim predsedničkim, vanrednim, parlamentarnim i beogradskim izborima opozicija će imati bolji start nego pozicija.

Zašto je to tako? Zato što i svim ovim ustupcima i postupcima Srpska napredna stranka, Aleksandar Vučić i vladajuća koalicija je pokazala zašto je Srbija demokratska država, ne samo da je demokratska država, nego dajemo opoziciji više nego što je i zaslužila, naročito kada je u pitanju vanparlamentarna opozicija.

Kako se to vraća? Vraća se tako što jedan deo opozicionih stranaka okupljen oko žutih tajkunskih siledžija predvođenih Draganom Đilasom i njihovim saborcima maltretira građane Srbije, maltretira građane Beograda, građane Šapca i građane brojnih drugih gradova i opština.

U subotu je bio najveći politički skup u istoriji Beogradske arene. Trideset hiljada pristalica politike Aleksandra Vučića bilo je u areni i oko još 25.000 ispred arene, a imali smo situaciju da grupa od 100 do 150 ljudi maltretira dolazak na proslavu rođendana stranke 55.000 ljudi. Dakle, u Srbiji 100 do 150 ljudi maltretira 55.000.

Tako je i kad je miting, tako je i kad je sve. Grupa tajkuna oko Dragana Đilasa, Marinike Tepić, njihovih mentora, saboraca, plaćenika koja ne može, a pitanje je i da li će preći cenzus hoće da maltretira apsolutno većinsku Srbiju.

Dokle tako? Dušan Prokić je dobio teške telesne povrede. Zašto? Zato što se kretao u pravcu koji ne odgovara njima. Izvesni Dragan Milenković crni je naneo Dušanu Prokiću teške telesne povrede. Kad sam video fotografiju, ono je pokušaj ubistva. Mogao je čovek da izgubi živu glavu. I šta bi se onda dogodilo? Ništa. Zato što imaju svoje ljude i u tužilaštvu i u sudstvu.

Uzdam se i verujem u državne institucije da će da kazne prebijanje Prokića, ali bojim se da ta kazna neće biti adekvatna. Zašto? Jer oni koji su uništavali pravosuđe 2009. godine nastavili su i dalje da upravljaju određenim delovima pravosuđa.

Da ne nabrajam šta se dešavalo u prošlosti. Napadnut je naš predsednik poslaničke grupe dr Aleksandar Martinović i ovde u sali i na sastanku Administrativnog odbora Skupštine Srbije. Pokušano je ubistvo Marijana Rističevića ispred Skupštine Srbije. Pa, da bi tužilaštvo profesionalno reagovalo morali su Aleksandar Martinović i Sandra Božić da štrajkuju glađu da bi nadležne institucije radile ono za šta su plaćene. Dokle više taj teror podivljale manjine nad većinom Srbije? Nek se probude državne institucije, nek preduzmu sve što je do njih.

Kako smo mi to radili kad smo mi bili opozicija? Ovde je, čini mi se Marijan Rističević spomenuo naše mitinge iz 2011. godine, prvi je održan 5. februara, drugi je održan 16. aprila, na oba mitinga ovde ispred ove Skupštine Srbije bilo je preko 100.000 pristalica politike SNS i naše tadašnje koalicije, nije polomljena nijedna žardinjera, nije bila nijedna psovka, nije upućena nijedna pretnja pripadniku javnog reda i mira pripadniku Ministarstva unutrašnjih poslova. Dva mitinga, preko 100.000 ljudi a između mitinzi u svim većim gradovima Srbije, nijedan incident.

Šta smo tražili? Tražili smo prevremene izbore. Da li smo ih dobili? Nismo. Šta smo uradili? Sačekali. Koliko? Godinu dana. Šta se desilo za godinu dana? Pobedili smo i formirali vlast. Bili smo strpljivi. Zašto? Zato što poštujemo volju građana Srbije, zato što poštujemo javni red i mir. Kako oni vraćaju? Sto do sto pedeset njihovih pristalica hoće da ruše, hoće da pale. Ovde su upadali, u ovu Skupštinu, upadali su oni i njihove pristalice, i 5. oktobra, upadali su i pre dve godine i prošle godine, upadali su i na RTS.

Oni su svesni da ih narod neće i da ne mogu na izborima da dođu na vlast, pa hoće da ruše. Šta oni hoće? O tome pričamo danas ceo dan, hoće krv na ulicama Srbije. E, pa neće dobiti, nećemo odreagovati na bilo kakvu njihovu provokaciju. Većinski narod je uz nas, uz nas koji smo na vlasti, uz Srpsku naprednu stranku i koalicione partnere predvođene Aleksandrom Vučićem.

Dosta je narodu i njihovog žutog, tajkunskog lopovluka i njihove politike. Imali su šansu, imali su više šansi do 2012. godine i u Beogradu do kraja 2013. godine. Da li su oni te šanse iskoristili? Nisu.

Šta oni hoće? To je rekao danas moj kolega Aleksandar Mirković – izaberi svog naprednjaka, izaberi banderu za naprednjaka. Ma nemojte, prete. Znate kako ćemo odreagovati na te pretnje? Dostojanstveno, onakvi kakvi jesmo, pobedom na izborima.

Zašto? Zato što smo mi za mir. Zato što smo mi za demokratiju. Zato što mi volimo celu Srbiju i sve građane Srbije. Zato što mi ljude ne delimo, mi ljude spajamo. Mi ne razjedinjujemo, mi ujedinjujemo. Mi nismo za nemire, mi smo za mir i stabilnost. Mi nismo za divljanje na ulicama, mi smo za demokratiju. Mi smo za rezultate. Mi ne rušimo, mi gradimo. Što kaže moja draga koleginica Sandra Božić – Srpska napredna stranka predvođena Aleksandrom Vučićem je stranka koja gradi, gradi za budućnost naše Srbije, mi ne rušimo, a oni divljaju i ruše.

Ali, oni grade, ali grade konta na svojim deviznim računima. Dakle, umeju i oni da grade i da slažu milione. To je doktorirao Dragan Đilas sa svojih 619 miliona evra.

Šta na kraju poručujem? Poručujem da se ugledaju na većinsku volju građana Srbije, da se ugledaju na nas.

Marijan Rističević je danas spomenuo kako je to bilo što se tiče medija, i moga kolega Vladimira Đukanovića. Imali smo od tih medija elektronskih sa televizijskim i radijskim nacionalnim frekvencijama do 2012. godine samo „Fokus radio“, pod navodnom kontrolom. Pod kakvom kontrolom? Tako što su na „Fokus radiju“ dolazili svi, dolazili su i naprednjaci, radikali, demokrate, socijalisti, iz DSS, dolazili su svi. To je bio tada jedini slobodan elektronski mediji sa nacionalnom frekvencijom gde je moglo da se čuje mišljenje i opozicije i pozicije.

Šta oni danas imaju? Šta danas ima Dragan Đilas, Marinika Tepić, Šolak, Aleksić, Zelenović koji haos pravi u Šapcu i hoće krv na ulicama Srbije? Oni imaju većinu medija pod svojom kontrolom, većinu medija čiji su vlasnici, čiji su finansijeri, oni imaju više medija i sajtova nego što imaju svojih aktivista da izvedu na ulicu. To njih nervira i zato su nervozni.

Mi ne smemo da odreagujemo na provokacije i da uvek predstavljamo ono za šta jesmo, a to je najbolje predstavio naš predsednik Aleksandar Vučić, i na Skupštini, i na proslavi rođendana Srpske napredne stranke. Mi građanima nudimo programe, mi građanima nudimo ideje, mi nudimo realizaciju, mi nudimo ono što je i Sandra rekla, gradnju, mi gradimo, izgrađujemo i stvaramo. Nema oblasti u Srbiji gde nismo napravili prevođeni Aleksandrom Vučićem ozbiljne rezultate. To je naš najbolji odgovor na njihovo žuto tajkunsko, siledžijsko i huligansko rušilačko ponašanje.

Mi iz Srpske napredne stranke smo za Srbiju, mi nismo protiv Srbije zato što vodimo računa o budućnosti naše Srbije, a to je najbolje predstavio prilikom skupštine naše stranke i rekao naš predsednik i lider Aleksandar Vučić.

Hvala. Živela Srbija.

Zahvaljujem predsedavajuća, gospođo Kovač.

Uvaženi ministre, uvaženi predstavnici Ministarstva finansija, državni sekretari, uvažene kolege narodni poslanici i dragi građani Republike Srbije, jako mi je drago sve ovo što sam danas čuo od mojih uvaženih kolega iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, i ono što je istakao danas i kolega Rističević i kolega Arsić i mnogi drugi, zato što je sada sasvim jasno ko želi dobro Srbiji, i kome sve smeta ovo dobro o čemu mi govorimo i tokom današnjeg dana i jučerašnjeg dana i tokom čitave ove nedelje.

Želeo bih da napravim jedna kratak osvrt na sve ove teme o kojima smo govorili ovde u Skupštini ovih dana, počev od odličnog budžeta, razvojnog budžeta, budžeta budućnosti, budžeta razvoja Srbije za 2022. godinu, koji im smeta. A kome smeta? Smeta Draganu Đilasu i njegovim saborcima. Danas smo govorili o sjajnim stvarima što se tiče kulture i uopšte te oblasti i to im smeta. Zašto im smeta? Pa, smeta im zato što i ova vlast, predvođena Aleksandrom Vučićem najviše uložila u kulturu u odnosu na nekoliko prethodnih decenija i što se tiče završetka Narodnog muzeja, i što se tiče obnavljanja nekih drugih muzeja. Pogledajte kako danas lepo izgledaju i na Vračaru Muzej Nikole Tesle i Etnografski muzej i Muzej istorije, sređene je hram Svetog Save, sređena je Narodna biblioteka. To je sve sređeno u ovom mandatu. Kada kažem u ovom mandatu, mislim na sve one mandate pod vlašću Aleksandra Vučića.

Šta njima smeta? Njima smeta Ustav, njima smeta i zakon koji se tiče i referenduma. To im smeta. Zašto? Zato što oni nisu za narodnu volju, oni su za volju ulice, oni su za volju anarhije, oni su za volju dolaska na silu na vlast. Šta im još smeta? Smeta im sve ovo, ovim divnim projektima o kojima smo govorili ovih dana, smeta im i finansijska i poreska politika Vlade Republike Srbije. Smeta im, a evo i da iskoristim prisustvo ministra omladine i sporta, Vanje Udovičića, gospodine ministre, smeta im i sve ono što je urađeno i što se tiče obnove sportskih objekata i organizacije sportskih manifestacija. Smeta im sve ono što ste vi najavili pre neki dan, što se tiče ulaganja u sport. Nema olimpijskog sporta da Ministarstvo omladine i sporta, Vlada Srbije, predsednik Aleksandar Vučić, niste pomogli.

Nema sportiste koji nije osvojio medalju za Srbiju, a da nije dobio nagradu i takmičara i člana stručnog štaba i trenera i svih onih koji su pomagali. Zašto? Zato što je Srbija danas odgovorna država. Nema resora gde nemamo rezultate. Nema resora o kojem nismo govorili da imamo ozbiljne rezultate.

Šta još njima smeta? Njima smeta i jačanje energetskog sektora. Njima smeta što je Srbija najbolje odreagovala što se tiče gasne krize. Njima smeta što se predsednik Aleksandar Vučić prijateljski dogovorio sa našim prijateljom predsednikom Ruske Federacije, gospodinom Vladimirom Putinom. Njima smeta svaki puta Aleksandar Vučić, svaki put u bilo koju zemlju, svaki dogovor koji napravi u interesu građana Srbije i svih nas. Njima smeta i Skupština SNS koja će se bože zdravlja sutra održati. Njima smeta sve. Na njihovim, Đilasovim portalima možemo da vidimo brojne komentare povodom sjajnih programskih načela koji će danas biti predstavljeni u Domu omladine u sutra, svakako na Skupštini stranke. Njima smeta nulta tolerancija na korupciju. Njima smeta jačanje državnih institucija, pravosuđa, jačanje našeg zdravstva. Njima smeta ulaganje i u sport i prosvetu i u grdnju novih vrtića, bolnica, škola, fabrika i otvaranje novih radnih mesta. Sve to njima smeta i onda građani treba da znaju kome to ne smeta. A sve ono što je dobro, ne smeta nama iz SNS predvođene Aleksandrom Vučićem.

Sada bih želeo da kažem na kraju svog današnjeg izlaganja, a šta nama smeta iz SNS. Nama smeta isto dosta toga. Nama smeta njihova amaterska politika. Nama smeta njihov kriminal i korupcija. Nama smeta način na koji su oni obavljali državne funkcije dok su bili na vlasti, ali da krenemo redom.

Dragan Đilas je haos napravio, blago rečeno dok je vodio nekakvu narodnu kancelariju Borisa Tadića, posle dok je bio ministar za nacionalni investicioni plan, a govorili smo o kriminalu i brojnim zloupotrebama koje je radio i oteo stotine miliona evra od Beograđana i građana Srbije dok je bio gradonačelnik, jedan ceo mandat i drugi godinu i po dana.

Vuk Jeremić, najgori ministar spoljnih poslova u istoriji koji je pravio paktove i sa raznim svetskim tajkunima i oligarsima kada je trebalo da uzme milione, uopšte ga nije interesovalo, ni srpski nacionalni interes, ni KiM.

Ko je još sa njima u koaliciji? Marinika Tepić, koja se proslavila po brojnim aferama dok je bila pokrajinski sekretar u pokrajinskoj Vladi Vojvodine i katastrofa kakva je njena politička karijera i koliko ona ima jedno antisrpsko, antidržavno delovanje.

Ko još čini tu koaliciju? Čini Lutovac, koji je bio loš savetnik Borisa Tadića, jednog od, ja mislim i najgoreg predsednika u istoriji Srbije, posle je bio ambasador Srbije u Crnoj Gori. Jedno vreme nismo ni znali gde se nalazi zgrada ambasade Srbije u Podgorici, čini mi se da smo jedno vreme dugo bili i bez sedišta, a najgori odnosi mogući Srbije prema srpskoj zajednici u Crnoj Gori bili su upravo u vreme toga, kada je Lutovac bio ambasador u Crnoj Gori, Tadić predsednik Srbije, Jeremić šef diplomatije, a Đilas potpredsednik DS i gradonačelnik Beograda.

Da ne govorim o drugim njihovim kadrovima iz te cirkus koalicije, kako je to danas nazvao moj kolega i prijatelj.

Zato građani treba da znaju šta smeta njima, a šta smeta nama. Sve što je dobro za Srbiju i što radi Aleksandar Vučić smeta Đilasu, Šolaku i njegovoj koaliciji, a sam kriminal i korupcija, to smeta nama iz Srpske napredne stranke.

Šta mi želimo? Mi želimo i ono što su danas istakle moje kolege, da našu Srbiju vodimo u sigurnu budućnost, a Srbiju možemo da vodimo u sigurnu budućnost samo ako je predvođena našim predsednikom Aleksandrom Vučićem.

Hvala.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Uvažene kolege narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, meni je u potpunosti jasno da mi u Srbiji danas imamo dve vrste politike, jednu politiku za Srbiju i jednu politiku protiv Srbije. Sreća je što je ova politika protiv Srbije politika manjine u Srbiji, politika onih koji se bore za ivicu cenzusa, a to je politika Dragana Đilasa i Dragana Šolaka. Ali, ne mogu da shvatim ne reagovanje pojedinih institucija Poverenika i Zaštitnika građana i svih drugih nevladinih organizacija i drugih državnih institucija kada je u pitanju govor mržnje na ulicama Beograda.

Mi smo svedoci da ovih dana imamo poziv na linč, poziv na neizlazak na izbore, poziv za blokiranje Srbije, poziv za blokiranje autoputeva, poziv za blokiranje svih institucija i pozive za upad u državne institucije. Dakle, to je politika Dragana Đilasa i Dragana Šolaka i s tim u vezi danas postavljam svoje prvo pitanje. Kako reaguju državne institucije na ovaj govor mržnje na ulicama Beograda, na ulicama Srbije i ovaj poziv za blokadu Srbije? Poziv za blokadu Srbije u trenucima dok se Aleksandar Vučić i Vlada Srbije bore za Srbiju, u trenucima kada se Aleksandar Vučić sprema da uputi pisma šefovima vlada i država povodom Kurtijeve najave da treba da se ujedine Albanija i Kosovo i Metohija u nezavisnu državu, i to u trenucima kada se naš predsednik sastaje sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom ne bi li i po pitanju teme gasa i energetika uradio najbolju stvar za Srbiju i njene građane.

Drugo moje pitanje se tiče korupcionaških afera, jer jasno je da Draganu Đilasu, Mariniki Tepić koja se najavljuje da će biti sada i njihov lider na izbornoj listi i Vuk Jeremić i Šolak i svi njihovi saborci, Miroslav Aleksić, meni je jasno da njima smeta sve ono dobro što radi predsednik Vučić i Vlada Srbije.

Jasno mi je da im smeta i vakcinacija i podsticaji za rađanje i pomoć porodicama i rešavanje gasne krize u jugoistočnoj Evropi i borba za srpske nacionalne interese i za Kosovo i Metohiju, ali mi nije jasno zbog čega nisu i procesuirani pojedinci poput Dragana Đilasa i zato tražim od nadležnih institucija da nam dostave sve nove informacije koje se tiču korupcionaških afera Dragana Đilasa. To u stvari više nisu ni afere, to je jedno činjenično stanje, jer znamo jasno da je čovek oteo od građana Srbije nekoliko stotina miliona evra, a sada sa delom tog novca želi, šta da radi, ne da menja vlast u Srbiji, nego da ruši Srbiju i da ruši vlast, što oni i javno govore na ulicama Beograda i putem svojih medija koje plaćaju i kontrolišu.

Dakle, očekujemo jasnu reakciju državnih institucija, i to tražim baš na današnji dan kada je Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, zato što upravo i Đilas i Šolak i njihovi saborci, oni su u više javnih nastupa podstakli nasilje nad ženama. Da ne govorim šta sve rade što se tiče nasilja nad porodicom Aleksandra Vučića i pretnje koje upućuju i deci i roditeljima i bratu našeg predsednika.

Prema tome, očekujem jasnu reakciju državnih institucija, odgovore koje treba da dobijemo, a građanima Srbije želim da poručim – ne brinite, demokratija vlada u Srbiji, demokratija je volja naroda, volju naroda pokažite u aprilu, zato što je najvažnija volja naroda, a volja naroda je politika Aleksandra Vučića. Hvala.