Poštovana predsednice, gospodine ministre Ljajiću, predlažem da se odbije amandman predlagača docenta, doktora Vladimira Pavićevića i gospodina Živkovića, zato što su uočene tehničke greške, u ovom slučaju zarezi koji se otklanjaju kroz pravno-tehničku redakciju teksta, iako je ona tačna, što ste i vi rekli.
Inače, sve njihove intervencije u Predlogu ovog Zakona o turizmu u obliku amandmana odnose se na tehničke detalje, kako ste videli, koji se inače u konačnoj pravno-tehničkoj redakciji otklanjaju. Šta nam to govori? Da i njih dvojica priznaju, gospodini ministre, da je ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o turizmu izuzetno dobar i valjan. To nam govori da će i oni u ovom viskom domu Narodne skupštine u danu za glasanje dati svoj glas za ovaj amandman i zakon u celini, ako se kojim slučajem nađu u ovom visokom domu kada bude glasanje, jer obično ih tada nema, pa ne glasaju ni za svoj amandman. Ja im na koncu preporučujem da možda zamene radna mesta. Bolje bi odgovarali pomoćniku lektora nego na funkciji narodnog poslanika.
I na koncu, kada je u pitanju 5. oktobar jedna rečenica. Gospoda nasuprot mene, pojedinci su palili ovu Skupštinu, a ja sam gasio kantom. Oni su mog i vašeg predsednika, gospodo narodni poslanici, izručili Hagu. Moja malenkost u vidu svedoka je branila tada, ne samo predsednika, već i državu Srbiju. Ostavimo to prošlosti i istoričarima, okrenimo se budućnosti, a istorija će dati svoj sud o tome.
Prema tome, predlažem da se amandman odbije, kao i svi budući amandmani u vidu pravno-tehničkih grešaka koje su zaista tačne, jer na koncu se daju pravno-tehničke ispravke prilikom štampanja zakona. Hvala.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine Bečiću, poštovani ministre dr Vujoviću sa saradnicima, poštovani narodni poslanici i poslanice, poštovani građani Republike Srbije, drago mi je što ministra dr Vujovića sa saradnicima često viđamo u ovom visokom domu, domu Narodne skupštine Republike Srbije. To pored ostalog govori o njegovoj aktivnosti i predanosti poslu, a i aktivnosti Ministarstva koje on vodi, kao i Vlade Republike Srbije u celini.
Pred nama su zakoni o izmenama i dopunama Zakona o PDV-u, republičkim administrativnim taksama, o hipoteci i zakona o potvrđivanju okvirnog sporazuma o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije i o njemu želim samo nekoliko reči da kažem.
Ovaj Predlog zakona o potvrđivanju okvirnog sporazuma o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije, kao i prethodna tri predloga zakona, ima svoje uporište, ne samo gospodo u Zakonu o budžetu Republike Srbije za 2015. godinu, nego ima i u ekspozeu predsednika Vlade Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića, kojeg je on podneo narodnim poslanicima u ovom visokom domu, Domu Narodne skupštine Republike Srbije 27. aprila, gospodnje 2014. godine.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije da se podsetimo, ekspoze predsednika Vlade Republike Srbije gospodina Aleksandra Vučića je najsveobuhvatniji, najprecizniji, najkonkretniji, najveći, 52 gusto kucane strane i najbolji od svih 72 prethodna ekspozea predsednika vlada od vremena prvog predsednika Vlade Srbije, Prote Mateje Nenadovića 1805. godine, do danas.
Gospodo narodni poslanici, na stranici 46. ekspozea, gospodin predsednik Vlade Republike Srbije Aleksandra Vučića, pored ostalog piše, citiram: „nastavak rekonstrukcije postojećih i izgradnja novih zatvorskih kapaciteta, preduslov je za dostizanje odgovarajućih standarda u oblasti zaštite ljudskih prava, i ispunjavanja uslova u pretpristupnim pregovorima, a u tom smislu nastaviće se izgradnja novih okružnih zatvora u Pančevu i Kragujevcu“, završen citat.
Gospodo, naravno, evo, ide i usvajanje ovog zakona za realizaciju projekta izgradnje i opremanja zatvora u Pančevu.
Poštovani građani Srbije, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, tako to radi naš predsednik Vlade i SNS, po sistemu, napisano, izgrađeno, ostvareno.
Ovim Predlogom zakona osiguravamo zajam u iznosu od 18 miliona evra, za delimično finansiranje projekta izgradnje i opreme zatvora u Pančevu. Realizacija ovog projekta biće aktivna podrška sprovođenju tri strategije i to; Strategiji za reformu sistema izvršenja zavodskih sankcija Ministarstva pravde Republike Srbije, drugo, Strategiji za smanjenje preopterećenosti smeštajnih kapaciteta u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija u Srbiji u vremenu 2010.–2015. godina, i treće, Strategiji razvoja sistema izvršenja krivičnih sankcija u Republici Srbiji do 2020. godine.
Poštovani narodni poslanici, postoje mnogi razlozi zašto se gradi Okružni zatvor u Pančevu. Ja neću o tome govoriti, a dozvolićete mi da navedem vrlo kratko u pet razloga. Prvo, sadašnji Okružni zatvor je nedovoljnog kapacitezta, drugo, lokacija se nalazi u centru grada Pančeva, treće, sadašnji objekt u kome se nalazi Okružni zatvor, verovali ili ne, sagrađen je u 19. veku, i od ogromnog je kulturno-istorijskog značaja, i četvrto, objekat se nalazi pod zaštitom države Republike Srbije i konačno peto, ne postoji mogućnost da se postojeći objekat dogradi ili proširi. Nova lokacija objekta, kako znate, biće udaljena od Pančeva sedam kilometara. Smeštajni kapaciteti zatvora biće 500 lica, od toga 200 lica koja su u istražnom postupku i 300 pravosnažno osuđenih lica. Ukupna površina zatvora iznosiće 15 hiljada metara kvadratnih.
Ono što je jako bitno izgradnja i opremanje ovog zatvora doprinosiće smanjenju svih oblika kriminala, i ne samo to, nego će približiti se standardima i izdražvanju kazne zatvora u Republici Srbiji, evropskim standardima, što je jako bitno.
Na kraju, pozivam vas gospodo narodni poslanici da u danu za glasanje glasate za ove zakone i izmene i dopune zakona, kao i predloge ovih zakona. Posebno pozivam vas iz slabašne opozicije, jer ćete bar malo, makar i na ovaj način demonstrirati svoju privrženost reformama koje će modernizovati našu zemlju za koju se zdušno zalaže i sprovodi predsednik Vlade Republike Srbije i čitava Vlada Republike Srbije, potpomognuti od strane predsednika države Tomislava Nikolića, a podržavaju ih i odaju priznanje svi relevantni evropski i svetski faktori.
Na kraju, dame i gospodo narodni poslanici, dajemo punu podršku predsedniku Vlade Republike Srbije gospodinu Aleksandru Vučiću i Vladi Republike Srbije u vođenju mudre miroljubive, civilizacijske, dostojanstvene po evropskim i svetskim standardima vanjske politike vodeći računa o našim državnim i nacionalnim interesima. Hvala.

Poštovana predsednice, smatram da je ovaj amandman jako interesantan, ali odmah na početku da kažem da ga treba odbiti, pošto predlaže da se Zakon o udžbenicima zove zakon o udžbenicima za osnovnu i srednju školu. Dakle, potpuno je prethodna koleginica u pravu, pod Zakon o udžbenicima podrazumeva se i osnovni didaktički materijal u predškolskim ustanovama itd. Međutim, ovo što je ministar rekao, to je potpuno tačno. U visokoškolskom obrazovanju na univerzitetima, odnosno fakultetima ne daju se samo udžbenici, daje se literatura i ona nije ograničena. Prema tome, ovde bi ograničili čak literaturu na visokoškolskim ustanovama, što nije u skladu sa akademskom čestitosti i sa odgovornosti.
Prema tome, predlažem da se amandman odbije i prosto sam začuđen da je došao predlog amandmana od docenta jednog fakulteta, jer to je profesorima, docentima i stručnim saradnicima na fakultetima potpuno jasno. Dakle, ne vidim nijedan razlog da se prihvati amandman, već naprotiv, predlažem da se odbije i smatram da je Vlada, tj. Ministarstvo korektno obavilo posao. Hvala.

Uvažena predsednice, dozvolite mi da se osvrnem na prvi deo i drugi deo ovog amandmana. Mislim da nam je svima jasna reč šta znači – u pravilu i reč – može. „U pravilu“ bi značilo da više treba, a „može“ da manje treba.
„U pravilu“ se podrazumeva reč – po pravilu ili u pravilu, da znači, vidim da opozicija malo negoduje, ali mogu slobodno rečnik da uzmu i pogledaju malo reči. Ako je cilj što je predlagač zakona i rekao da se motiviše izdavaštvo, onda ima logike da ostane kao što i Vlada predlaže reč – u pravilu, a ne – može. „Može“ znači i da ne mora.
Drugi deo, prosto me začuđuje da je predlagač amandmana stavio zadatke nastave da udžbenik na neki način treba da motiviše.
Molim vas, materijalni zadatak je znanje, funkcionalni zadatak nastave kao drugi, jednako bitan, važan, jeste razvijanje kritičkog i funkcionalnog, kako god hoćete, mišljenja. I treće – vaspitni zadatak.
To svaki nastavnik, učitelj, prosvetni radnik i učenik čak u osnovnoj školi zna i nema razloga to stavljati ovde. Oni koji pišu, stvaraju udžbenike, moraju poznavati, ne samo zadatke nastave, već moraju poznavati kako se piše udžbenik, a za vašu informaciju, gospodo narodni poslanici, poštovani roditelji, postoji bar kod mene na popisu jedno deset monografija o pisanju udžbenika. Nije to tako jednostavno kao što neki narodni poslanici misle, već je jako složen zadatak.
Stavljati u ovaj zakonski predlog zadatke nastave, van svake je pameti.
Zato predlažem da se amandman odbije.

Izvinjavam se što ponovo uzimam reč, ali dozvolite ipak da kažem i da ponovim još jednom.
Nastava ima tri osnovna zadatka: materijalni – znanje, funkcionalni – razvijanje razmišljanja i vaspitni. Valjda nam je svima toliko jasno, bar koji smo vezani za proces vaspitanja i obrazovanja. Jasno je to i učenicima koji nas sada slušaju i nastavnicima koji nas gledaju.
Udžbenik je jedno od nastavnih sredstava, mnogobrojnih. Kako se udžbenik piše postoje mnoge monografije i pravila kod raspisivanje tendera kod Zavoda za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja. Tačno su određene stavke kako se to radi. Nema potrebe ovde zadatke nastave stavljati u ovaj zakonski predlog. Ispada, verovali ili ne, smešno.
Od nastavnika, ovo što kolega akademik reče, zavisi kako on podstiče kritičko razvijanje. Dakle, tu je u pitanju, hajde da kažemo, obučenost samog nastavnika, njegova aktuelnost, itd. Prema tome, ne vidim ni jedan razlog da zadatke nastave pretačemo u ovaj zakonski predlog. Mislim da je Ministarstvo to dobro ocenilo. Valjda, kao i prvi stav, u pravilu i može, pa pravnici ste, molim vas, znate šta znači „u pravilu“ i „može“. Mislim da nema ni jednog razloga da amandman prihvatimo. Hvala lepo.

Poštovana predsednice, slažem se sa gospodinom Orlićem, da treba da odbijemo ovaj amandman iz više razloga.
U prvom redu iz prostog razloga što se termin vaspitanja i obrazovanja odnosi ne kvalitetno na dobro, ne odnosi se na loše. To je opšte poznato u pedagogiji. Dakle, iz tog razloga i što se tiče ove akademske čestitosti, to je zaista postalo šaljivo, s tim više što je to jedna od osnovnih karakteristika svakog univerzitetskog profesora i svakog prosvetnog radnika.
Na studijama pedagogije na filozofskim fakultetima, a i ostalim grupama, pa i grupu od kojih prethodni govornik studirao i u zajedničkim programskim osnovama iz pedagogije stoji lik nastavnika. Prva nastavna jedinica koja se na fakultetu…

Evo o amandmanu. Zaista je dovedeno i dovodim u vezu sa amandmanom. Prva nastavna jedinica jeste akademska nastavnička čestitost, a u rečniku – česti znači moralno čist i za svakog prosvetnog radnika se kaže u pedagogiji da mu mora biti moralno čist. I u statutima, znači statutima fakulteta stoji, to je jedan od osnovnih principa. Hvala

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, samo da podržim gospodina Radojevića i da smatram da je sasvim u redu. Vidite iz kog razloga, neko može imati 40 godina radnog staža, a ne može imati možda nema ni godinu jednog radnog iskustva.
Radni staž i radno iskustvo nije isto. Neko sa dve godine radnog iskustva može i dati bolji kvalitet, nego onaj sa 40 godina, jer ovaj sa iskustvom je kreativan u svom poslu i kako reče i gospodin Radojević, je li, i daje određeni doprinos u nauci, itd.
Kad kaže jedan učitelj – ja sam dobar učitelj jer imam 40 godina radnog staža, a ja bih mu odgovorio – možda imate 40 godina radnog staža, ali imate možda dve godine radnog iskustva, jer je ponavljanje prve 39 bilo, ako nije kreativno ništa dao.
Prema tome, ovo što je Ministarstvo i Vlada predložila, mislim, da je sasvim u redu i treba ga prihvatiti. Hvala lepo.

Poštovani predsedavajući, samo da kažem da ima razloga da odbijemo ovaj amandman. Mislim da se nismo razumeli.
Lista ocenjivača ocenjuje udžbenika na bazi standarda. Reč je na standardima. Znači, standarda na osnovu kojih se pišu udžbenici, a nećete valjda reći da čovek i sa dve godine iskustva ili kako reče jedna od prethodnih narodnih poslanica da iskustvo ne znači što i radni staž, a može čovek imati i dve godine radnog staža, nazovite ga tako i 10 iskustva, i obrnuto.
Drugo, dajmo podršku mlađim generacijama, da i oni budu članovi liste ocenjivača, mladi ljudi, jer biće tu onih i sa 10 i 15 godina radnog iskustva ili radnog staža, kako hoćete, ali nema razloga da među njima bude i sa dve godine, koji ima određeno iskustvo i određene reference naučne, itd. Zašto se bojimo mlađih generacija? Zašto mi u godinama koji smo se bojimo mlađih generacija? Možda mislimo da će svet posle nas da propadne. Dajmo šansu pojedincima unutar ti komisija. Iz ovih razloga, gospodine potpredsedniče, smatram da amandman treba odbiti i da su Ministarstvo i Vlada na pravom putu.

Evo, gospodine predsedavajući, predlažem da se ne usvoji ovaj amandman. Ujedno i da, što se tiče, da odgovorim gospodinu u jednoj rečenici, docentu. Didaktika poznaje 12 didaktičkih principa. Jedan od njih jeste i moralni princip. Evo, sa ovim odgovaram, to zna svaki naš prosvetni radnik i taj moralni princip, jeste, sadrži pored ostaloga i moralno delovanje, pa čak i ovog plagijata o kojima se govori. Prema tome, nije potrebno posebno naglašavati o tome više. Hvala.

Poštovani potpredsedniče Bečiću, mislim da amandman treba odbiti.
U uvodnom delu dozvolite da jedan demant kažem i na uvrede koje su pale na račun gospodina ministra. Samo prenesite gospodinu Veselinoviću da nije tačno…

Govoriću o amandmanu i neću izaći sigurno iz kruga onoga što nije vezano za amandman, a dozvolite radi istine i pravde, jer je oblatan ovde gospodin ministar i tražila se njegova ostavka.
Nije tačno da treba da podnese ostavku i nije tačno da nije ništa učinjeno. Nabrojaću sedam elemenata koje je, ako dozvolite, gospodine potpredsedniče i ako slušate šta govorim uopšte sada, gospodin ministar učinio, a rečeno je da nije.

Meni je žao što vi mene ne slušate.

To će javnost oceniti, ali dozvolite mi da obrazložim.
Nije tačno da ne govorim o amandmanu i o onome što je gospodin Veselinović govorio i što je predložio.
Dakle, još jedanput kažem, radi istine i pravde, vezano za napada na ministra, a vezano za amandman, jer se radi o visokoškolskoj ustanovi, a gospodin ministar je predložio izmenu amandmana, ako ste pratili ovde, nije tačno da ništa nije učinio ovde. Sam Zakon o udžbenicima koji smo usvojili govori koliko je ministar učinio, a prethodni ipak ministri to nisu uradili.
Dalje, pitanje inspekcija, a rečeno je da nije ništa. Pitanje ekskurzija koje nisu prethodnici učinili… (Isključen mikrofon.)

Poštovani potpredsedniče, nadam se da ću biti u amandmanu sada. Dakle, radi se o amandmanu i o Predlogu zakona gde se prebacuje broj rokova sa države na fakultete. Po meni je ovo jedna od najrevolucionarnijih stvari u zadnjih 20 godina u području visokog obrazovanja, gospodine ministre. Ovo prebacivanje da visokoškolske ustanove svojim aktima, a u prvom redu statutom fakulteta, odrede broj bodova je prava stvar. To je ono što očekuju ne samo naši studenti, nego što očekuju i profesori koji su predani svome radu, koji vole prosvetu, koji vole studente, koji vole efikasnost, koji vole da naši studenti što bolje i što brže završe studije.
Postavlja se protivpitanje – šta mi imamo protiv toga da studenti izađu na ispit svakog meseca? Kome to ide u prilog? Ako im damo svakog meseca ispitni rok, pa valjda će pre završiti školovanje, trajanje školovanja ćemo smanjiti.
Drugi deo ovog Predloga zakona, radi se o godinu dana da im se da posle trajanja školovanja i to je prava stvar. Dozvolite da dam jedan primer. Pošto su jednosemestralni ispiti, ako slušaju jedan semestar pod pretpostavkom Bolonje, o kojoj danas ovde ne vodimo računa, da je nastavnik i student centar vaspitno-obrazovnog sistema, ako student redovno dolazi na nastavu, redovno izvodi vežbe, redovno radi seminarske radnje, profesor ga prati, praćenje je bitno, onda on vrlo lako može doći u junu na ispit, u januaru ili junu, ako je dvosemestralni. Pretpostavimo da je 60% položilo u prvom roku. Šta mi imamo protiv da on već u junu izađe na ispit, a ne da čeka tri meseca? Koliko to našim studentima produžuje školovanje?
Dakle, o čemu se ovde radi? Svi oni koji smatraju da studenti trebaju imati četiri roka ili pet, u stvari se bore protiv toga da naši studenti efikasnije završavaju, a osim toga i da mi profesori više radimo. Baca nas da radimo od devet do pet posle podne. To je Bolonja, gospodo profesori. Ima vas ovde i u ovoj sali profesori slušaju. Dakle, traži našu aktivnost veću u pogledu praćenja, pa će i broj rokova biti onda optimalan.
Apelujem na studentske parlamente – gospodo studenti, u vašim je rukama, od sutra, od večeras rokove određuju fakulteti, ne dozvolite da se u statute fakulteta unesu četiri roka, nego svakog meseca, jer tako ćete lakše izaći na ispit i položiti studije i dobiti bolji kvalitet obrazovanja, a i pre završiti školovanje, što je u interesu vas, vaših roditelja i države, a u prvom redu i ovog ministra i ove Vlade. Hvala lepo.