Uvaženi gospodine potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Bečiću, uvaženi gospodine ministre Verbiću, uvaženi gospodine ministre Sertiću, poštovani gospodine ministre Vujoviću, uvažena gospođo Vera Dondur i ostali saradnici, moja malenkost će reći samo nekoliko rečenica o Zakonu o privatizaciji i možda dve rečenice o Zakonu o naučno-istraživačkoj delatnosti.

Gospodo narodni poslanici, proces privatizacije započet je kao svetski proces pre više od dvadesetak godina i zahvatio je sve bivše socijalističke zemlje istočne Evrope i zemlje u razvoju, a čak neke i nerazvijene zemlje.

Dame i gospodo narodni poslanici, sve Vlade bivših socijalističkih zemalja žurile su da što brže izvrše proces privatizacije, a to znači pretvaranje društvenog i državnog u privatno vlasništvo.

Real socijalističke zemlje taj proces su završile na vreme, jedino Republika Srbija do danas taj proces privatizacije nije završila. Verujem da se svi slažete i vi iz pozicije i vi iz opozicije sa ovim konstatacijama, ali zašto? Treba dati odgovor, upravo zato što su prethodne Vlade bivšeg režima oklevale da to urade, ne bi li što više koristile te firme za sopstveno bogaćenje.

Dakle, punih 15 godina je prošlo, a proces privatizacije nije završen, a trebao je jer su bivše Vlade DS, bivšeg režima, crple finansijska sredstva za svoje sopstveno bogaćenje.

Dame i gospodo narodni poslanici i ovaj Predlog zakona o privatizaciji i o izmenama i dopunama Zakona o pravu na besplatne akcije ima svoja uporišta u ekspozeu predsednika Vlade Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića, kojeg je on podneo narodnim poslanicima Republike Srbije 27. aprila Gospodnje 2014. godine.

I, da ne zaboravimo, na znanje svima kojih se to tiče, ekspoze predsednika Vlade Republike Srbije gospodina Aleksandra Vučića je najsveobuhvatniji, najprecizniji, najveći, 52 gusto kucane strane, najkonkretniji i najbolji od svih 72 prethodna ekspozea predsednika Vlada Srbije, od vremena prvog predsednika Vlade moderne Srbije, gospodina Prote Matije Nenadovića 1805. godine do danas.

Gospodo narodni poslanici, na stranici 10. ekspozea predsednika Vlade gospodina Aleksandra Vučića, stoji, citiram: „Vlada će voditi brigu i o našim državnim preduzećima koji krvare, neka od tih preduzeća imaju održiv poslovni modem, ali sa njima se loše rukovodi, neka od njih su korišćena da se pojedini moćnici obogate kroz odlivanje sredstava. Tokom 20 godina niko se nije ni usudio da pipne ta preduzeća, svi su gurali stvar po tepih, lagali ljude, a neretko i oni sami sebe, čekajući da država o trošku svih građana isplaćuje nešto što realno nisu zaradili. Svaka Vlada prebacivala je loptu na sledeću“. Završen, gospodo narodni poslanici, citat.

Sve što nije završeno u procesu privatizacije prethodnih 15 godina Vlada Republike Srbije premijera Vučića mora da završi u vrlo kratkom vremenu i valjda ne sumnjate da neće to završiti.

Bivši režim je privatizacijom bankarskog sektora i predajom banaka strancima suštinski prepustio važne ekonomske poluge naše države strancima. Bivši režim DS prodao je sva preduzeća koja su svoju profitabilnost crpela iz tržišta Srbije, jer su imali od ranije plasman na strana tržišta, kao što su duvanska industrija, cementare, industrija piva i banke. Na ovim zadnjim ću nekoliko rečenice da kažem.

Bivši režim privatizacijom uništio je bankarski sistem zemlje. Vojvoda od „Meridijan banke“ od 11 miliona evra, bivši potpredsednik Vlade Božidar Đelić, jedan je od perjanica DS, uveo je u stečaj četiri najveće banke i tako i privatizovao „Beobanku“, „Investbanku“, „Jugobanku“ i „Beogradsku banku“, gospodo narodni poslanici.

Te četiri banke bile su razvojne, kreditirale su sopstvenim sredstvima, po povoljnim uslovima, upravo ove banke trebale su biti moto razvoja domaće privrede, a nisu trebale biti zatvorene. Đelić Vojvoda od „Meridijan banke“ sa 11 miliona evra ih je zatvorio. Tako, gospodo iz DS, ste vi privatizovali preduzeća.

Moja malenkost nema nameru da vam navodi još masu, da ne kažem stotine preduzeća koje ste privatizovali na pljačkaški način.

Moram da kažem radi javnosti, istine i pravde, tada ovim bankama Đelić nije govorio istinu, da ne kažem lagao je zapravo, da je dug te četiri banke bio 8,5 milijardi, a bio je svega milijardu i 700 miliona evra. Ukupna potraživanja banaka bile su 6,7 milijardi evra, dakle, četiri puta više nego njihov dug i to je uništilo ekonomsku podlogu ove zemlje. Tako, gospodo iz DS, ste vi provodili privatizaciju.

Ubeđen sam, poštovani narodni poslanici, i građani Srbije ako gledate ovaj prenos, da će gospodina Đelića, pored ostalog, zbog pljačkaške privatizacije banaka, sustići ruka pravde i da će odgovarati za svoju nečasnu rabotu. On je jedan od onih koji su pljačkaškom privatizacijom podrivali ekonomsku moć zemlje Srbije. Ja lično mislim da organi gonjenja trebaju biti na potezu.

Poštovane dame i gospodo, Predlogom zakona o privatizaciji zakona ukida se Agencija za privatizaciju, a poslove preuzima Ministarstvo privrede, što ide u prilog racionalizacije državne uprave i konsolidacije finansijskog sistema zemlje za koju se ova Vlada ne samo opredelila, nego i vrlo uspešno provodi.

Pljačkaškom privatizacijom stranka bivšeg režima, ne samo ovim primerom, nego mnogim drugim, mogu vam nabrajati uništili su našu prošlost, uništili su našu sadašnjost, uništili su budućnost dece naše, a da su još ostali na vlasti na republičkom nivou samo još godinu dana, uništili bi naše korene. Eto, poštovani građani niste im vi dozvolili, oterali ste ih u političku prošlost iz koje se, nadam, više nikada neće vratiti.

Dve rečenice na kraju o Zakonu o naučno-istraživačkoj delatnosti. Gospodine ministre Verbiću, odličan zakon, savremen zakon, moderan zakon, evropski zakon, na bazi njega već je napravljena strategija koja će biti prvi put u istoriji Srbije za deset godina, prvi put pitanje istraživača rešen će biti na valjan način.

Radi istine i pravde, nema onih, gospodine Verbiću, što su vas danas kritikovali a nisu bili u pravu, jer su izrekli rečenicu da je katastrofalno zdravstvo i nauka u zadnjih godinu i po dana. Samo jednu rečenicu. Naravno da je ta ocena paušalna, pa makar dolazila i od akademika.

Moram da kažem radi istine, Zakon o udžbenicima, prvi put u zadnjih 15 godina najkonzistentniji i najbolji po oceni gospode iz opozicije, a ne samo iz pozicije.

Još dve rečenice. Pitanje isturenih odeljenja ste vi, gospodine Verbiću, rešili, na fakultetima. Petnaest godina ranije niko to nije rešio. Pitanje trećeg mandata dekana, bilo ih je po pet, deset mandata. Vi ste, gospodine Verbiću, to uspeli da rešite. Studentske rokove od mojih dana niko nije uspeo rešiti. Vi ste, gospodine Verbiću, prepustili to fakultetima na zadovoljstvo naših studenata. Mogu da nabrajam dalje. Voleo bih da je gospodin akademik prisutan ovde da ukrstimo činjenice, ali ne vredi.

Dozvolite na kraju, dame i gospodo narodni poslanici, da vas pozovem da date svoj glas u danu za glasanje. Posebno pozivam vas iz opozicionih klupa, pa makar vas bilo večeras i dvojica, da date i vi svoj glas, pa makar i na taj način, pa ćete bar malo dati svoj doprinos modernizaciji Srbije, za koju se tako silno zalaže, ne samo zalaže, nego i sprovodi naš premijer Aleksandar Vučić, čitava Vlada Republike Srbije, većina narodnih poslanika u ovoj Narodnoj skupštini, a i većina građana Republike Srbije, skoro da ne kažem plebiscitarno. Hvala.

Poštovani potpredsedniče Bečiću, predlažem da se amandman odbije, zato što je neprihvatljiv.
Međutim, predlagač amandmana je izrekao netačne stvari, ja ću citirati, prilikom obrazlaganja ovog amandmana, da je imenovanje notara bilo preko noći, što nije tačno.
Međutim, kod realizacije i primene zakona jednogodišnje, primene zakona, mi smo bili svedoci, a i građani Republike Srbije da je notarska služba ipak zaživela, zahvaljujući upravo ovom ministarstvu, iako je trebala zaživeti za vreme stranke bivšeg režima, kojem je pripadao i poštovani predlagač.
Isto tako, dobro je što je određeni broj advokata položio notarski ispit, i to je tačno, iako su notarski ispit trebali položiti za vreme stranke bivšeg režima, kojoj je i poštovani predlagač amandmana pripadao, a nisu položili.
Konačno, dobro je što je Notarska komora zaživela za vreme jednogodišnjeg ovog trajanja primene zakona, iako je ona trebala biti formirana za vreme stranke bivšeg režima, a nije, a kojoj je poštovani predlagač amandmana pripadao. I na koncu, bez obzira što on pripada Pokretu za preokret, ili kao bi braća Hrvati rekli - udruga za obrtaj, mislim da nije korektno i pošteno. Hvala lepo.

Uvaženi gospodine potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Bečiću, uvaženi gospodine ministre sa saradnicima, svakako da predlažem da se amandman odbije ali dozvolite da kažem da sam užasnut ocenom opozicionih narodnih poslanika, citiraću, kome su izrekli, citiram da je jedan od poslanika  –  da je zdravstvo sada najgore u Evropi, a drugi deo narodnih poslanika  –  da je Vlada najgora u Evropi.
Jednostavno smatram da je to uvreda za čitavu Vladu, za većinu narodnih poslanika u ovom visokom Domu i da je to uvreda za većinu građana Srbije.
Vi znate, gospodine Bečiću da ja nikada napamet ne govorim. Pokušaću u dve minute da iznesem činjenice i opovrgnem ono što su kolege rekle.
Da li je tačno, gospodo iz opozicionih klupa, da u zadnjih godinu i po dana i poštovani građani, vama se obraćam, niste čuli ni za jednu aferu u zdravstvu?
Da li je ovo tačno, poštovani građani, vama se obraćam, a i vama narodni poslanici?
Ja ću samo nekoliko nabrojati i podsetiti građane Republike Srbije, i vas gospodo narodni poslanici, opozicionih i nas pozicionih poslanika, setite se kriminalne afere, trgovine listama čekanja za zračenja obolelih od raka? To nije bilo za vreme ovog ministra, gospodina Lončara, nego za vreme, gospodo, vašeg ministra iz bivšeg režima i onih koji su dali ocenu malopre da je ovo najgore zdravstvo u Evropi.

Hvala. Gospodine potpredsedniče, prenesite opozicionim poslanicima, da li su čuli za kriminalnu spregu, aferu između hitne pomoći i pogrebnika? Nije gospodin ministar Lončar bio tada, nego ministar iz opozicionih klupa, a čak i narodni poslanici koji su kritikovali, a prešli u drugu stranku, tzv. Pokret za PREOKRET, ili što bi braća Hrvati rekli  „udruga za obrtaj“, ali tog poslanika nema. On obično, kada ja počnem diskusiju, pobegne i znam gde je, otišao je u Obrovac, u ul. Braće Kurjakovića br. 7. da iseli iz stana „Udrugu za povjest i pomirenje Srba i Hrvata“, iz stana Milice Badžep, pa valjda će nakon 20 godina, useliti u svoj stan.
Da li ste čuli poštovani građani aferu smrti pacijentkinje na dijalizi? Nije bio gospodin Lončar ministar, nego gospodin iz opozicionih klupa, molim vas ostanite gospodo iz opozicionih klupa, pa saslušajte do kraja?
Da li ste čuli poštovani građani aferu oko rekonstrukcije Kliničkog centra? Nije gospodin Lončar bio ministar, nego gospodin ministar iz opozicionih klupa, i žao mi je što baš nijedan ne osta?
Da li ste čuli za aferu uvoza vakcina protiv svinjskog gripa? Čuli ste aferu i milione, a njihov narodni poslanik, a bio je i premijer i ministar unutrašnjih poslova, proslavio se vakcinisanjem kokoški u selu Pukovac, stvarao je vakcinu od jogurta i vode i vakcinisao kokoške, uzeo pare, kokoške pomrle, pocrkale, normalno.
E sad, gospodo narodni poslanici, pošto je ocena bila, žao mi je što nema gospode da je ovo najgora Vlada na svetu. Citiram izrekao je narodni poslanik iz Pokreta za preokret ili „udruga za obrtaj“ kako bi braća Hrvati rekli, a ja pitam vas gospodo narodni poslanici i poštovani građani, da li je tačno da je Republika Srbija otvorila prva poglavlja sa EU 2005. godine? Da li je ili nije gospodo, pošto gledate TV sad u svojim kancelarijama poslaničkih klupa, nećete ovde da ostanete do kraja?
Da li je tačno da je Srbija uspela iz recesije da uđe u pozitivni trend rasta tri do četiri posto? Voleo bih da me demantuju. Da li je tačno da je smanjen deficit? Da li je tačno da je Republika Srbija, koju vodi Vlada predsednika Vučića zaustavila Rezoluciju UN za tzv. „genocid“ u Srebrenici? Da li je tačno ili nije da Republika Srbija jedina nije uvela sankcije u ovom okruženju Rusiji?

Završavam gospodine, pošto su oblatili Vladu kao niko, to je bila uvreda, ne samo nas, nego i građana i zadnje, da li je tačno da je naša zemlja na čelu sa predsednikom Vlade, a i čitavom Vladom predsedavala OEBS-u i pokazala svetu pravo lice republičke Srbije?
Ja ovaj visoki dom, kako bih rekao, akademska čestitost, smatram svetilištem demokratije. Završavam ovom rečenicom i smatram da se takmičimo u izvođenju dokaza, a ne psovki i ne eventualno da blatimo bilo koga ni jednog predsednika, ni jednog narodnog poslanika.
Ja sam za kritiku i nas narodnih poslanika i Vlade i predsednika države, samo sa istinitim iznošenjem činjenica, a ne lažima.
Poštovani građani, još jednom vas podsećam, da li ste čuli za jednu aferu u zadnjih godinu i po dana otkad je gospodin ministar Lončar, sami presudite. Hvala vam lepo.

Poštovani predsedavajući i potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije gospodine Bečiću, poštovani ministre pravde gospodine Selakoviću sa saradnicima, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine Zorane Babiću, obraćam se i vama jer ste vi večeras jedini predsednik poslaničkih od 12 poslaničkih grupa u ovoj sali i to nije jedini put.
Drago mi je gospodine ministre pravde Selakoviću što vas vrlo često vidimo u ovom visokom domu, Domu Narodne skupštine Republike Srbije, to ne govori o vašem radu i predanošću, nego i aktivnosti Ministarstva pravde i Vlade Republike Srbije u celini.
Siguran sam da će to građani Republike Srbije prepoznati i dobro oceniti kada dođe za to vreme. Međutim, ne mogu da verujem da danas upućuju neosnovane kritike pogotovo u prepodnevnim časovima na pravosudne organe narodni poslanici stranke bivšeg režima koji su direktno odgovorni za stanje u pravosuđu pre nego što ste vi gospodine ministre Selakoviću došli na čelo Ministarstva pravde, a ono je po oceni Evropske komisije tada bilo najgore u Evropi.
Sudstvo za vreme stranke bivšeg režima je bilo u takvim traljama da gotovo i nema pedantnog pravnika koji njegovu tragediju nije doživljavao kao tragediju profesije. Čak je i Brisel ocenio reformu pravosuđa za vreme stranke bivšeg režima od 2008. do 2012. godine, citiram – kao najgoru urađenu stvar, završen citat „Politika“ 7. jul 2012. godine.
Poštovani gospodine ministre, neke sudije su tada umrle od nepravde, a neke izvršile samoubistvo, ali desilo se nešto nezabeleženo u istoriji pravosuđa, stranka bivšeg režima izabrala je mrtvog sudiju Ljubišu Đuriću iz Osnovnog suda u Požegi za sudiju. I gle čuda, predsedavajuća VSS gospođa Nata Mesarović tvrdila je tada da su svakog kandidata proverili, samo mi nije jasno kako je proveravala mrtvog sudiju.
Evropska komisija je ocenila za vreme stranke bivšeg režima reformu sudstva kao citiram – posebnu zabrinutost, završen citati iz knjige „Reforma sudstva u Srbiji 2008. – 2012. godine“ dr Vesna Rakić Vodinelić, 2012. godine, 96 strana.
Dozvolite da kažem nešto o jednom vrlo bitnom zakonu, a to je Zakon o javnom beležništvu. Ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu ima svoje uporište u ekspozeu predsednika Vlade Republike Srbije gospodina Aleksandra Vučića koji je on podneo Narodnoj skupštini Srbije prilikom izbora Vlade RS 27. aprila Gospodnje 2014. godine u ovom Visokom domu, dame i gospodo Narodne skupštine.
Poštovani narodni poslanici, da ne zaboravimo na znanje svima kojih se to tiče, ekspoze predsednika Vlade RS gospodina Aleksandra Vučića je najsveobuhvatniji, najprecizniji, najkonkretniji, najveći, 52 gusto kucane stranice i najbolji od svih 72 prethodna ekspozea predsednika vlada Srbije od vremena prvog predsednika Vlade moderne Srbije Prote Mateje Nenadovića 1805. godine do danas.
Poštovani narodni poslanici, na stranici 45. ekspozea predsednika Vlade RS stoji citiram – delovanje javno beležničke profesije povećava kako pravnu sigurnost, tako i efikasnost u obavljanju pravnih poslova. Sud treba rasteretiti svih pratećih poslova kako bi njegov prioritet postalo suđenje u kome će građani u razumnom roku doći do pravosnažne sudske odluke, završen citat. Kako napisano tako i ostvareno, evo već godinu dana zakon je u primeni.
Upravo danas gospodo narodni poslanici raspravljamo o jednoj veoma važnoj službi, rekli bi mi profesori studentima, notarskoj ili javnobeležničkoj koja je veoma važna za pravni poredak države i nacije. Kolika je važna notarska služba govori podatak da je još u rimskom pravu, a ima veoma dugu tradiciju i značajnu ulogu u pravnom sistemu mnogih evropskih država i ne samo njih, nego i čitavog sveta. U poslednje vreme veliki broj tranzicionih država oživeo je ovaj institut pa tako i naša otadžbina.
Sam pojam „notar“ izveden je od latinske reči „notarijus“ što znači pisar. Reč „notarijus“ prvi put je upotrebio Cinceronov sekretar Marko Tulijus Tiro, inače borac tirolskih nota, skraćenica u latinskoj pareografiji. Ovo je radi znanja i ravnanja da se vidi tradicija ove delatnosti. Još od antičkih vremena notari su stavljali potpis i pečat na dokumente dajući im pravnu snagu i jačanje verodostojnosti dokumenta. U prošlosti su notari bili državni službenici, a notarijat pitanje državne uprave, jer je država osnivala službu notara kao organa uprave.
Ipak pravi procvat notarijat je doživeo u srednjem veku kada je na notarskim ispravama data pravna vera, što je omogućilo recepciju ove službe širom zemlje ali i Evrope. Radi znanja i ravnanja, notari su u pravnom sistemu južno-slavenskog područja srednjeg veka kojeg karakteriše pravni partikularizam odigrali veoma značajnu ulogu, naročito u jačanju pravne sigurnosti i olakšanja pravnog prometa, što na neku ruku čine danas.
Moderno doba karakterišu razni oblici notarijata. Danas, prema obimu ovlašćenja, postoje tri glavna oblika institucije notarijata: latinski tip notarijata, državni tip i anglosaksonski tip. Funkciju notarijata, u pogledu ostvarenja osnovnog zadatka i ciljeva službe, najbolje ostvaruje latinski tip notarijata, koji i mi na neki način baštinimo. U njemu notar ima najviši obim ovlašćenja. Kod državnog tipa notarijata posao se svodi samo na postupak overe i potvrde, a kod anglosaksonskog tipa notarijat nije pravnička profesija.
Što se tiče naše otadžbine, na našim prostorima, dakle srpskim, notar se javlja u 11. veku. Nije tačno što su opozicioni poslanici iznosili 1930. godine, već čak u 11. veku. U srpskom Dubrovniku notarijat se javlja u 12. veku, a srpska notarska kancelarija formirana je u 13. veku u Dubrovniku, koja je izdavala dokumenta na ćirilskom pismu na staroslovenskom, odnosno na srpskom jeziku.
Dozvolite samo jednu rečenicu da spomenem, jednu povelju iz 1254. godine, pisanu ćirilskim pismom, kojim se dubrovačka vlastela, dubrovački knez i čitava dubrovačka komuna zaklinju na mir i prijateljstvo sa srpskim kraljem Stefanom Urošem Prvim. Isto tako, u Kotoru se spominje u 15. veku srpska notarska kancelarija.
Dobro je što je služba notara zaživela zahvaljujući vama, gospodine ministre, iako je trebala zaživeti za vreme stranke bivšeg režima, a nije. Odlično je, gospodine ministre, što je određeni broj advokata položio notarski ispit, iako su to trebali za vreme stranke bivšeg režima, a nisu. Dobro je, gospodine ministre, što je Javnobeležnička komora formirana za vreme vašeg mandata i oživela, iako je trebala za vreme stranke bivšeg režima, a nije.
Ono što je veoma važno, to je da će notarska služba povećati efikasnost pravosuđa, a pravnu sigurnost građana Republike Srbije dovesti na veći nivo. Međutim, nakon jednogodišnje primene Zakona o javnobeležničkoj delatnosti, uvidelo se da je potrebno redefinisati neke odredbe zakona sa organizaciono-tehničkog aspekta, kako ste vi naglasili u uvodnom delu, ali i nadzora nad obavljanjem notarske delatnosti i disciplinske odgovornosti i inače radi poboljšanja ukupnog kvalitete notarske službe.
Dakle, pokazale su se određene nepreciznosti, nedorečenosti, što je jako dobro i provera onog zakona u praksi. Zato večeras, odnosno danas i sutra donosimo predlog ovog zakona.
Ja moram da dematnujem nekoliko poslanika iz opozicionih klupa i voleo bih da me oni večeras demantuju, pogotovo onog narodnog poslanika, kolegu po profesiji, profesora koji se predstavlja kao Pokret za preokret, ili što bi Hrvati rekli „udruga za obrtaj“. Moja malenkost je pogledala šta to znači na srpskom jeziku „udruga“ u rečniku srpsko-hrvatskog jezika od 1976. godine, strana sedam, i to znači zadruga.
Međutim, pošto ga nema večeras ovde, nekorektno je da o tome govorim, ali znam gde je. Otišao je u Obrovac, u ulicu braće Kurjakovića 7, da iseli Udrugu za povijest i pomirenje Srba i Hrvata iz stana Milice Badže, kako bi se naša Milica profesorica nakon 20 godina uselila u svoj stan.
I na koncu, demantujem prvog govornika iz stranke bivšeg režima da Vlada nije učinila svoje stvari.
Gospodine potpredsedniče, vas pitam, preko vas njih, a volim da mi odgovore na ovih sledećih osam teza.
Da li je tačno, gospodo iz opozicionih klupa, pošto vas većine nema, ali ako gledate uz TV prenose, da je Republika Srbija otvorila prva poglavlja sa Evropskom unijom upravo juče?
Drugo, da li je tačno da je Republika Srbija u 2015. godini iz recesije ušla u pozitivni rast trenda, ili nije?
Treće, da li je tačno da je deficit spao na 3, odnosno kako uzmete, na 4% jedan i drugi?
Četvrto, da li je tačno da je ova Vlada, na čelu sa predsednikom Vučićem, zaustavila navodni genocid u Srebrenici u organizaciji Ujedinjenih nacija?
Peto, da li je tačno ili nije da Republika Srbija i Vlada na čelu sa predsednikom nije uvela sankcije Rusiji, da je zaustavila uvođenje sankcija?
Šesto, da li je tačno da je pod ovom Vladom Republika Srbija predsedavala OEBS-om i pokazala svetu pravo lice Republike Srbije?
Sedmo, da li je tačno ili ne, gospodo iz opozicionih klupa i vaša akademska čestitosti, da je na listi Svetske banke po uslovima poslovanja za 2016. godinu Srbija zauzelo 59. mesto, umesto 199, koliko ih ima na svetu, što je čak za 32 pozicije u odnosu na prošlogodišnju listu? Podvlačim, to je najveći skok u poslednjih devet godina na Svetskoj listi.
Konačno osmo, mogli bi do sutra, ali samo ću osam, da li je tačno ili ne, gospodo iz opozicionih klupa koji ste kritikovali danas Vladu Republike Srbije, da je u pogledu migrantske krize Republika Srbija pokazala najbolje lice svoje, za šta su joj odali priznanje svi relevantni faktori, kako domaći tako i inostrani?
Na kraju, poštovane dame i gospodo, pozivam vas da glasate za ovaj set zakona u Danu za glasanje. Pozivam posebno vas iz slabašnih opozicionih klupa da i vi date svoj glas za ove zakone, jer ćete tako bar malo, pa makar i na taj način, dati doprinos modernizaciji Republike Srbije, naše otadžbine za koju se tako zdušno zalaže, i ne samo zalaže, nego i sprovodi predsednik Vlade Republike Srbije, gospodin Aleksandar Vučić i čitava Vlada Republike Srbije, predsednik države Tomislav Nikolić, većina narodnih poslanika u ovom visokom domu i najveći broj građana, skoro plebiscitarno, Republike Srbije. Hvala vam.

Uvažena gospođo predsednice, gospodo ministri sa saradnicima, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, vratimo se amandmanu. Ja predlažem da se ovaj amandman odbije iz četiri razloga. Prvi razlog, zato što je besmislen, drugi razlog, što je nerealan, treći razlog, što je suvišan i četvrti razlog što je tendenciozan, jer zadire u pitanje statusa AP Vojvodine kako je, citiram jednog od predlagača, i rekao.

Slažem se i sa gospodinom ministrom da bi zapravo poništili pravni sistem zemlje ako bi ga usvojili i u pravnom sistemu zemlje nastao bi haos.

Predlagač amandman je imao i primedbu u okviru ovoga amandmana da se gospoda ministri obraćaju samo gospodinu Babiću kao predsedniku poslaničke grupe. Potpuno je u pravu, jer pogledajte ovde ko su od predstavnika poslaničkih grupa, osim gospodina Babića i gospodina Mijatovića?

Evo završnica, nema kome da se obrati, nego njima dvojici.

Uvažena gospođo predsednice, uvažena gospodo ministri, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ja iz poštovanja prema budžetu Republike Srbije, jer je ovo najvažniji dokument za sledeću godinu i on u stvari određuje sudbinu naše države i naše nacije u celini.
Predlažem da ovaj amandman odbijemo, daću obrazloženje. Zato što je besmislen i zato što je nerealan. Ne mogu da zamislim da je predlagač amandmana i bivši premijer i da predlaže prvi član da se briše, čitavi budžet. Obrazloženje njegovo je bilo da nije razvojni. Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, dva dana o tome diskutujemo, da nije socijalni, on je razvojni, 117 milijardi više plus 36 za poljoprivredu. Da li je tačno ili ne? Da li je tačno gospod koji negirate. Da li je socijalni blagi rast plata i penzija od 4, 3 i 2 % u zdravstvu i školstvu.
Vidim da negira nasuprot mene ali nije ovo vreme gospodina koji negira kada se budžet donosio, a on potpisao 146 ugovora, a sa 165 miliona svom najboljem prijatelju iz budžeta ministarstva o kojem se radilo. No, idemo dalje, dakle, on je zaista razvojni i on je socijalni.
Ono što je bitno, dame i gospod, da je malo onih koji su verovali da u fiskalne reforme da mogu dati dobre rezultate. To nisu verovali ni MMF ni druge međunarodne organizacije, a nisu verovali ni dežurni krivci i kritičari u našoj zemlji, a pojedini poslanici u ovoj klupi. Da to dokažem, čak je MMF bio prinuđen da menja procenu rasta BDP za Srbiju za 2015. godinu tri puta, tu procenu, pozitivnu nulu, pa nula i celih pet i sada 0,75 i 0,8. Da li je tačno gospodo narodni poslanici iz opozicionih klupa, nemam relevantne međunarodne organizacije koje ovo ne potvrđuje. Znam da vi mičete glavom, vama je najbolje kada Srbiji ne ide dobro.
Dozvolite dalje, krajnja procena za 2016. godinu 1,75, 1,8 ali će rast za 2017. godinu biti još veći na sreću građana Srbije dva, dva, a za 2018. godinu 3,5.
Poštovani građani Srbije, ne verujte im, plaše vas, sigurne su plate i sigurne su penzije za 2016. godinu, tačno istog dana ćete dobijati u minut i u sekundu sa onim povećanjem, kao što budžet ovde kaže i što je premijer juče ovde izložio.
Ovaj amandman briše se, predlaže onaj koji je za „Železaru“ tri dana nego što je uspostavljena, rekao da radnike treba poslati kući, zatvoriti Železaru, dan, sada ću vam citirati ovde na „N1“ televiziji. Njima je najbolje kada se briše, pa čak bi i ovu skupštinu obrisali.
Da li je tačno ili ne, gospodo iz opozicionih klupa, nije tačno, to vi govorite sebi, da je Republika Srbija smanjila deficit u 2015. godini opšte države na četiri, odnosno na 3,5? Da li je tačno, gospodo iz opozicionih klupa, da je ova Vlada zaslužna nasuprot nas, što rezolucija UN o Srebrenici nije prošla? Da li je tačno, gospodo iz opozicionih klupa, da je ova Vlada zaslužna, zajedno sa svojim premijerom, za otvaranje prvih poglavlja u ovoj godini sa EU? Da li je tačno, da je ova Vlada zaslužna, na čelu sa našim premijerom, da je uspela zaustaviti prijem KiM u UNESKO? Da li je tačno ili ne, građani će to prosuditi.
Da li je tačno, dame i gospodo iz opozicionih klupa, da je ova Vlada zaslužna što nisu uvedene sankcije Rusiji? Da li je tačno dame i gospodo da je zasluga ove Vlade i našeg premijera da je Republika Srbija na biznis listi svetske banke za 2016. godinu zauzela 59. mesto od 189 zemalja?
Poštovani građani Srbije, ovo su činjenice, to je čak za 32 pozicije u odnosu na prethodnu godinu bolje. I ovo je važno gospodo iz opozicionih klupa, to je najveći uspeh u poslednjih devet godina za skok jedne države. Proverite da li je tačno ili ne.
Na kraju, šokiran sam predlagačima, s tim više što je jedan premijer, a jedan docent ipak na fakultetu, a nije mi jasno da želi da se briše čitav budžet. Ja znam kada bi oni glasali za budžet. Verovatno kada bi bile i subvencije za vinovu lozu, onu koju je predlagač uzeo 563 hiljade iz budžeta Republike Srbije i građani vaših, samo zato što je kalemio vinovu lozu na travu. Da li je tačno gospodo narodni poslanici, malo materijala ovde ili ne? Njima je važno samo kada je haos.
I na kraju, gospođo predsednice, danas u jednom dnevnom listu, su objavljene radnici svih osnovnih škola, svih srednjih škola broj, svih univerziteta državne uprave. Da li je to ikada bilo u poslednjih 15 godina? To vas boli gospodo. Prikrili ste sedam hiljada radnika koju su vaši direktori u osnovnim školama, zapošljavali mimo konkursa i da ne kažem šta su uzimali za zapošljavanje radnika.
E, gospodo toga više nema. Kako reče juče premijer i ova Vlada, sve mora biti transparentno i u ovom budžetu je sve transparentno. Hvala vam lepo.

Mnogo poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine generale Arsenoviću, uvaženi gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ja sam mislio da odustanem od diskusije, ali reći ću vam samo iz jednog jedinog razloga nisam, a taj razlog jeste iz poštovanja jedne nama susedne države i prosto da se ne ponavljam što su koleginice i kolege rekle da kažem o čemu se radi.
Gospodine ministre, ja ću u nekolika minuta da kažem o Predlogu zakona o potpisivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Rumunije o bavljenju plaćenim poslovima članova porodice diplomatskog konzularnih predstavništava.
Poštovani gospodine potpredsedniče Narodne skupštine običaj je kada se govori o ovakvim zakonima o potpisivanju sporazuma pogotovo, nama prijateljskim zemljama, kao što je Rumunija, da se kaže u kontekstu nešto tog sporazuma na osnovu čega je nastao ovaj sporazum. Kako znate, Srbija je zemlja koja sa Rumunijom ima tradicionalno dobre i prijateljske odnose. Oni se pored ostalog zasnivaju i na istorijskoj tradiciji. Napominjem dame i gospodo, kada je u pitanju istorija diplomatskih odnosa, uspostavljeni su pa ipak davne 1841. godine, znači pre 174 godine što nije malo u istoriji diplomatskih odnosa. Isto tako dve srpske kraljice, kraljica Natalija i kraljica Marija bile su rumunskog porekla. To potvrđuje da su i dve srpske vladajuće kuće bez obzira koliko različite politike vodile bile svesne kuda treba da krenu u potrazi za pouzdanim prijateljima. Srbija i Rumunija bile su saveznici u Drugom balkanskom ratu, ali i u Prvom svetskom ratu.
Dozvolite da kažem jednu rečenicu koja ne sme ostati nezapažena, a to je da je za vreme Prvog svetskog rata u žestokim bitkama vođenim pored ostalog 1916. godine, zajednički su prolivali krv i srpski i rumunski vojnici. Time su zacementirali mnogovekovno prijateljstvo srpskog i rumunskog naroda o čemu verovatno gospodo poslanici, vi ste vrlo dobro obavešteni.
Za vreme Drugog svetskog rata, Rumunija je bila članica „Sila osovine“, ali to nije iskoristila za teritorijalno proširenje na štetu Srbije. To svedoči pored ostalog i podatak da je srpski Banat u vreme nemačke okupacije ostao u sastavu srpske države iako ga je Hitler ponudio maršalu Antonesku što je on odbio, rekavši citiram – da Rumunija osim Srbije nema drugih prijatelja u okruženju i da ne želi da kvari odnose u regionu, završen citat. I dodao – da sam na Hitlerovom ostavio bih Srbiju na miru, završen citat. Za vreme razbijanja Jugoslavije, Rumunija je bila suzdržana i nije otežavala krizu u regionu.
Dolaskom SNS na vlast u Republici Srbiji i formiranjem Vlade Republike Srbije na čijem čelu je gospodin Aleksandar Vučić i izborom predsednika države Tomislava Nikolića ti odnosi se stalno usavršavaju. Poštovane dame i gospodo, poštovani građani Srbije, Rumunija je jedna od retkih zemalja u svetu koja nije priznala Kosovo i Metohiju za državu i hvala im. Isto tako, Rumunija je jedna od retkih zemalja u dijaspori gledajući region, a svet je srpska nacionalna manjina rešila, da kažem, najbolje odnose kada su u pitanju nacionalni odnosi u odnosu na okruženje a i u odnosu na evropske zemlje. Dozvolite još jednu rečenicu da kažem da Srbija nikada u poslednjih 25 godina nije imala bolji status u ukupnim međunarodnim odnosima.
Poštovane dame i gospodo, iz tih i drugih razloga valja ovaj predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Republike Srbije i Vlade Rumunije podržati. Pozivam i vas gospodo iz slabašne opozicije da i vi podržite ovaj zakon, jer ćete bar malo, makar i na taj način iskazati svoju privrženost u modernizaciji Srbije na području inostranih poslova za koju se tako zdušno zalaže i sprovodi predsednik Vlade Republike Srbije Aleksandar Vučić i ministar inostranih poslova gospodin Ivica Dačić i sva Vlada Republike Srbije, većina narodnih poslanika u ovoj Narodnoj skupštini i većina građana skoro plebicitarno Republike Srbije. Hvala.

Poštovani gospodine potpredsedniče Narodne skupštine, poštovani gospodine ministre Antiću sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine Zorane Babiću, obraćam se i vama, jer ste vi jedini večeras predsednik poslaničke grupe od svih poslaničkih grupa, ali to nije jedini put.
Gospodine ministre, pred nama su dva seta pitanja iz energetike, veoma bitna za razvoj Republike Srbije i zato zaslužuju veliku pažnju kako građana Republike Srbije, tako i čitave države. Energetika je ključna grana privrede. Ona utiče na čitavi privredni život, i ne samo to, nego utiče i na društveni život u našoj zemlji u celini.
Dobro je, gospodine ministre, što ste u izradi Zakona o rudarstvu i Strategiji razvoja energetike do 2025. godine, sa projekcijom do 2030. godine, konsultovali sve relevantne kako domaće, tako i inostrane faktore kojih se to tiče, bilo posredno, bilo neposredno. To, gospodine ministre Antiću, govori o vama kao ministru, o vašem ministarstvu i o Vladi Republike Srbije, na čijem se čelu nalazi gospodin Aleksandar Vučić.
Gospodine ministre, strategija razvoja modernih država iliti stratešku ocenu opredeljuju tri ključna resursa: energija, voda i hrana. Ja o hrani kao o resursu neću govoriti jer to nije tema, ali bolje bi od mene elaborirala to dva narodna poslanika, poljoprivrednika, a jedan od njih je moj prijatelj Marijan Rističević i on bi se verovatno ljutio zbog toga. Dovoljan količina energije predstavlja primarni resurs, a ujedno predstavlja i obezbeđivanje dovoljnih količina ostala dva resursa, vode i hrane.
Ako se ovo, gospodine ministre, ima u vidu, jasan je značaj energetike u očuvanju dugoročne nacionalne bezbednosti naše zemlje. Zato možemo slobodno povući paralelu između nacionalne i energetske bezbednosti, jer bez energetske bezbednosti nema ni govora o nacionalnoj bezbednosti Republike Srbije. Naš srpski, a svetski Nikola Tesla, tvorac moderne elektrotehnike, jednom prilikom je izjavio, citiram: „Razvoj i bogatstvo jednog grada, uspeh jedne nacije, progres celokupnog ljudskog rada strogo su definisani energijom dostupnom za korišćenje“. Završen citat.
Naš predsednik Vlade Republike Srbije, gospodin Aleksandar Vučić je izuzetnu pažnju posvetio energetici u svom ekspozeu kojeg je podneo Narodnoj skupštini Republike Srbije prilikom izbora Vlade 27. aprila, gospodnje 2014. godine. I, da ne zaboravimo, ekspoze predsednika Vlade Republike Srbije gospodina Aleksandra Vučića je najtransparentniji, najkonkretniji, najsveobuhvatniji, najveći, 52 gusto kucane strane i najbolji od svih 72 prethodna ekspozea predsednika vlada od vremena prvog predsednika Vlade moderne Srbije, gospodina Prote Matije Nenadovića 1805. godine, do danas.
Poštovani gospodine ministre, na stanici 28 ekspozea predsednik Vlade Aleksandar Vučić kaže, citiram: „zadatak resora Ministarstva energetike jeste da obezbedi energetsku stabilnost i bezbednost Srbije, odnosno dovoljno količine energije i energenata po održivim cenama“, završen citat.
Zato je vaše ministarstvo, gospodine ministre Antiću, i Vlada izradila i predlog Strategije o kojoj ću nekoliko rečenica reći. Razvoj energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijom do 2030. godine. Strateško preispitivanje i određivanje nacionalne energetike omogućiće da se iz sveopšte ekonomske krize izađe sa daleko manjim troškovima po energetiku i privredu države u celini. To će, gospodo narodni poslanici omogućiti da se zauzima bolja polazna pozicija za budućnost i dinamičniji i kvalitetniji rast ekonomije i održiv privredni razvoj Republike Srbije u celini.
Strategija se zasniva na šest elemenata koji sagledavaju ravnotežu između ciljeva ekonomskog razvoja, ostvarivanje prava na energiju kao dela ljudskih prava i sloboda, i s druge strane na zdravu životnu sredinu. Strategija se zasniva na šest bitnih elemenata. Dobro je gospodine ministre Antiću što ste ove elementa zaista podelili na onako kako to rade i mnoge evropske i svetske zemlje.
Prvo, na energetske resurse i potencijale Republike Srbije, drugo - osnovne pretpostavke razvoja energetike Republike Srbije, treće - strateške prioritete razvoja energetike Republike Srbije, četvrto - razvoj energetskih sektora, peto - zakonodavna, institucionalna i društvena ekonomska okvir razvoja energenata Republike Srbije i šesto - razvoj energetike Republike Srbije, čak posle 2000. godine, pa se konstatuje, podvlačim gospodo narodni poslanici, da ukoliko ne dođe do značajnih otkrića, može se očekivati da će eksploatacija energenata, u prvom redu nafte, i prirodnog gasa biti pri kraju u zemlji do 2030. godine, ili potpuno završena.
Najznačajniji domaći energent u tom trenutku ostaje ugalj sa rezervama koje prema projekcijama potrošnje, bilo bi dovoljno za eksploataciju nakon 2050. godine.
Gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, od ostalih energenata treba računati, kako su gospoda narodni poslanici i vi stavili na uljne škriljce i obnovljive izvore energije. O uljnim škriljcima prvi je govorio u ovom visokom domu prof. dr Milan Bačević, kao ministar, vaš prethodni. Tada su gospoda iz bivšeg režima, spradali se sa tim predlogom, spradali su se s tim predlogom i evo ga danas u strategijama naše zemlje i strategijama mnogih zemalja.
Ova strategija razvoja je sveobuhvatna i predstavlja dobru osnovu za priključenje Republike Srbije na evropski put u energetici iskazan u mapi puta od 2011. godine.
Na kraju, gospodo narodni poslanici pozivam vas, a posebno vas iz slabašnih opozicionih klupa, da u danu za glasanje date i vi svoj glas za ovu strategiju, nakon što ćete, nadam se i vidim da hoćete, na jedan konstruktivan način dati svoje predloge, jer ćete tako bar malo, pa makar i na taj način demonstrirati svoju privrženost modernizaciji Republike Srbije za koju se tako zdušno zalaže i provodi predsednik Vlade Republike Srbije, gospodin Aleksandar Vučić i čitava Vlada Republike Srbije potpomugnuta od stane predsednika države Tomislava Nikolića, većine narodnih poslanika u ovom visokom domu Republike Srbije i najvećeg broja građana, skoro plebiscitarno Republike Srbije. Hvala vam.

Poštovana predsednice, poštovani gospodine ministre, smatram da ovaj amandman, dvojice gospode koji su ga podneli, treba odbiti zato što smatram da on nema nikakvog smisla, prvo. Drugo, ukoliko bi ga prihvatili, ne može poboljšati nikako kvalitet zdravstvenih radnika i zdravstvenih usluga unapred.
Dozvolite da vam kažem, kao čovek koji radi na fakultetu i koji je član senata jednog univerziteta, da kažem da mi je vrlo jasna bliska problematika koji čitav zakon ovaj želi da reši. Ja u ime većine prosvetnih radnika, profesora univerziteta, vam zaista zahvaljujem. Vama i vašoj Vladi, jer nije pre vas niko uspeo da reši status nastavnika, odnosno saradnika fakulteta zdravstvene struke koji izvode nastavu. Iz kliničkih predmeta u zdravstvenoj ustanovi, kao bazi fakulteta, ima punih 60 godina i nisu u pravu kolege iz opozicionih klupa kad kritikuju ovaj predlog zakona, ja ih pozivam da i oni sudeluju, da pridonose kvalitetu, kako bi jedan deo problema rešili u zdravstvu.
Nije tačno da postoje afere u zdravstvu, niti jedna jedina afera, od kad ste vi, gospodine ministre Lončar ministar, ne postoji niti jedna jedina afera. Isto tako, nije tačno da ranije nije bilo afera. To su strašne stvari se dešavale za vreme stranke bivšeg režima, desile su se neke od najvećih afera u srpskom zdravstvu od kad ono postoji do danas.
Dozvolite da kažem, da se nisu gospodine ministre kod vas, dok ste bili ministar, desila afera trgovanja listama čekanja za zračenje obolelih od raka. Drugo, gospodine ministre, nisu za vašeg mandata se dešavala kriminalna sprega između hitne pomoći i pogrebnika, nego stranke bivšeg režima. Nisu za vašeg mandata, gospodine ministre, dešavala se afera smrt pacijentkinje na dijalizi, nego stranke bivšeg režima i to u Kraljevu. Nisu za vašeg režima desila se afera rekonstrukcija kliničkog centra, nego bivšeg režima. I konačno, uvoz vakcina protiv svinjske gripe, nisu se desile za vašeg mandata, nego stranke bivšeg režima, s tim, na koncu da kažem, da jedna afera oko ovih vakcina se desila i prilikom vakcinisanja kokoški. Bivši premijer i bivši ministar u selu Pukovac, vakcinisao je kokoške uzimajući za vakcinu jogurt i vodu. Naravno, predstavio se kao lekar, uzeo pare i otišao.
Mi vam dajemo podršku, drago nam je u ime građana, građani su to prepoznali, ko god je došao u bolnice, ko god je došao u domove zdravlja prepoznao je da sad bar miriše na čisto. Hvala.

Poštovani potpredsedniče, gospođo ministarko, poštovani narodni poslanici, vratićemo se na amandmane, mislim da nema nikakve potrebe da vodimo ovakvu žustru raspravu.
Moram da kažem da sam pomalo šokiran predlogom ovog amandmana, kao i prethodnih, s tim više što mislim da je on nesvrsishodan, nepotreban, neadekvatan i nesmislen. Obrazložiću to u nekoliko rečenica.
Mislim da oni koji su predlagali amandman da su ga predložili iz tri moguća razloga, prvo iz zabave, drugo iz neznanja i trće iz nepoznavanja suštine biti. Mislim da je ovo radi zabave, jer među njima ima vrsnih po meni pravnika i ne mogu da shvatim, a vidite ovaj amandman koji glasi – ozakonjenje objekata i zgrada.
Moja malenkost će malo ići u struku gospodo pravnici, pa ćemo i buduće amandmane brzo rešiti. Reč zgrada već je obuhvaćena pojmom objekat. Gramatički gledano, vi, profesori srpskog jezika ako je objekat glagolski dodatak koji označava na kome se ili na čemu se vrši radnja, onda u gramatičkom smislu potpuno odgovara zakonsko rešenje gospođo ministarko. Potpuno ste u pravu i što se tiče objekata, ali i ozakonjenja. Ozakonjenje je srpska reč, znači zakonsko priznavanje i usklađivanje, rečnik srpskog jezika broj četiri, strana 81, knjiga četiri, „Matica srpska“ 71. Legalizacija je latinska reč, da sada ne idemo u detalje. Prema tome, gospodo profesori prava na univerzitetu, ipak nas studenti gledaju bar za ovakve stvari.
Drugo, kada sam rekao oko zgrade, šta latinski znači objekat sam rekao, a pravnički gospodo narodni poslanici, objekat je predmet na koji se odnose obaveze subjekta u pravnim odnosima. Valjda nećete to negirati. Rešili smo problem.
Zgrada u građevinskom smislu, sada idemo u građevinarstvo, gospodo inženjeri građevinarstva je građevina koja se sastoji od vanjskih zidova i krovne konstrukcije i jedne ili više zatvorenih prostorija. Hoćete citat iz rečnika građevinarstva? To govori da je Predlog zakona gospođo ministarko izuzetan i ovo što se tiče zgrada i ozakonjenja.
Dakle, predlažem da se amandman odbije i ne samo on, ovi prethodni, nego i ovi koji će doći vezano oko naziva zakona, jer to je ispod nivoa naših studenata na pravnom fakultetu. Hvala.

  Poštovani potpredsedniče, opet ćemo, mislim, vrlo brzo rešiti ovaj amandman i sve amandmane na ovaj član zakona, samo da pokušamo objasniti šta je to javni interes, pošto negiraju da je ovaj Predlog zakona javni interes, gospoda iz opozicionih klupa pogotovo. Nije to šokantno ako to rade profesori pravne grupe predmeta na fakultetu.
Dozvolite, jednu rečenicu ću citirati: „ Javni interes je interes je cele društvene zajednice ili pojedinih njenih delova o kome pravo uopšte mora da vodi računa“, Pravni leksikon 64/333.
Međutim, poštovane dame i gospodo, da se razumemo oko pravnog interesa, to ne znači da pravo ne treba da štiti i privatni interes, ali kada? Kao opšti interes. Imamo dva primera za to – privatni interes se štiti samo izrično određeno pravom, dok javni interes se štiti stalno. Dakle, on je u kontinuitetu, stalno se štiti itd, a privatni je određen pravom. Privati interesi se štite samo ako su u skladu sa javnim interesom. Međutim, ovo je važno, zadnju rečenicu koju ću reći. Vrlo je teško u pravnoj nauci reći šta je to javni, šta je to privatni interes, ali, podvlačim ovo ali, obično se ostavlja nadležnom organu državnom da ceni u svakoj konkretnoj situaciji šta je to javni interes i Vlada Republike Srbije predlogom ovog zakona u članu 2. izuzetno je to fino rekla.
Gospodo pravnici, ima vas mnogo ovde, mislim da oko ovoga je zaista suvišno voditi raspravu. Hvala vam lepo.

Poštovani potpredsedniče, nemam nameru ponovo odgovarati, ni citirati leksikone, ni udžbenike studenata, ali dozvolite mi ipak da kažem, pošto me je u negativnom kontekstu kolega spomenuo, čak i oko naziva ovoga zakona.
Mislim da niste u pravu svi koji tvrdite suprotno od onog što je Vlada predložila, jer ja sam i rekao šta znači jedna reč, a šta znači drugo. Čak ste toliko išli ne poznavajući značenje reči, ne poznavajući srpski jezik i rekli da smo posudili od Hrvata. Znate, ja sam vam citirao da je to srpska reč ovde, s tim više što se kaže da su Hrvati posudili od nas tu reč ozakonjenje. Pogledajte, molim vas, srpski jezik. Evo ga ovde, čitaću vam ako hoćete, pa da vidite da u pravnom, gramatičkom i svakom drugom i građanskom smislu to zaista znači.
Znači, to nije korektno. Ovde je stvar da se mi nadgornjavamo oko činjenica, oko boljih rešenja, a ovo što je prethodni govornik govorio, piše mu u zakonu tačan odgovor. Čini mi se da ne čitamo svi zakone i svi amandmane. Potpuno vam piše odgovor na pitanje koje ste pitali sada i nema razloga da niko od poslanika, ni gospođa ministarka da odgovara. Hvala lepo i izvinite na intervenciji.