Hvala, predsedavajući.

Da bismo uopšte videli koliki je napredak ili koliko je nazadovanje u nekoj oblasti, potrebno je da imamo određene parametre kako bismo vršili poređenja. Mislim da je najbolje da poredimo nešto što je bilo u prošlosti sa onim što imamo danas. Tako ćemo najbolje da vidimo koliki je, kažem, napredak ili nazadovanje.

Poslovima ekologije i zaštite životne sredine u Subotici se bavi javno-komunalno preduzeće „Čistoća i zelenilo“. Situacija koju imamo od 2014. godine u tom preduzeću je takva da je to jedan od najvećih gubitaša na severu Bačke, sa 200 miliona dinara dugova, urušenom infrastrukturom, zastarelom opremom, skupim kreditima itd, mnogo nepravilnosti koje nije utvrdio Milimir ili bilo ko drugi, nego revizorska kuća.

U protekle četiri godine ta oprema je zanovljena, infrastruktura takođe, nemamo skupe kredite, preduzeće nema dugovanja, nabavili su savremenu opremu, izgrađen je najmoderniji, ali nisam neskroman kad kažem, najmoderniji azil za pse i mačke lutalice u Republici Srbiji. Vrednost preduzeća je povećana za više od 400 miliona dinara i to je jedno od najstabilnijih preduzeća danas na severu Bačke. Naravno, zasluge za ovo idu gradonačelniku i menadžmentu preduzeća, ali to bi bilo nemoguće da nemate politiku i sveukupnu klimu koju stvara predsednik države i Vlada Republike Srbije, u kojoj ste i vi, uvaženi ministre.

Najbolje je da ovo ne budu samo moje reči. Evo, ja pozivam svakog građanina da uz prethodnu najavu proveri da li je tačno ovo što ja govorim. Naravno, poziv važi i za vas, gospodine ministre, i za javnost u Srbiji. Bila bi nam velika čast da se i sami uverite na licu mesta.

Zašto ovo sve govorim? Ovim želim da pokažem da ljudi u Subotici prate ono što su koraci Vlade, predsednika Republike Srbije i mi takođe u ovom uvaženom domu ćemo pratiti sve ovo što radite, podržati ove zakonske predloge, a moj amandman je u stvari samo dopuna člana 3. i jedno tačnije tumačenje člana 3. ovog zakona. Hvala vam.

Hvala, predsedavajući.

Pa, istine i činjenica radi, a vezano za raspravu o amandmanu naše koleginice, čuli smo u prethodnom periodu dosta stvari koje ne stoje. Dobro je da postoji načelna saglasnost svih nas ovde o potrebi zaštite čovekove okoline, ili životne sredine, dobro je da postoji i načelna saglasnost kada su u pitanju vetrozaštitni pojasevi, ali dobro je i da napomenem ono što se dešavalo u prošlosti. Niko od nas ne mrzi vetrozaštitne pojaseve kao što nam se spočitava iz opozicije, ali imamo dosta ružno sećanje kada je u pitanju ta tema vetrozaštitinih pojaseva, naročito mi u Vojvodini. Vi ste to dobro rekli, ministre, Vojvodina ima veliki problem, datira još iz 2010. godine.

Još 2010. godine iz pokrajinske Vlade je izdvojeno 40 miliona dinara za pošumljavanje 395 hektara u Subotici. Bilo je predviđeno da u katastarskoj opštini Đurđin bude pošumljeno 203 hektara, u Žedniku 102 hektara, u Bikovu 89 hektara. Naravno, taj novac iz pokrajinske Vlade je isplaćen u iznosu od 40 miliona, a pošumljavanje znate kako je završeno? Od onih 203 hektara U Đurđinu, pošumljeno je 25 hektara, od onih 102 hektara u Žedniku, pošumljeno je 13 hektara, a od onih 89 u Bikovu, nije pošumljeno ništa. Novac je, naravno, isplaćen, a šuma nema nigde. Da je taj posao tada urađen kako treba, ne bismo danas imali priču našeg kolege Šormaza, nego bismo imali u Vojvodini, kao i u Slavoniji, kao i u susednoj Mađarskoj, imali bismo nepregledne šume.

Samo želim da kažem da mi nemamo ništa protiv vetrozaštitnih pojaseva kako nam rekoše kolege iz opozicije, niti mi mrzimo vetrozaštitne pojaseve, nego imamo jedno zaista loše sećanje kada je u pitanju ova stvar.

Ja vama čestitam na svemu što radite i kada je u pitanju ovo pošljumljavanje, ali i kada je u pitanju ovaj zakonski predlog koji je pred nama, o kojem ću nešto malo kasnije. Prosto, imao sam potrebu da skrenem pažnju da prestanemo u raspravi o amandmanima da spočitavamo nekome nešto za šta smo sami krivi u prethodnom periodu. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Ne sumnjam ja da mi svi ovde imamo sećanje, samo mi se trudimo da naše sećanje doseže što dalje, a neki drugi ili se ne sećaju ili ne žele da se sećaju. Mi se, eto, prosto sećamo te 2010. godine, sećamo se tih 40 miliona, sećamo se tih 400 nepošumljenih hektara.

Što se tiče rada policijskih uprava, tužilaštava i nekih drugih stvari, evo, sećamo se da su neki ministri iz tog prethodnog perioda, koji su opet iz Subotice, igrom slučaja, a koji su se bavili ovim pitanjem kojim se danas bavi i ministar Trivan, predmet policijskih i istražnih organa. Ali, dobro, to je već druga stvar i ostavljamo to policijskim, istražnim i sudskim organima Republike Srbije koji, za razliku od nekog tog perioda kog se mi sećamo, sada rade svoj posao. Sećamo se kako je taj posao zaštite životne sredine ili čovekove okoline izgledao u tom periodu, a vidimo kako izgleda danas. To su prosto činjenice, kad na njima već insistiramo, to su činjenice, a ovo su sve sećanja na koja ću se truditi ja i moje kolege iz Srpske napredne stranke da uvek podsetimo građane kako je to bilo u prošlosti, koliko god se neko drugi trudio da to sećanje izbriše iz našeg društva. Hvala vam.

Hvala, predsedavajući.

Član 107. Ne možete dovoditi u zabludu javnost i ovaj uvaženi dom time što ćete stalno menjati teze i ne smete to dopustiti, predsedavajući. Niko ovde nikoga ne ruži i ne kleveće, to je nama ponajmanje namera, bilo kog građanina Srbije, ko god on bio, iz kog kod grada da dolazi, pa tako ni bivšeg ministra Olivera Dulića. Ovde je suštinsko pitanje šta je sa 400 hektara nepošumljenih površina u Vojvodini, tj. u Subotici, to je suštinsko pitanje. Ne pričamo mi ovde o bilo kome, o mržnji, o klevetama. Mržnje i klevete dolaze prema predsedniku Vučiću, pre svega. Mi pitamo šta je sa 400 hektara površina koje su bile predviđene za pošumljavanje u Subotici i šta je sa 40 miliona dinara isplaćenih iz tadašnje Pokrajinske vlade, to je suštinsko pitanje. Zamena teza neće dovesti do sakrivanja našeg sećanja. Ako su u pitanju činjenice i sve ono što je radilo, ako me već vraćate, ministarstvo na čijem čelu je bio tadašnji ministar Oliver Dulić, tu su pravosudni organi, mislim da su čak i dali svoju poslednju reč. Ali, znamo i mi u Subotici vrlo dobro. Sećamo se „Ipsilon kraka“, onoga šta je sve rađeno na njemu, sećamo se obećanja da će, kako kaže, svoju političku sudbinu vezati sa sudbinu „Ipsilon kraka“. Na isti način je završena i politička sudbina tadašnjeg ministra i sudbina „Ipsilon kraka“. Evo, danas je izgrađen, hvala bogu, u završnoj je fazi. Sećamo se Narodnog pozorišta Palića, ali i ovih 400 hektara i 40 miliona, da ne menjamo teze. Nikoga ne klevećemo, nikoga ne mrzimo, samo pitamo šta je sa 40 miliona i 400 hektara, to je suština današnje rasprave u parlamentu. Hvala vam.

Hvala predsedavajući.

Amandman koji sam podneo ima potrebu i cilj da pre svega ukaže na potrebu zaštite autohtonih vrsta, a samim tim i doprinese razvoju Srbije u celini, pre svega kroz razvoj turizma.

Činjenica je da turizam kao privredna grana beleži ozbiljan rast u poslednjim godinama, a opet je o tome najbolje govoriti kroz brojke. Godine 2017. broj turista u Srbiji je povećan za 12% u odnosu na 2016. godinu. Opet, u prvih pet meseci ove godine imamo povećanje od 11% u odnosu na isti period prošle godine. Kako? Pa, nije to nešto što dolazi samo od sebe i nešto što je palo sa neba. To je rezultat ozbiljnog rada na uspostavljanju političke, ekonomske i svake druge stabilnosti u Srbiji, rezultat rada na stvaranju prijatelja širom sveta na zapadu i istoku, a opet su za to najzaslužniji predsednik ove države i Vlada.

Da bi se taj trend, tj. ako će ovaj zakon doprineti tom trendu, mi ćemo ga sigurno u danu za glasanje zdušno podržati.

Moj amandman, kažem, ima potrebu da ukaže na potrebu zaštite tih autohtonih vrsta. Reći ću vam samo jedan primer, a to je primer Tiskog cveta, verovatno pojave za koju smo svi u Srbiji čuli, fenomena koji je vezan za poslednju fazu života jednog insekta koji živi u reci, u blizini Novog Bečeja. Upravo ta pojava je Srbiju stavila na svetsku listu, odnosno Novi Bečej, na svetsku listu turističkih znamenitosti i mislim da na tome moramo istrajati.

Moj amandman je samo na tom tragu i ima simboličnu želju da ukaže, da u tom smislu i ovaj zakon vodi računa o jedinstvenim pojavama, jedinstvenim vrstama, koje sigurno mogu doprineti razvoju turizma, a samim tim i razvoju, sveukupnom razvoju Republike Srbije. Hvala vam.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Intencija mog amandmana je da ukaže na potrebu očuvanja retkih biljnih i životinjskih vrsta, uz istovremeni doprinos ukupnom razvoju Republike Srbije.

Ministre, vi verovatno znate da je u novembru prošle godine potpisan jedan trojni ugovor između grada Subotice, Ministarstva građevinarstva i nemačke KFW banke. Tema ugovora je donacija od šest i po miliona evra, a cilj je tom donacijom rešiti višedecenijski problem jezerske vode u jezeru Palić. To je višedecenijski, i ekološki i razvojni problem, koji opterećuje i Suboticu i čitav sever Bačke. Ceo proces nadgleda jedna austrijska konsultantska kuća, koja je pre samo mesec dana dala veoma pozitivne ocene dosadašnjeg rada na projektu.

Inače, rad na tom projektu podrazumevao je i eksproprijaciju obalskog područja, tj. obalskih parcela, priobalnih parcela na jezeru Palić. Taj posao je završen negde u 80%, a napomenuću vam da, pre nego što je sadašnji gradonačelnik sa svojim timom preuzeo taj projekat, nismo imali nijedan rešen slučaj u postupku eksproprijacije.

Plan je do kraja godine izabrati izvođača za izgradnju kanalizacione mreže, izgraditi biciklističku stazu oko jezera Palić, koja će u stvari predstavljati svojevrsnu tampon zonu, koja će sprečavati ulivanje štetnih materija sa okolnih oranica u jezero Palić i time doći do rešenja tog višedecenijskog problema.

Zašto vam sve ovo pričam? Ovo je jedan očigledan primer kako odgovornim ponašanjem i odgovornim pristupom možete rešavati višedecenijske probleme. Ovaj problem je vezan za vaš delokrug rada, to je jedan ekološki problem, istovremeno svakako i razvojni problem za Suboticu, a pošto je i ovaj zakonski predlog koji je danas pred nama jedan iskorak u tom pravcu da rešavamo višedecenijske probleme, mi ćemo u danu za glasanje podržati vaš zakonski predlog.

Moj amandman je samo u funkciji dodatnog pojašnjenja člana 2. ovog zakona. Hvala vam.

Hvala, predsedavajući.

Član 107. Vi ste već nešto spomenuli što se tiče člana sedam, kada je u pitanju uvažavanje kolega i, ukupno, ovog uvaženog doma, ali drago mi je što je u međuvremenu neko iz te poslaničke grupe Dveri pomenuo i vaspitanje. Ako ćemo o vaspitanju, upravo to je ono što želim da naglasim i da vam skrenem pažnju, a vezano za član 107.

Čuli ste malopre salvu uvreda na srpsku Vladu, da su lobisti inostranih sila, da su neko ko radi za nekakav, da kažem, interes stranih ambasada, ali samo zbog građana Srbije, zbog svih nas ovde da pomenem i da raščistimo tu stvar ko je čiji lobista. Nije nijedan ministar iz Vlade Republike Srbije, niti nijedan poslanik iz ovog uvaženog doma dobio novac preko stranih ambasada da bi lobirao za bilo šta. Mislim da za to niko nikada nije čuo, ali je zato lider pokreta kome pripada Boško Obradović dobio 200.000 evra preko katarske ambasade da bi lobirao protiv interesa sopstvene zemlje.

Radi se o povredi dostojanstva Narodne skupštine iznositi neistine o lobiranju unutar srpske Vlade u interesu nekih stranih faktora. Mislim da ste to morali da sprečite i možda upotrebite neki drugi član Poslovnika i izreknete opomenu Bošku Obradoviću.

Samo vam skrećem pažnju na koji način je Boško Obradović to pokušao i pravim poređenje sa svim onim što rade ministri i Vlada Republike Srbije, da sve ono što on spočitava i pokušava da spočitava Vladi i ovoj vlasti u stvari radi on sa njegovim liderima. Dokaz za to vam je ovih 200.000 evra iz katarske ambasade koje je dobio njegov lider Vuk Jeremić kako bi lobirao protiv interesa sopstvene zemlje. To je upravo veza sa članom 107. na koju sam hteo da vam skrenem pažnju.

Hvala predsedavajući.

Intencija amandmana koji sam podneo je uporna borba protiv kriminala kao jedne pošasti koja je razarala naše društvo i pretnja je i mnogim drugim društvima.

Naime, po meni najvažnija stvar u političkom životu je ispunjavanje obećanja i postizanje rezultata ne ulazeći u kriminal, bez obzira na svu mržnju i pretnje koje vas okružuju. Mržnja u poslednjim danima nažalost ne manjka, naročito one mržnje koja dolazi od strane ovog novog opozicionog bloka, novog DOS-a. Videli ste ozbiljne pretnje predsedniku države i njegovoj porodici, ozbiljni fizički napadi na članove SNS u Šapcu i na članove njihovih porodica, ozbiljne uvrede i pretnje premijerki, a na kraju krajeva i ozbiljne pretnje Srbiji jer prete da će, kako kažu, ukoliko ne preuzmu vlast bez izbora uvesti Srbiju u haos i vanredno stanje.

Nije to samo sad mržnja, shvatićete to. To je i ozbiljan kriminal. Radi se o narušavanju zakona, svih pravila, na kraju krajeva i narušavanje Ustava Republike Srbije.

Sa druge strane imate obećanje izneto u ekspozeima još premijera Vučića, a kasnije i premijerke Brnabić. Tiču se i smanjenja nekih konkretnih stvari, smanjenja javnog duga, smanjenja deficita, smanjenja inflacije, smanjenja zaposlenosti i imate rezultate na kraju koji su veoma jako lako proverljivi. Imate uspeh za Srbiju u smislu ne smanjenja deficita nego situacije da uopšte nemamo deficiti, a smanjenje inflacije na pristojan nivo koji je dosta zavidan i na nivou nekih razvijenih evropskih zemalja. Imate smanjenje stope nezaposlenosti. Imate ozbiljan privredni rast od 3% u odnosu na pad koji ste imali ranije i ovaj moj amandman koji je upravo međa između te dve stvari, između kriminala i mržnje sa jedne strane i ovih uspeha koje niže Vlada sa druge strane. Hvala vam.

Predsedavajući, član 108. koji se tiče reda na sednicama Narodne skupštine i član 109. koji se tiče opomena.

Nisu Aleksandar Vučić i Vlada oduzeli ništa penzionerima. Naprotiv, oni su njima sve vratili, vratili su im ozbiljnu ekonomsku sigurnost, vratili su im ozbiljan privredni rast na 3% sa onih minus 3% koje smo imali u vreme vlasti…

Trebali ste da izreknete opomenu prema članu 109. To sam već rekao i da prekinete izlaganje, jer niko nikome ovde ništa nije uzeo. To je zlonamerno podmetanje. Vraćena je sigurnost, vraćen je privredni rast na 3%, vraćena je zaposlenost na jedan pristojan nivo, vraćeni su investitori u zemlju i vraćena je sveopšta sigurnost građana Republike Srbije.

Kada smo već kod vraćanja, mi imamo predlog da se nešto penzionerima vrati. Predlažemo da Đilas, kao politički lider i politički otac prethodnog govornika, Boška Obradovića, vrati sve ono što je uzeo građanima Srbije do 2012. godine. Kako će da im vrati? Na primer, tako što će Dveri da mu vrate sav onaj novac koji je on njima dao do 2012. godine. Vidimo da mu u političkom smislu vraćaju taj dug koji imaju prema njemu. Na primer, tako što će Dveri da vrate novac koji su uzeli od odbornika u Čačku i da onda taj novac zajedno sa Đilasovim novcem, koji je opljačkan, vrate građanima Srbije. Mi imamo te predloge, pa bismo rado našem kolegi pomogli u tom poslu. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Član 108.

Vi ste inače poznati kao jedan tolerantan čovek i ne kažem da ne primenjujete Poslovnik, ali veoma često u onim blažim oblicima. Malo pre ste prekinuli Boška Obradovića kada je vređao, više ne znam ni koga, da li postoji neko inače u ovoj zemlji koga on ne vređa, ali mislim da biste morali biti strožiji i da izreknete čak i opomenu. Govorio je Boško Obradović i o gradonačelniku Subotice i o predsedniku Srbije i njihovim porodicama, o ministru i sve je bilo uvredljivo od samog početka, pa samim tim ste morali da budete malo oštriji prema njemu i izreknete opomenu. Međutim, ne zaboravite da je gradonačelnik Subotice zajedno sa predsednikom države i Vlade čovek koji je stabilizovao ozbiljno gradski budžet. Čovek koji je priveo kraju izgradnju ipsilon kraka. Čovek koji je u slobodnoj zoni u Subotici zaposlio šest i po hiljada ljudi. Čovek koji je pristupio ozbiljnoj revitalizaciji i to su sve oni projekti koje za 20 godina nisu partneri Boška Obradovića bili u stanju da završe ili su završavali tako što su se ozbiljno bogatili na njima, ali on je takođe čovek koji je za jedan svoj unutar stranački sukob se izvinuo javnosti i rekao o tome šta je imao da kaže.

Međutim, nikada vam neće oprostiti. Neće vam oprostiti ni kao čoveku i porodici, neće vam oprostiti predsedniku države, neće vam oprostiti SNS, a neće vam oprostiti sve ovo što su uspesi u Subotici koje sam ja naveo.

Znamo mi vrlo dobro u Subotici sve ono što je bilo dok je njome upravljala DS i partneri Boška Obradovića, a znamo kakvo je stanje sada. Zna to svaki čovek u Subotici. Istine radi sam morao ovo da vam kažem i da vas upozorim da sledeći put budete malo manje tolerantni i na uvrede reagujete opomenama prema Bošku Obradoviću.

Hvala, predsedavajući.

Intencija mog amandmana je da ukažem na taj humanistički karakter ovog zakona i generalno na humanistički karakter posla kojim se bavi resorno ministarstvo.

Član 3. ovog zakona određuje značenje izraza koji se pojavljuju kroz sam zakon, međutim, ako bismo samo tako usko gledali, tu bi bili izrazi i prosto samo jedno slovo u zakonu koje služi za sprovođenje pravičnosti i pravednosti i obavljanja svih poslova koji stoje pred ministarstvom. Međutim, to prate i dela. Evo, videli smo juče o ulaganju u Klinički centar Srbije, uložiti osam miliona u Srbiji u bilo šta, a kamoli u zdravstvo, zaista je velika stvar. Ne samo u Srbiji, to je velika investicija i za neke evropske zemlje. Međutim, to za Klinički centar Srbije smo videli, ali moram da kažem da imamo i u Subotici slične situacije, kao što to čujemo i širom Srbije. U Subotici je obezbeđeno 26 miliona dinara i to je jedna ekskluzivna vest za Suboticu i ceo sever, 26 miliona dinara za projektno-tehničku dokumentaciju za rekonstrukciju bolnice u Subotici, to je 35.000 kvadrata i to je jedna velika vest, kažem opet, za ceo sever Srbije i veoma ekskluzivna. To je posao koji posle više decenija ponovo kreće u Subotici.

Međutim, ministre, vama bi posao mnogo bio lakši i nama generalno u Srbiji kada ne bismo imali primere poput ovog koji je izneo naš kolega Martinović jutros, kada je u pitanju poverenik Šabić i ljudi slični njemu. Međutim, koliko god se oni trudili u tom nastojanju da zaustave Srbiju, budite sigurni da nećemo dozvoliti i mi narodni poslanici, sa vama zajedno u Vladi i našim predsednikom, da Srbija stane. Dok god obavljate posao na ovaj način na koji ga obavljate i dok god pokušavate da srpsko zdravstvo vratite na pravi put, budite sigurni, imaćete podršku u ovom uvaženom domu, ali siguran sam i podršku u narodu, što je u stvari najvažniji element u svemu tome. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Cilj amandmana koji sam podneo je da ukaže na humani karakter ovog zakonskog rešenja i svakako na njegov doprinos razvoju medicinskog sistema u Srbiji.

Sam član 4. govori o načelima, kao i cela ova druga glava, o kojoj trenutno govorimo. Pre svega, zbog građana Srbije, dužni smo da damo još jednom objašnjenje, jer smo čuli od dela opozicije ovih dana zlonamerna, ponekad i morbidna i suluda objašnjenja zakona, a osnovni cilj je uzbunjivanje javnosti Srbije i obmana građana Srbije, a u konačnici je izazivanje veštačkog haosa, kao što je to slučaj u svim drugim oblastima života, kada je danas u pitanju ta srpska opozicija.

Naime, načela na kojima počiva ovaj zakon jesu zaštita interesa i dostojanstva, načelo dobrovoljnosti, bezbednosti, jednake dostupnosti ljudskih organa. E, upravo to i jeste ključ ovoga zakona i mislim da je važno napomenuti da se sve ovo zasniva na principu dobrovoljnosti. Znači, neće se raditi transplantacija organa preminulog ukoliko se bilo ko, ali bilo ko, od članova porodice sa tim ne složi i neće se raditi transplantacija organa ukoliko je ostao pisani trag iza preminulog, bilo kakav pisani trag kojim on obaveštava da ne želi da njegovi organi budu donirani nakon njegove smrti.

Pošto smo na načelima, mislio sam da je to još jednom važno napomenuti, radi građana Srbije, a to u stvari i jeste suština ovoga mog amandmana – da se radi o jednom humanom činu, zasnovanom na dobrovoljnosti, a samo po sebi sve to utiče na razvoj celokupnog medicinskog sistema u Srbiji. Hvala vam.

Hvala predsedavajući.

Jasno je da se cela Evropa suočava sa migracijama, kako onim čiji tokovi vode ka Evropi, tako i sa onim migracijama čiji su tokovi unutar same Evrope. Da bi tokovi migracije iz Srbije bili što manji, to jest da bi naši ljudi bili zadovoljniji i ostali u Srbiji, neophodno je pored svega ostalog i razvijati ovaj medicinski sistem koji imamo i to jeste intencija ovog mog amandmana.

Razvijate vi to, gospodine ministre na dobar način, zajedno sa Vladom i predsednikom, naročito uzevši u obzir sve ono što je prethodilo našem društvu u poslednjim decenijama, naročito ona decenija i po vladavine DOS-a sadašnjeg Saveza Srbije kako ga zovu, samozvanog.

Ima tu dosta konkretnih stvari, a ja najbolje mogu govoriti o Subotice odakle dolazim, pa ću reći da je tamo nabavljeno opreme mnogo za poslednjih godinu dana, nabrojaću samo, ambulanta za očne bolesti, ambulanta za gastroentrologiju, rendgen koji je inače zadnji put nabavljen 1967. godine, respirator za intenzivnu negu. Samo po sebi to ne bi mnogo značilo nikome sem ako vam kažem da je ove opreme u poslednjoj godini nabaljeno više nego za celu prošlu deceniju. Mislim da je to dovoljan podatak. Ovo je zasluga svakako menadžmenta na čelu sa gospodinom, doktorom Slobodanom Puškarom, ali i nemoguće da oni sami to urade bez podrške celog sistema, od predsednika, vas kao ministra, pokrajinskog sekretarijata i na kraju gradonačelnika Bojana Labana. To je jedan evidentan napredak u tehničkom smislu i u smislu opremanja medicinske ustanove.

Međutim, ovlašćen sam da vam prenesem molbu od strane menadžmenta da nam pomognete da ovaj evidentan napredak u opremanju ustanove prati napredak u smislu dovoljnog broja kadrova, odnosno kadrovskih rešenja. To je, znate i sami, problem sa kojim se suočava ceo region i Srbija. Ostatak Srbije se takođe sa ovim problemom suočava, ali verujte mi, mi na severu Srbije mnogo više, jer je situacija takva da ljudi imaj više pasoša, te vas molim da nam u nekom narednom periodu pomognete u rešavanju tog problema, a i na tu temu ćemo malo kasnije.