Hvala predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvaženi predstavnici Vojske Srbije, intencija amandmana koji sam podneo jeste da potpomogne razvoj Republike Srbije ali pre svega obraćajući pažnju na borbu protiv kriminala.

Razvoj jednog društva u celini, pa tako i srpskog zavisi pre svega od mnogo faktora, ali jedan od najvažnijih je bezbednost kako ljudi tako i kapitala, imovine i resursa i tako dalje. Sama bezbednost po sebi opet uslovljena je velikim delom stanjem u Vojsci i stanjem odbrambenog sistema u celini.

Narušiti jedan takav sistem naročito ako je to urađeno namerno predstavlja verovatno jedan od najvećih zločina prema sopstvenom narodu i verovatno najveći nivo kriminala koji neko može da učini u jednom društvu. Nažalost, srpsko društvo je imalo priliku da tako nešto oseti, naročito u periodu od 2007. godine do 2012. godine. Na čelu Ministarstva odbrane nalazio se čovek koji je sam za sebe izneo činjenicu da je završio kurseve u inostranstvu, pohađajući obuke koje su u to vreme organizovale inostrane službe.

Naravno, svaka završena obuka i škola mora biti primenjena, pa tako i ova obuka koju je završio tadašnji ministar koji je vodio Ministarstvo odbrane.

Posledice tog njegovog delovanja i provođenja znanja koje je stekao u Americi, u Garmišpartenkirhenu, u ostalim centrima širom zapadnog sveta su katastrofalne po Vojsku Srbije, po odbrambeni sistem.

Posledice su devastacija odbrambenog sistema i uništenje. Kako uništenje? Podsetiću vas da je samo u tom periodu uništeno 400 oklopnih vozila Vojske Srbije. Poređenja radi, danas smo svi sretni kada ministar Vulin, zajedno sa predsednikom države, nabavlja 60 oklopnih vozila i jesmo sretni, zaista, zbog toga i ne samo mi koji smo mi građani Republike Srbije koji žive u Republici Srbiji, nego i naši sunarodnici koji žive u zemljama u okruženju.

Posledice delovanja tog ministra je uništenje 200 komada artiljerijskih oruđa, zatim uništenje 23 hiljade komada pešadijskog naoružanja. Evo, poređenja radi, danas, ako se ne varam, Vojska Srbije ima 50 hiljada aktivnih pripadnika, a to suštinski znači da ste uništili naoružanje za polovinu pripadnika Vojske Srbije samo u jednom kratkom periodu.

Da li treba da podsetim da je uništeno 9.000 raketnih sistema „Strela“? Ono što je najteže i što je najgore u svemu tome, ministar je malo juče i o tome govorio, je uništenje tog kadrovskog potencijala i uništenje morala i poverenja u Vojsku Republike Srbije.

Svi znamo koliko je teško vratiti poverenje u Vojsku i koliko je to bio težak zadatak i ondašnjeg ministra odbrane Aleksandra Vučića, današnjeg predsednika, i svih ministara, zaključno sa današnjim ministrom Vulinom.

Ceo taj posao, naravno, bio je na ličnom planu i te kako koristan za tadašnjeg ministra, videlo se to, a današnjeg lidera jedne opozicione stranke. Videlo se to i na stanju na njegovom ličnom računu.

Obim toga svega i te lične koristi od uništenja srpske vojske je zasmetao danas i njegovim partijskim drugovima. Pre neki dan čak dosadašnji pokrajinski premijer Bojan Pajtić je javno na televiziji da politička čast ne može biti rezervisana za one koji su, baveći se politikom, stekli imovinu od 300 hiljada evra na sopstvenom računu, za one koji su stekli kolekciju skupocenih satova i kvadrate na najboljim građevinskim lokacijama i na kraju je podneo i krivičnu prijavu protiv lidera sopstvene partije.

Sada, uvaženi ministre, moram da vam kažem i da apelujem da nastavite ovim putem kojim ste krenuli, zajedno sa predsednikom države, da nastavite, pre svega, sa vraćanjem poverenja i morala u Vojsci Srbije, jer mislim da je to najvažniji segment. Oružje ćemo nekako i nabaviti, ali svakako da nastavite i sa opremanjem naoružavanja vojske, jer sigurnost koju uliva dobro naoružana i opremljena srpska vojska, nije samo sigurnost i nikad to ne zaboravite. Nije samo sigurnost koja se tiče nas koji živimo na teritorij Republike Srbije, sigurnost države Srbije automatski znači sigurnost za više od 2,5 miliona naših sunarodnika koji žive u zemljama u okruženju. Molimo vas da tu činjenicu nikada ne izgubite iz vida.

Toliko. Ja ne bih više na ovu temu. Sama simbolika i cilj ovog mog amandmana je da skrenemo pažnju svim vašim budućim kadetima i polaznicima vojno-školskih ustanova da im bude simbolična opomena da sve ovo što se desilo u tom periodu nikada se više ne ponovi u našem društvu. Upravo to i jeste cilj amandmana koji sam podneo. Hvala vam.

Hvala predsedavajući.

Povređen je Poslovnik u članu 106. i 107. u članu 106. stav 2. bi se moglo reći, ali 107. koji se tiče dostojanstva Narodne skupštine.

Podsetiću vas samo na jedan istorijski podatak 27. marta 1933. godine Hitler je zapalio državni parlament da bi tada preuzeo neograničenu vlast i neograničena prava. Ponovo mi sve ovo danas liči na to pokušaj da preuzmete neograničena prava i neograničenu vlast, time što ćete ućutkati poslanike bilo jedne ili druge strane.

Isto to se desilo nama 5. oktobra 2000. godine, potpuno kao 1933. godine, ono što je urađeno u Nemačkoj, zapaljen je parlament, preuzeli su neograničenu vlast i neograničena prava tadašnji lideri DOS-a, na čijem čelu je bio i ovaj današnji veliki zaštitnik srpskog parlamenta gospodin Živković, Đilas, Šutanovac, itd, itd. Iz tih neograničenih prava, iz te neograničene vlasti je proizašlo sve ono o čemu danas govorimo i onaj famozni vinograd, i 500 hiljada evra, i stan od 200 kvadrata i zgrade na pašnjaku na Vračaru, itd, itd.

Ja vas molim da ubuduće prosto ne dozvolite jedno takvo ponašanje i da u buduće prekinete sve ove koji prosto pokušavaju navući maglu na Srbiju i pokušavaju nadmetnuti zaborav na sve ono što su radili 5. oktobra 2000. godine i što su uradili i do unazad godinu i po dana. Jer, sve ono što se radilo u Srbiji do 2000. godine, tj. u centralnoj Srbiji do 2012. godine, u Vojvodini smo imali priliku da osetimo na svojoj koži do unazad godinu i po dana.

S tim u vezi, ne tražim da se glasa o povredi Poslovnika, nego da samo ubuduće opominjete govornike.

Hvala predsedavajući.

Intencija ovog amandmana je svakako da ukaže na potrebu borbe protiv kriminala u svim segmentima društva, pa tako i ugrađujući se i u ovaj zakon. Imala je priliku Srbija danas, juče da čuje kakve su katastrofalne posledice jedne pojave koja može biti opasna po društvo, a u pitanju je kriminal i korupcija, naročito ukoliko ona postane način funkcionisanja sistema i ukoliko država postane rob jedne takve pojave.

Naime, mnogo je primera koje smo videli u poslednjih dva dana ovde u raspravi, i kada je u pitanju Živkovićev vinograd, i kada su u pitanju subvencije za taj vinograd i kada je u pitanju Šutanovčeve zgrade na Vračaru i kada su pitanju Đilasovi milioni, itd, pa i kada je u pitanju neizvršenje ugovora u gradu Nišu, o kome je govorio moj kolega Martinović.

Međutim, celu tu agoniju severna srpska pokrajina je doživljavala na nešto teži način, samim tim što je ta cela stvar trajala mnogo duže nego u ostatku države Srbije, do unazad godinu i po dana, do 2016. godine.

Međutim, principi delovanja i način rada su bili isti ili veoma slični, a naročito je značajno i upečatljivi su principi na kojima su radili i delovali fondovi koji su osnivani u AP Vojvodini, pa tako i Fond za subvencionisanje novih tehnologija.

Kako je sve to funkcionisalo? Naime, u tom periodu od 16 godina te vlasti, nekih 35 miliona evra je prošlo kroz taj fond, gde je finansirano 112 preduzeća za koje su trebali da se otvore pogoni sa tzv. novim tehnologijama. Ukratko, novac bi bio dodeljen nekom preduzeću koje bi pod kapom osavremenjavanja i nabavke nove tehnologije nabavio i neke stare mašine, zaposlio ili ne bi zaposlio određeni broj radnika i odmah nakon isplate novca, preduzeće je odlazilo u stečaj, radnici, pitanje je da li bi bili zapošljavani ili ne bi, obično ne bi, ali ako bi, onda bi.

Dobijali su otkaze, a novac nikada ne bi bio vraćen Fondu ili bi možda bio vraćen kroz neke bizarne transakcije, najblaže rečeno, koje su ponekada bile za rubriku „verovali ili ne“. Jasno je da je taj novac, tih 35 miliona o kojima govorimo na kraju završavao kao plen između vlasnika tih preduzeća i onih koji su novac dodeljivali, a znate, već sam rekao ko je upravljao pokrajinom do 2016. godine. Ta pojava je naročito bila izražena 2011. godine, u predizbornoj godini i 2015. godine, opet u predizbornoj godini.

Da nam se ne bi te i takve stvari događale, ja sam našao za shodno da i u ovaj zakonski predlog ugradim ovaj amandman, koji bi bio neka svojevrsna opomena da ne smemo dozvoliti da nam se takve stvari u budućnosti dešavaju. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Pored ciljeva koji su definisani u ovom Predlogu zakona, ovih devet ciljeva, predložio sam još jedan kao deseti, a zasniva se i počiva na razvoju Srbije, koji je utemeljen na borbi protiv kriminala. Kriminal, ne samo da može da bude opasan kada je u pitanju državna kasa i narodni novac, nego može da bude i veoma opasan kada su u pitanju i životi ljudi.

Primer za to može biti regionalna bolnica Kamenica 2, koja je bila predviđena kao bolnica za oko 1400 građana iz severne pokrajine za koje se procenjuje da godišnje obole od karcinoma. Izgradnja ove bolnice je započeta 2008. godine sa planom da ta izgradnja bude završena 2009. godine, u samo godinu dana.

Predviđena vrednost projekta prvobitno je bila negde 16 miliona evra. Međutim, milioni evra su nestali, a bolnica, naravno, nikada nije izgrađena. Kasnilo se sedam godina sa izgradnjom i ipak je na kraju izgrađena dolaskom SNS na vlast. Na kraju, taj projekat je dostigao 35 miliona evra. Jasno je da je nekih 19 miliona u potpunosti nestalo, ali opet napominjem da to nije samo opasno za državnu kasu i za tih nekoliko miliona evra, nego i za blizu 9.000 života ljudi iz severne pokrajine, koji nikada nisu dočekali da budu pacijenti te bolnice.

Zbog toga mislim da u ovom zakonskom predlogu treba da se nađe jedan ovakav amandman koji će ukazivati na stalnu potrebu borbe protiv kriminala u našem društvu. Hvala vam.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre Šarčeviću sa saradnicima, poštovane kolege, ono što je činjenica i ono što je sigurno je da ste jedan od članova Vlade koji ponajviše vremena provodi u ovom uvaženom domu u poslednjim mesecima zajedno sa nama, to je u stvari dokaz odgovornosti i načina na koji pristupate sopstvenom zadatku, ali sa druge strane i dokaz vaše namere da ozbiljno reformišete srpski sistem obrazovanja.

Evo posle više decenija i višedecenijskog čekanja, da kažem, definišemo sposobnost i veštine svakog čoveka ponaosob, kada je u pitanju njegovo obrazovanje, ali definišemo poslove koje on može raditi. I naravno samo po sebi to doprinosi razvoju Srbije.

Međutim, ja sam negde uvek mišljenja da napominjati koliko je bitna ta bitka protiv kriminala i korupcije i te kako doprinosi razvoju Srbije i da je potrebno uvek i na svakom mestu isticati značaj toga.

Reći ću vam zašto je to tako kada je u pitanju ovaj zakon. Naime, ne zaboravite znanje i veštine u nekom prethodnom periodu, naročito od ovih predstavnika tadašnjeg DOS-a su korišćenje za poslove, ali poslove rastakanja i pljačke Srbije, pljačke svakog od nas pojedinačno, pljačke državne kase Srbije. Mislim, dokaza za to, da li je potrebno svaki put napominjati, mnogo je: pokrajinski fondovi, „Metals banka“, „Tesla banka“, „Sever“ iz Subotice, „Ipsilon“ krak oko Subotice, itd, itd. Otuda upravo i ovaj amandman kao opomena da nam se to u budućnosti ne bi dešavalo, da bi veštine i znanja koristili na jedan drugi način.

Kao na primer što je to danas urađeno kada je u pitanju Vlada Srbije i, evo, dok smo mi ovde sedeli u ovom uvaženom domu, pre par sati čuveni IMP srpski je prodat za 67 miliona indijskom TAFE i za godinu dana ćemo koristeći ta znanja i te veštine konačno imati prvi srpski traktor pod tim imenom, čuvenim imenom IMT. To je velika vest za Srbiju i to je veliki da kažem podstrek za dalji rad. Otuda upravo i ovaj amandman, kao opomena za ono što nam se dešavalo u prošlosti i podstrek za ono što treba da nam se dešava u budućnosti, kao što je vest danas za IMT. Za sada toliko i hvala vam.

Hvala, predsedavajući.

Uvažene kolege, uvaženi ministre sa saradnicima, prateći ovu raspravu u proteklim danima, što mi je negde ostalo najviše upečatljivo, je da ste juče rekli da ste apsolutno svesni i da nemate zabludu i da ni pomislili ni rekli niste da srpsko obrazovanje kreće od vas.

Sećam se iz nekih prethodnih rasprava, a vezane za Zakon o obrazovanju, da ste takođe rekli da ništa nije sveto pismo i da ne postoji stvar koja nije podložna promenama, te da će vreme svakako pokazati primenljivost svega onoga što mi ovde radimo.

Naravno, mi smo tu svi zajedno sa vama na istom zadatku, da sve te probleme zajednički uočavamo, da ih otklanjamo i samim tim da nekakve zakonske predloge eventualno menjamo.

Na kraju, u danu kada je u ovom uvaženom domu izabrana Vlada, u ekspozeu koji je tadašnja mandatarka, a sadašnja premijerka iznela, na 94. strani ekspozea je jasno rečeno, kako ona to reče, da će obrazovanje biti jedan od prioriteta za čije unapređenje će se posebno zalagati i jedan od osnovnih fokusa rada Vlade Republike Srbije.

Evo, ovo je danas dokaz da i mi narodni poslanici koji smo dali poverenje tog dana i Vladi Republike Srbije i vama kao resornom ministru u njoj, nismo napravili grešku. Dokaz toga je i ovaj Zakon o udžbenicima, na koji sam se posebno osvrnuo, ali i svi dosadašnji zakonski predlozi iz oblasti obrazovanja, koji jesu reformatorski, a koji su prošli ovaj uvaženi dom.

Prednost ovoga zakona o udžbenicima je što je pozitivno ocenjen i od strane udruženja i od strane pojedinaca, nastavnog kadra, svih onih koji su u ovome učestvovali i, kako oni to kažu, radilo se kako treba. Formirana je radna grupa, koja je na čelu sa vašom saradnicom, odnosno vašim saradnicima i vama kao resornim ministrom pripremala ovaj zakon i danas nemamo primedbe ni udruženja, ni pojedinaca, ni nastavnika, a evo ni dobrog dela opozicije. To govori o vrednosti ovog zakona koji je danas pred nama i građani to moraju da znaju.

Ja sam naročito obratio pažnju na članove 11. i 12. jer sam neko ko dolazi iz višenacionalne sredine, iz Subotice, i znam kolika je važnost kada su u pitanju niskotiražni udžbenici za sve moje komšije, i Bunjevce, i Hrvate, i Mađare, a evo čuli smo danas i predstavnike Bošnjačke nacionalne manjine i mislim da je to primer kako se odnositi prema onima koji svi zajedno žive sa nama u Republici Srbiji i bez kojih Srbija ne bi bila ono što jeste.

S druge strane, Vlada je pokazala i kako se vodi briga o našim ljudima koji su na nekoj drugoj teritoriji, u nekoj drugoj državi manjina, pa ulažemo i u njihove sisteme obrazovanja kroz adaptacije njihovih škola, pomoć njihovoj populacionoj politici, pomoć njihovom očuvanju kulture, ali nikada ne negirajući i pazeći na prava svih onih nacionalnih manjina koje zajedno sa nama žive u Republici Srbiji i upravo time dajemo primer šta je to što očekujemo za našu zajednicu u zemljama u okruženju i ja sam danas ponosan na ovo što vidim u članu 11. ali i na ono što vidim u članu 12. kada je u pitanju zaštita i ćiriličnog pisma i srpskog jezika.

Uvažili ste i kritike Agencije za borbu protiv korupcije u članu 27, koliko se sećam, jasno ste razdvojili. Kada su u pitanju lica koja učestvuju u postupku davanja stručne procene, oni ne mogu ni na koji način biti povezani sa autorom ili sa izdavačem, niti mogu biti povezani sa licima koji su sa njima povezani. Daju jednu izjavu o tome. Čuli ste danas primedbu – bože moj, to je samo jedna izjava, ta izjava ne znači ništa, ali važno je ko vam je kaže. Građani Srbije treba da znaju da izjava sama po sebi znači odgovornost.

Sad znate da ovi koji su danas kritikovali ovaj član 27. nemaju problem da daju bilo koju izjavu, ne vodeći računa ni da li će ta izjava uticati negativno na njih, a pogotovo da li će negativno uticati na samu Srbiju i građane Srbije.

Mislim da je dosta toga već rečeno i mislim da su dosta toga iznele moje kolege narodni poslanici iz SNS. Ja ću se ovde zaustaviti i napomenuću da ćemo i za ovaj zakon u danu za glasanje dati podršku, kao što smo to do sada davali za druge reformske zakone u oblasti obrazovanja. Hvala na pažnji.

Hvala predsedavajući.

Zašto je važno da se definiše obaveza primene svih ovih stavova kada je u pitanju stranac investitor svih ovih stavova iz člana 9? Na primer stav 4, koji se tiče provere i prikupljanja podataka o ličnosti sa njima povezanih podataka od strane državnih organa, naravno, sve to u skladu sa propisima.

Reći ću vam samo jedan primer toga. Fond za subvencionisanje novih tehnologija u AP Vojvodini, koji je funkcionisao do unazad, malo više od godinu dana. Među miljenicima tog fonda je jedno inostrano preduzeće, stranog investitora, pretpostavljate i ono je sa Devičanskih ostrva, iz Zrenjanina, zvalo se „Bioinsekt tehnolodži“, sa Devičanskih ostrva.

Ideja je bila da to preduzeće se bavi suzbijanjem larvi komaraca na teritoriji Vojvodine. U prvom navratu je to preduzeće subvencionisano sa 31 milion dinara. Naravno, od otvaranja tog pogona nije bilo ništa, pa im je onda još jednom 2007. godine, dodeljena subvencija od 44 miliona dinara. Iako, naravno, ta firma za tih 44 miliona dinara nikada nije zaposlila 44 radnika, koliko je bilo predviđeno ugovorom. Sve to je bilo malo, pa smo još 2011. godine da ona isto bude subvencionisana, ali sada sa mnogo većim iznosom 173 miliona dinara. Naravno, kao što i pretpostavljate, ta firma nikada nije zaživela.

Sada, ono što je simptomatično, da se sve to dešavalo 2007, 2011, godine, i firmi su dodeljivani milioni upravo u tim godinama. Zanimljivo, u predizbornim godinama. Onda, možete pretpostaviti za šta je služio taj novac.

Upravo, da ne bismo dolazili u takve situacije u budućnosti, predložio sam ovaj amandman koji će se odnositi na stranca investitora, kada je u pitanju zakon o strancima. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Drago mi je da konačno i temu vraćamo, tj. celu ovu stvar vraćamo na temu, s tim što moram da kažem da se nadam da će Nebojša Stefanović, predsednik Gradskog odbora iz Beograda, izdržati u svojim, da kažem, nastojanjima da na nekim narednim i nadam se što pre izborima onemogućimo ljude koji imaju manje od 1% podrške u narodu, nastave sa uvredama koje iznose i na račun Vlade i na račun Skupštine, ali ako ćete na kraju krajeva i na račun celokupne Srbije, jer se postavlja pitanje i njihovog legitimiteta i prisustva u ovom uvaženom domu.

Što se tiče samog amandmana, koliko je značajno da ovaj zakon prepozna kada je u pitanju član 3, koji objašnjava značenje izraza i stranca investitora, ja mislim da najbolje znamo mi ljudi koji dolazimo iz Subotice i Severnobačkog okruga.

Naime, danas je ta kategorija lica u Subotici, pa jedan od najznačajnijih nosilaca razvoja, privrednog razvoja iz Subotice i Severnobačkog okruga.

Jedan od primera je ovaj u kome smo, uz svesrdnu pomoć predsednika Republike i našeg gradonačelnika, gospodina Bogdana Labana, u junu mesecu prošle godine, otvorili pogon firme „Amatek“, tj. „Amatek Biznis kampus“, a i italijansku firmu „Ondaplast“, koja je kupovinom poslovnog prostora za svoje poslovanje krenula i postavila osnove za zapošljavanje stotinak radnika, koji će svakako, kao i ovaj zakon, doprineti postizanju sveukupnog proklamovanog cilja, a to je, pre svega, ekonomski razvoj i borba protiv kriminala u Republici Srbiji.

To je ono što u konačnici jeste cilj i same Vlade Republike Srbije, ali i društva u celini. Ako ojačamo svoju sopstvenu ekonomiju i privredu, postavimo zdrave osnove u centralnoj Srbiji, onda ćemo svakako biti u mogućnosti da na taj način, posle toga pomažemo i našim sunarodnicima i na KiM, ali ako ćete, i onima u okruženju, u Republici Srpskoj, u Hrvatskoj, Makedoniji itd. itd. Za sada toliko i hvala.

Hvala predsedavajući.

Prosto, niste smeli da dozvolite, povređen je Poslovnik u članu 107.

Kaže moj prethodnik, u stvari dva prethodna govornika da se ništa ne razumemo, da ne znamo amandmane, da se ne razumemo sa Vladom, da se ne razumemo u procedure. Razumemo se vrlo dobro i u procedure i u amandmane i dobro se razumemo sa Vladom, ali mi se ponajbolje razumemo sa narodom. Pokazali su to izbori prošle nedelje, očigledno sa narodom najbolje razumemo, a mislim da je to u političkom životu Srbije i najvažnije.

Koliko se oni razumeju sa narodom videli smo u poslednje dve godine, u poslednjih godinu dana na dvoje izbora, pa negde na jedan do dva posto se razumeju. Razumemo se naravno i sa ljudima u Federaciji, Republici Srpskoj kada su u pitanju državljanstva.

Skrenuo sam vam pažnju da član 107. kada je u pitanju dostojanstvo Narodne skupštine.

Ne možete optužiti narodne poslanike da se ne razumeju u materiju zbog koje su u stvari izabrani, ne možete ih optužiti da se ne razumeju sa Vladom, pogotovo ne da se ne razumeju sa narodom. Da se ne razumeju sa narodom oni, to smo već utvrdili. Da se razumemo sa svojim narodom, ako hoćete, koji za nas naravno nisu stranci, i u Republici Srpskoj i u Federaciji, i to smo pokazali. Čisto radi istine, ti ljudi imaju mogućnost za sticanje državljanstva Republike Srbije po ugovoru o dvojnom državljanstvu, stotine hiljada njih je već u međuvremenu postalo državljanin Republike Srbije, učestvuju na izborima, dobijamo izbore i u Republici Srpskoj, tako da je to veoma važan podatak za građane Srbije, kako ove ovde, tako i one preko Drine.

Hvala predsedavajući.

Pored nesumnjive važnost domaćih investitora i domaćih privrednika u ovoj zemlji, u poslednjim godinama svakako da su veoma važni strani investitori. Mislim da im stoga i treba dati posebno mesto, kako u drugim, tako i u ovom zakonu koji se odnosi na strance. Ja sam tim amandmanom hteo da dodatno definišemo pojam da kažem rodne neutralnosti izraza.

Koliko su bitni strani investitori, verovatno najbolje možemo govoriti na primer gradova gde oni ulažu. Subotica je jedan od tih gradova, ne može to samo po sebi da dođe i ne mogu oni sami po sebi da budu nosioci razvoja u nekoj sredini bez pomoći i predsednika države i Vlade, ali ako hoćete, na kraju krajeva i bez pomoći gradonačelnika istih tih lokalnih samouprava.

Upravo uz tu pomoć u Subotici smo 2017. godine u septembru mesecu otvorili preduzeće „Kaminada“ koje je otvorilo pogone na tri hiljade metara kvadratnih, planirana investicija u narednih pet godina je pet miliona evra i plan je da u narednom periodu ta ista „Kaminada“ zaposli oko 120 ljudi iz Subotice i okoline.

Imajući u vidu ove prednosti koje dolaze kroz ovakve investicije, mislim da treba svim tim ljudima koji su nosioci tih investicija i ukazati posebno mesto, ako hoćete i u srpskim zakonima. Upravo, vodeći se tom idejom i predložio sam ovaj amandman u članu 4, sa ciljem da dodatno definišemo tu rodnu neutralnost izraza. Hvala vam.

Hvala predsedavajući.

Ovo je sada neke promena. Imali smo priliku to da čujemo od prethodnih govornika u odnosu na ranija istupanja. Priznato nam je pravo da imamo legitimno pravo da podnosimo amandmane. Priznao nam je da želimo dobro Srbiji i mi smo i zahvalni zbog toga.

Međutim, nisam baš siguran kako i šta oni žele Srbiji, možda i žele, ali suština je da narod u te njihove reči baš nešto mnogo i ne veruje.

Da se vratim na sam amandman i na sam zakon. U pitanju je korišćenje putne isprave stranih lica koja ulaze, borave i izlaze iz Republike Srbije. Naravno da je to već definisano i sadašnjim važećim zakonom ali i u predlogu koji je pred nama. Međutim, smatrao sam da možda treba da pomenemo i strane investitore, verovatno zato što dolazim i Subotice i znam značaj toga.

Zahvaljujući i predsedniku i Vladi i gradonačelniku, a možda i tome što je Subotica blizu graničnog prelaza i te putne isprave su nam nekako deo svakodnevnice, znamo kolika je važnost. Moram vas obavestiti da je gradonačelnik sa ministarstvom potpisao, sa tim istim strancima iz Nemačke KfW banke, ugovor o donaciji.

Znači, ovde se ne radi samo o investiciji, da o investiciji svakako, ali radi se o donaciji o nepovratnim sredstvima za sanaciju jezera Palić. Mislim da svi oni stranci koji doprinose takvom jednom procesu, da kažem osnaživanju turizma u Srbiji, moraju da dobiju posebni status. To sam i o ovom zakonu. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Samo mali osvrt. Ministre, molim vas da i vi i članovi Vlade nastavite sa poslom za koji smo vas delegirali u ovom uvaženom domu, a to smo vam ovlašćenje i posao vam potvrdili Zakonom o budžetu. Molimo vas da nastavite sa tržišnom utakmicom u kojoj ćete nastaviti sa privlačenjem stranih investitora, jer valjda znamo danas svi da niko i nigde neće doći da otvori bilo kakvu fabriku, bilo kakav pogon ako danas nema neku pomoć države u tome, i to građani Srbije treba da znaju. Sve ostalo su floskule i prazne priče.

Što se tiče samog boravka tih istih investitora, koje ste takođe definisali kroz član 6. ovoga zakona, moram reći da boravak svih investitora u ovoj zemlji nije baš poželjan i može biti veoma bolan i takav da zbog njega građani Srbije gorko zažale.

Takav je npr. slučaj austrijske firme, investitora, ATB Austrija, koji je još 2004. godine privatizovao onu čuvenu srpsku fabriku „Sever“ iz Subotice, gde je hiljade ljudi završilo na ulici, a fabrika nestala. Naravno, sve to nije moglo samo u njihovoj režiji, morali su da imaju veliku pomoć tadašnje dosovske vlasti i svih onih koji su radili, ne samo na rastakanju fabrike, nego na rastakanju kompletne srpske države.

Sada boravak nekih, kao što je direktor kompanije „Kontinental“ koja je neki dan otvorila svoj istraživački centar u Novom Sadu, je i te kako poželjan. Mišljenja smo da njihov boravak treba, da kažem, olakšati na što više načina. Otuda i ovaj moj amandman, ali ne samo to. U svakom slučaju, treba naći mogućnost, kada god je to moguće, i njihov boravak olakšati kroz rešavanje pitanja njihovog državljanstva. Mi smo vam zahvalni zbog toga što ste u saradnji sa predsednikom države direktoru tog istraživačkog centra kompanije „Kontinental“ u Novom Sadu omogućili dobijanje srpskog pasoša, koji mu je predsednik uručio na samom otvaranju te fabrike. Upravo takvi boravci i takvi stranci u zemlji su nam u ovom momentu potrebni. Hvala vam puno.

Hvala predsedavajući.

Ne znam da li je potrebno naglašavati da je poštovanje zakona u svakoj zemlji nešto što se podrazumeva i nešto što je obaveza. Nije razlika ni kada je Srbija u pitanju.

Kroz sve ove amandmane sam se zalagao za one povlastice koje bi, po meni, trebalo da uživaju stranci investitori u Srbiji, ali se isto tako zalažem za striktno poštovanje zakona i svih onih obaveza koje iz njega proizilaze kada su u pitanju pre svega stranci.

Koliko nepoštovanje zakona od strane tih i takvih može biti katastrofalno i opasno po državu i celo društvo, opet ću vam navesti na primeru te čuvene subotičke fabrike „Sever“, koja je privatizovana još 2004. godine. Naime, taj stranac investitor kupovinom fabrike je bio dužan da investira 16 miliona evra u narednih pet godina. NJegove namere su bile potpuno drugačije. Već nešto malo iza privatizacije prodao je svu imovinu „Severa“ u inostranstvu, koja nije bila mala, prodao je za pet miliona evra, a samu fabriku je kupio za četiri miliona i sto.

Od obaveze koja je definisana ugovorom a koja se tiče investicije od 16 miliona, na kraju nije urađeno ništa. Investicije nikada nisu došle, ugovor nikada nije ispoštovan.

Posledice nepoštovanja zakona i ugovora i ostalih pravnih akata su katastrofalne po Suboticu, a verovatno i po ostatak Srbije i u prilici smo danas da ih lečimo i uz pomoć republičkih organa i uz pomoć pokrajinskih, ali i uz pomoć našeg gradonačelnika Bogdana Labana.

Da nam se ta i takva situacija ne bi ponovo desila, ja sam iz predostrožnosti predložio jedan ovakav amandman na član 6. Zakona o strancima. Hvala vam.